Alef Science Fiction Magazine 003

by MoZarD

pogledi na svet su pod uticajem prisustva,

  Moris stereotipna žena, ona koja se

  u našoj podsvesti, onakvih misli kakve

  poslušno podvrgava muškarcima kao

  silistranski likovi govore glasno: to nije‐

  robinja genetskog programa.

  dan muškarac niti žena ne može poreći.

  »Često se dogodi da ja, ako ne suzbijam

  Svaka iskrena žena će priznati da su

  svoju sposobnost, stignem na cilj pre ne‐

  fantazije o silovanju bile u njenoj glavi

  kog muškarca, prva rešim problem. Spo‐

  svake noći kad je imala trinaest godina.

  sobna sam, i više nego sposobna, da re‐

  Silovanje nije nimalo zabavno u stvarnom

  šim gotovo svaki problem koji se pojavi u

  svetu, ali je maštanje o njemu svakako

  svakodnevnom životu, a sem toga, ja sam

  fini način za uspavljivanje u tom životnom

  visoko‐androgina žena: jahala sam cir‐

  dobu.«

  kuske konje i radila mnoge tradicionalno

  A ima li ona osećaj da su fantazije o

  muške stvari, a sad se, kao što znaš, moj

  silovanju, ako se pojavljuju tako često,

  muž i ja takmičimo u streljaštvu. Poste‐

  socijalno uslovljene?

  peno postajem razumno dobra sa svojim

  »Ne. Na genetskom nivou, žena želi do‐

  pištoljem. Intelektualno, radim mnogo

  minantnog muškarca, onog koji je najjači i

  domaćih zadataka, mnogo istražujem, in‐

  najsposobniji da stvori dete koje će

  teresuju me mnoge stvari koje uglavnom

  potom biti najuspešnije. A to znači da

  nisu interesantne za većinu drugih žena.

  želiš nekog ko će biti bar jednak sa to‐

  Fil Klas mi reče pre neki dan da po prirodi

  bom. Još uvek je u nama ženama onaj

  stvari žene treba da proučavaju muš‐

  stari instinkt iz lovačko‐skupljačkih vre‐

  karca, a muškarac treba da proučava šta

  mena: bežiš najbrže što možeš, a dasa

  god ga zainteresuje. Po toj definiciji ja

  koji može da te uhvati i zadrži je onaj

  sam muško. Volim intelektualnu stimu‐

  pravi. Ako nije toliko pametan i jak da to

  laciju.«

  izvede, onda ne želiš dete od njega.«

  »Moje priče pred spavanje, kad mi je

  Ali zar ne bi trebalo da pokušamo da

  bilo četiri ili pet godina, bile su iz

  civilizujemo svoje ponašanje, da se uz‐

  Spenserove Vilinske kraljice i tome slično

  dignemo iznad tog primitivnog nivoa?

  — eto šta su meni čitali. Moj otac je

  »Da bi čovek izašao nakraj sa zahte‐

  studirao englesku literaturu na Harvardu.

