Alef Science Fiction Magazine 009

by MoZarD

  »... čiji je leš pronađen sinoć u hotelu »Grünewald« istoimenog mjesta. Nalazi obdukcije pokazali su da je smrt nastupila vješanjem i to prije otprilike dva dana. Iako su mnoge okolnosti te tragične pogibije još nejasne, neke okolnosti upućuju na samoubojstvo, i to prije svega položaj ključa u bravi, kod čega je stručnom ekspertizom nedvojbeno utvrdeno da je brava zaključana iznutra.

  Udovica Gerda Trautner energično odbacuje svaku pomisao na to da bi njen

  suprug počinio samoubojstvo i traži da policija poduzme energičnu akciju kako bi otkrila njegove ubice...«

  U nastavku članka u unutamjim stranicama lista bile su dane nebitne pojedinosti u

  vezi s njegovim životom, stvari koje je znao jer je s njim radio i osobno ga poznavao.

  Uhvatila ga je panika. Nije znao što da najprije poduzme. U kontekstu onoga što je

  pisao, Gerhardova smrt nagovještavala je i njegov stravičan kraj.

  — Ali to ... to su gluposti ... — govorio je sam sebi. — Bezvezna trabunjanja jednog tipa kojeg peče savjest i koji si sve to hoće prikazati u nekom nadnaravnom 92

  svjetlu ... Možda sam zaista trebao odmah otići na policiju...

  Trudio se da ga ne uhvati panika i pokušao trezveno razmisliti što da radi, ali mu to nije uspijevalo.

  — A ako već motre na mene? Što ako i vide kroz zidove? ... Bilo je najpametnije

  da odmah ode odavde. Ogledao se: bio je sam u sobi i to mu je pružilo stanovito olakšanje. Ali strah mu nije jenjavao. Složio je spise, spakirao aktovku i krenuo prema predsoblju da obuče kaput. Potražio je ključ u džepu, a onda se sjetio da ga je ostavio u bravi.

  No, u bravi ga više nije bilo. Drhtavim rukama primio je kvaku i nije se iznenadio

  kad je utvrdio da su vrata bila zaključana. Polako se okrenuo i pošao u glavnu sobu, možda da potraži ključ.

  I, naravno, ovaj put u sobi više nije bio sam.

  93

  ESEJ GORDAN MOMČILOVIĆ

  RAJSKI VODOSKOCI

  NAUČNE FANTASTIKE

  Prilog izučavanju naučne fantastike

  »Mislim da su sovjetski pisci M. Jemcov i E. Pamov u pravu kada

  tvrde da je zbližavanje nauke i umetnosti jedna od karakte‐

  rističnih crta našeg vremena. Ovo se zbližavanje ogleda u mno‐go

  čemu.

  Prvo, lako je ustanoviti da nauka sa svim svojim uspesima i ne‐

  uspesima sve više prerasta u predmet umetnosti, posebno —

  književnosti. Čitava jedna oblast — naučna fantastika — zauzima

  u književnosti sve važnije mesto.

  Drugo, isto tako nije teško ustanoviti da se sve veći broj naučnika

  bavi pisanjem književnih dela

  Treće, zar nauka ne daje sve fantastičnija sredstva u ruke umet‐

  nosti za umetničko uobličavanje uopšte? Da, nauka i umetnost se

  zbližavaju«.

  (Ranko Simić)

  Već je godinama u svetskoj književnosti

  svim meridijanima, u potrebi modemog

  prisutan jedan žanr, dugo svrstavan u

  čoveka da se prepusti fantastičnim ali i

  paraliteraturu ili, u najboljem slučaju, u

  mogućim (pod izvesnim okolnostima)

  omladinsku literaturu koja se na toj razini

  događajima, bežeći od ovog sveta ispu‐

  može kako—tako tolerisati, Međutim, po‐

  njenog kompjuterima, avionima, televi‐

  javom sve kvalitetnijih ostvarenja naučna

  zijom, raketama, jurnjavom za novcem,

  fantastika je izrasla u jedan od kamena

  reklamama i informacijama — u kojem

  međaša u sagledavanju novije svetske

  sve češće ne može da se snađe.

