Alef Science Fiction Magazine 021

by MoZarD

  105

  džentlmen ima neke poznanike u Fort Moultriju, odmah je rešeno da treba sleteti u blizini tog mesta. Doveli su balon do iznad plaže (bila je oseka, a pesak tvrd, ravan, izuzetno pogodan za spuštanje), i izbacili hvataljku, koja se odmah zakačila čvrsto.

  Stanovništvo tog ostrva, i te tvrđave, krenulo je, naravno, u gomilama da vidi balon; ali samo uz najveće teškoće bilo je moguće nekoga naterati da poveruje koji put je zapravo prevaljen — put preko Atlantika. Hvataljka se zakačila tačno u dva sata po podne,19

  tako da je ceo put pređen za sedamdeset pet sati; a zapravo i manje, ako se računa od obale do obale. Nikakav ozbiljan udes nije se dogodio. Ni u jednom trenutku nije primećena nikakva stvarna opasnost. Balon su bez problema ispraznili i obezbedili; u trenutku kad je rukopis na osnovu koga sastavismo ovu pripovest odaslat iz Čarlstona, grupa putnika još uvek se nalazila u Fort Moultriju. Njihove dalje namere nisu utvrđene; ali mi možemo pouzdano obećati našim čitaocima dodatne informacije ili u ponedeljak

  ili, najkasnije, tokom sledećeg dana.

  Ovo je sigurno bio najkolosalniji, najzanimljiviji, i najvažniji poduhvat ikad ostvaren ili ikad i pokušan od strane čoveka. Kakvi veličanstveni događaji tek mogu uslediti — to sad ne vredi ni da pokušamo da odredimo.

  Komentari i fusnote u vezi sa pričom »Laža sa balonom«

  O

  PREKO

  va priča Edgara Alana Poa prvi put je

  NORFOLKA! ‐ ATLANTSKI OKEAN PREĐEN

  publikovana kao prilog odštampan na za‐

  ZA

  sebnom listu samo sa jedne strane har‐

  TRI DANA!! ‐ NA OSTRVO SALIVEN

  tije, u njujorškom listu Njujorško sunce

  STIGAO

  (New York Sun) 13. aprila 1844. godine.

  KRMANJENI BALON KOJI JE IZUMEO

  Jedanaest godina kasnije ovu priču

  GOSPODIN

  preveo je na francuski jezik slavni pesnik

  MANK MEJSON!!

  Šari Bodler (Baudelaire, »Le Canard au

  Balon«, Le Pays, Jan‐Feb. 1855). U vreme

  Ova publikacija stvorila je senzaciju. Za

  pojave ove priče, javno mnenje u SAD

  primerak davane su izuzetne sume. Izda‐

  bilo je preokupirano političkim debatama

  nje je tako brzo rasprodato da ni sam

  oko toga da li treba, ili ne treba, priključiti

  Edgar Alan Po nije uspeo da kupi

  Teksas (tada robovlasničku državu) Sjedi‐

  primerak.

  njenim Američkim Državama. U toj atmo‐

  List Njujorško sunce predstavljao je

  sferi je, 13. aprila 1844, u subotu, list

  prve »novine za jedan novčić« (penny

  Njujorško sunce doneo u svom podnev‐

  newspaper) u Njujorku; bio je specijali‐

  nom izdanju »ekstra stranicu« nalik na

  zovan za objavljivanje zanimljivosti pre

  plakat. Ovome je u rano jutro prethodila

  ijednog drugog lista, i za senzaci‐

  beleška naslovljena sa »Post‐skript« —

  onalističko tretiranje vesti. Urednik, koji

  kao poslastica:

  je bez trenutka oklevanja otkupio Poov

  rukopis, bio je niko drugi do Ričard

  STIGLO EKSPRESOM

  Adams Lok. On je devet godina ranije u

  istom listu izveo sličnu uredničku šalu, o

  ZAPANJUJUĆE

  INFORMACIJE

  STIGLE

  teleskopu kojim je, tobož, otkriven život

  PRIVATNOM

  na Mesecu. I taj tekst, »Otkrića na

  EKSPRESNOM SLUŽBOM IZ ČARLSTONA

  Mesecu«, bio je osvojio Njujorščane na

  106

  juriš; ali i naljutio Poa. Tada je bilo prošlo

  deljni Tajms (Sunday Times), list pod

  tek tri sedmice od izlaska pripovetke

  uredništvom

  jednog

  od

  Poovih

  »Hans Pfal«: »čim sam video taj list

  malobrojnih jevrejskih prijatelja, majora

  shvatio sam šalu, i ni za trenutak nisam

  Mordekaja M. Noaha.

  mogao biti u nedoumici da li je

  Tako je Po, sam samcit, uspeo da skrene

  sugerisana mojom šalom«, komentarisao

  pažnju svojih savremenika sa razbuktale

  je Po kasnije, u knjizi iz 1846. (Godey's

  kontroverze o primanju Teksasa u Uniju.

