Alef Science Fiction Magazine 007

by MoZarD

  vidbe uzvodno, razgovarali smo sa deseti‐

  I, ti nisi Herman Gering koji je oduzeo

  nama ljudi, čiji izgled nedvojbeno govori

  sebi život progutavši kalijum‐cijanid u

  da potiču iz veoma različitih krajeva,

  toku suđenja za zločine protiv čove‐

  odasvud. Jedan je izdaleka, odozgo, sa se‐

  čanstva.«

  verne hemisfere; drugi izdaleka, odozdo,

  Gering napuni lulu duvanom i blago

  s južne. Svi opisi skupa, sačinjavaju sliku

  reče: »Izvesno je da znaš prilično o meni.

  sveta preinačenog u krivudavu rečnu

  Verujem da treba da sam polaskan. Bar

  dolinu.«

  nisam bio zaboravljen.«

  »Ljudi sa kojima smo razgovarali bili su

  »Uglavnom jesi«, odvrati Frigit. »Imao si

  ubijeni, ili umrli nesrećnim slučajem

  dugotrajnu reputaciju, ali kao zlosrećni

  ovde, i ponovo uskrsli u oblastima kroz

  klovn, slabić i ulizica.«

  koje smo prolazili u toku putovanja.

  Barton beše iznenađen. Nije znao da bi

  Monat kaže da smo mi, uskrsli, i dalje

  se ovaj čovek mogao usprotiviti nekom

  snimani. Kada neko ponovo umre, tačni‐

  ko je njegov život držao u svojim rukama,

  u‐minut snimci, smeštaju se nekuda,

  ili — ko je postupao sa njim tako grubo.

  možda ispod površine ove planete i

  Ali, najzad, možda je Frigit očekivao da će

  stavljaju u pretvarače energije u materiju.

  biti ubijen.

  Tela se reprodukuju, kakva su bila u

  Verovatno je računao na Geringovu

  momentu smrti, a potom ih uređaji za

  radoznalost.

  podmlađivanje vraćaju do usnulih tela.

  Gering reče, »Potkrepi svoj iskaz. Ne o

  Verovatno u istoj onoj dvorani u kojoj

  mojoj reputaciji. Svaki važan čovek

  sam se ja probudio. Potom su tela, mlada

  očekuje da ga kude i pogrešno shvate

  i čitava opet, snimljena i ponovo uniš‐

  glupe mase. Objasni: zašto ja nisam isti

  tena. I snimci su ponovo pušteni, ovog

  čovek.«

  puta kroz uređaje ispod zemlje. Još nas

  Frigit se nasmeši i reče: »Ti si proizvod,

  jednom pretvarači energije u materiju,

  hibrid nastao od jednog snimka iz

  verovatno koristeći se toplotom užarenog

  pretvarača energije u materiju. Načinjen

  jezgra ove planete, oživljuju iznad zemlje,

  si sa celokupnim pamćenjem mrtvog čo‐

  u blizini kamenih zdela. Ja zaista ne znam

  veka Hermana Geringa i sa duplikatom

  zašto se drugo uskrsnuće ne događa na

  svih ćelija njegovog tela. Ti imaš sve što je

  mestu smrti. Ali ne znam ni zašto su nam

  imao on. Tako, ti misliš da si Gering. Ali

  sve dlake izbrijane, ni zašto muškarcima

  nisi! Duplikat si, i to je sve. Originalni

  ne raste brada, ni zašto su muškarci

  Herman Gering je ništa, do molekuli,

  obrezani, a žene ponovo device. Ili zašto

  apsorbovani u zemlju i vazduh, pa u

  smo uskrsli. S kojim ciljem? Ko god nas

  biljke, i, natrag, u tela životinja i čoveka,

  smestio ovde, nije se pojavio da nam kaže

  pa opet van, kao izmet, und so weiter.«

  zašto.«

  »Ali ti, ovde, preda mnom, nisi ništa

  »Stavar je u tome«, reče Frigit, »stvar je

  više originalan nego što je snimak, na

  u tom što mi nismo isti oni ljudi koji smo

  ploči ili traci, originalnog glasa, vibracija

  bili na Zemlji. Ja sam umro. Barton je

  izišlih iz usta čoveka, otkrivenih i

  umro. Ti si umro, Hermane Gering. Svi su

  usvojenih od strane jednog elektronskog

  umrli. I, mi ne možemo biti vraćeni u

  uređaja, i potom ponovljenih.«

  život!«

  Barton je shvatio primedbu, jer je video

  Gering čujno povuče dim iz lule, pog‐

  Edisonov fonograf u Parizu 1888. Osećao

  leda ukočeno Frigita i potom kaza, »Što

  se uistinu povređen Frigitovim tvrdnjama.

  ne? Ja živim ponovo. Poričeš li to?«.

