Alef Science Fiction Magazine 006

by Unknown

  »Bah, reče Ksanten prezrivo. »Ako vod Mekova uđe u ovu dolinu i počne da ubija

  vašu decu, vi ih nećete braniti?«

  Filidor je stegao usne, okrenuo se. Drugi čovek je progovorio. »Filidor je definisao moralnost. Ali ko je apsolutno moralan? Filidor — ili ja, ili vi — može u takvom slučaju napustiti svoju moralnost.«

  Filidor je rekao: »Pogledaj oko sebe. Ima li ikog koga poznaješ?«

  Ksanten je zagledao lica. U blizini je stajala devojka izuzetne lepote. Nosila je beli haljetak a u tamnoj kovrdžavoj kosi, koja joj je padala na ramena, nosila je crveni cvet.

  Ksanten je klimnuo glavom. »Vidim devojku koju je O. Z. Gar želeo da uvede u svoje kućno vlasništvo u zamku.«

  »Tačno tako«, reče Filidor. »Sećaš li se okolnosti?«

  22

  »Vrlo dobro, zaista«, reče Ksanten. Bila je primedba od strane Veća uglednika —

  ako ni zbog čeg drugog, ono zbog pretnje našim zakonima populacione kontrole. O. Z.

  Gar je nameravao da prekrši zakon zbog svojih interesa. »Ja držim Fane«, rekao je.

  »Kad držim šest ili čak osam niko ne izusti ni reč protesta. Nazvaću ovu devojku Fanom i držaću je među ostalima«. Ja i ostali smo protestovali. Gotovo da je i dvoboj izbio oko toga. O. Z. Gar je bio primoran da ostavi devojku. Bila je data meni na čuvanje i ja sam je doveo u Udaljenu dolinu.«

  Filidor klimnu glavom. »Sve je tačno. Pa — mi smo pokušali da odvratimo Gara.

  Odbio je da bude odvraćen, i pretio nam svojom lovačkom silom od možda trideset Mekova, Stajali smo po strani. Da li smo moralni? Da li smo jaki ili slabi?«

  »Ponekad je bolje«, reče Ksanten, »ignorisati moralnost. Čak iako je O. Z. Gar Gospodin, a vi Pokajnici... Slično kao u slučaju Mekova. Oni uništavaju zamkove, i sve ljude na Zemlji. Ako moralnost znači slepo prihvatanje, onda se moralnosti treba odreći.«

  Filidor se kiselo nasmeši. »Kakve li situacije. Mekovi su ovde, kao i Kmetovi i Ptice i Fani, svi izmenjeni, transportovani i porobljeni radi ljudskog zadovoljstva. Zaista, to je činjenica koja čini našu krivicu, koju moramo okajati. A sad tražite od nas da uvećamo svoju krivicu«

  »Pogrešno je previše mozgati nad prošlošću«, rekao je Ksanten. »Ipak, ako želite da sačuvate svoju mogućnost za mozganje, predlažem da sada napadnete Mekove, ili da bar nađete utočište u zamku.«

  »Ja ne«, reče Filidor. »Možda će ostali odlučiti da urade tako.«

  »Čekaćete da budete ubijeni?«

  »Ne. Ja i mnogi drugi naći ćemo utočište u udaljenim planinama.«

  Ksanten se pope na teretna kola snage. »Ukoliko se predomislite, dođite u zamak

  Hagedorn.«

  Otišao je.

  Drum je nastavljao kroz dolinu, savijao oko brda, prešao greben. Daleko napred, ocrtan naspram neba, izdizao se zamak Hagedorn.

  7

  Ksanten je podneo izveštaj veću.

  »Svemirski brodovi se ne mogu koristiti. Mekovi su ih učinili potpuno

  neupotrebljivim. Svaki plan da izmolimo pomoć Zavičajnih Svetova je lišen smisla.

  »To su tužne vesti«, namršteno reče Hagedorn. U redu, toliko o tome.«

  Ksanten je nastavio. »Vraćajući se teretnim kolima snage sreo sam pleme Nomada.