  vima svojih gena, mora prvo priznati da ti

  Moja mama je bila magistar nauka u

  zahtevi postoje. Da bi čovek nešto sa‐

  oblasti obrazovanja. I tako, do svoje

  vladao, mora biti u stanju da to pokaže

  sedme godine bila sam upoznata sa svim

  savršeno tačno, bez osećanja krivice, bez

  mitovima svih društava, od grčkog do

  straha od društvenog neodobravanja ili

  norveškog, mesopotamskog do rimskog

  neke negativnosti prenete iz socijalne

  — veoma su me interesovale drevne

  uslovljenosti. Moramo prihvatiti datost

  legende i sve magične stvari.«

  da je muškarac muško a žena žensko, i da

  »U porodici sam umesto džeparca dobi‐

  87

  jala po jednu knjigu nedeljno, u tvrdom

  život organizujući da sav narod maršira za

  povezu. Približno u sedmoj godini počela

  mir. Sovjeti su dali sav početni kapital za

  sam čitati naučnu fantastiku; volela sam

  evropske mirovne pokrete, jer su se na‐

  je uvek, jer u naučnoj fantastici nije lako

  dali da će zamrznuti tadašnju ravnotežu u

  pogoditi, posle pročitane treće strane, šta

  broju raketa u Evropi, ravnotežu koja je

  će se desiti na kraju knjige. U naučnoj

  bila u njihovu korist. Ne traži narod in‐

  fantastici postoji toliko širi raspon alter‐

  formacije a

  n izvoru, narod veruje ono to

  š

  nativa — ako je dobra. Naučna fantastika

  čuje. To je, istorijski gledano, slabost de‐

  više nije dobra kao nekad, jednim delom

  mokratije. Na vlasti je masa — medio‐

  zato što ljudi ne rade svoje domaće za‐

  kriteti se uzdižu. Dešava se to i u naučnoj

  datke, a nema više nikakvih Huga Ger‐

  fantastici. Čitalište je sve šire, ima ured‐

  nzbaka koji bi ih na to prisiljavali: tip čita

  nika kojima je SF samo stanica na putu ka

  uvek samo SF i ništa više, svu svoju nauku

  nečem 'uzbudljivijem' kao što su ženske

  nauči iz SF, onda krene da piše i samo

  romanse, i rezultat je mediokritetska

  ponavlja ono klišetirano.«

  naučna fantastika.«

  Ona ima kritičke primedbe i o delima

  »Kad sam pisala seriju 'Silistra', imala

  današnjih spisateljki.

  sam osećaj da sam veoma hrabra, go‐

  »Pamtim kako sam bacila u korpu za

  vorila sam o temama koje su mi mnogo

  otpatke knjige Ženski muškarac Džoane

  značile, i pretpostavljala sam da je svako

  Ras ( The Female Man, Јoanna Russ). Bila

  dovoljno pametan da zna kad se zafrka‐

  je to polemika, teza, ne priča. Jedina živa

  vam a kad mislim ozbiljno. Ali ima mnogo

  spisateljica koja me interesuje — nemoj‐

  čitalaca koji ne vide ništa sem površine

  mo to ograničavati samo na SF — je

  vašeg pisanja. Oni, čitajući, ne zadiru u

  Margaret Jursenar (Margaret Yourcenar).

  delo, ne nastoje da zarone do finesa.«

  Mislim da spisateljicama obično nedos‐

  »Na primer, jedna od stvari koje su mi

  taju disciplina i struktura, a ja u priči

  bile važne, i koje sam tamo razvijala, bila

  volim da nađem i disciplinu i strukturu«.

  je moja intuicija o funkcionisanju i prirodi

  »Imam teoriju da su jedno autori a

  fizike i o sposobnosti uma da utiče na ve‐

  drugo pisci. Prvi žele da bude poznato da

  rovatnoću. Upravo ove godine, mnogo

  oni nešto rade, a drugi vole to da rade. A

  posle nastanka tih romana Džon Viler

  u polju SF, preveliki je broj žena‐pisaca

  (John Wheeler) je kodifikovao sve te intu‐

  koje kao da spadaju u autore. Ali ima i

  icije svojim principom antopizma — o

  mnogo muškaraca‐pisaca koji takođe

  participativnom univerzumu — i potisnuo

  ništa ne valjaju.«

  fiziku maltene do same granice metafi‐

  »Mislim da je među spisateljicama SF‐a

  zike, koristeći se uglavrnom istim ide‐

  svakako najbolja K. Dž. Čeri (C. J Cherryh).

  jama: stvaraš svoju budućnost u hodu, jer

  Odgovara mi njena glavna tema, a to je

  si i ti ko‐kreator univerzuma. Te ideje su

  romantizovanje nauke, nastojanje da se u

  matematički toliko sl
ožene da ih nije mo‐

  naučnu fantastiku vrati nauka. Mislim da

  guće staviti u grubu SF priču. Previše vre‐

  je ovaj strah od nauke i tehnike, koji pos‐

  mena bi trebalo utrošiti na definisanje

  toji u javnosti, totalno preteran i neos‐

  termina. Ali u silistranskim romanima ja

  novan. Najgori je među starim ljudima

  sam ih dramatizovala u vidu kontrole

  koji su kontuzovani eksplozijom nauke.

  putem uma.«

  Trebalo bi da progovorimo i mi koji se

  »Dobijala sam pisma od petnaestogo‐

  osećamo

  ugodno

  dok

  jurimo

  u

  dišnjaka koji su tačno znali o čemu go‐

  budućnost.«

  vorim, i od četrdesetogodišnjaka koji nisu

  »Sad se svi plaše nuklearnih bombi, neki

  mogli da ukapiraju. Kad god napišem knji‐

  su čak otkrili da mogu da zarađuju za

  gu, saznam šta je ljudima teško da shvate,

  život boreći se za izvesna gledišta kojima

  i onda se sledeći put trudim da stvari ka‐

  niko ne protivreči. Ko može protivrečiti

  zujem na jednostavniji način, da bi moja

  miru? I eno koliko ih ima koji zarađuju za

  poenta bila shvaćena. Ali pošto čitam sve

  88

  više i više, poente postaju sve složenije.

