by MoZarD
»Nedovoljni podaci«.
video džinovski korak unazad, onda je to
»Kako to misliš, nedovoljni podaci, ti
ovaj«.
glupa životinjo? Zašto se ne poslužiš malo
Uz treperenje slike, spiker, po imenu
maštom?«
Volter, čitao je vesti.
»Nedovoljni podaci.«
»... i dalje, NASA izveštava da su tuđinci,
Helbent poče da gunđa, uviđajući da je
koji sebe nazivaju Svemircima, zauzeli
gunđanje odličan način za stišavanje
jednu sinhronu orbitu nad Hjustonom«
besa. Poznavao je ovaj kompjuter već tri
Svemirci? Nad Hjustonom? Helbent
stotine godina, i nikad nije, koliko se
brzo radarom ispita sferu do udaljenosti
sećao, pokazivao ni najmanju sklonost da
od 250 000 kilometara. Ni traga od
mašta. Bio je i ostao nema beštija, istina,
Svemiraca. Ipak, dobro je bilo znati da su
njemu bliska naprava, brat po krvi, to je
tu negde.
tačno, ali glup; njegova glupost se mogla
»... ponovo, NASA opominje da nema
meriti samo sa glupošću ljudi koji su njih
mesta panici. Nedavno rasformirani Štab
dvojicu stvorili i koji su mislili da bi
za svemirske operacije u Hjustonu je
analitička funkcija odvojena od funkcije
ponovo oformljen. Svemirski centar
svesti učinila robota prilagodljivljim,
Kenedi upravo priprema jednu letelicu«.
69
Spiker Volter se okrete čoveku koji je
Erik?«
sedeo za stolom pored njega. Kamera se
Na ekranu se u krupnom planu pojavi
izmače da bi obojica ušli u kadar.
čovek otmenog izgleda koji je već govorio
»Voli, dok iščekujemo razvoj događaja,
u kameru. Helbentu je odmah pao u oči
možda biste nam mogli reći po čemu se
inteligentan izraz njegovog lica.
»Saturn 5«, koji se priprema za poletanje,
»Danas se čovečansto susrelo s
razlikuje od onih korišćenih u misijama
tuđinskom rasom, s nekim nepoznatim
»Apolo«.
bićima...«
»Svakako, Voltere« imitirao ga je
S nekim Svemircem? upita se Helbent.
Helbent, pitajući se istovremeno kakav li
»... inteligencija tako moćna da je
je taj »Saturn 5«. Poznavanje tehnike mu
naučila ljudski govor, i to idiomatski, već
očigledno nije bila jača strana.
tokom prvog razgovora...«
»Samo trenutak, Voli«, upade Volter,
Helbent zadrhta, u prenesenom smislu
»dozvolite da vas prekinem sa još
te reči. Nikad se nije sreo sa TAKO
nekoliko detalja iz biografije Breda Vilksa.
moćnom vanzemaljskom inteligencijom.
Za one koji su nam se kasnije pridružili,
Svemirci, sudeći po škrtim podacima koje
Bred Vilks je čovek koji je prvi stupio u
je imao o njima, jedva da su mogli da
kontakt sa posadom došljaka.«
govore. Čak i posle kosmičke oluje, koja
»Hvala, Voltere«, reče Helbent, koji se
ga je skrenula sa kursa za nekoliko
»kasnije pridružio«.
godina, kad je bio u dodiru sa bićima na
»On nipošto nije običan nadglednik.
planeti Volf 25c, pokazalo se da su gotovo
Završio je fakultet, kompjuterski je
imbecilni. Nadao se da će se moćna
stručnjak, a magistrirao je i doktorirao na
vanzemaljska inteligencija držati na
Institutu za tehnologiju u Masačusetsu, iz
odstojanju.
sistemskog inženjeringa. Pre no što je
»...godinama«, nastavio je dosto‐
Kongres potpuno napustio svemirski
janstveni Erik, »nas je naučna fantastika
program — i siguran sam, Voli, da će to
obasipala
buljookim
čudovištima
i
imati uticaja na sledeće izbore«.
krilatim fantazmagorijama...«
»I ja sam siguran u to, Voltere.«
Helbent pregleda svoju memoriju,
»Pre toga, dr Vilks je bio nadzornik
tražeći značenje reči »fantazmagorija«.
kontrole leta u Hjustonu«.
