by MoZarD
pokriven “kondomundosima”, pun bes‐
te nove kulture, postaju pažljiviji, pošte‐
krajnih trošnih puteva i stambenih blo‐
niji, sa više ideala, osećajniji od ljudi
kova, prljavih i bednih straćara, eko‐
Pentagona.
nomski zavisan od korumpirane defan‐
Kada ste poslednji put pročitali neki
zivne industrije, i od prljavih sitnih ratova
naučnofantastični roman koji se toliko
u Trećem svetu, ublažava pastoralnu
razilazi od političke stvarnosti Reganovog
verziju. Tu su i isečci o istoriji Orindž
doba? Ovde Robinson grize tvrd orah
Kauntija koju piše Džim. On piše o
korena i posledica američkog ekonom‐
uništavanju plantaža pomorandži po
skog militarizma, za šta Šepard nije imao
kojima je kraj i dobio ime, o uništenju
smelosti u Životu za vreme rata, i takođe
pređašnjeg “američkog mediteranskog”
se usuđuje da preispita kompletan
raja ekspanzijom vojne aeroindustrije za
problem droge na američkom tržištu. I
vreme Drugog svetskog rata.
donosi potpunije i istinitije zaključke nego
Da nije ovakvo viđenje Amerike
Ronald i Nensi Regan ili Džesi Džekson,
opravdano? Da nije alternativna Amerika
zaključke koji se potpuno razlikuju od
iz Zlatne obale bolja ne samo za ceo svet,
američkog zvaničnog mišljenja o toj
već na neki način i za samu Ameriku?
žestokoj političkoj temi.
Svakako da jeste i za zemlju i za njen duh,
U jednom intervjuu Kim Stenli Robinson
koji, začudo, Robinson potpunije opisuje
izjavljuje da su Pusta obala i Zlatna obala
u Zlatnoj obali nego u Pustoj obali.
delovi trilogije o Orindž Kauntiju i da će
Ipak, ovde ništa nije sasvim crno niti
treći deo biti utopija. Biće zanimljivo
sasvim belo. Robinson je rodom iz Orindž
videti hoće li uspeti da izbegne
Kauntija i čini se kao da nastoji da nađe
pridikovanje, tj. dosadu.
ponešto što će se svideti u oba romana.
Ko zna, Robinson to može. Zlatna obala
Obale su još uvek tamo, i surfovi za
je veliki korak napred za Kima Stenlija
jedrenje i nekoliko šumovitih kanjona i
Robinsona ‐ to je jedan celovit roman,
pustih planina. Iako su Džim i njegovi
lep, osećajan naučnofantastični roman sa
drugovi na neki način, zbog svojih mladih
realističnim likovima, sa velikom željom
godina, u zamci ovog krajolika dok se
da u Americi vlada mir, a koja je sve reda
voze ulicama i stazama, i nakratko odlaze
ovih dana.
u Evropu, oni su ipak u osnovi dobri ljudi.
Može li ovo da bude samo neznatan
Sandi, dobavljač i rasturač droge, častan
odgovor koji će odneti vetar? Mogu li se
je čovek koji ima stabilnu vezu sa svojom
vremena najzad menjati?
115
Ljubomir Damnjanović
SVEMIRSKI BROD NAD BEOGRADOM
Svemirski brod osvanuo je tog jutra nad
uspevaju nekako probiti do stranica i
Beogradom i... Na žalost, male su šanse
uverljivo postojati u delima naših i stranih
da saznamo šta je bilo dalje, a da ne
pisaca, s tom razlikom što su u delima
govorimo o tome da neka priča slučajno
stranaca ubedljiviji i otvoreniji.
počne sa: "Rat je i dalje harao ulicama
Užičanin jezdi kroz Evropu opustošenu
grada. Beograđanka je dostojanstveno
ratom u kome su oružje narkotici, Pa‐
dogorevala dok su Maja i Goran..." Malo
nonsko more je ponovo zavladalo a na
je stvari koje povezuju naše pisce naučne
obalama ljudi saznaju pravu istinu o Titu,
fantastike ali izbegavanje domaćeg miljea
Dubrovnik potresa jeka građanskog rata
za priče je svakako jedna od tih niti koje
koji besni oko njega, dva androida vode
se provlače kroz njihova dela.