  da je primaju, i neće se plašiti da im je

  Sa teorijom tvistora (twistor) i sa vreme‐

  nemoguće da je razumeju.

  prostornom mnogoslojnošću (manifolds)

  »Toliko straha ima — ljudi se plaše da

  došlo je do toga da više ne mogu da

  pokušaju da uče, zato što ne žele da im se

  pronađem ni jednog jedinog sagovornika

  dogodi neuspeh. Pa, ako počneš da im

  sa kojim bih o tome pričala. Tad mi je bilo

  daješ informacije na način koji ih plaši,

  jasno da sam otišla previše u dubinu. U

  oni ti jednostavno okrenu leđa i odu. U

  SAD je premalen broj ljudi koji čitaju tu

  mnogim slučajevima, ja sam njima davala

  vrstu stvari.«

  eksperimentalnu fiziku ne upotreblja‐

  Pitam Dženet Moris zašto, ako ima tako

  vajući uopšte reč 'fizika'.«

  jaku sklonost ka nauci, piše knjige sa

  Sem naučnim, njeni romani se bave i

  ukusom fantazije, knjige koje su, štaviše,

  političkim idejama.

  ponekad i objavljivane sa naznakom da su

  »U Igračici snova opisala sam kom‐

  fantazija.

  pjuterizovanu referendumsku demokra‐

  »Prišunjam se ljudima pa ih napadnem

  tiju. Da bi imao pravo da glasa o nečemu,

  iznenada. Ljudi ne vole da rade, morate

  svako je morao da savlada deset ili

  ih, do neke mere, hraniti na kašičicu. To

  petnaest nastavnih časova gradiva, tako

  važi i za sam izdavački biznis. U ame‐

  da su svi glasači glasali o temama o

  ričkom izdavaštvu postoje izvesne moćne

  kojima su nešto i znali. Sagledali su

  žene koje su kazale štošta zastrašujuće —

  argumente i pro i kontra. Istovremeno,

  na primer, nešto u smislu 'Zajebi nauku,

  svakom je pretila opasnost da gubi stu‐

  važno je da li će momak poljubiti de‐

  panj po stupanj svoja građanska prava, u

  vojku', ili, 'Ja u srednjoj školi fiziku nisam

  atinskom stilu. Pa ako, zbog svoje apatije

  ni imaia, zato sve tehničke delove pres‐

  i svakog neučestvovanja, izgubiš dovoljno

  kačem'. Čini se, maltene, da te dame, u

  tih stupnjeva, u jednom trenutku pres‐

  većini slučajeva, ne mogu ili ne žele da

  tane ti status građanina. Svaki građanin

  održe onaj nivo specijalizovane koncen‐

  dobija od države izvesnu sumu novca

  tracije koji je, mislim, potreban ako želiš

  redovno, pa kad izgubi građanski status

  da na svom polju budeš u prvom redu. A

  gubi i te pare. Mislim da bi jedno takvo

  ipak one hoće da se bave tim poslom —

  uslovljeno podmićivanje od strane države

  ali bez potrebnog rada.«

  moglo da nagna narod na učestvovanje.«

  Dopunjavajući svoje pitanje o fanta‐

  »Problem Sjedinjenih Država u ovom

  zijskom kusu

  u

  njenih knjigu pitam Dženet

  trenutku sastoji se u tome što imamo

  Moris zašto se, ako su joj jasnoća i ko‐

  sistem u kome oni koji u naše ime donose

  munikacija toliko važne, koristi stilizova‐

  odluke jesu parazitska klasa koja ništa ne

  nim načinom pisanja a ne običnim saop‐

  radi sem što ide na ručkove i presuđuje

  štavanjem priče.

  na osnovu malo ili nimalo informacija.

  »Ponekad poželim da pišem 'umet‐

  Moja polusestra je pisala govore o eko‐

  nost', pa ako se osetim homerski, moj

  nomskoj politici predsedniku Karteru,

  tekst ide nekako sa tim 'antičkim' tonom

  tako da ja znam do koje mere su ti ljudi

  proze. Kad želim da se opustim, čitam

  neinformisani o događajima. Ako je zaka‐

  Ilijadu, i zato sam naklonjena lepoti proz‐

  zano da on drži govor negde, on taj govor

  nog teksta. Meni se čini da su neki od tih

  prvi put vidi dan uoči odlaska tamo. Pre

  redova u Ilijadi divni.«

  toga, predsednik SAD pojma nema ni o

  »Sem toga, kad govoriš o višoj mate‐

  kojoj temi će govoriti, a da i ne govorimo

  matici, i o teškim konceptima, i ne ve‐

  o mogućnosti da izgradi neku svoju tač‐ku

  ruješ da će ljudi to usvojiti ako pišeš tako

  gledišta o kojoj bi posle diskutovao.

