Alef Science Fiction Magazine 023

by MoZarD

  pokriven “kondomundosima”, pun bes‐

  te nove kulture, postaju pažljiviji, pošte‐

  krajnih trošnih puteva i stambenih blo‐

  niji, sa više ideala, osećajniji od ljudi

  kova, prljavih i bednih straćara, eko‐

  Pentagona.

  nomski zavisan od korumpirane defan‐

  Kada ste poslednji put pročitali neki

  zivne industrije, i od prljavih sitnih ratova

  naučnofantastični roman koji se toliko

  u Trećem svetu, ublažava pastoralnu

  razilazi od političke stvarnosti Reganovog

  verziju. Tu su i isečci o istoriji Orindž

  doba? Ovde Robinson grize tvrd orah

  Kauntija koju piše Džim. On piše o

  korena i posledica američkog ekonom‐

  uništavanju plantaža pomorandži po

  skog militarizma, za šta Šepard nije imao

  kojima je kraj i dobio ime, o uništenju

  smelosti u Životu za vreme rata, i takođe

  pređašnjeg “američkog mediteranskog”

  se usuđuje da preispita kompletan

  raja ekspanzijom vojne aeroindustrije za

  problem droge na američkom tržištu. I

  vreme Drugog svetskog rata.

  donosi potpunije i istinitije zaključke nego

  Da nije ovakvo viđenje Amerike

  Ronald i Nensi Regan ili Džesi Džekson,

  opravdano? Da nije alternativna Amerika

  zaključke koji se potpuno razlikuju od

  iz Zlatne obale bolja ne samo za ceo svet,

  američkog zvaničnog mišljenja o toj

  već na neki način i za samu Ameriku?

  žestokoj političkoj temi.

  Svakako da jeste i za zemlju i za njen duh,

  U jednom intervjuu Kim Stenli Robinson

  koji, začudo, Robinson potpunije opisuje

  izjavljuje da su Pusta obala i Zlatna obala

  u Zlatnoj obali nego u Pustoj obali.

  delovi trilogije o Orindž Kauntiju i da će

  Ipak, ovde ništa nije sasvim crno niti

  treći deo biti utopija. Biće zanimljivo

  sasvim belo. Robinson je rodom iz Orindž

  videti hoće li uspeti da izbegne

  Kauntija i čini se kao da nastoji da nađe

  pridikovanje, tj. dosadu.

  ponešto što će se svideti u oba romana.

  Ko zna, Robinson to može. Zlatna obala

  Obale su još uvek tamo, i surfovi za

  je veliki korak napred za Kima Stenlija

  jedrenje i nekoliko šumovitih kanjona i

  Robinsona ‐ to je jedan celovit roman,

  pustih planina. Iako su Džim i njegovi

  lep, osećajan naučnofantastični roman sa

  drugovi na neki način, zbog svojih mladih

  realističnim likovima, sa velikom željom

  godina, u zamci ovog krajolika dok se

  da u Americi vlada mir, a koja je sve reda

  voze ulicama i stazama, i nakratko odlaze

  ovih dana.

  u Evropu, oni su ipak u osnovi dobri ljudi.

  Može li ovo da bude samo neznatan

  Sandi, dobavljač i rasturač droge, častan

  odgovor koji će odneti vetar? Mogu li se

  je čovek koji ima stabilnu vezu sa svojom

  vremena najzad menjati?

  115

  Ljubomir Damnjanović

  SVEMIRSKI BROD NAD BEOGRADOM

  Svemirski brod osvanuo je tog jutra nad

  uspevaju nekako probiti do stranica i

  Beogradom i... Na žalost, male su šanse

  uverljivo postojati u delima naših i stranih

  da saznamo šta je bilo dalje, a da ne

  pisaca, s tom razlikom što su u delima

  govorimo o tome da neka priča slučajno

  stranaca ubedljiviji i otvoreniji.

  počne sa: "Rat je i dalje harao ulicama

  Užičanin jezdi kroz Evropu opustošenu

  grada. Beograđanka je dostojanstveno

  ratom u kome su oružje narkotici, Pa‐

  dogorevala dok su Maja i Goran..." Malo

  nonsko more je ponovo zavladalo a na

  je stvari koje povezuju naše pisce naučne

  obalama ljudi saznaju pravu istinu o Titu,

  fantastike ali izbegavanje domaćeg miljea

  Dubrovnik potresa jeka građanskog rata

  za priče je svakako jedna od tih niti koje

  koji besni oko njega, dva androida vode

  se provlače kroz njihova dela.