  književne produkcije. Prelazeći put od na‐

  Osnovno pitanje koje se neizbežno

  ivnog i često glupog scientizma, geocen‐

  nameće svakom ljubitelju SF‐a jeste —

  tričnosti i antropomorfističke mitomanije

  definisanje same naučne fantastike. Ovo

  sa supermenom kao ključnom figurom,

  vrlo složeno pitanje bilo je već u okvirima

  preko pustolovnih space‐opera i razmah‐

  svetske kritike i teorijskih radova posve‐

  nutog i slobodnog »novog talasa«, do

  ćenih naučnoj fantastici veoma ozbiljno

  potcenjivačkog, ciničnog i humorističko‐

  sagledavano, ali je sigurno da pravi odgo‐

  satiričnog trenda u modernom proznom

  vor još nije dat. Ili, preciznije, davani su

  kazivanju nekad obojenom paranoičnim

  mnogi odgovori, ali ni do danas nije dat

  strahom od moguće kataklizme čovečan‐

  konačan odgovor.

  stva u bliskoj budućnosti, naučna fantas‐

  Naravno, ovaj problem je prisutan od

  tika je, čini mi se, izborila sebi pravo da se

  trenutka već tako obaveznog klasifi‐

  tretira kao »moderan mit« (Robert Phil‐

  kovanja »nečega« pod »nešto«; jasno da

  mus) našeg vremena, bremenitog patnja‐

  nije bio prisutan u vreme nastanka ovog

  ma i nadanjima miliona ljudi. Možda i ne

  prevashodno književnog žanra. Možda je

  treba mnogo »filozofirati« već baš tu

  razlog tome bila činjenica da je tada

  potražiti razlog za njenu populamost na

  smatran kič‐literaturom što je zaista

  94

  najčešće i bio. Međutim, danas on nosi

  »Znanstvena fantastika je književni rod

  duboko humane poruke, te nije čudo da

  koji se zasniva na razmišljanju. U znan‐

  je zainteresovao i teoretičare književnosti

  stvenoj fantastici mi započinjemo sa

  da se na njega osvrnu sa stručne te‐

  stanovitim pretpostavkama o promjena‐

  orijsko‐kritičke strane. To »osvrtanje« je

  ma u svijetu, a nakon toga ono što nas

  dovelo do iznošenja različitih koncepcija

  zabavlja sastoji se u promatranju onoga

  sa zajedničkom karakteristikom da su

  što se može razviti iz tih promjena.«

  međusobno gotovo potpuno oprečne.

  (Terry Carr)

  Definisanje same naučne fantastike,

  »Naučnu fantastiku jedino zanima pro‐

  dakle, predstavlja ključni problem od ko‐

  mena. Ona je usredsređena na mogući

  jeg umnogome zavisi i objektivno

  razvoj nauke i na moguće promene — čak

  procenjivanje njene vrednosti i mesta u

  i u okviru đavoljih večnih istina — koje

  umetnosti uopšte: Navešću samo neka od

  ovaj razvoj izaziva u društvu«

  mišljenja šta je SF i, shodno tome, o čemu

  (Isaac Asimov)

  treba da govori.

  »Naučna fantastika danas (...) postaje

  »Naučna fantastika je grana literature

  sve više spekulativna, a sve manje

  koja se bavi mogućim efektima izmenjene

  'naučna'.«

  tehnologije ili izmenjenog socijalnog sis‐

  (Žika Bogdanović)

  tema na čovečanstvo u zamišljenoj

  budućnosti, u izmenjenoj sadašnjosti, ili u

  »Naučna fantastika je grana književ‐

  altemativnoj prošlosti«.

  nosti zamišljanja koja se temelji na

  (Barry N. Malzberg)

  fantastičnom i čudesnom. (...) Ona

  takođe može da sasvim lako apsorbuje

  »Naučna fantastika je velika metafo‐

  jedan deo fantastičnog ili čudesnog i da

  rička književnost. (...) Naučna fantastika
,

  se pojavi pod imenom fantasy (čista

  koja može da stvara svoje sopstvene

  fantastika), a da u isti mah zbog toga ne

  svetove, ima pristup do novih granica.

  prestane da potpada pod domen naučne

  (...) Snaga naučne fantastike jeste u tome

  fantastike.«

  što ona može da predstavlja intelek‐

  (Jacques Sadqul)

  tualno šokantan materijal, delimično zato

  što je tako izrazito literatura promene, za

  »Naučna fantastika je jedina autentična

  razliku od literature glavnog toka koja

  poezija i filozofija našeg vremena. (...)

  predstavlja literaturu neprekidnosti. (...)

