Alef Science Fiction Magazine 007

by MoZarD

  Pokušava da zarađuje za život pišući

  Pošto je nadaren pisac, pridružuje se

  filmske scenarije, ali ne stvara ništa od

  grupi mladih stvaralaca koji, oslobođeni

  bilo kakve važnosti. Posle sedam godina

  stare cenzure, eksperimentišu sa živo‐

  života u izgnanstvu, umire.

  tom, ikonoklastičnom umetnošću. Uskoro

  Sada, 1973. godine, trideset godina kas‐

  postaje veoma cenjen pisac. Međutim,

  nije, pedeset dve godine pošto je napi‐

  razdoblje slobode traje samo nekoliko go‐

  san, njegov veliki roman još nije štampan

  dina. I dok Revolucija učvršćava teško ste‐

  u njegovoj zemlji.

  čenu pobedu, on joj se ne pridružuje; on

  Ovo je, naravno, skica za istinski roman‐

  ostaje jeretik. Njegov pogled na svet je

  biografiju. J. je Jevgenij Ivanovič Zamjatin;

  nezavisan, ironičan i kritičan. On ne

  njegov roman za koga mislim da je najbo‐

  prihvata pohvale i priznanja bez pitanja.

  lje naučnofantastično delo ikada napisa‐

  Zbog toga nova vlada vidi u njemu ne‐

  no, zove se Mi. U Rusiji, kao da nema

  patriotu, destruktivni element, opasnost

  imena. On ne postoji. Cenzurisan je.

  — baš kao i prethodna. J. mnogo ne

  brine; on uživa u opasnosti. Nastavlja da

  O cenzuri tržištem

  piše. Na vrhuncu stvaralačkih moći

  Zamjatinov život bio je tragedija; bio je i

  završava roman. To je naučnofantastični

  trijumf jer on nikada nije koristio silu

  roman, negativna utopija. Roman je bri‐

  protiv svojih neprijatelja; nije ih napadao,

  ljantno svedočanstvo upereno protiv

  nije se čak ni branio. Govorio je, glasno i

  rastuće strogosti i autoritatizma njegove

  jasno, pametno i hrabro, sve dok je

  države i strasna povelja slobodi. To je ro‐

  mogao da govori a da ne izda ono što je

  mantična, maštovita, pametna, snažna i

  voleo; kad to kao izbeglica više nije

  predivna knjiga — možda najbolji nauč‐

  mogao, zaćutao je.

  nofantastični roman ikada napisan.

  Bilo bi korisno češće ga se prisećati, jer

  Tri godine kasnije, prokrijumčarena ko‐

  kad se u Americi govori o cenzuri često se

  pija rukopisa štampa se u inostranstvu.

  gunđa. Radikali gunđaju Establišmentu,

  Knjiga se prevodi i objavljuje na mnogo

  Bela kuća gunđa štampi — niste fer,

  jezika — ali ne i u domovini, na mater‐

  imate predubeđenja, prikrivate istinu —

  njem jeziku.

  samo čekajte, imaću vas već.

  Deset godina kasnije, iscrpljen nepre‐

  Jedini način da pobedite zabrane, pritis‐

  kidnom kampanjom koju birokrate i dru‐

  ke i cenzuru — a tamo gde ima institu‐

  govi pisci vode protiv njega, on moli šefa

  cionalizovane moći ima i cenzure — jeste

  države da mu dozvoli da napusti zemlju.

  da je odbacite. Ne da joj odgovarate u

  »Molim da mi se dozvoli odlazak u

  stilu — ako pokušate da me ućutkate ja

  inostranstvo«, piše on, »s pravom da se

  ću pokušati da ućutkam vas — već da

  91

  odbacite njeno značenje i njene ciljeve.

  naravno, ograničeni. Suknja kraća ili duža

  Da je potpuno zaobiđete. Da budete veći

  nekoliko centimetara, rever centimetar

  od nje. To je ono što je Zamjatin uradio.

  širi; ove godine roman je propao, ali je

  Imao je veći duh od svojih neprijatelja i

  fiktivno novinarstvo prava stvar; u nauč‐

  svesno je odbio da dopusti da ga njihova

  noj fantastici vreme Holokausta je prošlo,

  niskost zarazi i smanji njegovu veličinu.

  ali je Prirodna sredina u centru pažnje.

  On nije želeo da igra prljave male igre.