»Godinama smo se smejali naučnoj
»To objašnjava njegovo poznavanje
fantastici u lice. Sada se više ne smejemo.
opreme, zar ne, Voltere?«
Sada nagađamo onako kako je i ona to
»Svakako, Voli. Ovde se s jetkošću kaže
činila sama, tolike godine zanemarena.
da je dr Vilks imao običaj da svakodnevno
Tražimo razumevanje, znanje, međuzvez‐
proverava opremu, najviše zbog toga da
dano bratimljenje i jedan , Saturn 5 koji je
se podseti na stare dane. Baš tokom
u stanju da ponese u svemir nuklearno
jedne od tih nostalgičnih provera sistema,
oružje sa mnoštvom bojevih glava.
dr Vilks je otkrio vanzemaljce na ekranu i
Vraćamo se vama, Voltere«
razgovarao je sa njima. Tvrdi da su
Po Helbentovom mišljenju, ovaj je
gotovo momentalno savršeno naučili
čovek bio u pravu. Helbent se, na primer,
engleski. Kako biste to prokomentarisali,
nikad ne bi smejao u lice krilatoj
Voltere?«
fantazmagoriji.
»Ja im ne bih prišao ni na puškomet,
Niskofrekventni komunikacioni kanal iz
Voli«
Hjustona je proradio. Helbent isključi
»Dok čekamo (POGREŠNO UKLJU‐
komercijalni kanal sa Volterom, Volijem i
ČENJE), Erik ima nekoliko primedaba u
Erikom.
vezi sa temom. Evo njegove analize,
»Zdravo, stranče. Ovde Hjuston.«
70
»I o VREMENU takođe.«
iznenada shvati njenu stvarnu svrhu — da
»Nemojte se ljutiti.«
pozdravi. Neko je izvukao ovaj antikvitet
»Ko se ljuti?«
iz Smitsonovog instituta i lansirao ga u
»Zvučali ste... hm... razdražljivo.«
njegovu čast. Sve drugo je bilo smišljeno
Helbent potraži značenje reči »razdraž‐
da mu se odvrati pažnja kako bi ovaj
ljivo« u svojoj memoriji. R‐s‐z‐d... prona‐
trenutak priznanja zasijao kao ruža u ruci
đe ga i odgovori:
lepe žene.
»Ko je razdražljiv?«
Helbent se oseti ponosnim, ne samo
»Ne želimo vam ništa loše.«
zbog toga što je u svojoj memoriji ponovo
»Hvala NASI za te male usluge.«
otkrio poređenje sa ružom iz nekog
»Ali moramo raščistiti neke nesuglasice
romana, već zbog ovog priznanja — tako
iz prethodnog razgovora. Shvatićete da je
neobičnog, prikladnog, dirljivog. Otvori
to potrebno.«
sve komunikacione kanale da se zahvali
»Što se vas tiče, sigurno jeste.«
za priznanje.
»Možemo li da vam postavimo nekoliko
»Hvala, Ameriko! Hvala, Zemljo! Kako
pitanja?«
nisam navikao da držim govore...«
&nbs
p; Iznerviran, Helbent pristade na to,
Helbent primeti da antikvitet otvara vatru
čudeći se kako ga mogu pitati. Tokom
srednjeg dometa. »Ipak bih hteo da
konstruisanja i početnog testiranja, ni od
kažem nekoliko reči — ali samo nekoliko
Helbenta ni od nekog drugog broda‐
— o dubini onoga što osećam povodom
robota iz armade niko nije tražio dozvolu
ovog izraza poštovanja. Pošto sam se
ni za šta. Njemu je rečeno da izvršava
vratio iz kosmickih dubina, duboko sam
naređenja. Rano je naučio da ljudska bića
dirnut dubokim osećanjem koje otkrivam
izdaju naređenja koja mašine primaju, da
iza
ove
romantične
i
duboko
ljudska bića daju uputstva i određuju
proživljene...« Helbent sad primeti još
ciljeve i da roboti slede ta uputstva i
nešto: uporno mrmljanje kompjutera koji
ostvaruju te ciljeve. Ovaj ga je pitao za
mu je upadao u reč.
dozvolu. Njemu su bila potrebna
»Šta je, do vraga? Ja svetu govorim
naređenja. Želeo je da zna šta treba da
besmrtne reči, a ti stalno smetaš! Za ime
čini. Ipak, molba koja je dolazila od
NASE, šta ti je?
ljudskog bića bila je isto što i indirektno
»SUDAR, DVADESET JEDAN KOMA DVA,
naređenje. Kako čovek nije uspeo da
DEVET, PET SEKUNDI«.
odmah postavi svoje pitanje. Helbent
»Molim?«
reče: »Opali.«
»SUDAR, DEVETNAEST KOMA, OH, OH,
»ONI PUCAJU!« vrisnu Hjuston, naglo
JEDAN SEKUND«.
prekinuvši vezu.
