by MoZarD
iatine zaogrnute novom odećom, tako da tu imate kontinuirani proces iznenađivanja onim što ste i ranije znali, i to iznenađivanja koje vam omogućuje da uživate. Naučna
fantastika ima sličnu želju da vam omogući da uživate, ali ona kaže, u suštini, sledeće: evo kako mi danas shvatamo funkcionisanje univerzuma. Osmotrite ovu implikaciju na
koju dosad niste pomislili.
»Pretpostavljam da se anglosaksonska fantazija ne da prevoditi. U Japanu američka i
britanska fantazija padaju ravno na lice. Tri godine sam živeo u Japanu i jako me je impresionirala činjenica da je japanska verzija fantazije nama veoma čudna i tuđa.
Teško da bismo mogli pretpostaviti da ta ista relacija ne važi i u obratnom smeru.
Međutim, tehnologija ima čudnu univerzalnost. U svakom slučaju, ekonomske potrebe
diktiraju da određena mera prenosivosti tehnologije mora postojati. Iz tog razloga naučna fantastika je, čini se, u većoj meri opšte‐svetska, a manje kulturološki speci-ficirana. Ideje su valuta koja se kudikamo lakše razmenjuje nego duboki psihološki aspekti fantazije. Čovek bi pomislio da će u pornografiji biti više podudaranja, ali japanska pornografija je meni gotovo sasvim neshvatljiva...«
»Filozof bi rekao da je kategorijska greška tretirati SF i fantaziju kao jednu pojavu, ali za potrebe marketinga to možda nije psihološka greška. Neki od SF pisaca bi lepo stali
na police za detektivske romane. Zadovoljavaju potrebe za istom vrstom radosti. Ali ako u fantaziji falsifikuješ ljudsku psihologiju, ili ako u naučnoj fantastici falsifikuješ naučne činjenice i način kako nauka radi, gaziš obećanje koje je čitaocima implicitno dato onog momenta kad je knjiga stavljena u taj deo knjižare.«
(Locus 320, Septembar 1987.
Preveo: A. B. Nedeljković)
95
KNJIGE ĐORĐE PISAREV
Negativna
je i sam čin čaranja (snivanja) tabu. Or je
svestan posledica svojih magijskih čino‐
magija
va. Zna da ne bi smeo promeniti nijednu
stvar bar dok ne vidi kakvo zlo može
proisteći iz toga (neoprezna želja da se
stranci uklone sa Meseca, na primer,
URSULA LEGVIN:
dovela je do toga da se oni spuste na
»Nebeski strug«
Zemlju. U želji da se stvari poprave,
izdanje prevodilaca
napravljena je greška, od zla — ka još
(Zoran Jakšić i
gorem). Zato je Or pokušao da uopšte i
ne spava (delovanje tabua).
Branislav Brkić)
Doktor Haber je »pozitivni mag«, vrač.
Beograd, 1987.
U pitanju je teorijska magija, magija kao
pseudonauka. On hoće i želi, no moć je
»Imao sam snove koji su uticali na...
za njega prejaka. Jer, nije u pitanju moć
svet van snova. Na stvarni svet«.
da se menjaju stvari i tako uzdrma svet‐
Tako Džordž Or, glavni junak romana
ski poredak. Posledice su pogubnije. Svet
oprezno upozorava ljude nesvikle na
je ne samo uzdrman nego i uništen i po‐
pomisao da on zaista radi to što radi. A u
novo stvoren (drugačiji) da bi ponovo bio
pitanju je zaista ozbiljna stvar. Jer, Džor‐
uništen. Haber je nadrivrač, nespreman
dž Or nema, kao što se da pomisliti, pro‐
da podnese teret moći »nasilno« — pre‐
ročke snove. Ništa on ne može da pred‐
više smelo — preuzet od Ora. »Vračanje«
vidi: on jednostavno (jednostavno?)
sve teže uspeva jer doktor, racionalnim
»prosto menja stvari«.
znanjem,
oduzima
magiji
njeno
Ali sada, imao sam tako mnogo de‐
suštastvo.
tinjstava«, kazao je. »O kojem da ti pri‐
Kraj je očekivan. Haber gubi, a Or,
čam? U jednom od njih oba roditelja su
mudri — izabrani — mag, smiruje se u
mi umrla tokom prve godine Pomora. U
jednom od svetova koji se, košmarnom
drugom Pomora nije ni bilo«.
brzinom smenjuju oko njega.