bespoštednu borbu u Istri, Mostar u pa‐
Tu i tamo bi neko prekršio pravilo i
ralelnom svetu pokušava da odoli najezdi
odvažio bi se da se nešto dešava ovde sa
Turaka, kralj Vukašin saznaje kakva bu‐
likovima koji nose, o užasa, naša imena.
dućnost nestaje, ljudi se spajaju u dva je‐
Ali i tada se paze da slučajno ne napišu
dinstvena bića na jugu Srbije koja vode
nešto opasno i uverljivo o svetu u kome
bitku i bregovima, svetovi naseljeni našim
žive. Gomile metafora pokušavaju da
ljudima... Sve to su bile teme pisaca koji
sakriju moguću jeres i to tako dobro da
su tek malo zagrebali po državi o kojoj su
na kraju i samim piscima nije jasno o
pisali. Najuporniji je Brajan Oldis koji je iz
čemu je reč. Takvo delo bi obično došlo
par poseta našoj zemlji izvukao maksi‐
do ruku urednika koji isto tako ima strah
mum. Najlepše je to da je za romane i
od nešto i krug bi se zatvorio.
priče koje se dotiču nas dobio hrpe
Da ne pominjemo one urednike koji se
pohvala. Imali smo priliku pročitati tek
užasavaju imena pisca koje ne vuče na
priču Dan osuđenog kralja (Alef 8) u kojoj
drugu stranu kanala ili okeana. Gomile
kralj Vukašin ranjen beži posle Maričke
pseudonima koje su godinama harale ča‐
bitke i na putu u jednom manastiru, mo‐
sopisima su najcrnja mora onih koji po‐
nah mu nudi dve vizije budućnosti, jednu
kušavaju da naprave kakvu‐takvu biblio‐
u kojoj Srbija odoleva Turcima i gradi
grafiju. Uzgred, dragi urednici su znali da
civilizaciju mira i blagostanja i drugu u
imena menjaju i stranim piscima da bi
kojoj je Srbija zgažena u tužnom i svire‐
autorskim agencijama zavarali tragove,
pom okruženju. Vukašin umire i scena je
tako da su jednom prilikom ne samo
postavljena za mračnu budućnost.
Amerikancu nadenuli rusko ime nego su i
Uzgred, u tom istom broju Alefa objav‐
likovima u romanu promenili imena da bi
ljene su čak dve priče domaćih autora.
bili u skladu sa imenom autora. Naši pisci
Jedna je o dalekoj budućnosti gde nema
su ubeđivani da ih ne bi čitali kada bi znali
ni traga od nas i ako joj možemo oprostiti
da su domaće zverke i krug bi se zatvorio
nedostatak nečeg našeg u drugoj jedno‐
još jednom. Čitaoci nemaju pojma da je
stavno nema nikakavih razloga da se ne
ono Što Čitaju delo domaćih ruku i izvlače
dešava na našim planinama. Ali autor nije
zaključak da naših pisaca nema jer ne
smogao snage da kraj naše civilizacije u
znaju da pišu, a kada se nešto i pojavi sa
nuklearnom ratu posmatra kroz vizuru
našim imenom i prezimenom to lagano i
starca na nekoj n
ašoj planini. Dan osu‐
elegantno preskoče, te sa uživanjem
đenog kralja napisan je šezdesetih godina
pročitaju S. Tirklija a od knjige S. Ćurčića
a tek pre par godina Vladimir Lazović se
zbrišu rekordnom brzinom iako je reč o
dotakao drugačijeg toka događaja od
istoj osobi
onog koji nam se desio. Ali alternativna
Ali sve to je samo deo obruča koji steže
istorija je ostala neistraženo područje za
domaći SF: mali tiraži, besparica, mono‐
naše pisce i lisam uspeo primetiti još neki
tonija pojedinih izdavača, autori koje ku‐
sličan pokušaj.
puju samo zbog imena... Suviše je toga
Ako je Oldis u pomenutoj priči pokušao
što juriša na naš SF i pokušava da ga baci
dati nagoveštaj neke druge srećnije bu‐
u zaborav ali naše teme i likovi ipak se
dućnosti koja je izmakla za dah umirućeg
116
kralja, u romanu Malakijska tapiserija
prepuštao se kolekciji engleskih romana.
