Alef Science Fiction Magazine 013

by MoZarD

  spada u najužasnije đubre koje postoji.

  Bernija Rajtsona, i tvrdo izdanje Godišnjih

  Prema tome Princeza Dejzi izgleda kao

  doba, i džepno izdanje Kudža, u 3.200

  Rat i mlr. A opet, neko je mislio da će to

  skladišta ne samo u knjižarama već i

  zaraditi puno para, zato što nije imao

  radnjama 'Kupuj‐i‐štedi' ili tako nešto. I

  nimalo razumevanja za popularan ukus —

  zbog toga bi ja trebalo da iščitam

  razumevanja koje stičemo onim što uz‐

  korekturu za pet dana. A sad, šta ako

  memo u novinarnici. Ti urednici ne idu u

  propustimo gomilu glupih grešaka? Sada

  novinarnice. Ako upitaš urednika izdanja

  nije vreme vladavine kreativnosti, ili

  u tvrdom povezu šta je pročitao u naj‐

  nastojanja da se knjiga uradi na najbolji

  većem broju slučajeva reći će, 'Pa, po peti

  mogući naćin — već vladavine reklama. A

  put se mučim sa Henrijem Džejmsom, a

  to me đavolski plaši jer ćemo za koji dan

  inače nisam imao vremena da pročitam

  dobro da zajebemo stvar, pa će ljudi moći

  ništa, sem rukopisa.'«

  da kažu 'Stiven King piše radi para', i u

  »Istina je da je nivo ukusa, kod najvećg

  torn slučaju biće u pravu.«

  broja ljudi koji čitaju u ovoj zemlji, malo

  »U slučaju nekoliko poslednjih knjiga

  viši nego što je većina urednika izdanja u

  koje je radio Viking, prodaja u tvrdom

  tvrdom povezu, u svom neznanju, voljna

  povezu bila je neviđena. Nešto blizu

  da prizna. Ono što je stvarno loše, neće

  385.000 primeraka u tvrdom povezu.

  se prodavati. Ali američka publika hoće

  Zato govorimo o bruto iznosu od 13,95

  da odgovori kvalitetnoj popularnoj knji‐

  dolara puta 385.000. Ovo je dovoljno

  ževnosti. Na primer, Brežuljak Voteršip je

  važno da sada pomislim da bi, ukoliko mi

  bio veliki bestseler.«

  se sugeriše neka izmena koju ne želim,

  ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐

  trebalo samo da kažem, 'Ne, neću to da

  * Ivy League — grupa od osam najstarijih

  uradim'. I uopšte se ne bi postavilo

  američkih univerziteta; prim. prev.

  pitanje hoće li povući moj ugovor, zar ne?

  112

  Na kraju bi rekli samo, 'Pa dobro, uradi to

  Stiven King, naravno, više ne mora

  onda tako'. Što praktično znači da,

  mnogo da brine oko toga da li će mu

  ukoliko

  želim

  da

  budem

  stvarno

  odbaciti delo, ili da li će morati da svoje

  beskompromisan, ne bi ni bilo uredničke

  knjige

  skroji

  tako

  da

  odgovaraju

  intervencije.«

  potrebama tržišta — on jeste tržište, ili

  Neki pisci mogu ovo da vide kao idealan

  barem veliki njegov segment. Ali njegovi

  položaj moći. Ali King uvida opasnost od

  komentari o tome kako dozvoljava

  toga da više ne bude podložan nikakvom

  uredništvo nad sobom pokazuje da, bez

  uredničkom fidbeku.

  obzira koliko pisac postao značajan,

  »Strašno je biti u takvom položaju.

  njegovo pisanje i dalje ne egzistira u

  Mislim da bi trebalo da se rešim da

  izolaciji. Uvek postoji suptilna međuigra;

  prihvatim uređivanje, čak i ako mislim da

  proces kroz koji se knjiga objavljuje još

  su izmene pogrešne. Učiniti drugačije

  uvek na njoj ostavlja svoj trag.

  značilo bi postati monstrum i tvrditi da ja

  Na početku svoje zbirke Godišnja doba

  to radim ispravno, i da mi nije potrebna

  Stiven King stavlja prilično skroman moto:

  nikakva kritika, urednička pomoć, ili

  »Važna je priča, a ne ko je pripoveda.«

  putokaz. A ja to ne mogu.«

  Međutim, kao što njegov sopstveni profil

  »S druge strane, kažem sebi, 'Stvari koje

  jasno pokazuje priča jeste onaj ko je

  radim jesu one stvari koje su me učinile

  pripoveda; a ona je takođe i proizvod

  uspešnim'. A kad neko počne da čačka u

  komercijalnih ograničenja, finansijskih

  to, možda nije u pravu.«

  pritisaka, i drugih praktičnih faktora koji

  »Odnos pisac‐urednik bio je tema koja

  truju ili čine plodnim kreativni proces.