  bespoštednu borbu u Istri, Mostar u pa‐

  Tu i tamo bi neko prekršio pravilo i

  ralelnom svetu pokušava da odoli najezdi

  odvažio bi se da se nešto dešava ovde sa

  Turaka, kralj Vukašin saznaje kakva bu‐

  likovima koji nose, o užasa, naša imena.

  dućnost nestaje, ljudi se spajaju u dva je‐

  Ali i tada se paze da slučajno ne napišu

  dinstvena bića na jugu Srbije koja vode

  nešto opasno i uverljivo o svetu u kome

  bitku i bregovima, svetovi naseljeni našim

  žive. Gomile metafora pokušavaju da

  ljudima... Sve to su bile teme pisaca koji

  sakriju moguću jeres i to tako dobro da

  su tek malo zagrebali po državi o kojoj su

  na kraju i samim piscima nije jasno o

  pisali. Najuporniji je Brajan Oldis koji je iz

  čemu je reč. Takvo delo bi obično došlo

  par poseta našoj zemlji izvukao maksi‐

  do ruku urednika koji isto tako ima strah

  mum. Najlepše je to da je za romane i

  od nešto i krug bi se zatvorio.

  priče koje se dotiču nas dobio hrpe

  Da ne pominjemo one urednike koji se

  pohvala. Imali smo priliku pročitati tek

  užasavaju imena pisca koje ne vuče na

  priču Dan osuđenog kralja (Alef 8) u kojoj

  drugu stranu kanala ili okeana. Gomile

  kralj Vukašin ranjen beži posle Maričke

  pseudonima koje su godinama harale ča‐

  bitke i na putu u jednom manastiru, mo‐

  sopisima su najcrnja mora onih koji po‐

  nah mu nudi dve vizije budućnosti, jednu

  kušavaju da naprave kakvu‐takvu biblio‐

  u kojoj Srbija odoleva Turcima i gradi

  grafiju. Uzgred, dragi urednici su znali da

  civilizaciju mira i blagostanja i drugu u

  imena menjaju i stranim piscima da bi

  kojoj je Srbija zgažena u tužnom i svire‐

  autorskim agencijama zavarali tragove,

  pom okruženju. Vukašin umire i scena je

  tako da su jednom prilikom ne samo

  postavljena za mračnu budućnost.

  Amerikancu nadenuli rusko ime nego su i

  Uzgred, u tom istom broju Alefa objav‐

  likovima u romanu promenili imena da bi

  ljene su čak dve priče domaćih autora.

  bili u skladu sa imenom autora. Naši pisci

  Jedna je o dalekoj budućnosti gde nema

  su ubeđivani da ih ne bi čitali kada bi znali

  ni traga od nas i ako joj možemo oprostiti

  da su domaće zverke i krug bi se zatvorio

  nedostatak nečeg našeg u drugoj jedno‐

  još jednom. Čitaoci nemaju pojma da je

  stavno nema nikakavih razloga da se ne

  ono Što Čitaju delo domaćih ruku i izvlače

  dešava na našim planinama. Ali autor nije

  zaključak da naših pisaca nema jer ne

  smogao snage da kraj naše civilizacije u

  znaju da pišu, a kada se nešto i pojavi sa

  nuklearnom ratu posmatra kroz vizuru

  našim imenom i prezimenom to lagano i

  starca na nekoj n
ašoj planini. Dan osu‐

  elegantno preskoče, te sa uživanjem

  đenog kralja napisan je šezdesetih godina

  pročitaju S. Tirklija a od knjige S. Ćurčića

  a tek pre par godina Vladimir Lazović se

  zbrišu rekordnom brzinom iako je reč o

  dotakao drugačijeg toka događaja od

  istoj osobi

  onog koji nam se desio. Ali alternativna

  Ali sve to je samo deo obruča koji steže

  istorija je ostala neistraženo područje za

  domaći SF: mali tiraži, besparica, mono‐

  naše pisce i lisam uspeo primetiti još neki

  tonija pojedinih izdavača, autori koje ku‐

  sličan pokušaj.

  puju samo zbog imena... Suviše je toga

  Ako je Oldis u pomenutoj priči pokušao

  što juriša na naš SF i pokušava da ga baci

  dati nagoveštaj neke druge srećnije bu‐

  u zaborav ali naše teme i likovi ipak se

  dućnosti koja je izmakla za dah umirućeg

  116

  kralja, u romanu Malakijska tapiserija

  prepuštao se kolekciji engleskih romana.

