Alef Science Fiction Magazine 008

by MoZarD

da vidi o kakvoj je osobi reč, na Zemlji i

  fizički entitet, a ne objašnjena izrazom

  ovoj planeti.

  »natprirodan«, kao što je to bilo na

  Kolop je čuo mešavinu samouniženja i

  Zemlji.

  samouzdizanja. Potom je rekao: »Prijate‐

  Mnogo toga Barton nije znao. Ali imao

  lju, nije mi stalo do toga šta si, možda,

  je uvid u mehanizam ove planete‐Reke,

  bio. Jedino, do onog šta jesi, i šta ćeš biti.

  kao nijedan drugi čovek.

  Slušao sam samo zato, što je ispovedanje

  S malim znanjem koje je posedovao,

  dobro za dušu. Koliko vidim, ti si duboko

  planirao je da prodre dublje u istinu, da

  uznemiren i patiš, žalostan si i tužan, zbog

  mu ono bude poluga za podizanje pok‐

  onog što si uradio, mada još osećaš

  lopca, a zatim bi se ušunjao u sveto

  izvesno zadovoljstvo zbog onog što si

  mesto. Da bi se to desilo, dosegnuće

  nekad bio, moćna figura među lju‐dima.

  Mračnu kulu. Jedini način da tamo brzo

  Mnogo od tog što si mi rekao, ne

  stigne bio je samoubistvo‐ekspres. Pret‐

  shvatam, jer ne znam previše o tvom

  hodno, morao bi ga otkriti neki Moralni.

  dobu. Ni to nije važno. Samo danas i sutra

  Potom on mora Moralnog nadvladati,

  treba da nas zanimaju; svaki će se dan

  onesposobiti ga za samoubistvo i nekako

  sam o sebi brinuti.«

  izvući iz njega još podataka.

  Bartonu se činilo, ne da Kolopu nije

  U međuvremenu, nastavio je da igra

  važno šta je Gering bio, već da nije

  ulogu Abdula ibn Haruna, premeštenog i

  verovao u njegovu priču o zemaljskoj

  presađenog egipatskog lekara iz devet‐

  slavi i sramoti. Bilo je tu tako mnogo

  naestog veka, sada građanina Bargouh‐

  falsifikata, da su istinski heroji, ili nitkovi,

  džisa. Kao takav, odlučio je da pristupi

  omalovaženi. Tako, Barton se susreo sa

  Crkvi druge šanse. Objavio je Kolopu

  tri Isusa Hrista, dva Abrahama, četiri kra‐

  razočaranje u Muhameda i njegova

  lja Ričarda Lavljeg Srca, šest Atila, tuce‐

  učenja, i tako postao Kolopov prvi obra‐

  tom Juda (samo jedan je govorio ara‐

  ćenik u kraju.

  mejskim jezikom), jednim Džordžom

  »Onda moraš da se zakuneš da nećeš

  Vašingtonom, dva Lorda Bajrona, tri

  upotrebljavati oružje ni protiv jednog

  Džesija Džejmsa, više Napoleona, jednim

  čoveka, niti se braniti fizički, dragi moj

  generalom Kasterom (koji je govorio s

  prijatelju«, kazao je Kolop.

  teškim jorkširskim naglaskom), jednim Fin

  Barton, povređen, reče da on neće

  Mek Kulom (koji nije znao staroirski),

  dozvoliti nijednom čoveku da ga udari i

  jednim Čakom (koji je govorio pogrešnim

  ode čitav.

  zulu dijalektom) i drugima, koji su možda

  »To nije neprirodno«, reče Kolop blago.

  bili, a možda ne, ono što su tvrdili da su.

  113

  Šta god da je čovek bio na Zemlji, ovde

  Ali, Kolop je, poput mnogih, računao

  je morao da se ponovo dokaže. To nije

  vreme od dana svoje zemaljske smrti. Po

  bilo lako, jer su uslovi bili posve drugačiji.

  njemu, bila je to 1667. godina naše ere.

  Veliki i važni Zemljani stalno su se

  On nije verovao da je njegov slatki Isus

  unižavali svojim zahtevima, i odbijali

  uskisnuo. Čak je ova reka bila reka Jor‐

  šansu da dokažu sopstveni identitet.

  dan; ova dolina izvan senke smrti. Priznao

  Za Kolopa je poniženje značilo blago‐

  je da ovaj zagrobni život nije onaj koji je

  slov. Prvo poniženje, potom poniznost,

  očekivao. Štaviše, u mnogo pogleda bio je

  rekao bi on. A onda dolazi humanost, kao

  kudikamo veličanstveniji. Bio je svedo‐

  prirodan rezultat.

