Alef Science Fiction Magazine 014

by MoZarD

  Prečnik Alefa iznosi oko dva‐tri santimetra,

  ali kosmički prostor bio je tamo u nesma‐

  njenoj veličini.

  H. L. BORHES

  Broj 14 11.000 din.

  S A D R Ž A J

  Reč urednika ................................................................................................... 2

  Vanda N. Mekintajer: TRANZIT ....................................................................... 4

  Piter Keri: EGZOTIČNA UŽIVANJA ................................................................. 50

  Fric Lajber: DA ZAKOTRLJAM KOSTI ............................................................. 63

  Dmitrij De‐Spiler: PLANETA KALEIDOSKOPA ................................................ 78

  Miha remec: NASLEDNA STRAŽA ................................................................. 85

  Jon Votson: KNIGA REKE, I DEO .................................................................. 102

  Odgovorni urednik

  Milorad Predojević

  Urednik

  Boban Knežević

  Likovni urednik

  Dragoljub Stanković

  Copyright 1987. GPA i Permissions & Rights

  Izdaje: NIŠRO »DNEVNIK«, OOUR IZDAVAČKA DELATNOST

  21.000 NOVI SAD, Vojvođanskih brigada 7/VI

  1

  REČ UREDNIKA

  JEDNO PRECIZNO PITANJE

  I NEKOLIKO MOGUĆIH ODGOVORA

  Pitanje je zaista precizno: dogada li se sa SF‐časopisima u SFRJ isto što se dogodilo krajem četrdesetih u SAD? Podsetimo se: strahovita poskupljenja štamparskih

  troškova i papira dovela su do gašenja većine časopisa, samim tim i SF‐časopisa, i

  naučna fantastika, dotad gotovo isključivo prezentirana kroz magazine, seli se u knjige. Mada, što se SF‐časopisa tiče ima određenih razlika izmedu SAD 1949.

  godine i nas sada, sličnosti su takve da ne treba olako preći preko njih. No, pođimo

  redom.

  Nije potrebna nikakva posebna mudrost da bi se videlo kako situacija sa ALEF‐

  om nije sjajna. Uprkos tome što je pripremljeno nekoliko brojeva unapred, nismo uspeli da uhvatimo redovni mesečni ritam. Tačne razloge je teško utvrditi, ali se u

  globalu može reći da su »organizaciono‐tehničke« prirode. To vam je ono kada su

  svi pomalo krivi a niko ne snosi odgovornost. No, tu se za sada ništa bitno ne može

  poboljšati — ALEF će se i dalje pojavljivati u koliko‐toliko ujednačenom ritmu, bez

  oznake kom mesecu pripada, ispunjen raspoloživim pričama i prilozima u težnji da u

  ovim vanredno teškim vremenima opstane što duže.

  A vremena su posebno nepovoljna za štamparstvo, gde se cena papira menja

  doslovno iz meseca u mesec, svaki put za trideset ili četrdeset odsto, što već godinama daje ukupnu godišnju brojku dva do tri puta veću od zvanično priznate inflacije. S tim u vezi, maltene svaki broj ALEF‐a ima drugu cenu i tu, takođe, ništa

  ne možemo, nećemo više ni da pominjemo ta svakomesečna poskupljenja —

  radićemo na ovaj način, pod ovakvim uslovima, dokle budemo mogli.

  Nekada je papir učestvovao u prodajnoj ceni samo sa pet do osam procenata, a

  sada premašuje i četrdeset odsto. Pored opštepoznatih posledica (kontinualna

  poskupljenja...) javlja se i jedan propratni element koji umnogome narušava

  stabilnost časopisa i preti da u Jugoslaviji izazove krizu časopisa sličnu pomenutoj krizi u SAD. O čemu se radi?

  Da bi časopis uspešno poslovao, po priznatim svetskim standardima, štampani

  tiraž mora biti daleko veći od prodatog. Pogledajmo ukratko kakvi su prosečni bilansi štampe i prodaje vodećih američkih SF‐časopisa po broju u 1988. godini.