  Pozvao sam atamana i objasnio mu prednosti služenja zamku Hagedorn. Nomadi, plašim se, oskudevaju i u ljubaznosti, i u poslušnosti. Ataman je tako nabusito odgovorio da sam otišao sa zgražavanjem.«

  »U Udaljenoj dolini posetio sam selo Pokajnika, i predložio slično, ali bez većeg uspeha. Oni su toliko idealisti koliko su Nomadi prostaci. I jedni i drugi imaju nameru da beže. Pokajnici su pričali o izbeglištvu u planinama. Nomadi će se verovatno povući u stepe.«

  Bedri je frknuo. »Kako će im bekstvo pomoći? Možda će dobiti nekoliko godina —

  ali Mekovi će sigurno pronaći i poslednjeg od njih; metodični su.«

  »U međuvremenu«, mrzovoljno se javio O. Z. Gar, »mogli smo ih organizovati u 23

  sposobne borbene trupe, u korist svih nas. Pa dobro, neka propadnu. Mi smo na sigurnom.«

  »Na sigurnom da«, reče Hagedorn mračno. »Ali šta kad nestane energije? Kad se

  liftovi pokvare? Kad cirkulacija vazduha stane pa se budemo ili gušili ili smrzavali? Šta tada?«

  O. Z. Gar je strogo odmahnuo glavom. »Moramo se očeličiti za nedolična sredstva

  za nevolju. Naravno, i tu ćemo se držati dostojanstveno. Ali mašine u zamku su neoštećene i ja očekujem mala pogoršanja ili kvarove za otprilike pet ili deset godina.

  Do tada se svašta može dogoditi.«

  Klaghorn, koji je sedeo nezainteresovano zavaljen u svom sedištu, napokon je progovorio: »U suštini, to je pasivan program. Kao i povlačenje Nomada i Pokajnika, i on gleda vrlo malo iza sadašnjeg trenutka.«

  O. Z. Gar je progovorio pažljivo učtivim glasom. »Klaghorn dobro zna da ni zbog koga ne odstupam od učtive iskrenosti, kao i optimizma i direktnosti: ukratko, sušta sam suprotnost pasivnosti. Ali odbijam da udostojim glupu malu nezgodu ozbiljne pažnje. Kako on može označiti taj postupak »pasivnim«? Da li cenjena i vredna glava Klaghornovih ima predlog koji efektnijej održava naš status, naše standarde, naše samopoštovanje?«

  Klaghorn je lagano klimnuo glavom, sa blagim polusmeškom koji se O. Z. Garu učinio gnusno samozadovoljnim. »Postoji jednostavan i delotvoran metod pomoću kojeg se Mekovi mogu poraziti.«

  »U redu!« povika Hagedorn. »Čemu oklevanje? Čujmo ga!«

  Klaghorn je pogledao po stolu presvučenom crvenim somotom, zagledajući sva lica: ravnodušni Ksanten; Bedri, sa mišićima ukočenim u podrugljivom smešku na krupnom, krutom licu; stari Izet, zgodan, uspravan i vitalan kao najživahniji kadet; Hagedorn, izmučen, natmuren, sa vidljivom unutrašnjom zabrinutošću; elegantni Gar; Overvil, koji besno razmišlja o neprilikama u budućnosti; Ori, što se igra svojom tablicom od slonovače, dosađujući se, snužden i poražen: ostali su pokazivali različite aspekte sumnji, zlih slutnji, oholosti, duboke mržnje, nepažnje; a u slučaju Floja, blagi smešak —

  ili imbecilni kez, kako ga je Izet kasnije nazvao — smišljen da pokaže njegovu totalnu nepovezanost sa celom dosadnom tematikom.

  Klaghorn je razmotrio sva lica, i odmahnuo glavom. »Ne želim da u ovom trenutku

  povedemo raspravu o planu, pošto se bojim da ne bi uspeo. Ali moram naglasiti da, čak i ako preživimo napad Mekova, zamak Hagedorn ne može biti kao pre.«

  »Bah!« progunda Bedri. »Gubimo dostojanstvo, postajemo smešni, čak i zato što raspravljamo o zverima.«

  Ksanten se uzbudio. »Neprijatna tema, ali upamtite: Halikon je uništen, i Delora, i ko zna ko još? Ne zabijajmo glave u pesak. Mekovi neće iščeznuti samo zato što ih ignorišemo.«

  »U svakom slučaju«, reče O. Z. Gar, »Džanil je siguran i mi smo sigurni. Drugim ljudima, ukoliko već nisu pobijeni, bilo bi dobro danas posete dok traju neprijatnosti, ukoliko mogu pred sobom opravdati poniženje bega. Ja lično verujem da će nam Mekovi uskoro doći na kolenima, željni da se vrate svojim poslovima.«

  Hagedorn je snuždeno odmahnuo glavom. »Teško mi je da poverujem u to. U redu,

  zaključićemo sastanak.«

  24

  Radio‐komunikacioni sistem bio je prvi u velikom nizu hagedornskih električnih i mehaničkih sprava koji se pokvario.