  čanstvo sveobuhvatne ljubavi Boga pre‐

  Gering je bio uhvaćen u Velike Šare —

  ma svom delu. On je svim ljudima, posve

  kako ju je Barton nazvao — jer mu je

  nezaslužnim za takav dar, dao drugu

  njegova priroda nalagala da se pretrpava,

  šansu. Ako ovaj svet nije Novi Jerusalim,

  naročito drogama. Znajući da guma snova

  onda je to prostor za njegovu izgradnju.

  izvlači mračne stvari iz njegovih ličnih

  Evo cigala, Božje ljubavi, i maltera, ljubavi

  ponora, da ih izbacuje na svetlo, da sam

  za čoveka, što mora da su nastali u ovoj

  biva raznet, raskomadan, nastavio je da

  peći za cigle i ovoj mešalici: planeti Dolini

  je žvaće što je više mogao. Jedno vreme,

  Reke.

  privremeno ozdravljen novim uskrsnu‐

  Barton je omalovažio ovo shvatanje, ali

  ćem, bio je sposoban da se odupre zovu

  nije mogao da ne voli tog malenog

  droge. Ali, nekoliko nedelja po dolasku u

  čoveka. Kolop je bio iskren: nije ložio peć

  ovaj kraj, opet je podlegao, pa su sada

  svoje dragosti listovima iz knjiga ili

  noć parali njegovi krici: »Hermane

  stranicama teologije. Bio je neusiljen.

  Gering, mrzim te!«

  Goreo je plamenom koji je razbuktavala

  »Ako ovako nastavi«, rekao je Barton

  njegova sopstvena suština, a ta suština

  Kolopu, »poludeće. Opet će se ubiti, ili

  bila je ljubav. Ljubav, čak i za nedostojne,

  naterati nekog da ga ubije, kako bi

  najređa i najteža vrsta ljubavi.

  pobegao od sebe. Ali, od samoubistva

  On je Bartonu išpričao ponešto i o svom

  neće imati vajde, i sve će se ponoviti. Kaži

  zemaljskom životu. Bio je lekar, farmer,

  mi pravo sada, nije li ovo pakao?«

  liberal sa nepokolebljivom verom u svoju

  »Čistilište, pre«, odgovori Kolop. »Čis‐

  religiju, ali pun pitanja o svojoj veri i

  tilište je pakao s nadom.«

  društvu svog vremena. Pisao je apel za

  religijsku toleranciju, koji je izazvao i

  24

  pohvale i pokude, u ono doba. Uz to, bio

  je i pesnik, dobro poznat kratko vreme, a

  Prošla su dva meseca. Barton je ozna‐

  onda zaboravljen.

  čavao dane na jednom borovom štapu,

  tako što ga je zasecao kamenim nožem.

  Gospode, daj da vidi bezverni

  Bio je četrnaesti dan, sedmog meseca,

  Čudesa davna, oživi u meni.

  pete godine posle Uskrsnuća. Barton je

  Gubavca iscelio, slepcu dao vid,

  nastojao da sačuva kalendar, jer je, pored

  mrtvog uzdigab si Ti.

  mnogih drugih stvari, bio i hroničar; to je

  bilo teško. Vreme nije imalo naročitog

  »Moji su stihovi možda mrtvi, ali nji‐

  značaja na planeti‐Reci. Planeta je imala

  hova istina nije«, rekao je Bartonu. Za‐

  polarnu osu uvek na devedeset stepeni

  talasa rukom da pokaže na bregove,

  prema ekliptici. Nij
e bilo smene godišnjih

  Reku, planine, ljude. »Kao što možeš

  doba i izgledalo je kao da se zvezde

  videti ako otvoriš oči, ne istrajavajući u

  guraju na nebu, pa je identifika cija

  torn svom tvrdoglavom mitu da je ovo

  pojedinačnih svetlećih tela ili sazvežda

  tvorevina ljudi nalik nama. «

  bila nemoguća. Bile su tako mnogobrojne

  Nastavio je; »Ili, drži se svoje premise. I

  i tako svetle, da čak podnevno sunce u

  tada preostaje da su ovo Moralni, ali

  zenitu nije moglo sasvim da pomrači

  obavljaju poslove za svog Tvorca«.

  najveće od njih. Poput duhova, koji ne

  »Više mi se dopadaju oni tvoji stihovi«,

  žele da se povuku pre svetlosti dana,

  reče Barton.

  lebdele su u zapaljenom zraku.

  Ipak, čovek treba vreme, kao što riba

  Slaba dušo, stremi;

  treba vodu. Ako ga nema, izmisliće ga;

  Ti nisi Zemlja: Viša od planine!

  tako je, po Bartonu, taj dan bio 14. jul, 5.

  Nebesa varnicu izbaciše

  p.u.

  da se vatra vrati u visine.