  (Prvi broj posle imena časopisa predstavlja ukupno štampani tiraž jednog broja, zatim sledi broj pretplatnika, broj primeraka iznesenih na kioske, broj prodatih primeraka i procenat.)

  ABORIIGINAL SF (15278 — 9625 — 5653 — 2485 — 44%)

  AMAZING (32411 — 2903 — 29508 — 11992 — 41%)

  ANALOG (147621 — 82597 — 65025 — 17668 — 27%)

  ISAAC ASIMOV'S (113162 — 72579 — 40583 — 9684 — 24%)

  F and SF MAGAZINE (75202 — 47153 — 28049 — 12479 — 44%)

  TWILIGHT ZONE (134564 — 44423 — 90141 — 22044 — 25%)

  Prosek: izneseno na kioske 258959 primeraka, prodato 76352, ili 29,5%.

  Drugim rečima, za uspešnost jednog časopisa bitno je da se u što većem broju

  pojavljuje na kioscima, po cenu da remitenda bude i preko sedamdeset odsto. __

  I tu dolazimo do glavnog problema. U uslovima koji vladaju u jugoslovenskom

  štamparstvu, gde se remitenda iznad trideset odsto smatra katastrofom, plasirati časopis po svetskim standardima jednostavno je nemoguće. Postoji li neko drugo rešenje? Pogledajmo šta su Amerikanci uradili u ovakvoj situaciji pre četrdeset godina... Ugasili su većinu časopisa. To uvek možemo, međutim, mi tragamo za 2

  načinom da održimo izdavaštvo i ALEF u ovim vanredno nepovoljnim uslovima.

  Postoji li, ipak, neko rešenje?

  Pogledajmo ponovo liste američkih časopisa. Zapažamo orijentaciju na

  pretplatu, čak sedamdeset sedam odsto prodatih primeraka išlo je preko pretplate.

  Recimo, ASIMOV'S ima (osim prve godine svog postojanja) uvek preko sedamdeset

  hiljada pretplatnika, a rekordno i osamdeset osam hiljada, što praktično znači da svake godine proda milion primeraka unapred (imaju trinaest brojeva godišnje).

  Kod nas je pretplata na časopise slabo razvijena, meri se stotinama i ne predstavlja

  nikakav bitan izvor prihoda časopisa a kamo li garanciju opstanka. Možda je rešenje

  u intenziviranju pretplate, mada nemam ideju kako bi se to moglo učiniti u nekoj značajnijoj meri. Naša praksa pokazuje, zapravo, da prelazak isključivo na pretplatu

  znači i kraj za neko izdanje. Setimo se AŠ‐a.

  Druga stvar s kojom se moramo pomiriti jesu tiraži. Ne postoje precizni podaci,

  ali interesovanje Jugoslovena za naučnu fantastiku procentualno nije mnogo slabije

  nego kod Amerikanaca, ako je uopšte slabije. S obzirom da nas ima deset puta manje. Ako se zna i to da se četvrtina tiraža američkih SF časopisa proda izvan SAD

  (Kanada, Australija, Velika Britanija, pa i razvijene zemlje Evrope...) onda njihov prosečni tiraž od pedeset pet hiljada primeraka po broju i nije neka zastrašujuća brojka. Zašto po svaku cenu težiti da Jugoslavia ima SF‐časopis sa tiražom od dvadeset ili trideset hiljada primeraka, kada je verovatnije da rešenje leži u časopisima od svega nekoliko hiljada primeraka, knjiškog oblika i sa što većim brojem pretplatnika?

  Cilj ovog teksta nije bio da pruži odgovor, već da čitaoce podstakne na

  razmišljanje i ukaže na neke osnovne odrednice. Možda sve ovo i nije tako loše kao

  što nam se čini. Godišnje imamo više SF‐knjiga nego ikada ranije, imamo dva SF‐

  časopisa u trenutku kada ih ukupno u svetu ima jedva dvadesetak; od ove godine

  ćemo biti peta zemlja u svetu sa svojom SF‐enciklopedijom; imamo vrlo razvijen fandomski rad i moćnu armiju od desetak hiljada redovnih i dvostruko više

  povremenih čitalaca. Možda je to, zapravo, naš maksimum..