  Lady's Book). Sad je došao red na njega.

  Oni ludo žele progres? E lepo, daće on

  Pamćenje njujorške publike bilo je kratko.

  njima progres. Još 1836. Čarls Grin je

  Po je mogao da ponovi poduhvat.

  pričao o letenju preko Atlantika. On je

  Ovo

  se

  za

  njega

  nije

  završilo

  čak napravio model i nazvao ga »Atlantski

  razočaranjem. Već 25. maja iste, 1844.

  balon«; model je krenuo na probne

  godine, pisao je za list Kolumbijski špijun

  letove 1840. Taj dirižablić je imao krmu i

  (Columbia Spy) ovako:

  propelere pokretane oprugama. Edgar

  ‐ 'Laža sa balonom' izazvala je daleko

  Alan Po je, u dalekoj Filadelfiji, bio ovim

  intenzivniju senzaciju nego išta tog

  fasciniran:

  karaktera još od Lokove 'Mesečeve priče'.

  »Pre izvesnog vremena, g. Čarls Grin iz

  U jutro izlaska najave (u subotu), čitav trg

  Engleske objavio je saopštenje na kome

  oko zgrade Sunca bio je bukvalno pod

  bazira svoje tvrdnje da je moguće preći

  opsadom, blokiran — bilo je nemoguće

  balonom Atlantik od Njujorka do Evrope.

  ući ili izaći, i to od vremena ubrzo posle

  Na njegove činjenice svakako se možemo

  izlaska sunca pa sve do oko dva po

  osloniti, jer one su rezultat opservacija

  podne. U redovnom subotnjem izdanju

  skupljanih tokom dvesta sedamdeset pet

  bilo je rečeno da su vesti o tome upravo

  uzletanja. Što se nas tiče, ne samo što ne

  stigle i da je u pripremi ekstra‐izdanje

  protivrečimo

  nijednoj

  reči

  toga

  koje će biti spremno u deset. Međutim,

  aeronauta, nego smo se, čak, već odavno

  isporučeno je tek pred podne. U

  pitali zašto naš sopstveni Vajz nije

  međuvremenu vladalo je uzbuđenje da se

  vazduhom otplovio do Evrope — manevar

  nabavi primerak —nikad ranije takvo

  od koga ostvarljivijeg nema." (Burton's

  video nisam. Čim je prvih nekoliko

  Gentleman's Magazine, March 1840).

  primeraka stiglo na ulicu, kupljeni su, po

  (Pomenuti Džon Vajz — John Wise —

  praktično bilo kojoj ceni, od dečaka‐

  tačno to je i planirao. Zapravo, on je 20.

  prodavaca novina, koji su, sumnje nema,

  decembra 1843. tražio od američkog

  izveli profitabilnu špekulaciju. Video sam

  Kongresa dozvolu za preletanje Atlantika

  u jednom slučaju kako neko daje pola

  balonom. Nekoliko meseci posle objavlji‐

  dolara za jedan jedini primerak, a mnogi

  vanja Poove »novinarske patke« o

  su davali po šiling. Pokušavao sam, celog

  balonu, Vajz je čak objavio oglas u listu

  tog dana, uzaludno, da nabavim primerak

  Intelidžens (Obaveštenja) u Lankasteru,

  za sebe. Bilo je, međutim, izuzetno


  saopštavajući da će pokušati taj let i

  zabavno slušati komentare onih koji jesu

  tražeći

  pomoć

  od

  mornara

  svih

  čitali 'ekstra'.«

  nacionalnosti.)

  U tim vremenima, naravno, nije posto‐

  (Međutim, ove događaje drugačije pri‐

  jao telegraf kojim bi se novinske vesti

  kazuje Doris V. Falk koja tvrdi da je Po

  mogle proveriti. Doduše, Semjuel Morze

  perverzno sabotirao sopstveni uspeh; vidi

  je još od 1832. radio na ideji električnog

  članak: »Thomas Low Nichols, Poe, and

  telegrafa, ali tek te, 1844. godine

  the 'Baloon Hoax'«, Poe Studies, vol. 5,

  demonstrirao je Kongresu praktičnost

  1972, pp. 48‐9.)

  telegrafa tako što je svojim kodom počeo

  Sledećeg dana, istu priču štampa i Ne‐

  da šalje poruke kroz žicu od Vašingtona

  107

  do Baltimora.