  114

  na Zemlji, pridodato je ovde.) Bilo je

  Kolop je bio polaskan, ne znajući da je

  očevidno da su tvorci uskrsnuća uzeli u

  Barton dao stihovima drugačiji smisao, u

  obzir polni život. Bilo je opštepoznato;

  odnosu na pesnikovu nameru.

  premda su neki to i dalje poricali, da seks

  »Da se vatra vrati«.

  ima i druge funkcije, osim reproduktivne.

  To je podrazumevalo nekog ko ulazi u

  Pa, napred, mladeži, valjajte se po travi.

  Mračnu kulu, otkriva tajne Moralnih, i

  Još jedan rezultat neumoljive logike

  okreće Njihove izume protiv njih. On nije

  Crkve (koja je, uzgred, osudila razum kao

  osećao zahvalnost što su mu dali drugi

  nepouzdan) bio je da je svaki oblik ljubavi

  život. Bio je uvređen što oni to čine bez

  dopušten, dotle dok je dragovoljan i bez

  njegovog dopuštenja. Ako su želeli

  okrutnosti i nasilja. Iskorištavanje dece

  njegovo hvala, zašto mu nisu rekli s kojim

  bilo je zabranjeno. Ovaj problem će za

  su mu motivom dali drugu šansu? Iz kog

  izvesno vreme prestati da postoji. Kroz

  su razloga tajili svoje motive? Saznaće.

  koju godinu, sva deca biće punoletna.

  Varnica što su je kresnuli u njemu,

  Kolop je odbio da ima ženu samo zbog

  rasplamsaće se u razuzdani oganj, koji će

  oslobadanja seksualne napetosti. Nasto‐

  ih spržiti.

  jao je da to bude ona koju voli. Barton se

  Prokleo je sudbinu koja ga je odvela

  složio s njim, govoreći da je taj uslov lako

  tako blizu izvora Reke, dakle i Kule, i za

  — dakle jevtino — ispunjen. Kolop je

  nekoliko minuta ga opet vratila natrag,

  voleo celo čovečanstvo; otud on,

  do izvesnog mesta na sredini Reke,

  teorijski, treba da uzme prvu ženu koja

  milione milja od cilja. Ali, ako je tamo bio

  mu kaže da.

  jednom, biće opet. Ne čamcem, jer bi

  »U stvari se, moj prijatelju«, kazao je

  putovanje trajalo najmanje četrdeset

  Kolop »upravo to i dogodilo.«

  godina. Mogao je, takođe, računati da bi

  »A puka je slučajnost što je ona lepa,

  bio uhvaćen i porobljen hiljade puta. A,

  vatrena i inteligentna?« reče Barton.

  ako bi usput bio ubijen, opet bi možda

  »lako težim da budem vise nego čovek,

  uskrsnuo daleko od svog cilja, i morao sve

  pre, da postanem celovit čovek, u svemu

  početi iznova.

  sam previse ljudski«, odgovori Kolop.

  S druge strane, igrom slučaja, na kojoj,

  Nasmejao se. »Je li trebalo da se

  kako se čini, i počiva uskrsnuće, mogao bi

  namerno mučim, odabravši kakvu ružnu

  se još jednom naći blizu rečnog ušća. To

  goropadnicu?«

  ga je podsticalo da se još jednom ukrca

  »Mislio bih da si čak veća budala nego

  na Samoubistvo‐ekspres. Medutim, čak i

  što sada mislim«, reče Barton. »Što se

  ako je znao da bi njegova smrt bila

  mene tiče, sve što tražim od žene je

  privremena, nije mu bilo lako da

  lepota i ljubav. Nije mi stalo, ni trunke, do

  preduzme taj neophodni korak. Razum

  njenog mozga. A draže su mi plavuše. U

  mu je govorio da je smrt samo karta, ali

  meni postoji harmonija, koja reaguje na

  mu se telo protivilo. Pred žestokim

  prste zlatokose žene.«

  nastojanjem ćelija da traju, njegova volja

  Gering je u svoju kolibu doveo jednu

  nije odolela.

  valkiru, visoku, prsatu i plećatu Švedanku

  Jedno vreme se zavaravao da je zainte‐

  iz osamnaestog veka. Barton se pitao nije

  resovan za izučavanje običaja i jezika

  li ona dobra zamena za Geringovu prvu

  predistorijskih ljudi medu kojima je živeo.

  ženu, svastiku švedskog istraživača, grofa

  Onda je ćestitost trijumfovala, i, priznao

  fon Rouzena. Gering je priznao da ona, ne

  je sebi da je samo tražio opravdanja da

  samo što liči na njegovu Karin, nego čak

  odgodi grozni trenutak. Uprkos ovome, i

  ima i sličan glas. Izgledali su vrlo srećni

  dalje nije ništa preduzimao.

  jedno s drugim.

