Alef Science Fiction Magazine 013

by MoZarD

  Bele eksplozije su tutnjale među belim stenama. Piloni plavičastog plamena su poskakivali, zatim se povlačili.

  Vetar je mrsio kose posmatrača.

  Geo ju je prvi spazio, dve stotine stopa od ruba kratera. Njen veo, crven od plamena, vijorio se dok im se približavala. Geo je prstom pokazao na nju. I ostali su pogledali.

  Stajala je veoma uspravljeno. Vetar je mrsio njenu belu kosu. Plamen i senke su se

  25

  ocrtavale na njenom izboranom licu. Kad im je prišla, osmehnula se i pružila ruku.

  — Ko ste vi? — upitao je Geo odjednorri.

  »Senke se stopiše u svetlosti uzvišenog smeha«, recitovala je žena sigurnim, prigušenim glasom.

  Napravila je kratku pauzu.

  — Ja sam inkarnacija boginje Argo.

  — Ali ja sam mislio... — počeo je Iimi.

  — Šta si mislio? — upitala je blago ta starija žena.

  — Ništa — odgovorio je Iimi.

  — Mislio je da ste puno mlađi — rekao je Urson. — Od nas se očekuje da vas vratimo kući. — Odjednom je uperio prstom u vulkan. — Recite, ovo nije kao ona svetlost u gradu koja nam je opalila ruke?

  Pogledala je dole u zid kratera.

  — To je prirodna vatra — uveravala ih je. — Pobesnela arterija zemljine goruće krvi. Ali rane su dovoljno prirodne.

  Geo se premesti sa noge na nogu i počešao se po patrljku.

  — Mi treba da otmemo kćerku sadašnje inkarnacije boginje Argo i vratimo se sa

  njom u Leptar — objasnio je Iimi.

  — Ima više boginja Argo — osmehnula se žena. — Ta boginja ima mnogo lica.

  Videli ste nekoliko od kako ste došli u ovu zemlju.

  — Izgleda da jesmo — rekao je Urson.

  — Jeste li vi Hamina zarobljenica? — upitao je Iimi.

  — Ja sam sa Hamom.

  — Od nas se očekuje da ukrademo onaj treći dragulj i odnesemo ga na brod.

  Nemamo mnogo vremena...

  — Da — potvrdila je Argo.

  — A šta je sa onim gnezdom vampira tamo dole? — upitao je Urson, pokazujući

  rukom iza sebe. — Rekli su nam da obožavaju Argo. U kakvoj ste vezi vi sa njima?

  — Boginjina priroda se menja. — Pogledala je tužno niz padinu. — Od rođenja, kroz život, do smrti — ponovo je pogledala u njih —... i do ponovnog rođenja. Kao što rekoh, Argo ima mnogo lica. Mora da ste jako umorni.

  — Jesmo — rekao je Geo.

  — Onda podite za mnom, molim vas. — Okrenula se i počela da se vraća natrag.

  Zmija i Iimi su krenuli za njom, potom i Geo i Urson.

  — Ništa od ovoga mi se ne dopada — šapnuo je Urson Geu dok su išli za ženom.

  — Argo u ovoj zemlji ne znači ono isto što i u Leptaru. Iz ovoga će se i izroditi samo još više nevolja. Ona nas vodi u neku zamku, kažem ti. Najbolje je da uzmemo dragulje koje imamo, okrenemo se i pobegnemo što pre odavde. Kažem ti, Geo...

  — Ursone...

  — Hm?

  — Ursone, strašno sam umoran.

  Išli su ćutke još nekoliko stopa. Onda je Urson duboko uzdahnuo i prebacio ruku

  preko Geovih ramena.

  — Hajde — progundao je, pridržavajući Gea dok su se penjali kamenitom stazom.

  Argo je skrenula na puteljak koji se spuštao u krater.

  — Ovde koračajte oprezno — rekla je kad ih je uvela u ogromnu pećinu.

  — Nešto ne valja — rekao je Urson prigušeno. — Ovo je zamka, kažem ti. Kako se

  radi sa ovim? Mogao bih sada da ga upotrebim.