  (Moon) plovio od Njujorka do grada

  Pošto je namagarčio čitaoce »Lažom o

  Sevenah (Savannah) tako brzo, da je

  balonu« Po piše, maja 1844:

  stigao tri dana pre pošte SAD na

  'U priči o balonu nema ničeg što nije u

  istoj relaciji. Ovde se čini aluzija na

  punoj saglasnosti sa poznatim aerona‐

  taj nedavni članak da bi se pojačala

  utičkim aktima iskustva —ničeg što se

  uverljivost najnovijeg, i još čudes‐

  nije moglo zaista desiti. Odavno se raz‐

  nijeg, Sunčevog »hita«. (Videti: New

  mišlja o jednoj takvoj ekspediciji, a ova

  York Sun, 23. januar 1943. rubrika

  jeu d'espritte, nesumnjivo, dati novi im‐

  »pisma čitalaca«).

  puls takvoj nameri. Što se mene tiče, neću

  4. Einsvort (Ainsworth). američki pisac

  biti ni najmanje iznenađen ako saznam,

  istorijskih roma‐na, koji su se tada

  tokom sledećeg meseca, ili onog posle

  rekordno prodavali: Ovčar Džek

  sledećeg, da je neko zaista krenuo na

  (Jack Sheppard) 1839, Londonski

  putovanje opisano od strane nasamari‐

  Tauer (The Tovrer of London) 1840,

  telja. Moglo bi se to putovanje izvesti i za

  Vindzorski dvorac (Windsor Castle)

  manje od sedamdeset pet sati — taj rok

  1843, itd. Einsvort je u vreme pojave

  znači samo četrdeset milja na sat«.

  »Laže o balonu« bio urednik Eins‐

  Prvo stvarno transatlantsko putovanje

  vortovog magazina (Ainsworth's

  balonom izvedeno je tačno sto godina

  Magazine). Edgar Alan Po se rugao

  kasnije, za skoro isti broj sati, i praćeno

  tim romanima. Poova kritika romana

  mnogim od događaja koji su zapisani u

  Londonski Tauer počinje ovako: »Ug‐

  »dnevniku g. Manka Mejsona« Edgara

  ledu g. Einsvorta ovaj roman ne

  Alana Poa.

  doprinosi ništa bolje no Ovčar Džek.

  Ne ogovaramo kad kažemo da nam

  Fusnote za priču »Laža o balonu«

  kao kritičaru retko dopadne u zada‐

  1. Mank Mejson (Monck Mason): čovek

  tak da prikažemo delo tako totalno

  tog imena prikazivao je svoj motorni

  lišeno svakog sastojka koji je potre‐

  dirižabl u Kraljevskoj galeriji Adelaid

  ban za dobru romansu.« A završava

  (Royal Adelaide Gallery) u Londonu

  se ovako: »Takvo klevetanje roda

  1843. Dirižabl je letao ukrug kroz

  ljudskoga, takvi pozivi na zločin,

  veliku dvoranu, brzinom od oko

  takve bezvredne, praznoglave, sra‐

  deset kilometara na sat.

  motne romanse kao što su Ovčar

  2. Ostrvo Saliven (Sullivan's Island): na

  Džek i sledeća dela u tom nizu —

  tom ostrvu odigrava se radnja Poove

  mrlja su na našoj literaturi i

  priče »Zlatna buba« objavljene godi‐

  prokletstvo za našu zemlju.« (Vidi:

  nu dana pre »Laže o balonu« (dakle,

  Graham's Magazine, mart 1841) U

  1843); »Zlatna buba« je dobila nag‐

  tom svetlu, vidimo da je »Laža o

  radu. Po je, kao redov, pod imenom

  balonu« takođe i književna parodija.

  Edgar A. Pery (Perry), služio u bate‐

  Jer, tu se upravo pojavljuje pisac

  riji H prve artiljerijske divizije SAD,

  Harison Einsvort, i pokazano je da

  tokom više od godinu dana, i to kao

  piše rečenice koje su parodija na

  činovnik regimente u Fort Moultriju,

  njegovu melodramatičnu prozu: »

  tvrđavi koja se uzdiže nad ostrvom

  Vode nebesima ni glaska ne upućuju.