  Boban KNEŽEVIĆ

  3

  4

  5

  1.

  Radu Drakul polako zatvori vrata. Ostavio je konačno Lineu Trevllan. Poznavao ju je kratko, međutim, zavoleo ju je svim srcem.

  Kad je odlučio da ode, kolebao se da li da je probu
di i pozdravi se. Možda bi još

  nešto mogli da kažu jedno drugom, ali to ne bi ništa bitno promenilo. Zato je najbolje

  otići tiho i bez pozdrava. Piloti ne bi trebalo da se zaljubljuju u osoblje, tako treba da bude, ali njima se, eto, dogodilo. Sad su oboje zaključili da su pogrešili.

  Linea je bila pilot. I Radu je nekoliko puta pokušavao da položi potrebne ispite, ali

  nije uspevao. Dobio je rešenje kojim ga odbijaju, bez ikakve šanse da ponovo pokuša.

  Zato je zatvorio vrata za sobom, prebacio torbu preko ramena i pošao liftom ka površini mora. Srećom, nikog nije bilo u liftu. Nije bio spreman da se bilo s kim sretne, niti o bilo čemu priča. Morao je da bude sam.

  Odavno nije bio tako usamljen. Možda je tako bilo u ono davno vreme kad je zaraza uništila njegov svet. Navikao je na samoću i dugo mu nije smetala. Naprotiv!

  Dok je bio na Sumraku, sanjao je ali stvarnost je pobedila snove, preplavila ih I potpuno premašila.

  Napolju, u tami, vetar je milovao Raduovo lice na kojem su se videli ožiljci. Mrsio

  mu je kosu.

  Bilo je sveže. U vazduhu se osećao miris goriva od mnogih raketa.

  Duvao je njemu strani, zemaljski, vetar koji probudi u njemu nostalgiju za dubokim

  šumama, oblacima punim kiše i kristalnom atmosferom njegovog rodnog sveta.

  Osećao je da mora da pobegne iz ove svemirske luke, da pobegne sa Zemlje.

  Tramvaj na perimetru tračnica je čekao putnike, ali Radu odluči da prošeta. Imao

  je dovoljno vremena da stigne do kontrolne kancelarije i prijavi se. Znao je da uskoro

  treba da bude lansiran sledeći šatl na zemaljsku stanicu.

  Išao je polako stazom za pešake.

  Vlažna, metalna površina presijavala se pod noćnim svetlima. Radu je išao sve mračnijim putevima obasjanim tek mesečinom.

  Ova duga šetnja mu je prijala. Razmišljao je. Znao je da ne postoji način da on i Linea produže svoju vezu, bez obzira na osećanja.

  Hodao je sve brže, kao da je na taj način hteo da odagna turobne misli. Fizička vežba bi mu, svakako, pomogla. Navikao je na fizički napor, i rad na svakom brodu je za njega bio prava mora. Smatrao je da će članovi posade izgubiti mnogo od fizičke kondicije i da su dodatni napori neophodni.

  Nije hteo da misli na Lineu, ali njen lik mu se stalno vraćao. Njena dugačka kosa je

  imala poseban sjaj dok su šetali po mesečini, zagrljeni i umotani u njen somotski ogrtač.

  Duga šetnja mu je pomogla. Tramvaji su pored njega promicali nekoliko puta!

  Kretali su se polako kroz tamu duž svojih magnetnih šina. Kad se približio svemirskoj stanici, ugledao je jarka svetla koja su treperila kroz oblake pare.

  Kontrolna kancelarija bila je na uglu stanice za ateriranje. Radu je rezervisao mesto

  na sledećem brodu za zemaljsku stanicu, a zatim otišao da traži premeštaj.