  Kvar je izbio tako brzo i potpuno da su neki teoretičari, posebno I. K. Hard i Jugeus, pretpostavljali sabotažu od strane Mekova u odlasku. Ostali su napominjali da sistem nikada nije bio apsolutno pouzdan, da su i sami Mekovi bili prinuđeni da stalno nešto majstorišu sa strujnim kolima, tako da je kvar jednostavno bio posledica lošeg održavanja. Hard i Jugeus su pregledali glomaznu mašineriju, ali uzrok kvara nije otkriven. Posle pola sata dogovaranja složili su se da bi svaki pokušaj da se popravi sistem zahtevao kompletno preuređenje i prepovezivanje, što bi pak iziskivalo konstrukciju novih mernih i kalibracionih sprava, i proizvodnju potpuno nove vrste komponenata. »To je jednostavno nemoguće«, tvrdio je Jugeus u svom izveštaju veću.


  »Čak bi i najjednostavniji upotrebljiv sistem zahtevao nekoliko godina tehničke obuke.

  Ne postoji nijedan raspoloživi tehničar. Stoga moramo sačekati mogućnost nabavke obučenog i raspoloživog osoblja.«

  »Kad pogledamo unazad, rekao je Izet, najstariji među starešinama klanova, »jasno je da u mnogo slučajeva uopšte nismo bili predostrožni. Nije bitno to što su ljudi sa Zavičajnih Svetova prostaci. Neko oštroumniji od nas bi održavao vezu među svetovima.«

  »Nedostatak oštroumnosti i predostrožnosti nije bila činjenica koja nas je odvratila«, rekao je Klaghorn. »Komunikacija je zapostavljena jednostavno zato što rani lordovi nisu želeli da Zemlja bude pretrpana skorojevićima sa Zavičajnih Svetova.

  Jednostavno zato.«

  Izet se iskašljao i spremao se da odgovori, ali je Hagedorn brzo nastavio. »Na nesreću, kako nam je Ksanten ispričao, svemirski brodovi su van upotrebe. Dok neki među nama imaju opširno teoretsko znanje, opet dolazimo do rukovanja alatom. Čak i kad bi hangari i brodovi bili pod našom kontrolom.«

  O. Z. Gar je istupio. »Dajte mi šest vodova Kmetova i šest teretnih kola snage opremljenih teškim energo‐topovima i povratiću hangare. Neće biti poteškoća.«

  Bedri je rekao: »Pa, evo početka, napokon. Pomagaću u obuci Kmetova, i iako ništa ne znam o rukovanju topom, računajte na svaki savet koji mogu dati.«

  Hagedorn je pogledao po grupi, namrštio se, protrljao bradu. »Postoje teškoće u tom programu. Prvo, raspolažemo samo jednim teretnim kolima snage kojima se Ksanten vratio sa svog izviđanja. Onda, šta je sa našim energo‐topovima? Da li ih je iko pregledao? Mekovi su bili zaduženi za održavanje, ali je moguće, čak i verovatno, da su i tu načinili štetu. O. Z. Gare, vi ste priznati kao ekspert vojne teorije. Šta nam možete reći u vezi sa tim?«

  »Do sada nisam izvršio inspekciju«, rekao je O. Z. Gar. »Današnje, Prikazivanje Drevnih Tunika će nas zaokupiti sve do, Časa Procene Sutona.«

  Pogledao je na svoj sat. »Verovatno je sada vreme da zaključimo sastanak, dok ne budem u mogućnosti da obezbedim detaljne informacije u vezi s topovima.«

  Hagedorn je klimnuo svojom krupnom glavom. »Zaista je krajnje vreme. Da li vaši

  Fani nastupaju danas?«

  »Samo dva«, odgovorio je O. Z. Gar. »Lazul i Jedanaesta Misterija. Ne mogu pronaći ništa prikladno za Paučinaste Divote niti za moju malu Plavu Fej, a Glorijani još uvek treba starateljstvo. Danas bi trebalo Variflorama B. Z. Makselvejnova obratiti punu pažnju.«

  25

  »Da«, reče Hagedorn. »Već sam čuo neke opaske o tome. U redu, onda do sutra.