To su otprilike koordinate sveta (to jest,
Or je savladao Tajnu: suština magij‐
svetova) u koji nas čarobnom pisaljkom
skog rituala je u upoznavanju suštine
uvodi jedan od najvećih SF pisaca danas,
stvari. Otkrivanje imena najveći je ma‐
Ursula Legvin. U pitanju je roman sa
gijski čin — davanje imena najvažnija
čvrstom fikcionalnom pričom i jasno os‐
tehnika. Or pametno nalazi izlaz iz bes‐
mišljenim narativnim tokom. Izgrađen je
krajnog lavirinta koji donosi snove što
na snažnom kontrastu dvojice junaka —
menjaju svetove. Stvara Strance kojima
Ora koji spontano snom menja svetove, i
daje moć da znaju tajnu Orove moći.
doktora Habera koji, kao njegova suprot‐
Krug je zatvoren, a Or i svetovi spašeni.
nost, pokušava te snove — odnosno pro‐
»U jednoj poemi TS. Eliota, ptica kaže
menu svetova — da kontroliše. Oni su
da čovečanstvo ne može da podnese
tako dva pola jednog, u biti, magijskog
mnogo od stvarnosti; ali ptica greši. Čo‐
procesa. Razlika je u kvalitetu. Or je »ne‐
vek može da izdrži sveukupnu težinu
gativni mag« — magija je za njega
univerzuma tokom čitavih osamdeset
praktična i delotvorna, ona je pseudo‐
godina. Nestvarnost je ono što ne može
umetnost (jer je u pitanju kreativan čin,
podneti.
Haber je bio izgubljen. Izgubio je dodir«
stvaranje). Negativna, jer Or ne može da
je kontroliše. Ona je za njega Tabu. Tako
96
Trivijalizacija
žanra
L. RON HABARD:
»Bojno polje Zemlja«
preveo Vlado Opačić,
»Mladost«, Zagreb, 1986.
Pitanje je u kojoj meri autor može os‐
loboditi svoje delo loših (i dobrih) osobi‐
na time što objašnjava šta je hteo da
ostvari. Takva vrsta autorovog uputstva
za čitanje uvek je dvosekli mač; pisac ili
preceni ili potceni delo. Ili u potpunosti
promaši — to jest, govori o nečem
sasvim drugom, jer mu se rukopis toliko
otrgao (knjige žive svoj život, nezavisno
donose još jednu malu neprijatnost. Jer,
od autora!) da uopšte nije svestan da to
nije zlo u činjenici da delo obiluje milita‐
više nije ono to je hteo da napiše.
rističkim tendencijama. Što da ne, stvar
Ron Habard, predstavnik takozvanog
je pisca da nas ubedi u njihovu oprav‐
zlatnog doba američke fantastike, pisac
danost, u postojanje negativne ili pozi‐
zanimljiv i po tome što nije samo SF
tivne utopije. Problem je, pre svega, u
pisac, pokušao je — kako i sam tvrdi u
načinu na koji nas pisac drži u svom
predgovoru — da napiše PRAVI SF ro‐
fiktivnom svetu, na onim nijansama
m
an.
(kompozicije, stila, jezika...) koje od
Upravo tu je i nastao Habardov prob‐
teksta čine književnost, ili nešto što nije
lem. Jer, poet
ika SF ima onoliko koliko i
književnost. A tu se Ron Habard zaista
autora. A Habardova je potekla iz kolevke
sapleo.
ranog »Astoundinga« i njenog urednika
U prvom planu je uvek pustolovina, a
Džona Kembela. Habard je doslovno
čista pustolovina je, uglavnom, građa
shvatio Kambelov antroporasistički pog‐
zabavne književnosti. Ona podrazumeva i
led na svet. Njegov junak je tipičan ob‐
lažnu fabulu — fabulu koja nije razgra‐
razac »velikog svemirskog pobednika«,
nata, nego jednostavno podrazumeva
poput Peri Rodana, na primer, koga aus‐
savlađivanje bezbrojnih prepreka koje su
trijski publicista Robert Jung naziva Hit‐
se junaku isprečile na putu ka cilju kojem
lerom planetarne epohe. Belac, Ameri‐
teži. Beskrajan opis borbi, bekstava,
kanac, Džoni Gudboj Tajler, počinje kao
putovanja.