  26

  — Smiri se, brate medvede... Smiri se u zimskom snu — nastavio je Geo — Vatra

  ti neće nauditi...

  — Ko to kaže — progunđao je Urson, pogledajući u plamen. Geo je nastavio:

  Voda te neće probuditi.

  Dok vodena struja raste,

  smeđi med teče,

  a zlatna ribica se praćaka.

  — Kao što sam ranije već rekao — promrmljao je Urson, — u jednom ovakvom...

  — Ovamo — izjavila je Argo. Ušli su u jednu od pećina koje su se nalazile na unutrašnjem zidu. — Ne — rekla je Zmiji koji je hteo draguljem da osvetli pećinu. — Već su mnogo korišćeni.

  Malim štapom je dodirnula stenu i on se zapalio. Zatim je prinela plamen velikom

  lusteru koji je visio na mesinganim lancima. Plamen je liznuo prvo iz demonove ruke, zatim uz usta majmuna, pa iz stomaka nimfe i na kraju iz glave satira. Svaki plamen je bio drugačije boje: crvena, zelena, plava i narandžasta svetlost je ispunila tu malu kapelu i treperila na uglačanim klupama. Na oltaru su bile dve statue podjednake visine: muškarac koji sedi i žena koja kleči. Geo i Urson su zurili u veliki luster.,

  — Šta je? — upitao je Iimi kad ih je video kako zure u luster.

  — Video sam ovakav isti luster u svešteničinoj kabini na brodu — odgovorio je Geo. — I pogledaj tamo. Gde smo to isto videli? — Ekran u koji su gledali bio je identičan onome u konventu.

  — Sedite — rekla je Argo. — Molim vas, sedite.

  Posedali su na klupe.

  — Hama vam je dozvolio da se služite kapelom čak i u ropstvu — pro‐

  komentarisao je Geo, — ali vidim da morate sa njim i oltar da delite.

  — Ali ja sam Hamina majka — osmehnula se Argo.

  Geo i Urson se namrštiše.

  — I sami znate da je Argo majka svega, stvarateljka života. Ja sam i majka svih bogova.

  — One slepe žene — rekao je Urson. — One u stvari nisu vaše sveštenice, zar ne?

  Htele su da nas ubiju. Kladim se da ih je Hama nasamario...

  — To baš nije tako jednostavno — odgovorila je Argo. — One su zaista odane boginji Argo, ali kao što sam rekla, ja imam više lica. Smrt je, kao i život, moje područje.

  Stanovnice onog konventa iz kojeg ste pobegli su... kako da kažem... degenerisana grana te religije. Oslepele su nakon pada grada Nova Nada. Za njih je Argo samo smrt, dominator ljudi. Argo nije samo Hamina majka, ona je njegova žena i kći.

  — Onda je onako kako smo pretpostavljali — rekao je Geo. — Jorde nije Hamin

  špijun. On radi za te otpadnice... sveštenice boginje Argo.

  — Da — potvrdila je Argo — ali ta reč »otpadnice« nije možda adekvatna, One veruju da je ono što čine ispravno.

  — Onda moraju biti odgovorne za sve ono što se dešavalo u Leptaru — rekao je

  Geo. — Ne može se sva krivica svaliti na Hama. I verovatno su htele da se domognu dragulja. Vi ne izgledate kao zarobljenica. U savezu ste sa Hamom da biste onemogućili sveštenice Argo da zavladaju Leptarom.

  — Ništa ne bi moglo biti jednostavnije — rekla je Boginja. — Na žalost, grešite skoro u svemu.

  — Zašto je onda Jorde bacio dragulj za nama kad ga je otrgnuo sa svešteničinog

  27

  vrata... mislim sa vrata one Argo na brodu.

  — Kada je otrgnuo dragulj sa vrata moje kćerke — objašnjavala je Argo — bacio

  ga je vodenim stvorenjima zato što je znao da će ga ona vratiti na Aptor. Sa draguljem ponovo na ostrvu, sveštenica bi imala veće šanse da ga se domogne; moja kći, budući u odsustvu svoje kćerke inkarnacija boginje Argo, ne zna da se, u stvari, bori sa još jednim licem boginje Argo. Što se nje tiče, svi njeni napori su usmereni protiv Hama i njegovih nedela na Leptaru. Ali iza tih slepih bića stoji jedan veći neprijatelj koga mora pobediti.