daje nam alternativnu prošlost u kojoj je
Roman je napisan 1974‐e i mislim da je
Malakija u stvari Mostar koji je ono što je
sasvim jasno zašto je takav motiv izazivao
za nas bio Dubrovnik, grad‐država pod
štucavicu kod domaćih pisaca kojima bi
opsadom Turaka u kome vlada svemo‐
pala na pamet takva ideja. A i da ju je
guća oligarhija. Junaci romana pokuša‐
realizovao i ponudio nekom nesretnom
vaju da opstanu u takvom okruženju.
uredniku, jadnik bi zaradio nekoliko
Oldis nam predstavlja taj grad u svoj
neprijatnih iskustava. Vreme je prolazilo,
njegovoj raznolikosti u kojoj se mešaju
tabui su se rušili ali i dalje se SF pisci libe
srednjevekovlje savremenost i dosadni SF
takvih izleta.
čistunci uporno vrište da to nije čisti SF, a
Koliko primećujem, diranje u sjajnu pro‐
oni koji vole da su im knjižare uredno
šlost, divnu sadašnjost i svetlu budućnost
složene po žanrovima nisu imali gde da je
je i dalje izuzetno nepopularno među
stave. Roman je divno demonstrirao svu
našim vrlim piscima. Čast im u dobroj
glupost žanriranja fantastike. Malakia je
meri spašava Dragan Filipović sa roma‐
zaradila komentar da je naučnofantasična
nom Zlatna knjiga i nekim pričama. Ali i
fantazmagorična bajka sa primesama
njegov prvi roman dešava se na dalekom
storijskog romana i uspela i to da preživi.
svetu u dalekoj budućnosti. Na svu sreću,
Bosonogi u glavi dešava se širom
okrenuo se domaćim temama i živom
Evrope, ili onoga što je ostalo od nje
stilu pisanja punom lokalnog kolorita.
posle humanog rata halucinogenim dro‐
Valjda će istrajati.
gama. Ljudi preživljavaju ali se svaka
Oldis je još jednom posegnuo za našim
društvena struktura ruši, ljudi se preko
miljeom u romanu Život na zapadu koji
noći menjaju i promene se nastavljaju.
nije SF ali se dešava u Dubrovniku. Isto
Sećanje je nesigurna kategorija kao i
mesto radnje ima i roman Zemlja njenih
međusobne veze. Mladi Užičanin jezdi
snova Dženis Eliot, ali radnja je daleko
rakvom Evropom proganjan sećanjima na
košmarnija. Engleskinja dolazi na odmor
surovi obračun meštana sa njegovim
u na izgled miran i tih Dubrovnik,
ocem koji ie ostao bez zaštite partije.
prekasno primećuje da u gradu vlada
Anarhija i rasulo dotakli su i Užice i izrodili
neka napetost. Dolazi do nekoliko incide‐
novu vrstu viteza koji pokušava da
nata i u gradu izbijaju neredi. Nije joj
opstane u novom liku stvarnosti ali i da
jasno oko čega se sukobljavaju grupe i
mu da novi smisao. Roman je nastao
koja je razlika između sukobljenih strana.
krajem šezdesetih i prepun je eksperi‐
Blokirana u gradu pokušava da opstane
menata ali je smireniji od Oldisovih slič‐
dok grad postaje poprište sukoba koji ga
nih romana te nije ostao udavljen
razara. Mračna knjiga košmarne atmo‐
eksperimentom.
sfere koja je na žalost postala jako bliska
Osamnaestominutni sat je za nas i naj‐
onima koji su pokušavali da se kolima
interesantniji roman, treći svetski rat je
probiju sa Primorja ovog leta. Stvarnost je
gotov, Zapad i Istok su ujedinjeni, van
po ko zna koji put pretekla naše pisce.
pakta su disidentske nacije sa Jugosla‐
Zadar i okolina su poprište i Hari Hari‐
vijom i Japanom na čelu. Mesec je uniš‐
sonove Moći opservacije, gde se sukob‐
ten, Britanija potopljena a Đerdap blo‐
ljavaju andridi. Harison je tumarao Dal‐
kiran. Panonsko more se obnavlja, vreme
macijom šezdesetih godina i od tada mu
se otima logici i delovi Balkana žive u de‐
je naš jezik jedno od oružja u davanju
vetnaestom veku, prošlost sve više
atmosfere zabavnoj i ponekad urnebes‐
prodire, a u Slavonskom Brodu sprema se
noj seriji romana o Džeku de Grizu,
ekspedicija u nadi da obuzda promene. U
Čeličnom pacovu, tajnom agentu i
Petrovaradinu nalaze Đilasov spis u kome
avanturisti. Dužnost ga često dovodi do
iznosi pravu istinu o Titu ‐ pravi Tito je
čudnih i smešnih svetova gde vam za
nastradao u Španiji i njegovo mesto zau‐
razumevanje lokalnog jezika nije pot‐
zeo je engleski agent sa zadatkom da se
reban engleski rečnik.