  da ti treba 5.000 reči da definišeš svoje

  Predsednici zaista ne znaju.«

  termine, možeš pokušati da stvar dočaraš

  »Kad god izdavači otkriju da mogu da

  iskustveno, maltene kao poeziju. Ljudi će

  prodaju neku lošu romansu ili roman

  primiti poruku bez obzira da li su svesni

  Kena Foleta (Ken Follett) gomilama ljudi,

  89

  izdavački standardi padnu. A baš tu bi

  bili u početku. Stvarno sam bila uvređena

  demokratija stvarno mogla da fukcioniše,

  načinom kako su SF fanovi u prvi mah

  ako bi čitaoci jednostavno poslali izda‐

  primili »Silistru«; šokiralo me je da ti

  vaču natrag svaku bednu glupost koju su

  čitaoci nisu bili dovoljno bistri da shvate

  kupili i pročitali. Ne bi bilo potrebno čak

  šta sam govorila, i nikad mi nije palo na

  ni da tražiš pare natrag. Samo pošalješ

  um da bi jedna takva mlada gomila mogla

  rđave knjige izdavaču. Pre ili kasnije

  da se postavlja tako moralizatorski, protiv

  izdavači bi nešto shvatili.«

  'nepristojnosti', kad su te knjige tako

  Dženet Moris je rođena 1946. godine i

  dobro primljene izvan SF zajednice, čak i

  živi sa svojim mužem Kristoferom, rok‐

  u 'Njujork Tajmsu'. Neko vreme sam im to

  mu
zičarom, u jednoj modernoj kući skri‐

  zamerala. Sad to bolje kontrolišem.«

  veoj u šumama Kejp Koda, blizu Bostona.

  Ona sada planira da napiše fantazijsku

  Oni su tako zbijen, kohezivan par, da ih je

  trilogiju baziranu na jednom liku koga je

  teško razmatrati zasebno: on sa njom ide

  izmislila za seriju SF priča »Planeta

  na SF događaje, ona s njim na snimanje

  lopova«. Ali njena prava opsesija u

  ploča, on čita i komentariše njene prve

  poslednje vreme je roman koji bi bio

  verzije tekstova, ona kritikuje njegove

  sasvim izvan oblasti SF i fantazije.

  demo‐trake. Čini se da im je većina stvari

  »Kad sam pisala silistranske knjige,

  zajednička, čak i strast prema tehnologiji

  nisam mogla da kažem ono to

  š sam htela

  — imaju dva daljinska birača TV kanala,

  o seksualnosti u savremenom formatu.

  jedan za njega i drugi za nju. Ispred kuće

  Izdavača za tako nešto nikad ne bih bila

  je parkiran po narudžbini ofarbani ford‐‐

  našla.«

  kombi za muzičku opremu; u garaži je

  »Sa serijom Igračica snova (Dream

  sjajni crni džip. Uskoro će umesto džipa

  Dancer), stvarno sam htela da kažem

  biti porše.

  ponešto o nauci, i o eksperimentalnoj

  Život nije uvek bio u znaku tolikog

  politici, što je opravdavalo SF format.«

  izobilja.

  »Ali sad pišem visoko‐tehnološki roman

  »Prodala sam prvu verziju svog prvog‐u‐

  o današnjoj politici. Mislim da je vreme

  životu SF teksta, naime prvog silistran‐

  da prestanem da se krijem. Ja sam se

  skog romana, 1976. godine. Ne razgo‐

  donekle dosad sakrivala iza paravana fan‐

  varam o onome što sam pre toga radila.

  tazije i naučne fantastike; stvarni društ‐

  Postoji mnogo stvari o kojima zaista ne

  veni život oko sebe sam kritikovala

  mogu da pričam. Recimo da sam spro‐

  indirektno.«

  vodila obimna proučavanja života ulice, i

  Poslednje što moram da je pitam — a

  to na terenu, tako što sam upadala u

  time se vraćam direktno na svoj doživljaj

  svakovrsne nevolje i onda se iz njih

  sa Dženet Moris u autorskoj jami, i na

  izvlačila, zato što život moraš upoznati da

  neke od stvari koje je ona rekla o SF

  bi o njemu mogao pisati. Izlazila sam i

  publici: da li ju je iko ikad nazvao

  zaticala se sa pogrešne strane pištolja i

  elitistkinjom?

  noževa i upadala u masu nevolja, i,