  daje nam alternativnu prošlost u kojoj je

  Roman je napisan 1974‐e i mislim da je

  Malakija u stvari Mostar koji je ono što je

  sasvim jasno zašto je takav motiv izazivao

  za nas bio Dubrovnik, grad‐država pod

  štucavicu kod domaćih pisaca kojima bi

  opsadom Turaka u kome vlada svemo‐

  pala na pamet takva ideja. A i da ju je

  guća oligarhija. Junaci romana pokuša‐

  realizovao i ponudio nekom nesretnom

  vaju da opstanu u takvom okruženju.

  uredniku, jadnik bi zaradio nekoliko

  Oldis nam predstavlja taj grad u svoj

  neprijatnih iskustava. Vreme je prolazilo,

  njegovoj raznolikosti u kojoj se mešaju

  tabui su se rušili ali i dalje se SF pisci libe

  srednjevekovlje savremenost i dosadni SF

  takvih izleta.

  čistunci uporno vrište da to nije čisti SF, a

  Koliko primećujem, diranje u sjajnu pro‐

  oni koji vole da su im knjižare uredno

  šlost, divnu sadašnjost i svetlu budućnost

  složene po žanrovima nisu imali gde da je

  je i dalje izuzetno nepopularno među

  stave. Roman je divno demonstrirao svu

  našim vrlim piscima. Čast im u dobroj

  glupost žanriranja fantastike. Malakia je

  meri spašava Dragan Filipović sa roma‐

  zaradila komentar da je naučnofantasična

  nom Zlatna knjiga i nekim pričama. Ali i

  fantazmagorična bajka sa primesama

  njegov prvi roman dešava se na dalekom

  storijskog romana i uspela i to da preživi.

  svetu u dalekoj budućnosti. Na svu sreću,

  Bosonogi u glavi dešava se širom

  okrenuo se domaćim temama i živom

  Evrope, ili onoga što je ostalo od nje

  stilu pisanja punom lokalnog kolorita.

  posle humanog rata halucinogenim dro‐

  Valjda će istrajati.

  gama. Ljudi preživljavaju ali se svaka

  Oldis je još jednom posegnuo za našim

  društvena struktura ruši, ljudi se preko

  miljeom u romanu Život na zapadu koji

  noći menjaju i promene se nastavljaju.

  nije SF ali se dešava u Dubrovniku. Isto

  Sećanje je nesigurna kategorija kao i

  mesto radnje ima i roman Zemlja njenih

  međusobne veze. Mladi Užičanin jezdi

  snova Dženis Eliot, ali radnja je daleko

  rakvom Evropom proganjan sećanjima na

  košmarnija. Engleskinja dolazi na odmor

  surovi obračun meštana sa njegovim

  u na izgled miran i tih Dubrovnik,

  ocem koji ie ostao bez zaštite partije.

  prekasno primećuje da u gradu vlada

  Anarhija i rasulo dotakli su i Užice i izrodili

  neka napetost. Dolazi do nekoliko incide‐

  novu vrstu viteza koji pokušava da

  nata i u gradu izbijaju neredi. Nije joj

  opstane u novom liku stvarnosti ali i da

  jasno oko čega se sukobljavaju grupe i

  mu da novi smisao. Roman je nastao

  koja je razlika između sukobljenih strana.

  krajem šezdesetih i prepun je eksperi‐

  Blokirana u gradu pokušava da opstane

  menata ali je smireniji od Oldisovih slič‐

  dok grad postaje poprište sukoba koji ga

  nih romana te nije ostao udavljen

  razara. Mračna knjiga košmarne atmo‐

  eksperimentom.

  sfere koja je na žalost postala jako bliska

  Osamnaestominutni sat je za nas i naj‐

  onima koji su pokušavali da se kolima

  interesantniji roman, treći svetski rat je

  probiju sa Primorja ovog leta. Stvarnost je

  gotov, Zapad i Istok su ujedinjeni, van

  po ko zna koji put pretekla naše pisce.

  pakta su disidentske nacije sa Jugosla‐

  Zadar i okolina su poprište i Hari Hari‐

  vijom i Japanom na čelu. Mesec je uniš‐

  sonove Moći opservacije, gde se sukob‐

  ten, Britanija potopljena a Đerdap blo‐

  ljavaju andridi. Harison je tumarao Dal‐

  kiran. Panonsko more se obnavlja, vreme

  macijom šezdesetih godina i od tada mu

  se otima logici i delovi Balkana žive u de‐

  je naš jezik jedno od oružja u davanju

  vetnaestom veku, prošlost sve više

  atmosfere zabavnoj i ponekad urnebes‐

  prodire, a u Slavonskom Brodu sprema se

  noj seriji romana o Džeku de Grizu,

  ekspedicija u nadi da obuzda promene. U

  Čeličnom pacovu, tajnom agentu i

  Petrovaradinu nalaze Đilasov spis u kome

  avanturisti. Dužnost ga često dovodi do

  iznosi pravu istinu o Titu ‐ pravi Tito je

  čudnih i smešnih svetova gde vam za

  nastradao u Španiji i njegovo mesto zau‐

  razumevanje lokalnog jezika nije pot‐

  zeo je engleski agent sa zadatkom da se

  reban engleski rečnik.