  Saliven. Bilo je to tokom 1827. i

  Grči se gigantski plameni okean...«

  1828. godine.

  itd. — A ipak, kome je Po prepustio

  3. Agent u Čarlstonu (Charleston):

  davanje junačkog, kreativnog pred‐

  izvesni T. O. Mabot (Mabbot) otkrio

  loga da se preleti Atlantik? Upravo

  je da je u februaru 1844. dvo‐

  tom zanesenom romantičnom vizio‐

  jarbolni jedrenjak (brig) »Mesec«

  naru Einsvortu.

  108

  5. Henson: pomenuti Vilijem Semjuel

  oborio sve ranije rekorde i izazvao

  Henson (William Samuel Henson)

  senzaciju. Mejson je publikovao prvi

  konstruisao je »vazdušni parni

  tekst 1836. a drugi, u vezi sa svojom

  vagon«— avion (monoplan, nedvo‐

  demonstracijom u galeriji Adelaid,

  krilac) sa parnom mašinom od dva‐

  1843.

  deset pet konjskih snaga, koji se

  7. Neuspeh Hensena i Kejlija: opise o

  nikada nije digao sa zemlje. Još

  pokušajima

  Hensona

  i

  Kejlija

  1842. godine taj Henson je tražio od

  (Cayley) Po je prepisao praktično od

  britanskog Parlamenta podršku za

  reči do reči iz Mejsonovog drugog

  svoju novoformiranu "Vazdušnu par‐

  teksta. Još godine 1809. ser Džordž

  nu transportnu kompaniju". Ne

  Kejli predložio je jednu teoriju o

  samo Po u Americi, nego i list

  letenju avionima sa krutim krilima.

  Konstitjušenel

  (Constitutional)

  u

  Eksperimentisao je neuspešno sa

  Glazgovu, u Škotskoj, video je u ovo‐

  hibridnim helikopter‐avionom: dve

  me prostor za »nasamarujuću priču«

  velike ručno pogonjene elise trebalo

  tj. lažu (haox), pa je u Konstitju‐

  je da omoguće poletanje uvis, a

  šenelu izašao izveštaj, aprila 1843, o

  jedan mali propeler potiskivanje

  tobožnjem eksperimentalnom letu

  napred.

  preko reke Klajd koji se završio pa‐

  8. Elipsoidnoga oblika... itd: ova dva

  dom u reku. Na ovo je naseo čak i

  pasusa Po je do detalja preuzeo od

  londonski Tajms koji je tu priču pre‐

  Mejsona. Poova tobožnja »Viktorija«

  neo. U Poovoj priči, autenti�
�ne lič‐

  je u celosti nalik na Mejsonov model.

  nosti su samo Mejson, Henson,

  9. Od nauljene svile: trouglasti klinovi.

  Robert Holand (član Parlamenta) i

  10. Bojna vrata (battledoor); češće se

  Einsvort, a svi ostali su izmišljeni.

  pisalo battledore. To je referenca na

  6. Balon »Nasau«: ovo ukazuje kojim

  istoimenu sportsku igru. ali i na reket

  izvorima se Po služio. Više od

  korišćen u toj igri za udaranje loptice

  četvrtine ove priče Po je napisao uz

  od perja. Dakle, u pitanju je krma u

  direktno korišćenje dva teksta Toma‐

  obliku tog reketa.

  sa Manka Mejsona. Prvi od Mejso‐

  11. Dužni smo gospodinu Čarlsu Grinu:

  novih tekstova jeste izveštaj o uspeš‐

  još u martu 1840. Po je pisao o pred‐

  nom (stvarnom) letenju koje je

  nostima »karburatovanog hidroge‐

  započeto 7. novembra 1836, u 13

  na" tj. »običnog ugljenog gasa" u

  sati i 30 minuta, kad su Mejson,

  odnosu na vodonik, pozivajući se na

  Holand (Hollond) i Grin uzleteli

  tog Grina i na izvore u Beču.

  balonom zapremine 82.000 kubnih

  12. Pomoću kreča: uz »gašenje« kreča tj.

  stopa (oko 2.322 m3 — prečnik sfere

  dodavanje vode. I ovo je Po prepisao

  sa tom zapreminom je oko šesnaest i

  od Mejsona — str. 11 prvog

  po metara, prim. prevodioca) iz par

  Mejsonovog teksta.

  ka Vokshol (Vauxhall) u Londonu, a

  13. Vodeći konopac: o takvom konopcu

  spustili se u sedam sati i trideset

  koji se, pušten iz balona, velikim svo‐