  — Hama...? — počeo je Iimi.

  — Moćniji od Hama — rekla je stara Argo. — To je ona sama. Teško mi je da je

  gledam i da joj povremeno ne uputim koju reč poduke. S obzirom na razvijenu nauku

  ovde u Aptoru, to ne bi predstavljalo nikakvu teškoću. Ali moram se uzdržavati. U stvari, napravila je dobar potez time što vas je uzela i vi ste do sada dobro izvršavali svoj zadatak.

  — Rekla je da treba da ukrademo poslednji dragulj od Hame i vratimo se sa vama

  na brod — rekao je Geo. — Možete
li nam pomoći da to realizujemo?

  — Čim sam vas pohvalila — nasmejala se Argo — vi ste potpuno zbrkali vašu misiju. Kad ukradete taj dragulj, kome treba da ga predate u Leptaru?

  — Inkarnaciji boginje Argo — odgovorio je Urson.

  — Rekli ste da je ona Argo na brodu vaša kći — rekao je Geo — a ona je rekla da

  ste vi njena kći...

  Argo se nasmejala.

  — Kada je moja unuka bila oteta i dovedena na Aptor, ja sam je već čekala.

  Pogledajte.

  Pritisnula je taster ispod ekrana i svetlo se pojavilo na staklu: devojčica koja je spavala imala je kratku, riđu kosu i prćast, pegav nos. Na stolu pored njenog kreveta nalazili su se parče metala u obliku slova »U«, pola kalema žice i još nekoliko metalnih parčića pored zgužvane papirne kese.

  — To je moja unuka — rekla je Argo, isključujući ekran. — Nju treba da vratite na

  brod.

  — Kako ćemo ukrasti dragulj? — upitao je Geo.

  Argo se obratila Zmiji:

  — Ako se ne varam, to je tvoj zadatak. — Zatim je pogledala u ostalu trojicu. —

  Treba da se odmorite. Tek nakon dobrog odmora, moći ćete da razmišljate o dragulju i mojoj unuci. Pođite sada sa mnom. Postelje u zadnjoj sobi su nameštene za vas. —

  Ustala je i povela ih u jednu udaljenu sobu. Argo je pokazala na mlaz vode koji je tekao iz zida stene. — Ova voda je čista. Možete da je pijete. — Potom je pokazala na džak u uglu. — Tamo vam je voće ako ogladnite.

  — San! — Urson se proteglio i zevnuo umorno. Kad su se smestili, Argo je rekla:

  — Pesniče?

  — Da? — odgovorio je Geo.

  — Znam da si ti najumorniji, ali moram minut‐dva da razgovaram nasamo sa tobom.

  Kad se Geo digao sa kreveta i Urson je učinio isto.

  — Čujte — obratio se staroj ženi — njemu je odmor najpotrebniji. Ako vas interesuju rituali i mađije, povedite Iimija. On zna koliko i Geo.

  — Treba mi pesnik — osmehnula se Argo — a ne student. Treba mi neko ko je propatio koliko i on. Dođi.

  — Čekaj — zaustavio ga je Urson. Uhvatio je dragulj koji je visio oko Geovog vrata.

  28

  — Bolje neka ostane kod mene.

  Geo se namrštio.

  — Možda je ipak u pitanju neka zamka — objasnio je Urson.

  — Neka ga uzme — rekla je Argo — ako će biti mirniji.

  Geo je pustio da mu Urson skine lančić sa vrata.

  — Sada pođi sa mnom.

  Izašli su iz sobe i prošli ponovo kroz kapelu. Argo je prišla jednim vratima, otvorila ih i zagledala se dole u stene. Ne okrećući se, počela je da govori:

  — Vatra je veličanstven simbol života, zar ne?

  — I smrti. Jedna od aptorskih vatri mi je spalila ruku.

  Okrenula se prema njemu.

  — Ti i Zmija ste najgore prošli: Obojica ste ostavili deo sebe da istrune u Aptoru.