  Geringove razrogačene oči i zajapureno

  »Da! Poričem — u jednom smislu. Ti

  lice govorili su da se i on osetio ugrože‐

  živiš. Ali ti nisi Herman Gering, rođen u

  nim do srži.

  sanatorijumu Marijenbad u Rozenhajmu

  Zamuca, pa upita. »A zašto bi ova bića

  u Bavarskoj, 12. januara 1893. godine. Ti

  ulazila u sve to, tek zbog duplikata?«

  nisi Herman Gering čiji je kum bio dr

  Frigit sleže ramenima i reče: »Ne

  Herman Epenštajn, Jervrejin preobraćen

  znam.«

  u hrišćanstvo. Ti nisi Gering koji je

  Gering ustade sa stolice i uperi cevčicu

  nasledio fon Rihthofena po njegovoj

  lule u Frigita.

  117

  »Lažes« vrisnu na nemačkom. »Lažeš,

  razonodu.«

  scheisshund!«

  U podne se ova dvojica vratiše u brda

  Frigit uzdrhta, kao da je očekivao da

  na posao. Nisu ni imali prilike da raz‐

  opet dobije po bubrezima, ali reče:

  govaraju s Targofom ili nekim od robova,

  »Mora da sam u pravu. Naravno, ti ne

  jer se dogodilo da ih dužnosti nisu

  moraš da veruješ mojim reima. Ja ništa

  dovodile u dodir. Nisu se usudili da

  ne mogu dokazati. I sasvim razumem

  otvoreno pokušaju s njim da razgovaraju,

  kako se osećaš. Ja znam da sam Piter

  jer bi to značilo teške batine.

  Džeirus Frigit, rođen 1918, umro 2.008.

  Pošto su se uveče vratili u zatvor,

  naše ere. Ali logika mi nalaže da takođe

  Barton je rekao ostalima šta se zbilo.

  verujemda sam ja, ustinu, biće koje ima

  »Više je nego izvesno da Targof neće

  sećanja onog Frigita koji više ne može

  verovati u moju priču. Misliće da smo

  postojati. U izvesnom smislu, ja sam sin

  špijuni. Gak i ako nije siguran, neće se

  tog Frigita, koji više nikada ne može

  usuditi da oproba sreću. Biće, znači,

  postojati. Ne meso njegovog mesa, krv

  nevolja. Loše je što je ovo moralo da se

  njegove krvi, nego misao njegove misli. Ja

  dogodi. Bekstvo se, za večeras, mora

  nisam čovek kog je rodila žena na tom

  odložiti.«

  iščezlom zemaljskom svetu. Ja sam kopile

  Ništa nepovoljno nije se desilo — u prvi

  nauke i mašine. Sem ako...«

  mah. Izraelci su se okretali od Bartona i

  Gering reče: »Da? Sem ako šta?«

  Frigita kad bi ovi pokušali da s njima

  »Sem ako ne postoji izvestan entitet,

  razgovaraju. Izašle su zvezde, i zatvor

  neodvojiv od ljudskog tela, entitet koji je

  beše preplavljen svetlošću, sjajem kao od

  ljudsko biće. Hoću reći, on sadrži sve što

  punog meseca na Zemlji.

  individuu čini onakvom kakva je, a kada je

  Zatvorenici su ostali u svojim barakama,

  telo uništeno, ovaj enti
tet još postoji. Pa

  ali su tiho razgovarali skupa sa svojim

  tako, ako telo treba da bude ponovo

  vođama. Uprkos teškom umoru, nisu

  načinjeno, ovaj entitet, čuvajući esenciju

  mogli spavati. Mora da su stražari osetili

  individue, opet može biti sjedinjen s

  napetost, čak iako nisu mogli videti ni čuti

  telom. I, on bi zabeležio sve što je telo

  ljude u kolibama. Hodali su gore—dole po

  zabeležilo. Tako bi originalna individua

  stazi, stajali u grupi i razgovarali, pogle‐

  živela ponovo. Ne bi bila tek duplikat.«

  dajući dole, na ograđeni prostor, uz

  »Za ime božje, Pit! Zagovaraš li to dušu«

  svetlost večernjeg neba i plamenove

  upita Barton.

  smolastih baklji.

  Frigit klimnu glavom i reče: »Nešto

  »Targof će mirovati do kiše«, reče

  slično duši. Nešto što su primitivci nazreli

  Barton. On izdade naređenja. Frigit treba

  sa zebnjom i nazvali dušom.«

  da savlada prvog stražara; Robert Sprus,

  Gering se smejao grohotom. I Barton bi

  drugog; Barton, trećeg. Barton leže na

  se smejao, ali nije želeo da Geringu da

  svoju naslagu lišća i, ignorišući romor

  ikakvu podršku, moralnu ili intelektualnu.

  glasova i kretanje tela uokolo, zaspa.