  se stalno iznova javljala u Tvorcima sno‐

  Pokušao sam da ukažem na neke od

  va, jer sam pokušavao da pokažem kako

  ovih faktora u profilima koje sam ovde

  dolazi do kompromisa između onoga što

  predstavio, kao i da za vas dam portret

  pisac želi i onoga što urednik misli da će

  tvoraca snova čija će inspiracija i talenat

  čitaoci hteti.«

  uvek ostati najvažniji faktor od svih.

  113

  U međuvremenu, u Kanadi, u pokrajini

  Kvebek, izdavač »Editions du preambule«

  objavio je obimnu bibliografiju naučne

  fantastike na francuskom jeziku, pod

  naslovom Ecrits sur la Science Fiction.

  Autor je Norbert Spener (Spehner). Prvi

  deo, koji se odnosi na opšte studije,

  Prikazi knjiga

  pokriva članke u magazinima i knjigama,

  referentne radove, teorijska i istorijska

  dela, uključujući neobjavljene teze,

  I

  studije o držanju nastave iz oblasti SF li‐

  zdavačka kuća »Wilhelm Heyne Verlag

  terature, o SF delima za omladinu, i

  GmbH« iz Minhena objavila je novo,

  studije o likovnoj SF (u stripovima itd.) i o

  prošireno, masivno izdanje knjige koja se

  SF filmu. Drugi deo posvećen je

  zove Lexicon der Science Fiction Literatur.

  proučavanju autora. Postoje indeksi SF

  To je jednotomna SF enciklopedija na

  autora i indeksi pisca publicističkih dela o

  nemačkom jeziku. Urednici su Hans

  SF. Bibliografija pokriva studije objavljene

  Joakim Alpers, Verner Fuks, Ronald M.

  izmedu 1900. i 1987. uglavnom francuske

  Han, i Volfgang Ješke. Ova knjiga ima

  i engleske, i poneku na drugim jezicima.

  1272 strane, spada u kategoriju većih

  Cena je 35 kanadskih dolara; međuna‐

  knjiga u mekom povezu, formata je 18 x

  rodni standardni knjižni broj ove knjige je

  13 cm i debela 63 milimetara!

  ISBN 2‐89133‐092‐7. Za dalje informacije

  Prvo izdanje pojavilo se u dva toma

  pišite na adresu: Editions du Preambule,

  1980. godine, i odnosilo se ne samo na SF

  169 rue Labonte, Longueuil, Que‐bec, J4H

  nego i na fantastičnu literaturu. Ova nova

  2P6, Canada.

  knjiga bavi se striktno SF delima (u

  •

  Nemačkoj i u svetu), a proširena je i na

  Orson Skot Kard, Izdaja (Treason). 275

  materijal do 1987. godine.

  stranica, novembar 1988.

  Leksikon ima šest glavnih odeljaka: (l)
>
  Pokušavao sam da čitam rane radove

  Istorijski razvoj naučne fantastike, (2) SF

  Orsona Skota Karda, ali dve stvari su me

  teme (od utopije/distopije do svemirske

  odbijale: veliki prostor posvećen muče‐

  opere, katastrofa, i unutrašnjeg svemira),

  njima i zbrljano izlaganje fabule. Kard se

  (3) Biografski rečnik (ovo je glavni deo

  vratio i preradio jednu od tih ranih knjiga

  knjige,

  od

  devetsto

  stranica),

  sa

  koje nisam mogao završiti, naslovljenu

  biografijama autora, brojnim fotografi‐

  Planeta zvana Izdaja, i ona je sad ponovo

  jama, i bibliografijama (navode se nemač‐

  objavljena pod naslovom Izdaja. Nije mi

  ka izdanja), (4) Pseudonimi autora, (5)

  bilo teško da je dovršim. Zapravo, uživao

  Nagrade (uključujući »Lokus«‐ovu listu

  sam u njoj uprkos dalje prisutnim

  najboljih dela svih vremena, formiranu

  mučenjima; to je sad dobro promišljena

  1987), i, (6) Važnije knjige o naučnoj

  pripovest, u kojoj su filozofski elementi

  fantastici. Postoji i dodatak o serijskim

  bolje integrisani sa pričom. Planetu Izdaju

  knjigama na nemačkom jeziku (od samo

  (Treason) naseljavaju zaraćena plemena,

  dve knjige u seriji »Doktor Hu« do više od

  potomci ljudi koji su pokušali da zamene

  hiljadu u seriji »Peri Rodan«).

  republikansku vladavinu oligarhijskom.