  Bilo je nekoliko brodova koji su tražili posadu. Pošao je da se prijavi na brod koji je putovao čak do Novog Snokalmija, kolonizovanog sveta sličnog Sumraku. Kad, je prišao

  sasvim blizu, primetio je da brodom upravlja pilot.

  Opet! Poslednja stvar koju je želeo bila je, da putuje brodom kojim upravlja pilot.

  Retko se događalo da brodom upravlja pilot, ali Radu je, izgleda, bio te sreće da naleti na jedan takav.

  Pogledao je druge relacije, ali nijedna mu nije odgovarala. Ponovo je počeo da traga za podacima na ekranu. Mora da postoji automatizovani brod, koji odlazi za kratko vreme u nekom prihvatljivom pravcu.

  6

  Radu je želeo da konačno zaradi dosta novca i zato je odlučio da se priključi posadi

  na nekom stranom brodu. U svakom slučaju, hteo je da otputuje što dalje. Želeo je da

  stigne do granica poznatog i ispitanog svemira. Podneo je molbu za istraživačku misiju, ali to su želeli mnogi. Radu je još uvek bio mlad i na listi čekanja. Pre njega, za jednu takvu misiju primani su mnogi iskusniji. Morao je da bude strpljiv i da čeka.

  Tražeći dozvolu da se priključi nekom automatizovanom brodu, umesto

  automatizovanog odgovora odjednom je do njega dopro poznati glas:

  — Kako si, Radu?

  Na ekranu se pojavio lik navigatora koji je bio akreditovan da pripremi

  automatizovani brod za tranzit.

  Bio je to Atna. Izgledao je mnogo stariji nego kada ga je Radu video poslednji put.

  To je za Radua bilo samo nekoliko nedelja, ali za Atnu je taj protok vremena bio mnogo

  duži. Bore na njegovom tamnom licu duboko su se urezale. Delovao je iscrpljeno i Radu

  nije verovao da bi mu pomogao tranzitni san da se oporavi. Kosa mu je posivela, a takav ton su dobijali i lice i oči.

  Radu je znao da je Atna veoma iskusan i sposoban, a povrh svega veoma uporan.

  Bilo mu je drago što ga ponovo vidi.

  — Dobro sam, Atna.

  Bilo bi suviše komplikovano da objašnjava Atni kako se zaista i oseća. Ovo je, uostalom, bilo samo kurtoazno pitanje.

  Da bi Atnin odgovor stigao do njega, bilo je potrebno da prođe izvesno vreme.

  Zemaljska stanica je bila dosta udaljena od satelita gde se nalazio Radu.

  — Možeš li da uhvatiš sledeći brod? Treba nam treći.

  — Da, već imam rezervaciju.

  Ponovo je nastala čudna pauza koju zahtevaju granice brzine svetlosti.

  — Dobro, staviću te na spisak.

  — Hvala ti, Atna.

  — Drago mi je što ćeš biti s nama.

  Lik s ekrana je nestao.

  Radu je u svako doba i na svakoj planeti bio u stanju da odredi tačno vreme.

  Gledao je ka zapadu, tragajući za tračkom svetla, čak i za lažnom zorom. U ovih nekoliko dana koje je proveo na Zemlji, nijednom nije video sunce. Nikad nije bio napolju na svetlosti dana, ali do ovog trenutka to nije ni primetio. Imao je dosta drugih briga i obaveza. Tako je želeo da vidi Zemlju obasjanu suncem, ali s obzirom da će uskoro otići, verovatno to nikad neće doživeti.

  Nikad se neće vratiti.

  Brod će ga odneti na mesto gde će bar jedno vreme biti dovoljno zauzet da zaboravi na bolne uspomene. Možda će se još nečeg sećati možda će nešto sačuvati duboko u srcu.

  Žurio je kroz zemaljsku stanicu ka tranzitnom doku, probijajući se kroz centralne hodnike stare stanice. Zastao bi tek ponegde da pokaže svoje isprave.