pripadnik jednog plemena na umoru, da
Nejasna oblast kosmosa još više je za‐
bi na kraju romana završio kao lik na ga‐
magljena ovlaš izbačenim nejasnim pse‐
laktičkoj monetarnoj jedinici. Od prvo‐
udonaučnim pojmovima, zakonima fizike
bitne zajednice do vođe svih poznatih ga‐
i astronautike sadržanim u jednoj reči,
laksija, ovaj natčovek stiže u zanemarljivo
tako da se podrazumevaju neograničene
kratkom roku. Opet navedeni obrazac —
mogućnosti koje se pružaju pred juna‐
čovek UVEK izlazi kao pobednik u susretu
cima bez ikakvog pokrića...
sa svim inteligencijama koje egzistiraju u
»Bojno polje Zemlja« samo je nevešto
sveobuhvatnom kosmosu. Kanoni »spejs‐
maskiran avanturistički roman najnižeg
opere«, poput ovog Habardovog romana,
stila.
97
Povratak
humoru
HARI HARISON:
»Bil, heroj galaksije«
»Narodna knjiga«
Beograd, 1987.
Hari Harison pripada gornjem domu ta‐
kozvane »Druge lige« pisaca naučne fan‐
tastike. Njegova najveća mana je to što
nije uspeo da napiše neko delo koje bi ga
izbacilo u sam vrh, što, izgleda, n
e pose‐
duje dovoljno talenta da izvrsne epizode
iz pojedinih knjiga poveže u jednu os‐
mišljenu celinu.
Najjače oružje kojim Harison napada
svoju publiku jeste smisao za humor koji
nesumnjivo obilato poseduje. Početkom
šezdesetih popularna je bila njegova se‐
rija o pacovu od nerđajućeg čelika /The
Stainless Steel Rat/. Posle toga, Harison
je pokušao da napiše i nekoliko ozbiljnijih
knjiga, ali nije uspeo da pobudi veće
interesovanje publike.
Povratak humora označio je roman Bil,
heroj glaksije /1965/ Zamišljen je kao
neka vrsta parodij
e na space‐operu i sve
Insert iz filma ROBOPOLICAJAC
dok se Harison sa puno ljubavi podsme‐
huje tom simpatičnom, ali ne preterano
pametnom podžanru naučne fantastike,
roman izvrsno funkcioniše. Taj prvi deo
romana, koji sa puno fine ironije parodira
ekologije, sindikalni pokreti, birokratija,
mnogobrojne američke svemirske ratne
amer č
i ki angažman u Vijetnamu..., pri
romanse /čiji je najkarakterističniji pred‐
tom ne vodeći računa o smislenosti priče,
stavnik Robert Hajnlajn/ pokazuje kakav
već isključivo težeći izrugivanju.
se potencijal krije u ovom piscu.
Bez obzira na ove nedostatke, knjigu
Na žalost, ostatak romana kvari ukupnu
Bil, heroj galaksije ipak treba pročitati,
sliku. Pisac kao da je hteo da se naruga
ako ni zbog čega drugog onda zbog to
svim glupostima ovog sveta, tako da fina
malo smeha koji retko koji pisac zna u
ironija kojom opisuje besmislenost krutih
čoveku probuditi.
vojničkih pravila prerasta u prilično iri‐
MM
tirajući sarkastični ton, kada se ustrem‐
ljuje na sve što mu padne na pamet:
98
FILMOVI BOB ŽIVKOVIĆ
ROBOPOLICAJAC
suprotstavi komandama ljudi koji ga
programiraju. Tako se gubi veza mašine
(ROBOCOP)
sa Marfijem i prekinuvši tu vezu ljud‐
1987 ‐ SAD
skosti, ni porodica ni prijatelji ne uspe‐
vaju da u robopolicajcu prepoznaju svog
Posle pauze od tri godine holandski re‐
dojučerašnjeg poznanika.
žiser Pol Verhouven je ponovo napravio
Ali iskra ljudskosti koja je ostala u ki‐
jedan film. Njegov prethodni film, Sto lica
borgu iako mala ipak sija, tako da En Luis,
i krv, obrađivao je srednjovekovnu tema‐
bivša koleginica policajca Marfija prepoz‐
tiku, a svojim novim filmom pravi veliki
naje u androidu tragove karaktera čoveka
skok kroz vekove, »prošišavši« naše
kojega je poznavala. Zajedno, oni bude
vreme tek za koju godinu.
dušu Marfija u hladnom metalnom telu.