Helbentu je bilo mrsko da uništi taj
»Ko?« upita Helbent. Prekasno. Veza se
klasičan primer ljudske genijalnosti, ali
prekinula.
činilo se da je raketa skrenula sa kursa.
»Hej, Hjuston. Ko?«
Čak i da je nosila samo loše nuklearno
Helbent ispita radarom područje na
oružje, opet je mogla prouzrokovati
udaljenosti od pola miliona kilometara.
štetu, neko ulubljenje, ili ogrebotinu. U
Nigde nikog. Ni Svemiraca, ni fantaz‐
trenu, njegova preciznost se usaglasi s
magorija, bar nema pucnjave. Samo
kompjuterovom. Nerado je otposlao
Zemlja pu... Zemlja?
jedan
molekularni
udarni
talas
i
Nešto, očigledno nečija predstava o
posmatrao kako projektil pada a zatim
raketi, zatutnja iz pravca Zemlje. Helbent
eksplodira.
ju je očarano posmatrao. Ta stvar je
Helbent se odvoji od kompjutera i vrati
izgledala kao neki antikvitet. Helbent
svom govoru.
71
»Kao što sam rekao, dame i gospodo,
»Jesam, zaista«.
duboko dirnut ovim...«
»I NASA«.
»SUDAR, ŠEST KOMA TRI, JE‐DAN...«
»Nacionalni aeronautički i...«
»Sudar! Šta to brbljaš, do davola?
»Znam šta to znači. Pokušavamo da
Upravo sam uništio sirotu stvarčicu«.
utvrdimo — i od primarnog je značaja da
«... sedam sekundi«, završio je
to i učinimo — da li su vam namere
neumoljivi kompjuter.
prijateljske«.
Helbent je pretražio prostor. Još jedna
»I ja pokušavam da utvrdim istu stvar«.
starina — ruska po oznakama (prepoznao
»Odlično, onda su nam interesi isti«.
je ono CCCP koje su nosili njegovi pokojni
»Sumnjam«.
drugari) — išla je prema njemu. Žalosni
»Mogu li vam postaviti nekoliko pitanja,
prizor koji je pružala ganuo ga je više
Helbente Četiri, mogu li vas tako zvati?«
nego ikada. Rusi koji pozdravljaju
»Helbent je dovoljno«.
mašinom zamišljenom, razvijenom i
»Odakle ste, Helbente?«
izradenom u Americi (osim tu i tamo
»Sa Zemlje«.
nekoliko japanskih elektronskih delova)
»Kad ste otišli sa nje?«
— Ah, to je bila čast.
Pre tri stotine godina«.
Ali na nesreću, ruska ptica je takođe
»Hiljadu šesto osmadesete?«
odlepršala u drugom pravcu. Očigledno,
»Tako nekako«.
ruski muzejski eksponat je bio isto tako
»Iz koje zemlje?«
nepouzdan kao i američki. Helbent se
Strpljenje slabi. Helbent se kontrolisao,
povezao sa kompjuterom, otposlao jedan
pretpostavljajući da bi pitanja mogla biti
fotonski zrak u pravcu ruske letelice i u
u vezi sa nekom vrstom dobro smišljene
mislima odao počast njenom trenutnom
sistemske provere. »U.S.A. To znači...«
nestanku. Odvojio se od kompjutera.
Čovek ga je prekinuo zaštitničkim,
Kanal Hjuston se otvorio. Helbent je baš
očinskim
glasom.
