Alef Science Fiction Magazine 003

by MoZarD

  iatine zaogrnute novom odećom, tako da tu imate kontinuirani proces iznenađivanja onim što ste i ranije znali, i to iznenađivanja koje vam omogućuje da uživate. Naučna

  fantastika ima sličnu želju da vam omogući da uživate, ali ona kaže, u suštini, sledeće: evo kako mi danas shvatamo funkcionisanje univerzuma. Osmotrite ovu implikaciju na

  koju dosad niste pomislili.

  »Pretpostavljam da se anglosaksonska fantazija ne da prevoditi. U Japanu američka i

  britanska fantazija padaju ravno na lice. Tri godine sam živeo u Japanu i jako me je impresionirala činjenica da je japanska verzija fantazije nama veoma čudna i tuđa.

  Teško da bismo mogli pretpostaviti da ta ista relacija ne važi i u obratnom smeru.

  Međutim, tehnologija ima čudnu univerzalnost. U svakom slučaju, ekonomske potrebe

  diktiraju da određena mera prenosivosti tehnologije mora postojati. Iz tog razloga naučna fantastika je, čini se, u većoj meri opšte‐svetska, a manje kulturološki speci-ficirana. Ideje su valuta koja se kudikamo lakše razmenjuje nego duboki psihološki aspekti fantazije. Čovek bi pomislio da će u pornografiji biti više podudaranja, ali japanska pornografija je meni gotovo sasvim neshvatljiva...«

  »Filozof bi rekao da je kategorijska greška tretirati SF i fantaziju kao jednu pojavu, ali za potrebe marketinga to možda nije psihološka greška. Neki od SF pisaca bi lepo stali

  na police za detektivske romane. Zadovoljavaju potrebe za istom vrstom radosti. Ali ako u fantaziji falsifikuješ ljudsku psihologiju, ili ako u naučnoj fantastici falsifikuješ naučne činjenice i način kako nauka radi, gaziš obećanje koje je čitaocima implicitno dato onog momenta kad je knjiga stavljena u taj deo knjižare.«

  (Locus 320, Septembar 1987.

  Preveo: A. B. Nedeljković)

  95

  KNJIGE ĐORĐE PISAREV

  Negativna

  je i sam čin čaranja (snivanja) tabu. Or je

  svestan posledica svojih magijskih čino‐

  magija

  va. Zna da ne bi smeo promeniti nijednu

  stvar bar dok ne vidi kakvo zlo može

  proisteći iz toga (neoprezna želja da se

  stranci uklone sa Meseca, na primer,

  URSULA LEGVIN:

  dovela je do toga da se oni spuste na

  »Nebeski strug«

  Zemlju. U želji da se stvari poprave,

  izdanje prevodilaca

  napravljena je greška, od zla — ka još

  (Zoran Jakšić i

  gorem). Zato je Or pokušao da uopšte i

  ne spava (delovanje tabua).

  Branislav Brkić)

  Doktor Haber je »pozitivni mag«, vrač.

  Beograd, 1987.

  U pitanju je teorijska magija, magija kao

  pseudonauka. On hoće i želi, no moć je

  »Imao sam snove koji su uticali na...

  za njega prejaka. Jer, nije u pitanju moć

  svet van snova. Na stvarni svet«.

  da se menjaju stvari i tako uzdrma svet‐

  Tako Džordž Or, glavni junak romana

  ski poredak. Posledice su pogubnije. Svet

  oprezno upozorava ljude nesvikle na

  je ne samo uzdrman nego i uništen i po‐

  pomisao da on zaista radi to što radi. A u

  novo stvoren (drugačiji) da bi ponovo bio

  pitanju je zaista ozbiljna stvar. Jer, Džor‐

  uništen. Haber je nadrivrač, nespreman

  dž Or nema, kao što se da pomisliti, pro‐

  da podnese teret moći »nasilno« — pre‐

  ročke snove. Ništa on ne može da pred‐

  više smelo — preuzet od Ora. »Vračanje«

  vidi: on jednostavno (jednostavno?)

  sve teže uspeva jer doktor, racionalnim

  »prosto menja stvari«.

  znanjem,

  oduzima

  magiji

  njeno

  Ali sada, imao sam tako mnogo de‐

  suštastvo.

  tinjstava«, kazao je. »O kojem da ti pri‐

  Kraj je očekivan. Haber gubi, a Or,

  čam? U jednom od njih oba roditelja su

  mudri — izabrani — mag, smiruje se u

  mi umrla tokom prve godine Pomora. U

  jednom od svetova koji se, košmarnom

  drugom Pomora nije ni bilo«.

  brzinom smenjuju oko njega.