  Barton, Kolop i Gering bili su iseljeni iz

  Onda, jedne noći, dok je padala mono‐

  svoje momačke barake, kako bi se posve‐

  tona ranojutarnja kiša, Bartona je nešto

  tili normalnom građanskom životu. Svi su,

  prenulo iz dubokog sna.

  za obitavalište, dobili po jednu baraku, a

  Mislio je da je čuo vrisak, ali sve što je

  za nedelju dana našli i žene koje će s

  mogao čutt i videti kad se sasvim rasanio,

  njima živeti. Kolopova crkva nije zahte‐

  bila je tutnjava groma i blesak munje u

  vala neženstvo. Član je mogao položiti

  blizini. Sklopi oči, da bi se opet trgnuo. U

  zakletvu čednosti, ako je želeo. Ali, Crkva

  obližnjoj kolibi vrisnula je žena.

  je rasuđivala da su muškarci i žene

  On skoči na noge, gurnu vrata od bam‐

  uskrsnuti u telima koja su zadržala punu

  busovih letvica i promoli glavu van.

  polnost originala. (Čak, što je nedostajalo

  Hladna kiša skvasi mu lice. Sve je bilo

  115

  mračno, izuzev planina na zapadu,

  Koliba. Oči su mu bile ukrštene. Pitao se

  obasjanih munjom. Onda grom udari tako

  ima li potres mozga, a onda to zaboravio,

  blizu, da ga zagluši i zaslepi. Ipak je spazio

  videvši nejasno Geringa, pri svetlosti

  dve sablasno bele figure ispred Geringove

  udaljene munje. Odnosno dva Geringa.

  kolibe. Nemac je stezao ruke oko vrata

  Kao da je jedan sledio drugog; onom

  svoje žene, koja ga je držala za zglobove,

  sleva noge behu na zem
lji; desni je

  pokušavajući da ga odgurne.

  lebdeo u vazduhu.

  Barton istrča, okliznu se na mokroj travi

  Obojici su ruke bile ispružene visoko u

  i pade. Kako je ustao, druga munja osvetli

  kišu, kao da su pokušavali da ih operu. I,

  ženu na kolenima, što se povijala

  kada se obojica okrenuše i pođoše ka

  unatrag, i Geringovo iskrivljeno lice nad

  njemu, shvatio je da su baš to hteli da

  njom. U istom času Kolop, obmotavajući

  učine. Vikali su na nemačkom (jednim

  peškir oko pojasa, izade iz kolibe. Barton

  glasom): »Skini krv s mojih ruku! O, Bože,

  ustade na noge i, još uvek nem, ponovo

  speri je!«

  potrča. Ali, Gering beše nestao. Barton

  Barton posrtaše ka Geringu, držeći

  kleknu uz Karlu, opipa joj srce i otkri da je

  visoko palicu. Nameravao je da ga

  stalo. Sledeći blesak munje pokaza mu

  onesvesti, ali se Gering najednom okrenu

  njeno lice sa otvorenim ustima i

  i otrča. Barton ga je sledio najbrže što je

  iskolačenim očima.

  mogao, niz brdo, uz drugo brdo, a potom

  On ustade i viknu: »Gering! Gde si?«

  ravnom

  poljanom.

  Kiše

  su

  stale,

  Nešto ga udari u potiljak. Pade ničice.

  grmljavlna i munja zamrli, i oblaci se za

  Ošamućen, uzmognu da stane na ruke i

  pet minuta. kao i obično, razišli. Svetlost

  noge, da bi ga opružio još jedan težak

  zvezda bleštala je na Geringovoj beloj

  udarac. Poluonesvešćen, uspe da se

  koži.

  prevrne na leđa, pa podiže noge i ruke da

  Poput fantoma, lebdeo je ispred svog

  se odbrani. Munja otkri kako Gering stoji

  goniča i, kako se čini, hteo ka Reci. Barton

  nad njim, sa batinom u ruci. Imao je

  je držao odstojanje, premda se pitao

  ludački izraz lica.

  zašto to čini. Povratila mu se gotovo sva

  Munja iščeznu u tmini. Nešto belo i

  snaga u nogama i više nije video dvostru‐

  neodredeno skoči na Geringa iz mraka.

  ko. Uskoro nađe Geringa. Ćučao je kraj

  Dva bleda tela sručiše se kraj Bartona i

  Reke i zurio netremice u zvezdanom

  kotrljahu se po travi. Frktali su kao mačori

  svetlošću izlomljene talase.

  i pri još jednom sevu munje, vide kako

  »Je li ti sada dobro?« upita Barton.

  jedan drugog grebu.

  Gering se trgnu. Krenu da ustane, ali se

  Barton je nekako stao na noge i posrtao