  Ona je vizija kakve imaju proroci i

  Tradicionalna realistička proza posmatra

  pjesnici, a u svom rješavanju tehničkih i

  radnju iz ugla učesnika u njoj (...) ali je

  društvenih problema, ona je teorija kakve

  naučna fantastika ta koja čini svestan,

  nude programeri i filozofi. Ni u jednom

  ponekad prilično uspešan napor da stane

  drugom književnom rodu ne krije se

  sa strane, da nam da marsovski pogled na

  danas toliko ozbiljne upitanosti o sudbini

  stvari. (...) SF nam pruža mogućnost za

  čovječanstva, odnosno, nigdje se ne nude

  beg (...) pruža nam, koliko pakala toliko i

  toliko suvisli odgovori na sva apoka‐

  rajeva...«

  liptička proročanstva.«

  (Peter Nicholls)

  (Igor Mandić)

  »Naučna fantastika (...) uspeva da nam

  »(...) ona (SF — prim, aut.) preko svojih

  pokaže ko smo, gde smo i kakve nas

  raznolikih žanrova obezbeduje izuzetno

  odluke očekuju, sa nevidenom jasnoćom i

  fleksibilan instrument za društvenu

  velikom i uznemirujućom lepotom.«

  kritiku, poseduje naročitu sposobnost

  (Ursula K. Le Guin)

  preispitivanja nekih suštinskih problema

  u novom dobu nauke i tehnologije, i, kao

  »Naučna fantastika se kao žanr (...)

  vrsta popularne književnosti, u stanju je

  mora baviti budućnošću i tehnološkim

  da se obraća znatno obimnijoj čitalačkoj

  progresom. Tu je životna snaga naučne

  publici nego što je to slučaj sa

  fantastike, to joj daje posebnost.«

  »ozbiljnom« literaturom.«

  (A. James Stupple)

  (Mark Hillegas)

  95

  skom ili prostornom miljeu, bilo u čoveku

  ili na drugom biću), koja dovoljno govori

  o njenoj dijalektičkoj komponenti i, naj‐

  češće, materijalističkom pristupu proble‐

  mu;

  5) naučna fantastika govori o nama (»ko

  smo, gde smo i kakve nas odluke oče‐

  kuju«) bez obzira na vreme, prostor,

  zaplet i slično;

  6) prihvata se, mada ponekad i ne‐

  voljno, da je naučna fantastika danas sve

  manje »naučna«, a sve više »fantastična«

  (u angloameričkoj literaturi se sve češće

  govori o spekulativnoj fantastici);

  7) naučna fantastika je produkt (»filo‐

  zofija«) našeg vremena, praćena svim

  njegovim manama i vrlinama, u pravom

  smislu rezultat naučno‐tehnološkog nap‐

  retka i umetničkih sloboda, s jedne i

  lažnih vrednosti »potrošačkog društva« s

  druge strane, i

  8) činjenica da je dugo svrstavana u

  popularnu literaturu (u smislu krajnjeg

  šunda, odn. »lakog štiva«) pomaže joj da

  Mogli bismo da nastavimo navođenje

  danas nađe brži put do većeg broja čita‐

  mišljenja o naučnoj fantastici, ali čini se

  laca od tzv. klasične književnosti (žan‐

  da je već i ovo dovoljno da potvrdi stav

  rovski neopredeljene).

  izložen na početku teksta. Koliko autora,

  kritičara, istoričara i teoretičara SF knfi‐

  Na osnovu ovih zaključaka ne bi bilo

  ževnosti, toliko i shvatanja nje. Međutim,

  teško »sklopiti« definiciju ali bi ona bila i

  ukoliko analiziramo navedene citate

  dalje nepotpuna baš zato što se ovde radi

  dolazimo do interesantnog zaključka da

  samo o nekim od osnovnih karakteristika

  se u nekim stavovima svi slažu. To su

  naučne fantastike. Čitav niz problema

  sledeće činjenice:

  tesno vezanih za definisanje SF objašnja‐

  1) prihvata se postojanje naučne fan‐

  va se na različite načine, pristupe često

  tastike kao »grane literature«, »grane

  puta obojene ideološkim zastranjivanji‐

  književnosti«, »književne vrste«, »književ‐

  ma, socijalnim zamagljivanjem i nacional‐

  nog roda«, »književnog žanra« — jednom

  nim »slepilom« (što je izraženo naročito

  rečju, kao dela savremene svetske

  kod američkih i sovjetskih autora, a vrlo

  književnosti;

  retko kod francuskih, italijanskih, skandi‐

  2) prihvata se predmet naučne fantas‐

  navskih i, možemo to slobodno reći, naših

  tike, najpreciznije definisan od strane

  autora). Preostaje nam da se samo

  Barry N. Malzberga;