  — Zamislila se malo. — Znaš da je on pretrpeo mnogo veći bol od tebe. Znaš da je ostao bez jezika? Gledala sam sve to na onom ekranu u kapeli i nisam mogla da mu pomognem. Jorde mu je gurnuo ruku u usta, uhvatio ga za jezik i izviikao ga što je mogao više napolje. Zatim mu je tankom žicom omotao jezik i uključio prekidač. Ne znaš šta je to struja, zar ne?

  — Čuo sam za tu reč.

  — Kad mnogo struje prolazi kroz tanku žicu, žica se usija... postane gotovo bela.

  Tako se i ta žica oko njegovog jezika usijala i presekla mu već ispečen jezik. Ali dečak se već bio onesvestio.

  — To su mu učinili Jorde i slepe sveštenice?

  — Jorde i neki ljudi na brodu koji su pokupili njih dvojicu sa splava kojim su napustili Aptor.

  — Ko je, u stvari, Jorde? — upitao je Geo. — Urson ga poznaje od ranije... kad još

  nije bio prvi oficir. Ali Ursonova priča ništa mi ne govori.

  — Znam tu priču — rekla je Argo. — Nešto ti govori, ali nešto što ne bi možda želeo da čuješ. — Uzdahnula je. — Pesniče, koliko dobro sebe poznaješ?

  — Kako to mislite?

  — Koliko dobro poznaješ čovekov mehanizam... kako čovek upravlja svojim

  funkcijama? O tome ćeš pevati ako ti pesme postanu slavne.

  — Još uvek ne shvatam...

  — Imam jedno pitanje za tebe, jednu pesničku zagonetku. Hoćeš li pokušati da odgovoriš na nju?

  — Ako vi meni odgovorite na jedno pitanje.

  — Hoćeš li pošteno odgovoriti na moje? — upitala je Argo.

  — Hoću.

  — Onda ću i ja tebi. Da čujem tvoje pitanje.

  — Ko je Jorde i zašto čini to što radi?

  — Jednom je bio — objašnjavala je Argo — perspektivni novajlija u redu

  sveštenstva odanog boginji Argo u Leptaru. Proučavao je mitove i rituale kao ti i Iimi.

  Otisnuo se morem da prouči svet. Ali doživeo je brodolom i on i još nekoliko drugih našli su se na obali Aptora. Borili su se sa aptorskim terorom, kao što si i ti, i mnogi su izginuli. Dvojica, međutim, mali stjuard sa četiri ruke, koga zovete Zmija, i Jorde, bila su izložena silama Argo i Hama, kao što si i ti bio. Jedan od njih je bio u stanju da čita tuđe misli dok drugi nije. Jedan se zakleo jednoj sili, a drugi drugoj. Zatim sledi drugi deo tvog pitanja, zašto? Ako možeš možda da odgovoriš na moju zagonetku, sam ćeš dobiti

  odgovor na taj deo pitanja. Znam sigurno da su oni bili jedini koji su uspeli da pobegnu 29

  sa Aptora. Znam da Zmija nije hteo da kaže Jordu za koju silu se opredelio i da je Jorde pokušao da ga ubedi da priđe njemu. Kad su bili spašeni, znam da je to ubeđivanje nastavljeno i da je Zmija tvrdoglavo krio svoju odluku i sposobnost da čita tuđe misli.

  Svoju tajnu nije odao ni pod onim strašnim mukama. Tu električnu žicu Jorde je uzeo od slepe sveštenice, tvrdeći da će time pokušati da pomogne narodu Leptara. Moglo je da bude od velike koristi. Ali sa tim elektricitetom on je iskonstruisao samo još veće i opasnije oružje. Jorde je za godinu dana postao prvi oficir na brodu, a Zmija lučki lopov.

  Obojica su čekala._A onda, kad se prilika stvorila, obojica su stupila u akciju. Zašto?

  Možda mi ti možeš to reći, pesniče.

  — Hvala vam što ste mi toliko mnogo rekli — izjavio je Geo. — Koje je vaše pitanje?

  Pogledala je ponovo dole u plamen i počela da recituje:

  Kraj mračne komore blizanac njegov sedi,

  tamo gde izvire ljudska krv;

  izlazeći i vraćajući se ponovo unutra,

  to dvoje postaju ponovo blizanci.

