Alef Science Fiction Magazine 026

by MoZarD

  Pojačavamo pozivanje. Najjače. >DOĐI TA!< ! >DOĐI TA! <

  Šaljemo dugo. Ništa ne prolazi. TO ništa ne propušta. TO sve preuzima. TA ne zna.

  Mrzimo TO. MRZIMO TO! MRZIMO TO!

  Opasnost. Novi pojam: „urota”. Urota stijena. Naginju se. Žele skršiti TU.

  Prekidamo sve aktivnosti. Samo brzo. Samo smireno. Samo mudro.

  Kamenje pazi put kojim TA prolazi. TA je mekša, toplija od TOG. TOJ Kamenje ne

  upada slučajno u cipelu. Samo jednom. SAMO JA! Tu treba zavesti. Idemo redom. Samo

  mudro.

  Vijest stiže. TA ne dolazi. Akcija. Rušimo stijene. Jedna, dvije, tri. Sve opasne, sve

  koje prijete TOJ. Sada je sigurna.

  Vijest. Grupa Kamenja nije izdržala. Otišlo je u stanište TE. Razumijem ih. Potreba

  je užasna. Za dodirom. Sa TOM. Kao da TA nama šalje poruke. Kao da TA nas zove.

  Užasni i veličanstveni zov koji nas skreće s prirodnog puta života u EKSTAZU!

  Idemo redom. Smireno, mudro i brzo. Pozivamo. Ovog puta: >DOĐl TO! < >DOĐI

  TO! < >DOĐI TO! <

  I TO dolazi. Vodimo ga. Od TE. Što dalje od TE. Prema zvijezdi iznad horizonta. Ima

  dosta stijena usput. Poklonit ćemo im TO.

  A onda:

  DODIR!

  TA

  117

  Dragan R. Filipović

  MESIJA MALO KASNI

  DAKLE, NOĆ

  Polazi u noć i prvi put čuje priču o Mesiji

  koji dolazi.

  I leti smešni Harlekin preko razmazanih

  prostora.

  DAKLE, NOĆ

  Najednom: trava zelena, kratko šišana,

  Pa leti po drugim svetovima.

  po kojoj impale pasu i skaču na mahove.

  Proba kako je biti rob. I gospodar.

  On sleće, pase i skače sa njima poletno.

  Proba hoće li izrađena oprostiti, opet.

  Pa bere mandarine braneći slamnatim

  Izmaštava muke za sebe žrtvu i trči neg‐

  šeširom nežni ten od upornog sunca,

  de dalje da bude mučitelj.

  pakuje ih u košarice od pruća pletene i

  Pa mu igra dosadi i seti se svoga kutka:

  namenjuje ih domu za nezbrinutu decu

  dva mora odeljena uskom prevlakom.

  „Petar Radovanović.”

  Sleće na uski pojas i mora pene i preli‐

  Pa opet malo skače, pa dugo kvasi noge

  vanjem se pomalo mešaju.

  u plavom Jadranu.

  Okreće se, nešto mu nedostaje; galeb

  Onda ga zove neki otegnuti glas. Ne bi

  se krikom najavljuje i sleće mu na golo

  se moglo reći da je pomenuto njegovo

  rame.

  ime. Ne bi se smelo tvrditi da se zov

  „Dugo te nema”, kaže galeb.

  mogao čuti. Tek, on leti bez opraštanja i

  „Dugo?” podiže Harlekin obrvu. „Hoćeš

  već se igra sa posrnulim zvezdama.

  reći da tebe ima i kad ja nisam tu?”

  Ej, živote, sladak li si!

  „Ima! Ima!” veselo kriči ptica. „Tvoji oti‐

  I Harlekin nije harlekin već posmatrač

  sci su snažni ‐ ostaju zauvek kao ožiljak u

  prirode i društva.

  ovoj tmini.”

  Traži pogodno mesto, jako pažljivo i

  „Je li još ko u međuvremenu dolazio?”

  najzad se smešta na ojađeni krajputaš.

  pita noćni letač zabrinuto.

  „Ja jesam posmatrač”, glasno obznanju‐

  Ljubomorno? Uplašeno?

  je, „a ovaj svet jeste predstava u moje

  „Ne. Ti si jedini trag kog valja slediti da

  ime upriličena.”

  bi se ovde stiglo.”