  nadamo da će se iskristalizovati mišljenja

  3) ističe se prednost haučne fantastike

  i o tim »spornim« pitanjima koja tre‐

  nad »konvencionalnom književnošću«,

  nutno usporavaju razvoj naučne fantas‐

  književnošću »glavnog toka», odnosno

  tike u svetu, jer bez dovoljhe teorijske

  »tradicionalnom realističkom prozom« u

  ujednačenosti u stavovima, neće biti ni

  smislu njene veće fleksibilnosti — lakše

  praktičnih rezultata u SF književnosti,

  prilagodljivosti i mogućnosti posmatranja

  sem onih sporadičnih koje smo imali još u

  »sa strane«;

  klasičnim delima Wellsa ili Vernea kada

  4) prihvata se kao njena bitna karakte‐

  teorijsko‐kritičkih istraživanja nije ni bilo.

  ristika promena (izražena bilo u vremen‐

  Razmatranje drugog problema koji se

  96

  odnosi na »presuđivanje« šta jeste, a šta

  nije SF, u tesnoj je vezi sa prethodnim

  pitanjem. Dok se ne definiše sam pojam

  naučne fantastike nećemo moći konsta‐

  tovati do koje granice (ukoliko ona

  uopšte i postoji) treba razdvojiti naučno

  od fantastičnog i koja je prava mera, odn.

  odnos između ove dve komponente.

  Zastupajući druga mišljenja lako se može

  pogrešiti jer je sloboda naučnog i

  fantastičnog velika, ali ne i neograničena.

  Naročito danas, kada se granice fan‐

  tastike svakim danom povlače za jedan

  korak unazad pred naletom naučnih

  otkrića, a ujedno se baš ta nauka udaljava

  od onog kome je namenjena, otuđujući

  se od čoveka i postajući sama sebi svrha.

  Kao što sam već jednom rekao, upravo

  zato u američkoj SF literaturi imamo

  primere okretanja SF pisaca fantastičnoj

  komponenti
na račun naučne, čime na‐

  učna fantastika sve više poprima jedan

  spekulativan, pseudo‐naučan karakter

  baveći se problemima na marginama na‐

  medicinu, psihologiju, ili neku drugu,

  uke. Nasuprot tom trendu, sovjetski pisci

  najčešće prirodno‐tehničku nauku, već i

  ne dozvoljavaju da fantastična kompo‐

  istoriju, ekologiju, etnologiju, arheologiju,

  nenta prevagne u njihovim delima i, sem

  okeanografiju, sociologiju i mnoge druge,

  retkih pisaca poput braće Arkadija i Bo‐

  naizgled nespektakularne i sve, samo ne

  risa Strugackih i Olge Larionove, scienti‐

  egzotične nauke (npr. pravne ili političke

  zam i dalje zauzima vodeću poziciju u

  nauke). Setimo se samo Kejta Robertsa i

  njihovoj SF književnosti. Interesantno je

  njegov roman »Pavane« sa sjajnom

  da su se oni prilično izveštili u tome i da

  istorijskom potkom.

  njihova dela i pored te mane veoma

  Fantastika se, pak, ne može bazirati na

  upečatljivo govore o budućnosti ljudske

  natprirodnim čudima i bićima s današnje

  vrste i svrsi njenog postojanja u kosmosu.

  tačke gledišta više nego naivnim i

  Međutim, ne treba nas čuditi zašto nauka

  religijsko‐mitskog karaktera (duhovi, đa‐

  zauzima tako značajno mesto u njihovoj

  voli, bogovi i si.), iako vrstan majstor

  SF, jer je poznato da se ona izgrađivala u

  može i to vrlo uspešno iskoristiti (setimo

  drugačijim uslovima od američke, na

  se samo romana Artura Klarka »Kraj

  sasvim drugačijim romanima i pričama

  detinjstva«), i Ričarda Metisona »Ja sam

  vrlo bogatim naučno‐tehničkim inovacija‐

  legenda« ali samo kao spoljni dekor koji ,

  ma i da se danas razvija u specifičnim

  će doprineti da pisac kaže nešto više o

  okolnostima, kako ideološkim i društve‐

  nama samima. O tome govori poznati

  no‐ekonomskim (pa, i naučnim), tako i

  američki

  autor

  Ursula

  K.

  Lequin:

  umetničkim.

  »Osnovni kanon u fantaziji je sledeći:

  Kada smo rekli da je sloboda spoja

  možete sami da stvarate zakone, ali zatim

  nauka‐fantastika velika, ali ograničena,

  morate da ih se pridržavate. Naučna