  Gering, kad prestade da se smeje, reče:

  Činilo mu se da je tek sklopio oči, kad ga

  »Čak ovde, u svetu koji je nedvojbeno

  dotače Sprus. On brzo ustade, zevnu i

  rezultat nauke, natprirodnjaci ne odu‐

  protegnu se. Ostali behu budni. Za

  staju. Dobro, dosta o tome. Pređimo na

  nekoliko minuta zgusnuo se prvi oblak. Za

  praktičnije i neodložnije stvari. Kažite mi,

  deset minuta, zvezde se skriše. Grom

  jeste li se predomislili? Jeste li spremni da

  zatutnja u planinama i prva munja

  pređete na moju stranu?«

  prošeće nebo.

  Barton ga prodorno pogleda i reče:

  Munja je blesnula u blizini. Pri njenoj

  »Neću da budem pod komandom čoveka

  svetlosti, Barton vide da su se stražari

  koji siluje žene; k tome, ja uvažavam

  šćućurili ispod streha, što su, na svakom

  Izraelce. Rade ću biti rob među njima,

  uglu zatvora, štrcale iz osnova stražar‐

  nego slobodan s tobom.«

  nica. Behu pokriveni ubrusima, protiv

  Gering mu uputi mrk pogled i oštro

  hladnoće i kiše.

  reče: »Vrlo dobro. To sam i mislio. Ali

  Barton je otpuzao od svojih baraka do

  nadao sam se... dobro, imao sam nevolje

  susednih. Targof je stajao na ulazu.

  s Rimljaninom. Ako se osili, videćete,

  Barton ustade i upita: »Da li plan još

  robovi, kako sam ja prema vama bio

  važi?.

  milostiv. Vi njega ne znate. Samo je moja

  »Znaš ti dobro«, odvrati Targof. Munja

  intervencija sprečila da po jednog od vas

  osvetli njegovo srdito lice. »Ti, Judo!«

  muče nasmrt svake noći, za njegovu

  On krenu, sa desetinom ljudi za sobom.

  118

  Barton nije čekao; napade. Ali kako je

  »Noćas je dobra noć za ovo«, reče Kaz.

  jurnuo, začu neobičan zvuk. Probi se do

  »Velika, bitka se odigrava. Tulije i Gering

  vrata da pogleda van. Još jedan blesak,

  su vrlo pijani i svađaju se. Oni se tuku;

  osvetli stražara opružeriog ničice po travi

  njihovi ljudi se tuku. Dok se poubijaju,

  ispod staze.

  osvajači stižu. Ti mrki ljudi preko Reke...

  Kad mu Barton okrenu leđa, Targof

  kako ih zovete?... Onondage, tako.

  spusti pesnice. »Šta se događa, Bar‐

  Njihovi čamci su došli malo pre kiše. Oni

  tone?« upita.

  prave prepad da ukradu robove, takođe.

  »Stani«, odgovori Englez. Nije imao

  Ili možda samo da naprave gužvu. Tako,

  predstavu, više nego Izraelci, šta se

  ja mislim, sad je čas da započnem moj

  događalo, ali sve neočekivano moglo mu

  plan, oslobodim Barton—naga.«

  je ići naruku.

  Iznenada, kako je počela, kiša prestade.

  Munja osvetli zdepastu Kazovu figuru

  Barton je mogao čuti viku i vrisku

  na drvenom šetalištu. Zamahivao je og‐

  izdaleka, iz pravca reke. Doboši su lupali

  romnom kamenom sekirom na grupu

  duž obale. On kaza Targofu: »Možemo

  stražara koji su stajali u uglu, na spoju

  pokušati da pobegnemo i, verovatno, u

  dva zida. Još jedan blesak. Stražari su bili

  tom lako uspeti, ili da napadnemo.«

  opruženi po stazi. Mrak. Pri sledećem

  »Nameravam da zbrišem zveri koje su

  sevu munje, još jedan beše dole; preo‐

  nas porobile«, odvrati Targof. Ima još

  stala dva strcaše sa staze i pobegoše u

  zatvora u blizini. Poslao sam ljude da

  različitim pravcima.

  otvore njihove kapije. Ostali su predaleko

  Sledeći blesak, vrlo blizu zida, otkri da

  da bismo ih se mogli domoći brzo;

  su i ostali stražari najzad postali svesni

  nanizani su na odstojanju od pola milje.

  gužve. Sjurili su se sa staze, vičući i

  Dotad je i brvnara u kojoj su živeli slo‐

  mašući kopljima.

  bodni stražari osvojena na juriš. Robovi

  Kaz, ne hajući, spusti dugačke bambu‐

  su se naoružali i krenuli prema žarištu

  sove lestve dole u ograđeni prostor, i

  borbe, usmereni bukom. Bartonova gru‐

  potom za njima baci svežanj kopalja. Uz

  pa bila je na desnom boku. Nisu prešli ni

  sledeći blesak, moglo se videti kako kreće

  pola milje kad su naišli na leševe i

  na najbliže stražare.

  ranjenike Onondaga i belaca.