  Pa gleda:

  „A ja ću pse tragače na vreme na‐

  dimne oblačiće kao tamne kolačiće, kao

  njušiti.”

  od vune smotuljke ‐viju se iz dimnjaka i

  Izmešta se i sve crno postaje, a milo mu

  traže nejaka da se smeste zauvek;

  je što to parče sigurnosti postoji i kad na

  crnu reku, gustu i tešku kao božje ime

  njega ne misli.

  kako traži u sebi bilo šta živo i kloktavo

  Proleće kroz užareno ždrelo guštera ili

  jeca zbog nenalaženja;

  zmaja i pijucka vatru na Ustukle i

  jedre seljanke što u japanskim kamio‐

  Oprezne.

  netima teraju čorbuljake otpuštenim šlja‐

  kerima koji im njive obdelavaju;

  DAKLE, DAN

  decu koja se igraju rata i ne dele se na

  I to kakav se samo poželeti može: kisela

  partizane i Nemce već se nekim drugim

  kiša pada kao da je neki ludi vodonoša

  imenima nazivaju.

  prosipa.

  Ceo dan gleda, ozaren i plješti svetu u

  Teške mašine govno boje stižu do div‐

  sumrak.

  ljeg naselja od lima, špere, blažujke i

  Ej, živote, sladak li se!

  oplemenjenih kartona; vlast ih prati sve

  118

  sa svetlima.

  I već je Harlekina na rečnoj krivini, na

  Gluvima čitaju nalog, slepima ga poka‐

  pesčanom sprudu u podnožju tamne

  zuju, od zanemelih traže izjavu. Onda ne‐

  gromade kamena.

  pismen potpisuje i buldožeri ruše ruglo

  „Neverovatno!” plješće rukama oduše‐

  grada i leglo zaraze i kriminaliteta. Mož‐

  vljeno. „Kao anđeo od osamnaest

  da i poneki dom.

  godina!”

  Harlekin, ne, ne on: posmatrač prirode i

  „Postoji samo za sebe, izranja i

  društva aplaudira i tim gestom priziva

  jednorog”, i to je nešto novo.

  večite policajce Lenda Jasmina i Ćefa

  „Za sebe, ali ne sebično” govori Harlekin

  Muharema, više nego drugove.

  kao omađijan, „svet registruje, ali ga ne

  „Tu si, dakle” reži Lendo.

  ocenjuje...”

  „Kao i uvek, onda je gde ne treba!” ljuti

  „Dokad li će?” uzdiše jednorog.

  se Ćefo i opipava palicu.

  DAKLE, DAN

  „Ja sam neuračunljiv”, smeje se posma‐

  trač. „Ne podležem vašoj nadležnosti!”

  Posmatrač gleda migracije naroda stop

  „A da ga strpamo u ludnicu?” merka ga

  aplaudira

  stop

  gleda

  zaustavljanje

  Ćefo.

  migracija stop aplaudira stop svi pričaju o

  „Biću brzo pušten ‐ prebukirano je.”

  mesiji koji sigurno dolazi stop odlučuje da

  „Znači, batine!” hvata se Lendo za od‐

  potraži gnezdo fame stop Lendo i Ćefo

  gojnu palicu i kreće napred.

  odlučuju nešto drugo stop

  Više nego drug ga hvata i objašnjava mu

  NAPOKON, NOĆ

  u poverenju uticaj svedoka na sudske

  Vidi tepih, persijski, a kao pola svemira

  presude.

  veliki i jednoroga na njemu.

  „Za Đurdevdan idem u 'ajduke' “,

  Sleće. „Otkud ti u mom snu?” pita

  blesavo se smeje posmatrač. „Olovo ili

  jednorog začuđeno.

  perje?”

  „To je moj san!”

  „Olovo” otima se Ćelu.

  „Uvek sam se pitao odakle snovi

  „Pogrešio si!” smeje se zagonetač, vadi

  dolaze...”

  iz džepa praznu ruku sa uperenim kaži‐

&n
bsp; „Uvek sam se pitao gde snovi odlaze...”

  prstom pam u pandura.

  „Ne kenjajte” lenjo izgovara tepih. Ja

  Drug ga odvlači i umiruje, pretnje od‐

  nisam san već biće ravno vama.”

  jekuju.

  Stresa se i oni lete kroz beskraj.

  Posmatrač raspoloženo polazi na drugo

  Prizemljuju se kod onog (one?).

  mesto za uživanje u stvarnosti i staje u

  „Vidi, vidi”, maše jednorog glavom.

  raskoraku.

  „Zagužvalo!”

  „Neće još dugo njihovo”, jeca žena nad

  I stvarno, sprud je preplavljen ljudima,

  zgužvanim limom doma svog. „On

  mitskim životinjama, morama i gujama

  dolazi.”

  prisojkinjama. Oko plavih očiju lete ptice i

  DAKLE, NOĆ

  mahanjem pokušavaju da skrenu pažnju

  „Hej”, šapuće mu jednorog na uvo, „ima

  na sebe.

  nešto novo u Tamnom vilajetu!”

  Na domak vode poredani su rakovi, pa‐

  „Meni je svake noći skoro sve novo.”

  strmke narcisoidno iskaču.