  Urednici napominju da je knjiga name‐

  Republika zadržava samo jednu vezu sa

  njena prvenstveno čitaocima i kolekcio‐

  ovim plemenima, a to su ambasad‐

  narima SF dela, a ne naučnim radnicima.

  mašine, koje daju gvožde u zamenu za

  Ovo je jedina SF enciklopedija koja se

  stvari koje Republika smatra korisnim.

  trenutno može kupiti. Druge knjige te

  Protagonist je naslednik familije Miler, čiji

  vrste, kao što je Enciklopedija naučne

  je osnivač genetičar kome je uspelo da

  fantastike Pitera Nikolasa objavljena

  odgaji ljude što se brzo regenerišu posle

  1979, rasprodate su.

  svakog zamalo‐fatalnog napada. Pošto je

  Cena je 29,8 nemačkih maraka; ISBN 3‐

  on jedan od malobrojnih radikalnih

  453‐02453‐2. Za dalje informacije, pišite

  regenerativaca, čija tela se ne zadržavaju

  na adresu: W. Heyne Verlag, Turkenstr. 5‐

  na opravkama nego produkuju i nove

  7, 8000 Miinchen 2, West Germany. (To

  udove,

  organe

  i

  tome

  slično,

  jest, Bundesrepublik Deutschland.)

  ekskomuniciraju ga. Kontaktirajući sa

  •

  razlicitim plemenima, on saznaje strašnu

  114

  tajnu protiv koje se mora boriti; ali kako

  nama jedne porodice lafertijanskih uvr‐

  da se bori kad ga sva plemena mrze?

  nutih talenata. Priča »Prava, istinski

  Kard dobro opisuje usamljenog super‐

  egipatska, kod kuće napravljena mumija

  mena u koga niko nema poverenja ali koji

  pukovnika Stounstila« podseća nas da čak

  treba da spase sve ljude od posledica

  i Bredberijevi slikoviti gradići moraju

  njihove gluposti. U ovom slučaju njegove

  ponekad da se bore protiv dosade, što je

  akcije su sasvim opravdane, mada se

  slučaj »očajne praznine«.

  protagonist, suočen sa dilemom, dugo

  Tu je i nekoliko glavnotokovskih priča,

  predomišlja. Priča se kreće brzo, a likovi,

  koje su glatko ukiopljene među žanrovske

  ako baš i nisu trodimenzionalni, bar su

  priče, jer Bredberijevi likovi imaju svoju

  izrezani od vrlo debelog kartona. Brine

  zajedničku, nesavršenu, čudnu lepu

  me ukupna poruka. Ako glavni junak

  ljudskost, i svoj osećaj za divote i groze

  mora da ubija da bi spasao svoj svet, i ako

  života, bez obzira da li se suočavaju sa

  se ne može obratiti snagama zakona zbog

  duhovima, improvizovanim mumijama, ili

  esefičnih situacija kakve se u realnom

  prosto jedni sa drugima. (U ovom

  životu ne pojavljuju, do koje mere to

  poslednjem, ističu se price »Ljubavni

  navodi ljude u ovom svetu na istu vrstu

  slučaj Laurela i Hardija« i »Redom!«.)

  ubijanja da bi zaštitili ono što sagledavaju

  Postoji ovde i priča o Marsu »Ljubavni

  kao svoje živote? Ako je ta tema samo

  slučaj«, ispunjena žarećom ironijom iako

  povremena, nema problema; ali Kard kao

  se čini da su i prizor i ljudski lik jako

  da je fasciniran temom, i vraća se njenim

  zastareli. Na kraju, nije ni bitno da li te

  varijacijama i u Enderovoj igri i

  priče

  govore

  o

  četrdesetim

  ili

  Hronikama Vordinga (The Worthing

  osamdesetim godinama. Ovde gotovo sve

  Chronicles). Pitanje je trnovito, ali zašto

  priče zrače šarmom zavodljivim za svakog

  ga uvek iznova postavljati? Uz ovo

  ko je ikad dospeo pod uticaj magije Reja

  upozorenje, preporučujem ovu knjigu.

  Bredberija.

  •

  •

  Rej Bredberi, Tojnbijev konvektor (The

  En Mek Kafri, Zmajska zora (Dragon‐

  Toynbee Convector). Izd. kuća »Knopf«,

  sdawn). Del Rej, 431 str, novembar 1988.