  infiltrira u Kominternu, ali on postaje

  Na žalost i ta alternativa da postoje

  žrtva uloge i od mirnog i tihog Engleza

  svetovi naseljeni našim ljudima nije

  postaje vođa jedne revolucije. Tek s

  dotakla domaće pisce. A da se u našoj

  vremena na vreme davao je sebi oduška i

  zemlji slučajno sukobe neke strane sile je

  tada bi setno prebirao po klaviru i

  još uvek tema od koje se beži glavom bez

  117

  obzira iako smo neizbežno poglavlje bilo

  na bulevaru Oktobarske revolucije pripo‐

  kom piscu koji piše o Trećem svetskom

  veda o političaru koji u brdima nalazi

  ratu koji se razlikuju uglavnom po tome

  čudnog momka iznenađujućih moguć‐

  što je izvor sukoba Kosovo ili sever

  nosti. Pravi od njega pisca briljantnih

  zemlje. Istina, u romanu Vojinovića

  govora uz čiju pomoć nezadrživo

  Atomokalipsa junaka romana atomski rat

  napreduje. Toliko je samouveren da i ne

  zatiče u Postojinskoj jami, ali i on brzo

  čita napisane govore pre sednica već ih

  radnju seli na sever Evrope.

  prvi put pogleda tek kada izađe na

  Pravde radi, ipak postoje svemirski

  govorn
icu. Ali mu stranac napiše govor

  putnici koji su svoja putovanja završavali

  koji napravi haos i nestane. Vanzemaljac

  u našim krajevima ali kako je reč o

  se poigrao sa našom piramidom vlasti i

  piscima i edicijama van utabanog SF

  nestao.

  kruga male su im šanse da ih čitaoci

  A oni koji se smatraju piscima SF‐a i

  isuviše skloni besmislenoj getoizaciji

  dalje teraju po svome, ne pomaže mnogo

  žanra

  jednostavno

  ne

  registruju.

  ni urednik koji im se gotovo isplače na

  Atomokalipsa je jedan od takvih knjiga ali

  ramenu sa bolnim vapajem: Zašto se ovo

  daleko od toga da je i jedina. U zbirci

  ne dešava kod nas? Tu i tamo bi mu se

  priča Ateisti grade crkvu Dragana Bisku‐

  neko ismilovao i udelio neku priču sa

  povića vezivno tkivo koje objedinjuje

  domaćom atmosferom i time nam ulep‐

  zbirku je SF ‐ putnik sa drugog sveta ima

  šao po koji retki trenutak. U međuvre‐

  taj peh da zaglavi u Jugoslaviji i tu pokuša

  menu i dalje vladaju neutralne buduć‐

  da shvati domoroce. Prisutan je i pokušaj

  nosti i neutralni likovi uz one najgore tipa

  političkog SF‐a, Anestezija počinje pre

  Profesor, Lekar, Žena... svedeni na

  rata gde profesor pokušava da zaštiti

  bezimene predstavnike nekih kategorija i

  omiljenog studenta od progona vlasti

  tipova. Toga nije pošteđen ni roman

  tako što za hiberniše i probudi iz sna u

  napisan u emigraciji Ljudi krtice Rajića koji

  ova naša vremena. Ali student je zadržao

  se dešava u u bezimenom gradu sa

  svoje ideale i strada. Životom plaća za

  bezimenim likovima, a nije daleko ni

  ideale za koje bi pre rata zaradio samo

  Rodanovićev Novi Klini.

  par godina robije.

  Takav manir doveden do apsurda prisu‐

  Slavko Janevski se takode oprobao u SF‐

  tan je i u u u treba snage da se prisetim

  u ali je ostao neprimećen od strane

  takve knjige).... (šta je tu je, moram joj

  ljubitelja SF‐a koje je teško ubediti da je

  napisati naziv)... u Kosmotvorcu Dragoša

  tako ugledan pisac završio svoj veliki

  Kalajića, verovatno najsmušenijem i

  ciklus romana stvaran više decenija

  najpretencioznijem romanu u domaćem

  naučnofantastičnim romanom Rulet sa

  SF‐u.

  sedam brojki. Sindrom geta je i dalje jak i

  Raspisan je još jedan konkurs za