  „Novo, ali lako za svrstavanje. Govorim

  Iz ničega iskaču bludnice i uvijanjem (i

  o sasvim novoj pojavi: biće koje nit'

  to kakvim!) pokušavaju da napale biće

  smrdi, nit' miriše; bespolno je i bezazle‐

  anđeoskog kova.

  no. Nije aktivno i nije ni sa kim

  „Sve se to naoštrilo da ga pridobije!”

  svsrstano.”

  galeb sleće na Harlekinovo rame. „Šta će

  „Zezaš. Upravo si opisao kamen belu‐

  ga zavesti? Dobro? Zlo?”

  tak.”

  „Ej! Otkud ti ovde? Kad si proglasio ne‐

  „Humanoidno je, i...

  zavisnost?”

  119

  „Je li fer da ja jedini ne vidim ovo

  ove velike sile se bore između sebe i ne

  čudo?” duri se ptica.

  primećujući ga.

  „A je li fer da te neko sledi i otkrije moj

  „Budi kip!” koristi gužvu da se obrati

  kutak?”

  razraslom anđelu bez krila.

  Ptica se izvinjava, poklanja i nestaje.

  I mermerni kip gleda nežno prizore

  I Harlekin isto.

  haosa.

  I počinje da sumnja da i on nije samo

  „Šta uradi”? vrišti Ludi vihor i urla oko

  san plaže i galeba.

  Harlekina.

  DAKLE, DAN

  „Umetnost, braćo!” smeje se i nestaje.

  Između dva mora stoji, gladi galeba i

  „Mesija je u Velikom gaju”, kriči šumar.

  čeka da prođe noć. Kroz tamni vilajet pro‐

  „Svita mu je od gvozdenih ljudi, jaše

  leću vrišteće opasnosti i zovu njegovo

  belog konja! Stigao je!”

  ime.

  Žamor jača, vest leti.

  „Jesi li ga okamenio zauvek?” pita ptica.

  „I šta će?” pita posmatrač gataru pored

  „Ne. Samo dok ne smislim šta

  koje se danas ušančio.

  pametno.”

  „Za njim će krenuti svi: i bogati, i siroti,

  A mora pene.

  Srbi, Šiptari i svi ostali narodi. Ići će sve

  do Francuske i u Ren‐l‐Šatou će proglasiti

  A SAD MALO IZNENAĐENJE:

  ujedinjenje svih u evropsku državu

  OPET DAN

  blagostanja. U njoj će...

  Veliki gaj. Ispred logora straža ‐ osam

  „... svi imati jednaka prava i jednake

  oklopnika.

  šanse...”

  „Dobar dan, dobri ljudi.”

  Gatara ga gleda mrko.

  „Šta ćeš”?

  „Ti sumnjaš?”

  „Ja bih do Mesije.”

  „Ni slučajno”, smeje se nevino. „Ima tu

  Ispred hrasta se proteže jedan svetla

  nekih organizacionih propusta: hrana i

  lika. Beli konj krotko pase.

  smeštaj za toliki svet, organizovanje

  „Nema šanse.”

  zdravstvene službe i komunikacija... Ali i

  „Potreban mi je”, krši posmatrač ruke

  to će Mesija već znati da reši.”

  očajno, „moj život je upropašćen!”

  I naglo odlazi.

  „Sutra je zbor!” dižu koplja. „Sutra dođi

  Bez aplauza.

  i pozdravi Mesiju!”

  DAKLE, NOĆ

  „Samo jednu reč!”

  „Nema on vremena da se sa svakim

  „Urnebes. Bolje ne idi!” upozorava ga

  bakće! Sutra će govoriti za sve.”

  jednorog. Sve sile koje drže do sebe bore

  Posmatrač se pokorno klanja i nalazi

  se oko bića. Energija prašti kao da se novi

  granu drveta pogodnu za njegovu

  svemir stvara!”

  profesiju. Seda, izvlači dvogled iz torbe i

  Javljaju se znaci nervoze. Rekao bih da

  gleda.

  će podleći bludnicama ili Mladenu

  I ne sviđa mu se viđeno.

  Kuronji.”

  „Ali, nema primarne seksualne karakte‐

  NOĆ VELIKIH ODLUKA

  ristike nijednog pola.”

  Namerno luta opustošenim Tamnim vi‐

  „Stvoriće mu ih. Znaš ti dobro šta je

  lajetom i ćaska sa zaludnima i nepreten‐

  blud.”

  cioznima.

  Uzdiše i baca se u krkljanac.