  Ah, Klaghorne, vi imate nešto da kažete?«

  »Da, zaista«, reče Klaghorn blago. »Imamo premalo vremena na raspolaganju.

  Treba bolje da ga iskoristimo. Ja ozbiljno sumnjam u efikasnost trupa Kmetova; oni su kao zečevi protiv vukova. Ono što nam treba, pre nego zečevi, su panteri.«

  »O, da«, reče Hagedorn neodređeno. »Da, zaista.«

  »Gde se, onda, mogu naći panteri?« Klaghorn je radoznalo gledao po stolu. »Zar niko ne može predložiti izvor? Šteta. Pa dobro, ako se panteri ne pojavljuju, pretpostavljam da će zečevi morati. Hajdemo stoga da pretvaramo zečeve u pantere, i to odmah. Predlažem da odložimo sve priredbe i spektakle dok se oblik naše budućnosti ne ukaže jasnije.«

  Hagedorn je podigao obrve, otvorio usta da progovori, zatvorio ih. Gledao je pomno u Klaghorna da utvrdi da li se ovaj šali ili ne. Zatim je sumnjičavo pogledao unaokolo.

  Bedri se pomalo bezobrazno nasmejao. »Izgleda da učeni Klaghorn širi paniku.«

  O. Z. Gar se priključio: »Sigurno, sa dužnim poštovanjem, ne smemo dozvoliti drskosti naših slugu da izazove tako bučan alarm. Posramljen sam čak i utoliko što moram raspravljati o tome.«

  »Ja nisam posramljen«, reče Klaghorn sa puno zadovoljstva, što je silno iznerviralo O. Z. Gara. »Ne vidim razloga zašto biste vi to bili. Naši životi su u opasnosti, a u tom slučaju malo posramljenosti, ili ičeg drugog, postaje od drugorazrednog značaja.«

  O. Z. Gar je ustao, oštro pozdravio u Klaghornovom pravcu, sračunato da to izgleda uvredljivo. Klaghorn, dižući se, pozdravi slično, ali tako ozbiljno i zakomplikovano da je obojio Garovu uvredu burlesknim tonovima. Ksanten, koji je mrzeo O. Z. Gara, nasmeja se glasno.

  O. Z. Gar je oklevao, a onda, osećajući da bi svaki dalji razvoj situacije bio ocenjen kao bedan potez, krupnim koracima izađe iz dvorane.

  Prikazivanje Drevnih Tunika, godišnja svečana povorka Fana u raskošnim odorama, održavala se u velikoj Rotundi, severno od glavnog trga.

  Verovatno polovina gospode, ali manje od četvrtine dama, držahu Fane. Bila je to vrsta poreklom iz prostranih pećina meseca Albirea Sedam; poslušna stvorenja, razigrana i nežna, koja su posle nekoliko hiljada godina selektivnog uzgajanja postala nimfe pikantne lepote. Zaogrnuta finom gazom koja je izbijala iz pora iza njihovih ušiju, duž gornjih udova, niz leđa, behu najbezazlenija bića, uvek željna da zadovolje, nevino prazna. Većina plemstva se prema njima odnosila sa ljubavlju, ali su ponekad kolale glasine o damama koje bi posebno omraženog Fana kvasile tinkturom amonijaka, što bi zamutilo sjaj njihove kože i zauvek uništilo osetljivu gazu.

  Gospodin zaluđen Fanom bio bi predmet zabave. Fan, iako tako pažljivo odgajan da izgleda kao nežna devojka, ukoliko bi se upotrebio seksualno, postajao bi smežuran i ispijen, gaza bi gubila boju i opuštala se, te bi svako znao da je taj i taj gospodin zloupotrebio Fana. U tom pogledu su žene iz zamkova napokon mogle ispoljiti svoju superiornost. To su činile ponašajući se tako ekstravagantno i provokativno da su Fani u poređenju sa njima izgledali kao najvispreniji i najkrhkiji vilenjaci. Njihov životni raspon bio je oko trideset godina, od kojih su se poslednjih deset, pošto bi izgubili svoju lepotu, 26

  skrivali u ogrtače od sive gaze i radili ručne poslove u budoarima, kuhinjama, ostavama, obdaništima i garderobama.

  Prikazivanje Drevnih Tunika bilo je više prilika za prikazivanje Fana nego tunika, iako su ove, satkane od gaze Fana, bile čudesno lepe same po sebi.