  To su otprilike koordinate sveta (to jest,

  Or je savladao Tajnu: suština magij‐

  svetova) u koji nas čarobnom pisaljkom

  skog rituala je u upoznavanju suštine

  uvodi jedan od najvećih SF pisaca danas,

  stvari. Otkrivanje imena najveći je ma‐

  Ursula Legvin. U pitanju je roman sa

  gijski čin — davanje imena najvažnija

  čvrstom fikcionalnom pričom i jasno os‐

  tehnika. Or pametno nalazi izlaz iz bes‐

  mišljenim narativnim tokom. Izgrađen je

  krajnog lavirinta koji donosi snove što

  na snažnom kontrastu dvojice junaka —

  menjaju svetove. Stvara Strance kojima

  Ora koji spontano snom menja svetove, i

  daje moć da znaju tajnu Orove moći.

  doktora Habera koji, kao njegova suprot‐

  Krug je zatvoren, a Or i svetovi spašeni.

  nost, pokušava te snove — odnosno pro‐

  »U jednoj poemi TS. Eliota, ptica kaže

  menu svetova — da kontroliše. Oni su

  da čovečanstvo ne može da podnese

  tako dva pola jednog, u biti, magijskog

  mnogo od stvarnosti; ali ptica greši. Čo‐

  procesa. Razlika je u kvalitetu. Or je »ne‐

  vek može da izdrži sveukupnu težinu

  gativni mag« — magija je za njega

  univerzuma tokom čitavih osamdeset

  praktična i delotvorna, ona je pseudo‐

  godina. Nestvarnost je ono što ne može

  umetnost (jer je u pitanju kreativan čin,

  podneti.

  Haber je bio izgubljen. Izgubio je dodir«

  stvaranje). Negativna, jer Or ne može da

  je kontroliše. Ona je za njega Tabu. Tako

  96

  Trivijalizacija

  žanra

  L. RON HABARD:

  »Bojno polje Zemlja«

  preveo Vlado Opačić,

  »Mladost«, Zagreb, 1986.

  Pitanje je u kojoj meri autor može os‐

  loboditi svoje delo loših (i dobrih) osobi‐

  na time što objašnjava šta je hteo da

  ostvari. Takva vrsta autorovog uputstva

  za čitanje uvek je dvosekli mač; pisac ili

  preceni ili potceni delo. Ili u potpunosti

  promaši — to jest, govori o nečem

  sasvim drugom, jer mu se rukopis toliko

  otrgao (knjige žive svoj život, nezavisno

  donose još jednu malu neprijatnost. Jer,

  od autora!) da uopšte nije svestan da to

  nije zlo u činjenici da delo obiluje milita‐

  više nije ono to je hteo da napiše.

  rističkim tendencijama. Što da ne, stvar

  Ron Habard, predstavnik takozvanog

  je pisca da nas ubedi u njihovu oprav‐

  zlatnog doba američke fantastike, pisac

  danost, u postojanje negativne ili pozi‐

  zanimljiv i po tome što nije samo SF

  tivne utopije. Problem je, pre svega, u

  pisac, pokušao je — kako i sam tvrdi u

  načinu na koji nas pisac drži u svom

  predgovoru — da napiše PRAVI SF ro‐

  fiktivnom svetu, na onim nijansama

  m

  an.

  (kompozicije, stila, jezika...) koje od

  Upravo tu je i nastao Habardov prob‐

  teksta čine književnost, ili nešto što nije

  lem. Jer, poet
ika SF ima onoliko koliko i

  književnost. A tu se Ron Habard zaista

  autora. A Habardova je potekla iz kolevke

  sapleo.

  ranog »Astoundinga« i njenog urednika

  U prvom planu je uvek pustolovina, a

  Džona Kembela. Habard je doslovno

  čista pustolovina je, uglavnom, građa

  shvatio Kambelov antroporasistički pog‐

  zabavne književnosti. Ona podrazumeva i

  led na svet. Njegov junak je tipičan ob‐

  lažnu fabulu — fabulu koja nije razgra‐

  razac »velikog svemirskog pobednika«,

  nata, nego jednostavno podrazumeva

  poput Peri Rodana, na primer, koga aus‐

  savlađivanje bezbrojnih prepreka koje su

  trijski publicista Robert Jung naziva Hit‐

  se junaku isprečile na putu ka cilju kojem

  lerom planetarne epohe. Belac, Ameri‐

  teži. Beskrajan opis borbi, bekstava,

  kanac, Džoni Gudboj Tajler, počinje kao

  putovanja.