  Zavrzuje se, stvara oblike i pejzaže sve

  Preskače daždevnjake i tritone.

  dok se žamor ne čuje, sve dok boje i vatre

  Hoda po reci popločanoj ribama.

  ne počnu presecati crnilo noći; zado‐

  Šuta rakove.

  voljno se smeje i odlazi do svoje

  Trlja se uz prednjicu bludnica i Mlade‐

  skulpture.

  novu zadnjicu i tako im odvlači pažnju ‐

  Tamo se rulja razišla. Nekoliko kreatura

  120

  iz grčkih mitova, podesetak patuljaka

  „Ima ga, belog.”

  raznih sorti, stanovnici kanjona i dokoni

  „Vidi ovo!”

  jednorog koji mu se raduje.

  Jednorog se razigrava i pogledi se pri‐

  „Zdravo”, nehajno ga pozdravlja Harle‐

  kivaju.

  kin.

  Mesija izlazi iz svilenog čadora i otkida

  „Zdravo. Šta ćeš sad?”

  od ushićenja.

  „Selim izložbu. Čekaju me tu.”

  „Pošto?” pita.

  „Večno, ako treba. Raspalio si moju

  „Samo mi obećaj da ćeš ga uvek jahati.”

  znatiželju.”

  „Obećavam!”

  Harlekin rukom dodiruje kip i već su na

  I obećanje na krilima sile struji kroz noć

  sprudu.

  i biva zavedeno u sve tajne protokole.

  „Opa!” oduševljen je galeb. „Ti si ga

  „Uzjaši ga, Mesijo!”

  pridobio!”

  Jednorog poslušno prilazi, Mesija ga

  „Ne, nadam se.”

  jaše.

  Oslobađa biće i s divljenjem gleda ras‐

  „Divota”, veseli se jahač, „rulja će da

  tresanje zlatne kose i iskrenje morske

  padne na jednoroga!”

  pene u plavim očima.

  I ispunjavaše dogovoreno: jednorog se

  „Čuj, galebe, hoće li ti smetati društvo

  pretvara u šugavo magare, ćopavo i pro‐

  razraslog anđela?�
��

  bušenog uveta, sa balom što u slapu

  „Ni slučajno!?” ushićena je ptica.

  napušta usta bolesne boje.

  „A imaš li šta protiv da te dozovem po‐

  „Šta...” zgražava se Mesija i pogledom

  vremeno u neki drugi svet?”

  traži iščezlog Harlekina.

  „Naravno da ne!”

  Pokušava da sjaše, i, naravno, ne može:

  „Onda: Zbogom ptico, zbogom mora.

  obećao je da će ga uvek jahati.

  Zbogom anđele!”

  Stražari paniče, Mesija psuje prostački,

  „Hej, to znači da više nećeš dolaziti?”

  magarac reve kao pred oluju ‐ samo je

  „Dolaziću”, uzdiše Harlekin. „Ali samo

  Harlekin miran i spokojno seda na granu

  kad budem morao!”

  u gustoj krošnji odakle će posmatrač

  I ode jednorogu.

  gledati okupljanje naroda radi Mesije.

  „Gde je ono biće?” odmah je pitala živo‐

  Jedan je došao na magarcu i uspeo. To

  tinja.

  je bilo davno i odgovaralo je imidžu

  „Na sigurnom.”

  izabranog.

  „Šteta. Da je uletelo u promet, bilo bi

  Drugi na magarcu neće proći.

  veselo u mnogim noćima.”

  VRLO KRATKA NOĆ

  „Kvarnjačo.”

  „Ja sam simbol nevinosti i dobrog”, buni

  „Sjeba ga”, konstatovao je jednorog.

  se jednorog.

  „Eto.”

  „Skratimo. Koliko si moćan van ovog

  „Napravio si dva dobra dela.”

  sveta. U zemaljskom životu, recimo?”

  „Sitni smo mi da o dobru i zlu sudimo.

  „Dosta. Šta te zanima?”

  Možda su to loši potezi.”

  „Mesija.”

  „Ti se, uglavnom, dobro osećaš.”

  „Znam za njega. Podržan je ovde, i to od

  „Vrlo.”

  .

  sila.”

  „Onda bolja ne mogu biti.”

  „Ja ga ne podržavam.”

  Harlekin polako nestaje.

  „Zašto. Zbog pravednosti neke?”

  „Još nešto”, zaustavlja ga jednorog.

  „Ne, na nervnoj bazi!”

  „Kako to da ono biće ima tvoj lik?”

  Jednorog se ritao, Harlekin pleše i Veliki

  Škrgut zuba i iščezavanje.

  gaj se primiče.

  „Možda je on budućnost onog nevina‐

  „Doveo sam konja za Mesiju”, šapuće

  šceta”, pase jednorog narcise, „i

  Harlekin pospanim stražarima.

  pokušava da se spreči. Kako je to

  romantično!”

  121

  Goran Konvični

  PESNICA SVETOG SRCA

  Kada se probudim, siguran sam da sanjam.