Verhouven je kroz SF žanr napravio film
Priča o čoveku od lima sa ljudskom
sa modelom tipičnog američkog avantu‐
dušom iz Čarobnjaka iz Oza, priča o polu‐
rističkog filma o sudbini androida‐poli‐
delom nezaustavivom androidu iz Termi‐
cajca sa ljudskim mozgom. Sama tema‐
natora i otrcani grad duhova prošlosti —
tika ovog SF‐avanturističkog filma name‐
Detroit budućnosti, u kome juri zahuktali
će psihološku podlogu — priču o čoveku
delilac pravde iz Blejd ranera. Laki akcioni
koji je transformisan u mašinu i njegovom
strip‐film, a ujedno film za razmišljanje —
laganom pronalaženju sopstvene ljud‐
šta nas to čini ljudskim bićima.
skosti. Naravno, ovakva postavka nije da‐
Robopolicajac se lomata budućnošću u
leko od francuskog, nemog, kult filma
metalnom odelu koje odbija metke bolje
Lepotica i zver. Zver je u ovom slučaju
od bilo kakvog pancira, sa motorističkom
kiborg, a lepotica njegova bivša koleginica
kacigom i natučenim vizirom na lice. Taj
i partner — En Luis, žena policajac.
kostim nosi i veliki deo privlačnosti filma
Sve u svemu... grupa paranoičnih voj‐
/uostalom, Piter Veler se samo u malom
nika i industrijalaca istražuje model super
delu filma pojavljuje bez njega/. Na
vojnika‐ratnika koga bi poslali na bojište.
ekranu, oklop je od prototipa metala
Ispitivanje i testiranje treba da se izvrši na
iznenađujuće mekoće i elastičnosti, ali u
ulicama Detroita. Cilj je testiranje ujedno
stvarnosti, za vreme snimanja filma, bio
i raščišćavanje samog grada za potrebe
je to kombinezon od mekog kau
čuka i
eksperimenta. ED 209 može postati snaga
tvrde plastike. Upravo obilje akcije u
reda sutrašnjice, samo još treba pronaći
filmu bilo je glavni problem Robu Botinu
odgovarajući mozak za metalno telo.
/radio specijalne efekte i masku, najpoz‐
Marfi je dobar policajac I dobar otac. U
natiji filmovi Legenda i Urlikanje/ na
napadu na fabriku kokaina on zadobija
izradi kostima. Trebalo je obezbediti
udarac koji je kraj njegovog života, ali ne i
utisak metala i omogućiti pokretljivost
kraj njegove borbe protiv gangstera. Nje‐
kostima robota.
gov mozak očišćen od suvišnih osećanja i
Najefektnija scena u filmu je suluda
sećanja i povezan sa komandama koje
akcija u kojoj robot munjevito uništava
drže neke druge ruke biva ubačen u me‐
sve oko sebe.
talno telo čudnog pravednika. Osvetnik
Pogledajte kako je to Botim rešio u priči
od metala hara ulicama budućeg Detroita
o korupciji, osveti, drogi, poludeloj mašini
spreman da se suoči sa svakom opasnom
i zaljubljenom čoveku od lima.
situacijom ali bez mogućnosti da se
99
ZLA SMRT
dela. Prvi sa Ešom /Brus Kembel/ u kome
(EVIL DEAD II)
se Reimi igra, eksperimentiše i pušta na
volju svojoj mašti i osećanju za crni /naj‐
1985 ‐ SAD
crnji/ humor i deo u kome u igru ulaze
parovi i kada se mladi režiser
ć
sapli
e o
U sveopštoj maniji pravljenja nastavaka
psihologiju likova, koji su karikirani u
i stvaranja čitavih serija od jednog film‐
sveopštoj narativnoj anarhiji.
skog hita ni mladi genije Sam Reimi nije
Jednom se Kojčinski upitao šta bi po‐
izbegao tu sudbinu. Pre pet godina, od‐
mislili kada bi mu neko odsekao ruke, a
mah po završetku školovanja, Reimi je
šta ako bi se to desilo sa njegovom
ostvario svoj film Zla smrt i tim vizuelno,
glavom. U briljantnom prvom delu filma
halucigenim delirijumom užasa uspeo da