  pripadnik jednog plemena na umoru, da

  Nejasna oblast kosmosa još više je za‐

  bi na kraju romana završio kao lik na ga‐

  magljena ovlaš izbačenim nejasnim pse‐

  laktičkoj monetarnoj jedinici. Od prvo‐

  udonaučnim pojmovima, zakonima fizike

  bitne zajednice do vođe svih poznatih ga‐

  i astronautike sadržanim u jednoj reči,

  laksija, ovaj natčovek stiže u zanemarljivo

  tako da se podrazumevaju neograničene

  kratkom roku. Opet navedeni obrazac —

  mogućnosti koje se pružaju pred juna‐

  čovek UVEK izlazi kao pobednik u susretu

  cima bez ikakvog pokrića...

  sa svim inteligencijama koje egzistiraju u

  »Bojno polje Zemlja« samo je nevešto

  sveobuhvatnom kosmosu. Kanoni »spejs‐

  maskiran avanturistički roman najnižeg

  opere«, poput ovog Habardovog romana,

  stila.

  97

  Povratak

  humoru

  HARI HARISON:

  »Bil, heroj galaksije«

  »Narodna knjiga«

  Beograd, 1987.

  Hari Harison pripada gornjem domu ta‐

  kozvane »Druge lige« pisaca naučne fan‐

  tastike. Njegova najveća mana je to što

  nije uspeo da napiše neko delo koje bi ga

  izbacilo u sam vrh, što, izgleda, n

  e pose‐

  duje dovoljno talenta da izvrsne epizode

  iz pojedinih knjiga poveže u jednu os‐

  mišljenu celinu.

  Najjače oružje kojim Harison napada

  svoju publiku jeste smisao za humor koji

  nesumnjivo obilato poseduje. Početkom

  šezdesetih popularna je bila njegova se‐

  rija o pacovu od nerđajućeg čelika /The

  Stainless Steel Rat/. Posle toga, Harison

  je pokušao da napiše i nekoliko ozbiljnijih

  knjiga, ali nije uspeo da pobudi veće

  interesovanje publike.

  Povratak humora označio je roman Bil,

  heroj glaksije /1965/ Zamišljen je kao

  neka vrsta parodij

  e na space‐operu i sve

  Insert iz filma ROBOPOLICAJAC

  dok se Harison sa puno ljubavi podsme‐

  huje tom simpatičnom, ali ne preterano

  pametnom podžanru naučne fantastike,

  roman izvrsno funkcioniše. Taj prvi deo

  romana, koji sa puno fine ironije parodira

  ekologije, sindikalni pokreti, birokratija,

  mnogobrojne američke svemirske ratne

  amer č

  i ki angažman u Vijetnamu..., pri

  romanse /čiji je najkarakterističniji pred‐

  tom ne vodeći računa o smislenosti priče,

  stavnik Robert Hajnlajn/ pokazuje kakav

  već isključivo težeći izrugivanju.

  se potencijal krije u ovom piscu.

  Bez obzira na ove nedostatke, knjigu

  Na žalost, ostatak romana kvari ukupnu

  Bil, heroj galaksije ipak treba pročitati,

  sliku. Pisac kao da je hteo da se naruga

  ako ni zbog čega drugog onda zbog to

  svim glupostima ovog sveta, tako da fina

  malo smeha koji retko koji pisac zna u

  ironija kojom opisuje besmislenost krutih

  čoveku probuditi.

  vojničkih pravila prerasta u prilično iri‐

  MM

  tirajući sarkastični ton, kada se ustrem‐

  ljuje na sve što mu padne na pamet:

  98

  FILMOVI BOB ŽIVKOVIĆ

  ROBOPOLICAJAC

  suprotstavi komandama ljudi koji ga

  programiraju. Tako se gubi veza mašine

  (ROBOCOP)

  sa Marfijem i prekinuvši tu vezu ljud‐

  1987 ‐ SAD

  skosti, ni porodica ni prijatelji ne uspe‐

  vaju da u robopolicajcu prepoznaju svog

  Posle pauze od tri godine holandski re‐

  dojučerašnjeg poznanika.

  žiser Pol Verhouven je ponovo napravio

  Ali iskra ljudskosti koja je ostala u ki‐

  jedan film. Njegov prethodni film, Sto lica

  borgu iako mala ipak sija, tako da En Luis,

  i krv, obrađivao je srednjovekovnu tema‐

  bivša koleginica policajca Marfija prepoz‐

  tiku, a svojim novim filmom pravi veliki

  naje u androidu tragove karaktera čoveka

  skok kroz vekove, »prošišavši« naše

  kojega je poznavala. Zajedno, oni bude

  vreme tek za koju godinu.

  dušu Marfija u hladnom metalnom telu.