  Takozvani pop‐art predstavljao je čistu

  Nije dopustio Staljina u duši.

  srž umetnosti kao robe široke potrošnje,

  Da bi došao do nečega takvog kakvo je

  konzerve supe. Istinska novost, istinska

  to svesno odbacivanje, čovek mora sa

  originalnost je sumnjiva. Sve dok ona nije

  svih strana da potpuno ozbiljno razmotri

  tek nešto već poznato a prepravljeno, ili

  pitanje cenzure. Zabrana rasturanja tako‐

  nešto eksperimentalno po formi, ali ne‐

  zvanog pornografskog materijala samo je

  sumnjivo trivijalnog ili ciničnog značenja,

  jedan aspekt ovog predmeta rasprave i,

  nesigurna je. A mora biti sigurna. Ne sme

  po mom mišljenju ne glavni; iako je sko‐

  promeniti potrošača. Šokiraj ga, erater ce

  rašnja odluka Višeg suda ponovo ras‐

  bougeois, naravno; već sto pedeset

  plamsala bitku na tom polju. Ponavljam,

  godina to se radi; najstarija igra se

  direktna politička cenzura je, u SAD, samo

  nastavlja. Šokiraj ga, protresi, zagolicaj,

  jedan aspekt problema. Hitan je, jer vlada

  kinji i muči — ali mu ne dopusti da

  može da što god hoće nazove »strogo

  razmišlja. Ako razmisli, možda se neće

  poverljivo« i zakopa, jer se policija i

  vratiti da kupi sledeću konzervu supe.

  poresko koriste za maltretiranje poznatih

  Skoro beskrajna sloboda forme dostup‐

  pisaca marksista, ali, po‐navljam, nije —

  na modernom umetniku je, po mom miš‐

  još — glavni predmet. On se tiče samo

  ljenju, proizvod trivijalizacije umetnosti.

  nekih od nas. Ono što utiče na svakoga

  Ako umetnost njeni stvaraoci i potrošači

  pisca, svaku knjigu izdatu u SAD, jeste

  ozbiljno shvataju, onda potpuna sloboda

  cenzura tržišta.

  nestaje i mogućnost pravog revolucio‐

  Mi nismo totalitarna država; i dalje smo

  nalizma se ponovo pojavljuje. Ako se

  demokratska zemlja i to ne samo po

  umetnost shvati kao sport, kao pojam bez

  imenu — ali demokratija je kapitalistička,

  moralnog značenja ili kao samoizraža‐

  korporacijska.

  Naša

  vrsta

  cenzure

  vanje bez racionalnog značenja ili kao

  proističe iz prirode našega sistema. Naši

  roba široke potrošnje namenjena tržištu,

  cenzori su idoli težišta.

  bez društvenog značenja, sve pada u

  Zato je naša cenzura fluidna i promen‐

  vodu. Pokriti stenu sa šest akri plastičnog

  ljiva. Teško ju je definisati. Zabrana se vrši

  pokrova nije ni manje ni više »kreativno«

  a čovek je nije ni svestan; ona se odigrava

  nego naslikati Stvaranje Adama na Siks‐

  van njegovog vidnog polja.

  tinskoj kapeli. Ali ako se umetnosti prizna

  Mi nemamo Ždanova da nam kaže: »Ne

  moralno, intelektualno i društveno znače‐

  smete kritikovati vladu, ne smete pisati o

  nje, ako su prava tvrđenja moguća, onda

  teškim stvarima. Morate da pišete o

&nb
sp; kod umetnika samodisciplina postaje os‐

  hrabrim vojnicima Otadžbine i srećnim

  novni element stvaralaštva. A publiku

  radnicima na hidroelektranama. Morate

  posredništvo počinje da uznemirava. Iz‐

  biti socijalistički realisti i morate se sme‐

  davači, vlasnici galerija, menadžeri,

  šiti.« Nema takvih naređenja, nema

  producenti i trgovci postaju nemirni. Sve

  apsolutnih normi, bilo pozitivnih bilo

  dok se poslom bave zbog novca, srećniji

  negativnih. Jedina norma koja vlada na

  su ako se umetnost ne shvata ozbiljno.

  tržištu je: Hoće li se prodati? A ta norma

  Konzerve supe su daleko mirnije. Oni žele

  je vrlo širok i promenljiv pojam.

  proizvod koji će se prodati, brz obrt

  Tamo gde vlada tržište, vlada moda.

  kapitala, ugrađeno za starevanje. Oni

  Lepe umetnosti, kao umetnost oblačenja,

  neće velike, trajne, stvarne, zastrašujuće

  kuvanja ili opremanja stana postaju pred‐

  stvari.