infiltrira u Kominternu, ali on postaje
Na žalost i ta alternativa da postoje
žrtva uloge i od mirnog i tihog Engleza
svetovi naseljeni našim ljudima nije
postaje vođa jedne revolucije. Tek s
dotakla domaće pisce. A da se u našoj
vremena na vreme davao je sebi oduška i
zemlji slučajno sukobe neke strane sile je
tada bi setno prebirao po klaviru i
još uvek tema od koje se beži glavom bez
117
obzira iako smo neizbežno poglavlje bilo
na bulevaru Oktobarske revolucije pripo‐
kom piscu koji piše o Trećem svetskom
veda o političaru koji u brdima nalazi
ratu koji se razlikuju uglavnom po tome
čudnog momka iznenađujućih moguć‐
što je izvor sukoba Kosovo ili sever
nosti. Pravi od njega pisca briljantnih
zemlje. Istina, u romanu Vojinovića
govora uz čiju pomoć nezadrživo
Atomokalipsa junaka romana atomski rat
napreduje. Toliko je samouveren da i ne
zatiče u Postojinskoj jami, ali i on brzo
čita napisane govore pre sednica već ih
radnju seli na sever Evrope.
prvi put pogleda tek kada izađe na
Pravde radi, ipak postoje svemirski
govorn
icu. Ali mu stranac napiše govor
putnici koji su svoja putovanja završavali
koji napravi haos i nestane. Vanzemaljac
u našim krajevima ali kako je reč o
se poigrao sa našom piramidom vlasti i
piscima i edicijama van utabanog SF
nestao.
kruga male su im šanse da ih čitaoci
A oni koji se smatraju piscima SF‐a i
isuviše skloni besmislenoj getoizaciji
dalje teraju po svome, ne pomaže mnogo
žanra
jednostavno
ne
registruju.
ni urednik koji im se gotovo isplače na
Atomokalipsa je jedan od takvih knjiga ali
ramenu sa bolnim vapajem: Zašto se ovo
daleko od toga da je i jedina. U zbirci
ne dešava kod nas? Tu i tamo bi mu se
priča Ateisti grade crkvu Dragana Bisku‐
neko ismilovao i udelio neku priču sa
povića vezivno tkivo koje objedinjuje
domaćom atmosferom i time nam ulep‐
zbirku je SF ‐ putnik sa drugog sveta ima
šao po koji retki trenutak. U međuvre‐
taj peh da zaglavi u Jugoslaviji i tu pokuša
menu i dalje vladaju neutralne buduć‐
da shvati domoroce. Prisutan je i pokušaj
nosti i neutralni likovi uz one najgore tipa
političkog SF‐a, Anestezija počinje pre
Profesor, Lekar, Žena... svedeni na
rata gde profesor pokušava da zaštiti
bezimene predstavnike nekih kategorija i
omiljenog studenta od progona vlasti
tipova. Toga nije pošteđen ni roman
tako što za hiberniše i probudi iz sna u
napisan u emigraciji Ljudi krtice Rajića koji
ova naša vremena. Ali student je zadržao
se dešava u u bezimenom gradu sa
svoje ideale i strada. Životom plaća za
bezimenim likovima, a nije daleko ni
ideale za koje bi pre rata zaradio samo
Rodanovićev Novi Klini.
par godina robije.
Takav manir doveden do apsurda prisu‐
Slavko Janevski se takode oprobao u SF‐
tan je i u u u treba snage da se prisetim
u ali je ostao neprimećen od strane
takve knjige).... (šta je tu je, moram joj
ljubitelja SF‐a koje je teško ubediti da je
napisati naziv)... u Kosmotvorcu Dragoša
tako ugledan pisac završio svoj veliki
Kalajića, verovatno najsmušenijem i
ciklus romana stvaran više decenija
najpretencioznijem romanu u domaćem
naučnofantastičnim romanom Rulet sa
SF‐u.
sedam brojki. Sindrom geta je i dalje jak i
Raspisan je još jedan konkurs za