  Verhouven je kroz SF žanr napravio film

  Priča o čoveku od lima sa ljudskom

  sa modelom tipičnog američkog avantu‐

  dušom iz Čarobnjaka iz Oza, priča o polu‐

  rističkog filma o sudbini androida‐poli‐

  delom nezaustavivom androidu iz Termi‐

  cajca sa ljudskim mozgom. Sama tema‐

  natora i otrcani grad duhova prošlosti —

  tika ovog SF‐avanturističkog filma name‐

  Detroit budućnosti, u kome juri zahuktali

  će psihološku podlogu — priču o čoveku

  delilac pravde iz Blejd ranera. Laki akcioni

  koji je transformisan u mašinu i njegovom

  strip‐film, a ujedno film za razmišljanje —

  laganom pronalaženju sopstvene ljud‐

  šta nas to čini ljudskim bićima.

  skosti. Naravno, ovakva postavka nije da‐

  Robopolicajac se lomata budućnošću u

  leko od francuskog, nemog, kult filma

  metalnom odelu koje odbija metke bolje

  Lepotica i zver. Zver je u ovom slučaju

  od bilo kakvog pancira, sa motorističkom

  kiborg, a lepotica njegova bivša koleginica

  kacigom i natučenim vizirom na lice. Taj

  i partner — En Luis, žena policajac.

  kostim nosi i veliki deo privlačnosti filma

  Sve u svemu... grupa paranoičnih voj‐

  /uostalom, Piter Veler se samo u malom

  nika i industrijalaca istražuje model super

  delu filma pojavljuje bez njega/. Na

  vojnika‐ratnika koga bi poslali na bojište.

  ekranu, oklop je od prototipa metala

  Ispitivanje i testiranje treba da se izvrši na

  iznenađujuće mekoće i elastičnosti, ali u

  ulicama Detroita. Cilj je testiranje ujedno

  stvarnosti, za vreme snimanja filma, bio

  i raščišćavanje samog grada za potrebe

  je to kombinezon od mekog kau
čuka i

  eksperimenta. ED 209 može postati snaga

  tvrde plastike. Upravo obilje akcije u

  reda sutrašnjice, samo još treba pronaći

  filmu bilo je glavni problem Robu Botinu

  odgovarajući mozak za metalno telo.

  /radio specijalne efekte i masku, najpoz‐

  Marfi je dobar policajac I dobar otac. U

  natiji filmovi Legenda i Urlikanje/ na

  napadu na fabriku kokaina on zadobija

  izradi kostima. Trebalo je obezbediti

  udarac koji je kraj njegovog života, ali ne i

  utisak metala i omogućiti pokretljivost

  kraj njegove borbe protiv gangstera. Nje‐

  kostima robota.

  gov mozak očišćen od suvišnih osećanja i

  Najefektnija scena u filmu je suluda

  sećanja i povezan sa komandama koje

  akcija u kojoj robot munjevito uništava

  drže neke druge ruke biva ubačen u me‐

  sve oko sebe.

  talno telo čudnog pravednika. Osvetnik

  Pogledajte kako je to Botim rešio u priči

  od metala hara ulicama budućeg Detroita

  o korupciji, osveti, drogi, poludeloj mašini

  spreman da se suoči sa svakom opasnom

  i zaljubljenom čoveku od lima.

  situacijom ali bez mogućnosti da se

  99

  ZLA SMRT

  dela. Prvi sa Ešom /Brus Kembel/ u kome

  (EVIL DEAD II)

  se Reimi igra, eksperimentiše i pušta na

  volju svojoj mašti i osećanju za crni /naj‐

  1985 ‐ SAD

  crnji/ humor i deo u kome u igru ulaze

  parovi i kada se mladi režiser

  ć

  sapli

  e o

  U sveopštoj maniji pravljenja nastavaka

  psihologiju likova, koji su karikirani u

  i stvaranja čitavih serija od jednog film‐

  sveopštoj narativnoj anarhiji.

  skog hita ni mladi genije Sam Reimi nije

  Jednom se Kojčinski upitao šta bi po‐

  izbegao tu sudbinu. Pre pet godina, od‐

  mislili kada bi mu neko odsekao ruke, a

  mah po završetku školovanja, Reimi je

  šta ako bi se to desilo sa njegovom

  ostvario svoj film Zla smrt i tim vizuelno,

  glavom. U briljantnom prvom delu filma

  halucigenim delirijumom užasa uspeo da