  met stalnih promena jer je novitet, bez

  Ponekad shvatam da je najzastrašujućiji

  obzira na kvalitet, vrednost podložna zah‐

  živ čovek Aleksandar Solženjicin. Živela

  tevima tržišta, reklami. Ti noviteti su,

  sam u istom svetu sa Staljinom i Hitle‐

  92

  rom, a u istoj zemlji sa Džo Mek‐Kartijem

  nije roman kakav je želeo. To mu je prvi

  i G. Gordonom Lidijem, i svi su me oni

  roman i on uviđa da još puno toga ima da

  plašili. Ali niko toliko koliko Solženjicin,

  nauči; ali zna da će već sledeći biti bolji, a

  jer niko od njih ne poseduje njegovu moć;

  onaj posle njega, ako nauči zanat, biće

  moć da me natera da se zapitam: Činim li

  najbolji naučnofantastični roman ikada

  pravo?

  napisan. Međutim, ovaj prvi otkupljuje

  Pitam se da li je razlog zbog koga u ovoj

  filmski studio. Nude mu 50.000 dolara za

  zemlji nema Solženjicina (i nema

  prava. Kada dođe vreme, pakuje se i

  Pasternaka, nema Zamjatina, nema

  odlazi u Holivud. I sada, osam godina

  Tolstoja) taj što mi ne verujemo da

  kasnije, uspešan je filmski i TV scenarista.

  možemo da ga imamo. Jer ne verujemo u

  Ono što napiše dobrano izmene, može se

  stvarnost umetnosti. Ono čudno u

  reći, prosto kastriraju, pre nego što dođe

  Rusima je da zaista veruju u umetnost, u

  u produkciju, ali šta to briga čoveka koji

  moć umetnosti da menja umove ljudi.

  zarađuje 60.000 dolara godišnje? Nikada

  Zato je i cenzurišu. Zato i imaju

  nije seo da napiše sledeći roman, ali

  Solženjicina. Rečeno je da svaka zemlja

  hoće, čim otplati bazen sa toplom vodom

  ima vladu kakvu zaslužuje. Dodala bih da

  i devetu ženu.

  svaka nacija ima umetnike kakve

  I tako, nakon života punog slave i sreće,

  zaslužuje.

  on umire.

  Trideset šest godina kasnije, pedeset

  Skica za naturalistički roman

  dve godine kasnije, njegov veliki roman

  Naš junak X profesor je matematike u

  nikada nije objavljen u njegovoj zemlji.

  srednjoj školi i, uzgred, piše priče. Neke

  Niti u bilo kojoj drugoj zemlji. Nikada

  od njih šalje časopisima za naučnu

  neće ni biti. Nikada ga nije ni napisao.

  fantastiku; prodaje ih i počinje da se

  Prihvatio je sud cenzora. Prihvatio je bez

  sastaje sa nekim SF fanovima. Što više

  pogovora vrednosti ustaljene u njegovom

  ulazi u život pisca, on mu se sve više

  društvu. A cena prihvatanja bez pitanja je

  dopada. Tako da odlučuje: dosta je

  tišina.

  matematike, ja sam pisac, sa velikim P.

  Privilegija, paranoja, pasivnost

  Ali on mora da jede.

  I tako, pre nego što počne da radi na

  Najtužnija stvar u toj priči o gospodinu

  planiranom velikom romanu, na brzinu

  X‐u je ta da je on slobodan čovek. Svi smo

  nažvrlja roman mača‐i‐mađije Vulg Vizi‐

  mi slobodni. Slobodni smo da pišemo

  got, koji će sigurno prodati. Postiže uspeh

  pizdarije i govnarije; da Amerika pišemo

  i izdavač traži serijalizaciju. On to i čini.

  America; slobodni smo da pišemo ono što

  Osam godina kasnije on i dalje piše o

  želimo. Tu slobodu stvorili su nam

  Vulgu Vizigotu. Poslednji nastavak = 14,

  umetnici, pravnici i vlada tokom prve

  zove se Otmica Eldriča Ičora.

  polovine ovoga veka i to u tolikoj meri

  Promenjen kraj. On počinje da piše ve‐

  koja nije uspostavljena ni Ustavom iz

  liki roman, ali mu prijatelj kazuje kako je

  1783. Ona postoji. Slobodni smo, možda

  bum pornića još u toku i da tamo leži lova

  slobodniji nego što su bilo koji pisci ili

  i agentu umesto njega nudi budalaštine.

  javnost ikada bili.