  Vlasnici Fanova sedeli su u nižim redovima sedišta, napeti od ponosa i nade, likujući kada bi neki izveo posebno uspešan nastup, tonuli bi u crne dubine ukoliko je ritualna figura bila izvedena sa nečim što nije ljupkost i elegancija. Tokom svakog nastupa, strogo formalnu muziku svirao je na lutnji gospodin iz klana suprotnog vlasnikovom.

  Vlasnik nikada nije svirao lutnju prilikom nastupa svog Fana. Prikazivanje nikada nije bilo zvanično takmičenje i nije bilo dozvoljeno glasno odobravanje i klicanje, ali bi se posmatrači odlučivali za najzabavnijeg i najdražesnijeg među Fanima, i ugled vlasnika bi time bio uvećan.

  Sadašnje Prikazivanje bilo je odloženo gotovo za pola sata usled nedostatka Mekova i neke brze improvizacije su nužno učinjene. Ali plemstvo zamka Hagedorn nije bilo raspoloženo da kritikuje i nije se obaziralo na povremena odstupanja dok se tuce mladih Kmetova trudilo da obavi nove dužnosti. Fani behu zabavni kao i uvek, uvijajući se, ljuljajući, njišući se uz duboke odjeke akorda lutnje, trepereći prstima kao kiša, iznenada se pognuvši, klizeći, potom skočivši uvis kao čarobni štapići, konačno se poklonivši i skočivši sa platforme.

  Na pola programa, jedan Kmet se trapavo ušunja u Rotundu, i brzim pokretima i mrmljajući obrati se kadetu koji je prišao da utvrdi o čemu se radi. Kadet je smesta krenuo ka Hagedornovoj kabini od crnog škriljca. Hagedorn ga je saslušao, klimnuo glavom, progovorio nekoliko jezgrovitih reči i seo mirno u svoje sedište, kao da poruka nije bila od veće važnosti i plemstvo u publici bi umireno.

  Zabava se nastavila. O. Z. Garov skladni par imao je lep nastup, ali je opšte mišljenje bilo da je Lirin, mladi Fan koji je pripadao Izetu Floju Gazunetu, po prvi put na programu, izveo najprivlačnije Prikazivanje.

  Fani se pojaviše poslednji put, zajedno igrajući poluimprovizovani menuet. Onda su izveli završni polu‐veseo, polu‐tužan pozdrav, i napustili Rotundu. Gospoda i dame još su neko vreme ostali u svojim kabinama, pijuckajući komentarišući nastup, ugovarajući posete i poslove.
Hagedorn je sedeo mršteći se, kršeći ruke.

  Iznenada je ustao. Rotunda najednom postade tiha.

  »Ne volim da neprijatnim vestima prekidam tako prijatan skup«, reče Hagedorn,

  »ali upravo sam dobio novosti, i trebalo bi da ih svi znamo. Zamak Džanil je napadnut.

  Tamo je velika sila Mekova, sa stotinama teretnih kola snage. Okružili su zamak nasipom koji sprečava svaku upotrebu Džanilovog energo‐topa.«

  »Trenutno nema opasnosti za Džanil, i teško je shvatiti šta Mekovi žele da postignu.

  Zidovi Džanila su dve stotine stopa visoki.«

  »Vest je svakako neprijatna, i znači da bismo i mi morali da očekujemo sličan napad

  — iako je još teže zamisliti kako bi Mekovi mogli da nas ugroze. Vodu dobijamo iz bunara ukopanih duboko u zemlji. Imamo velike zalihe hrane. Energiju dobijamo od sunca. U slučaju nužde, možemo kondenzovati vodu i sintetisati hranu iz vazduha —

  bar me je tako uveravao naš poznati biohemijski teoretičar X.B. Lejdisnejm. Ipak — to su novosti. Činite s njima šta god hoćete. Sutra će zasedati Veće uglednika.«

  8

  27

  U redu«, reče Hagedorn Veću, »Hajde da bar jednom preskočimo formalnosti. O.Z.

  Gare, šta je sa našim topom?«

  O.Z. Gar, noseći veličanstvenu sivu i zelenu uniformu Overvilskih Zmajeva, pažljivo je položio svoju kacigu na sto, tako da je perjanica stajala uspravno. »Od dvanaest topova, četiri rade dobro. Na četiri je učinjena sabotaža presecanjem uvodnika energije. Četiri su oštećena na neki način koji nisam uspeo da utvrdim. Komandovao sam šestorici Kmetova koji su pokazali malo tehničkih sposobnosti, i uputio ih u detalje.