  Uspeo je da stigne na Atnin brod pre no što je poleteo. Kročio je u njegovo gravitaciono polje.

  Zadržao se u kontrolnoj sobi dovoljno dugo da se pribere i pozdravi.

  Iza komandnog pulta ustao je stariji čovek. Atna! Bio je skoro iste visine kao i Radu, ali mnogo mršaviji. Njegova koža je počela da dobija papirnu mekoću starosti.

  — Drago mi je što si se ukrcao s nama — rekao je.

  Stavio je ruke na Raduova ramena i nasmešio se govoreći:

  — Bojim se da ćeš opet biti na najnižem položaju u posadi.

  — To nije važno, — odvrati Radu. Već je navikao da, s obzirom da ima malo staža,

  7

  obavlja kućne poslove na brodu.

  — Dobro, odmah ću te upoznati sa drugim članom posade.

  Okrenuo se i rekao:

  — Orka, dođi da upoznaš Radua.

  Radu se okrete. Nije čuo korake kad mu se približila. Hodala je lako i nečujno. Kao i

  mnogi, oblačila se veoma upadljivo. Nosila je srebrne pantalone, srebrnu mrežastu košulju, svetlucavu jaknu. Privlačila je pažnju. Kratka, svetla kosa isticala je njen prekrasan ten. Oči su joj bile crne. Ruke nešto snažnije u poredenju s građom.

  Pružila mu je ruku.

  — Zdravo!

  Stisak njene ruke bio je veoma snažan. Bila je ronilac. Radu ju je začuđeno pogledao. Predstavio se:

  — Ja sam Radu Drakul sa Sumraka.

  — Zovem se Orka sa ostrva Harmonije, na kopnu. — Smešila se. — Moje pravo ime se teško izgovara van vode.

  Radu se pitao šta če ronilac u ovoj posadi.

  U
to ih je Atna pozvao da završe pripreme pre poletanja broda. Dok je Orka

  proveravala motore, Radu je iskijucio sve elektronske uređaje, a Atna otisnuo brod sa

  platforme.

  Pošli su sa zemaljske stanice.

  Orka i Radu se zagrliše u znak pozdrava pre no što su pošli u svoje spavaone. To je

  bio uobičajen ritual kod svih posada.

  Pre no što se zatvorila, Orka reče?

  — Spavaj dobro!

  Radu se pope u svoj kovčeg, zavali se i privuče poklopac.

  Brod će polako krenuti ka svojoj tranzitnoj tački i zaustaviće se samo da Atna isključi cerebralne funkcije navigacionog kompjutera, a potom će i on utonuti u dubok,

  zvučni san.

  Brod će nakon toga uroniti u tranzit. Tranzit je nešto što Radu nikad neće videti.

  Bio je ubeđen u to. Do njega dopre slatkasti miris anestetika i on odmah zaspa.

  Dok se budio, Radu se sećao svojih snova. Sanjao je o Sumraku, o svom rodu i o danima koje su on i Linea proveli zajedno. Sve to je sad izgledalo daleko kao i sami snovi.

  Probudio se i setio da je njegov dom jako daleko i da je porodica umrla od kuge,

  koja je na njemu ostavila ožiljak. Shvatio je da je to daleko i da je Linea sad samo lepa uspomena. Nikad se više neće videti. Nikad!

  Otvorio je poklopac svoje spavaone i uspravio se. U tom trenutku neko mu

  dodirne ruku.

  Radu se trže.

  — Izvinite!

  Pokraj njega je stajao pilot, nizak i mršav, sa crnom kosom i svetlom providnom kožom. Radu se u tom trenutku setio da je već video taj lik. Vasilij Nikolajevič bio je poznat pilot. Bio je poznat i po tome što je bio prva osoba koja je postala pilot, a da prethodno nije služila kao član posade. Bio je veoma dobar pilot.

  — Uplašili ste me — reče Radu.

  Znao je da bi se uplašio od susreta sa Vasilijem Nikolajevičem, jer je mnogo toga