  Osam godina kasnije on i dalje piše

  Skoro sam u predivnoj knjizi Đovanija

  porniće. Poslednji se zove Duboko

  Gracinija o Solženjicinu pročitala sledeći

  pazuho.

  pasus:

  Promenjen kraj = 2. On ne piše porniće,

  »Kulturna industrija, sujeta i bes koji

  već stripove. Ili ljubiće? Ili međunarodne

  osećaju intelektualci kad vide da moć klizi

  špijunske romane? Međutim, on će ipak

  iz njihovih ruku tako su zamaglili poglede

  napisati taj ozbiljan roman čim otplati

  zapadnih pisaca, da su ih naterali da

  erkondišn i električni otvarač konzervi.

  poveruju da je to što nisu proganjani od

  Promenjen kraj = 3. On ipak napiše

  strane policije njihova privilegija.«

  roman. Dobar je i dobro se prodaje. Ali

  Ja sam zaista veoma spora. Tri dana

  kad ga odštampanog pročita shvata da to

  mozgala sam nad ovom rečenicom sve

  93

  dok nisam shvatila šta je Gracini hteo da

  prodajem?

  kaže. Naravno, hteo je da kaže da to nije

  Kada nema utvrđenih pravila, nema »ti

  njihova privilegija već pravo.

  smeš« i »ti ne smeš«, teško je čak i

  Ustav, koji je revolucionaran dokument,

  primetiti da si cenzurisan. Sve se odigrava

  veoma je jasan po tom pitanju. On nam

  tako bezbolno. Još je teže shvatiti da sam

  ne garantuje, dozvoljava, dopušta slobo‐

  sebe možeš cenzurisati, opsežno, nemilo‐

  du govora. On ne daje vladi takav auto‐

  srdno — jer taj čin cenzure, s punim

  ritet. On postavlja slobodu govora kao

  društvenim odobravanjem, zove se »pisa‐

  pravo — kao činjenicu.

  nje za tržište« i čak ga neki pisci koriste za

  Vlada ne može garantovati to pravo.

  proveru najcenjenijeg oblika postojanja,

  Ona ga može samo prihvatiti ili ga pobiti i

  profesionalizma.

  sprečiti silom
.

  Zaista, razlikovanje slobodnog prega‐

  Naša vlada ga, uglavnom, prihvata;

  laštva od samocenzure zahteva naj

  ruska uglavnom odbija. Ali to ne znači da

  neprijatniji stepen budnosti koji često

  mi nemamo nijednu privilegiju koju Zam‐

  prelazi u paranoju.

  jatin nije imao, ili koju Solženjicin nije

  Napokon, knjiga može da bude odbijena

  imao. Mi imamo, prosto, isto neotuđivo

  prosto zbog toga što je loše napisana.

  pravo.

  Izdavači poseduju ukus, kvalifikaciju i

  Ali oni su svoje koristili. Oni su radili.

  norme. Potpuno nesposobni pisci brane

  Jesmo li mi?

  se; »Oni se plaše da štampaju moje

  Moja se priča jednom pojavila u Plejbo‐

  delo«. Zaista, veoma je lako pridružiti se

  ju sa potpisom »U. K. Le Gvin«. Ovo se

  toj rulji i uviđati zaveru u svakom

  desilo zato što je u trenutku kada je

  odbijenom delu. Kako neko može da

  urednik književne rubrike već prihvatio

  bude siguran?

  priču, neko drugi iz firme seo i napisao

  Znam za mnoge glasine o knjigama koje

  pismo pitajući me da li mogu da koriste

  izdavač za izdavačem odbija jer smatra da

  samo inicijal mog imena dirljivo objašnja‐

  je tema opasna, ali dokaza nemam. Sve

  vajući »mnogi naši čitaoci zaplašeni su

  dok ih ne dobijem ne mogu da rasprav‐

  pričama koje su napisale žene«. U to

  ljam o tim slučajevima. Mogu samo da

  vreme sve sam primila kao šalu i složila

  nagađam uzimajući u obzir nekoliko

  sam se čak produbljujući njihovo prikriva‐

  takvih slučajeva unutar polja naučne

  nje time što sam napisala u onome što su

  fantastike: da knjige nisu bile »sub‐

  tražili od mene za stranu posvećenu

  verzivne« ili »šokantne« — ma šta to

  biografiji autora: »Priče U. K. Le Gvin nisu

  danas značilo — već da su to bile ozbiljne,

  napisane od strane U. K. Le Gvin već od

  moralno, društveno i etički ozbiljne knjige

  druge ličnosti istog imena«. Mislim da

  i da se ta osobina ozbiljnosti učinila izda‐

  sam vrlo malo razmišljala o tome osim

  vačima kao veoma nesigurna investicija.

  što sam sve to primila pomalo zbunjeno i

  »Ozbiljan« je neodgovarajuća reč.

  neznatno podrugljivo i da sam neodređe‐

  Želela bih da mogu da pronađem drugu,

  no prihvatila da, pošto tako dobro plaćaju

  ali predsednik Nikson je usmrtio reč

  pisce, imaju pravo i na svoje sitne kap‐