  294 str, juni 1988.

  Zmajska zora (Dragonsdawn) En Mek

  Kratke priče Reja Bredberija, one naj‐

  Kafri pati od mnogih problema koji su

  bolje, oduvek su bile prepune magije. Bez

  tipični za prednastavke i »prednastav‐

  obzira da li se Bredberi zaputio u SF,

  kitis« (»predquelitis«), među kojima je

  fantaziju ili horor (ili neku četvrtu) prozu

  predvidljivost jedan od značajnih. Čitaoci

  ona je pasionirana a likovi pokreću

  koji su od početka pratili seriju »Jahači

  čitaoca. Možda SF literatura više ne može

  zmajeva na Pernu« verovatno mogu da

  tvrditi da Bredberi pripada nama —

  pogode glavninu ove priče iz nagoveštaja

  njegov Mars je zastareo koliko i Mars

  koji su razasutii kroz sve te knji‐ge. Iako

  Edgara Rajsa Berouza, a većina njegovih

  daju fantazijski osećaj, knjige ove serije

  vizija budućnosti govori nesumnjivo o

  uvek su imale jednu SF premisu: kolonisti

  sadašnjim i prošlim vremenima — ali on

  koji su ostali u zamci na nepodobnoj

  je još uvek sposoban da piše briljantno.

  planeti stvorili su genetskim inženje‐

  Dokaz ovoga je i njegova nova kolekcija,

  ringom ognjene zmajeve radi borbe

  Tojnbijev konvektor. Nije bitno što je

  protiv kosmičkih spora koje su im pretile.

  neujednačena. Ima beznačajnih pričica sa

  Tokom godina, to znanje je izgubljeno, i

  neiznenađujućim

 
; završecima;

  ima

  građani Perna počeli su da žive u stilu

  nekoliko SF priča, ali sa logičkim

  srednjovekovne fantazije.

  greškama (u naslovnoj priči jedan važan

  Zmajska zora se vraća na taj SF početak,

  paradoks ostaje neobjašnjen); ali to ne

  na prvo prizemljenje kolonista, i na

  može umanjivati uspehe, »Na Orijentu,

  njihove početne napore da razviju tu

  severno« je fina priča o preduzimljivom

  planetu. Pokriven je širok teren, a veliki

  duhu i njegovom novopronađenom prija‐

  ansambl likova sprečava da se razvije

  telju; »Banši« daje providno maskirani

  jedan jak, simpatičan centralni lik —

  portret režisera Džona Hjustona, i dovodi

  problem koji nije uobičajen kod Mek

  u jak kontrast jednog upadljivog ženska‐

  Kafrijeve, u čijim drugim radovima ima

  roša i ženu staru više vekova kojoj je

  veoma istaknutih likova kao što su Lesa i

  učinjena nepravda. Priča »Zapadno od

  Menoli. Da bi problem bio veći, mnogi

  oktobra« jurca među životima i uspome‐

  likovl imaju prezimena koja su u kasnijim

  115

  knjigama postala toponimi stičući, ujedno

  Detlou‐Vajndling koja ima trideset osam

  i izvesne konotacije. Benden mora biti

  priča. A od te tri priče, dve se mogu naći i

  dobar momak. Sem toga, likovi izgledaju

  u antologiji Arta Sahe (Art Saha) Najbolje

  odveć savremeno, a etnička mešavina

  ovogodišnje fantazijske price — 14. Te

  nategnuta. Ako u toj dalekoj budućnosti

  dve su »Bufalo cure, zar nećete izaći

  siromašni irski petljaroši još uvek

  noćas« Legvinove i »Od tad pa zauvek«

  slobodno lutaju sa svojim zaprežnim

  Suzane Palvik. Saha ima četrnaest priča,

  kolima, onda kojim su to uticajem oni

  uključujući još jednu objavljenu u

  mogli za sebe da obezbede mesto na

  antologiji Detlou‐Vajndling, a to je priča

  jednoj međuzvezdanoj ekspediciji?

  Gvinet Džounz (Gwyneth Jones) »Snežne

  Pohlepa i borba za vlast stvaraju ovoj

  jabuke«. Jedna priča iz antologije Detlou‐

  kolonijl izvesne probleme, ali početak

  Vajndling pojavila se i u knjizi urednika

  padanja Vlakana vraća onu dobru znanu

  Karla

  Edvarda

  Vagnera

  Najbolje

  borbu koja se provlači kroz sve knjige o

  ovogodišnje horor priče — serija XVI, i to