  Kroz svetlu komoru, čista kao srebro,

  proteže se deobna linija,

  gubeći se u žilama uspomena na unutrašnji zavet.

  Strah preplavi povratnu komoru.

  Ljubav se rađa u plamtećoj kupoli.

  Tu pesmu nisam još čuo do sada — rekao je Geo. — Nisam čak ni siguran da ću moći da odgovorim na vaše pitanje. Nije mi poznata ni ta dikcija, ni taj stil.

  — Sumnjala sam da ćeš je prepoznati — osmehnula se Argo.

  — Da li potiče iz vremena pre perioda čišćenja rituala boginje, Argo?

  — Napisala ju je moja unuka — odgovorila je Argo. Pitanje glasi: možeš li mi je objasniti?

  — O — rekao je Geo. — Ne shvatam.....— ućutao je načas. — Kraj mračne komore

  blizanac njegov sedi, ulazi i izlazi; a to je mesto gde čovekova krv izvire. I tamo se ponovo spajaju. Srce? — sugerirao je. — Ljudsko srce sa četiri komore? Tu čovečija krv nastaje.

  — Mislim da je to delimičan odgovor na moje pitanje.

  — Svetla komora — razmišljao je Geo glasno. — Plamteća kupola. Pretpostavljam

  da se to odnosi na ljudski um.

  — Odlično.

  — Deobna linija, gubeći se u žilama uspomena... To ne razumem...

  — Mene zbunjuju poslednja dva stiha — rekla je Argo.

  — Strah preplavi povratnu komoru — ponovio je Geo. — Ljubav se rađa u


  plamtećoj kupoli. Mislim da se to ponovo odnosi na um i srce. Kad se govori o ljubavi, obično se to povezuje sa srcem, a strah sa ljudskim umom. Možda je htela da kaže da i srce i um imaju kontrolu nad ljubavlju i strahom.

  — Možda je tako mislila — osmehnula se Argo. — Moraš je pitati... kad je iščupaš

  iz Haminih kandži.

  — Da li vaša unuka želi da postane pesnikinja? — upitao je Geo.

  — Nisam sigurna šta želi da postane — prizhala je Argo. — Možda je ovo samo 30

  njen pokušaj. Ali sada pođi na spavanje. Sutra ćeš morati da izvršiš tvoju misiju.

  — Hvala — rekao je Geo sa velikim olakšanjem. — Strašno sam umoran... jedva

  čekam da legnem.

  X

  Bleda zora je obasjavala kraterski prsten. Argo je pokazala rukom na suprotnu padinu.

  U podnožju se video crni hram, smešten između drveća i leja sa travom.

  — To je Hamin hram — rekla je Argo. — Znate svoj zadatak. Srećno.

  Silazili su niz pepelom pokrivenu padinu. Trebalo im je trideset minuta da stignu do prvih stabala koja su okružavala to tamno zdanje i prostran vrt. Dok su išli preko travnjaka sa drveta se čulo ptičije cvrkutanje.

  — Ptica — ushitio se Iimi. — Nisam čuo ptičiju pesmu od kako sam napustio Leptar.

  Svetloplavi gušter pretrčao je preko kore drveta. Njegov safirnoplavi stomak izgledao je kao da podrhtava na ranom jutarnjem suncu. Otvorio je svoja crvena usta, grlo mu je zadrhtalo, ispuštajući prijatnu pesmu.

  — Pa, dobro — rekao je Iimi. — Skoro sam pogodio.

  Produžili su i Geo je razmišljao glasno:

  — Pitam se zašto ti uvek misliš da će stvari biti onakve kakve očekuješ?

  — Zato što kad nešto tako peva — izjavio je Urson — pretpostavlja se da je to ptica — Stresao se. — Gušteri.

  — To je bio lep gušter — rekao je Geo.

  — Ihh — Urson je napravio ružnu grimasu.

  Iz luga pored njih čuo je još jedan neobičan zvuk i oni pogledaše u tom pravcu.

  Čovek koji je stajao nasred luga podigao je ruku i rekao oštro:

  — Stanite!