»Hiljadu
šesto
zaustio da zahvali za njihovu duboku
osamdesete nije bilo Sjedinjenih Država,
počast i da se izvini što je morao da uništi
Helbente.«
takav, poštovanja vredan, brod, kad ga je
Helbentovo strpljenje je popuštalo.
prekinuo neki glas, manje neodlučan,
»Slušaj ovamo, Hjustone, znam da ste vi
autoritativniji, mada je ispaljivao jednako
tehničari slabi u istoriji, ali ja nisam. U
besmislena pitanja kao i prethodni,
svojoj memoriji imam sve — od Ger‐
bojažljivi.
berovog Slabljenja i propasti Kartaginskog
»Ko ste vi?«
carstva, do Celokupne istorije Sjedinjenih
Helbent je, u skladu sa svojim polo‐
Država Henrija Ajrona Komangera. U
žajem, odajući dužnu pažnju, odgovorio
prvom tomu se govori o ujediniteljima,
tonom koji poštuje autoritet, a istovre‐
Vašingtonu, Džefersonu i našem prvom
meno zanemaruje suštinsku glupost
predsedniku Švarcu, uz nabrajanje njiho‐
pitanja. »Gospodine! Helbent Cetiri, iz
vih herojskih dela hiljadu petsto dvadeset
NASINOG odreda, Zemaljska armada, na
prve — hiljadu petsto dvadeset prve,
službi, gospodine!«
Hjustone. Ti znaš imena ujedinitelja, zar
»Molim?«
ne?«
Helbentu je laknulo. Ponovo pogrešno.
»Švarc mi baš i nije poznat«.
Još jedan kreten.
»Trebalo bi, Hari Š. Terman tog
Helbent se spremio da isključi kanal i
vremena, jedna od zaista velikih figura
nastavi svoj govor svetu. Prekinuo ga je
ljudske istorije. Da bih te prosvetio i
onaj glas:
poučio, pročitaću odlomak iz Istorije
»Rekli ste Zemaljska armada«.
profesora Komangera. To će, uveren sam,
72
imati više smisla nego tvoje lupetanje«.
»Tvrdi da je sa Zemlje, Voli. To nije
/> Helbent je počeo da čita prvi tom
potpuno isto.«
Hjustonu.
»Ipak, Voltere, to nije isto. Ako to
»Mislim da imamo poteškoća sa
stvorenje misli da je odavde, iz bilo kog
sporazumevanjem«.
razloga, ako su za njega naši ICBM što i
Helbent je proverio svu svoju opremu.
nestašne muve dečacima...«
Izgledalo je da je sve u redu. »To je kod
»Mislim da je izraz 'muve nestašnim
vas, Hjustone. Provera sistema ne
dečacima', Voli. Možda Erik zna.« Volter
pokazuje
nikakve
greške
u
je pritisnuo slušalicu jače u uvo. »Erik?«
funkcionisanju«.
»Tu sam, Voltere. Izraz je iz...«
»Nisam na to mislio. Kažete da ste sa
Voli se, uznemiren, nagnuo prema
Zemlje«.
Volteru, ščepao ga za revere i protresao
»Ja jesam sa Zemlje«.
starijeg čoveka.
»Kažete da ste iz Sjedinjenih Država«.
»Slušaj, Voltere, ovo je važno.«
»Čist domaći sin.«
»...Šekspira«, završio je Erik.
»Onda ste čovek.«
»Slušam, Voli.«
»Naravno da nisam čovek. Da sam
»Možda bi, Voltere, ako oni mogu da
čovek, bio bih tu sa vama ostalim
učine sve, možda bi trebalo da odusta‐
kukavicima, umesto što na stotinu i
nemo.«
dvadeset svetlosnih godinu u svemiru
Volter
je
pogledao
zabezeknuto.
rizikujem da mi gotovo pogode motor za
»Odustanemo?«
uzletanje. A sad počinje užasno da me
»Zgnječio je naše dečake kao nestašne
zamara odgovaranje na ova besmislena
muve, Voltere. Voli je protresao Voltera.
pitanja. Možemo li da pređemo na nešto
»Kao nestašne muve!«
drugo, nešto razborito?«
»Postaješ histeričan, Voli. Gde li je ona
»Kao na primer?«
čuvena uravnoteženost astronauta?«
»Kao — šta hoćete da ja učinim«.
Voli je pustio Voltera, i spuštajući glavu
»Sačekaj, Helbente.«
prema stolu naslonio je na ruku, čujno
Sačekaj. Sačekaj. Dođeš do suštinskog
jecajući. »Propalo! Propalo! Sve je
problema i Hjuston kaže: sačekaj. Počeo
propalo!
je da misli da je nešto u prvom Folio
Volter je pogledao u kameru: »Pogle‐
izdanju Darvinovog Porekla vrsta bilo
dajmo šta Erik (slika loša) ima da kaže na
pogrešno. Ono što se uzdigne, mora i da
to. Erik?«
padne. Za tri stotine godina čovečanstvo
Konačno,