  Barton dograbi jedno koplje i gotovo

  Uprkos teškoj kiši, beše izbila vatra. Pri

  ustrča uz lestve. Ostali, uključujući Izra‐

  njenoj sve jačoj svetlosti, videli su da je

  elce, odoše za njim. Borba je bila kratka i

  zahvatila dugačku kuću. U sjaju su se

  žestoka. Stražari na stazi su bili, ili pro‐

  nazirale i figure u borbi. Begunci su

  bodeni, ili oboreni nasmrt, i samo su oni

  napredovali poljanom. Iznenada, jedna

  u stražarnicama ostali. Lestve odnesoše

  strana posustade i dade se u beg, njima u

  na drugi kraj zatvora i prisloniše ih uz

  susret, sa pobednicima za petama, koji su

  kapiju. Za dva minuta, ljudi se uspen‐

  klicali i vrištali ushićeno.

  traše, skočiše na drugu stranu i otvoriše

  »Eno Geringa«, reče Frigit. »Izvesno je

  kapiju. Prvi put, Barton ugrabi priliku da

  da mu salo neće pomoći da pobegne.«

  razgovara s Kazom.

  On pokaza i Barton vide kako Nemac

  »Mislio sam da si nas prodao.«

  očajnički žuri, ali pade iza ostalih. »Ne

  »Ne. Ne ja, Kaz«, reče Kaz prekorno.

  želim da Indijanci imaju č
ast da ga ubiju«,

  »Znaš da ja tebe volim, Barton—nag. Ti si

  reče Barton. »Dužni smo to Alisi.«

  moj drug, moj vođa. Pravio sam se da

  Kembelova dugonoga figura bila je

  prilazim tvojim neprijateljima, jer je to

  ispred svih i Barton hitnu svoje koplje ka

  lukavo. Ja iznenađen da ti ne radiš tako.

  njemu. Mora da je Škotu izgledalo da

  Ti nisi glupan.«

  koplje izbija iz mraka niotkuda. Prekasno

  »Sigurno da ti nisi«, reče Barton. »Ali ja

  pokuša da ga izbegne. Kremena oštrica

  nisam bio u stanju da ubijem one

  zarila mu se u meso između levog ramena

  robove.«

  i prsa, i on pade na bok. Potom pokuša da

  Munja osvetli Kaza kako sleže rame‐

  ustane, ali ga Barton udari nogom i sruči

  nima. On reče: »To me ne brine. Ja ih ne

  natrag.

  poznajem. Uostalom, čuješ Geringa. On

  Kembel zakoluta očima; krv mu izbi na

  kaže oni će umreti svakako.«

  usta. On pokaza na još jednu ranu, dubo‐

  »Dobro je što si odabrao baš ovu noć da

  ku zasekotinu sa strane, između rebara.

  nas spaseš«, reče Barton. Nije objasnio

  »Va... vaša žena... Vilfreda... je to ura‐

  Kazu zašto, jer nije želeo da ga zbunjuje.

  dila«, jedva izgovori. »Ali ubio sam je,

  K tome, bilo je važnijeg posla.

  kučku.. .«

  119

  Barton je hteo da ga pita gde je Alisa, ali

  vlašću. Džon de Grejstok beše nestao.

  Kaz uzvikujući fraze na svom jeziku, udari

  Viđen je na početku bitke, a potom,

  Skota batinom po glavi. Barton podiže

  jednostavno, izgubljen iz vida.

  svoje koplje i otrča za Kazom. »Ne ubijaj

  Alisa Hergrejvz preselila se u Bartonovu

  Geringa!« viknu. »Ostavi ga meni!«

  kolibu, bez objašnjenja.

  Kaz ga nije čuo; bio je obuzet borbom

  Posle je rekla. »Frigit mi kaže da, ako je

  sa dvojicom Onondaga. Barton spazi Alisu

  cela ova planeta oblikovana poput oblasti

  kako trči prema njemu. On ispruži ruke,

  koje smo videli, a nema razloga da se

  zgrabi je i zavrte. Ona vrisnu i poče da se

  veruje suprotno, onda Reka mora biti

  opire. Barton viknu; najednom, prepoz‐

  dugačka najmanje 20.000.000 milja.

  navši ga, ona mu pade na ruke i zaplaka.

  Neverovatno je, ali takvo je i naše

  Barton bi pokušao da je uteši, ali se plašio

  uskrsnuće i sve na ovom svetu. Takođe,

  da će mu Gering umaći. Odgurnu je,

  moguće je da duž Reke živi trideset pet,