Alef Science Fiction Magazine 012

by MoZarD

  zapostavljenu Earthsea trilogiju, tu je i

  humora, parodiranjem ali i koristeći ga i

  Killshandra, dela C. F. Cherryh, Kraljevska

  za uvide u savremeni svet. Mora se

  princeza herojske fantastike Tanith Lee,

  pomenuti jedan od najinteresantnijih u

  Jo Clayton itd... (šta sad? pa ovo su sve

  okviru žanra, Englez Michael Moorcock

  žene! hm, ima tu nečeg ali to je već druga

  koji je mogao da bude i najbolji da se nije

  tema. Da se izvadimo, recimo da je pos‐

  ugušio u hiper‐produkciji, koristeći se tim

  lednji i jedan od zaista najboljih pokušaja

  novcem za finansiranje svojih i tuđih

  spajanja epske fantazije i tvrdog SF‐žanra

  »novotalasnih SF‐tvorevina« kroz časopis

  trilogija Helikonija Brajana Oldisa, uskoro

  New Worlds. Neke njegove cikluse

  i na našem jeziku.)

  možete naći u ediciji Plava ptica — za

  Obično se smatra da je prvi autor

  decu!

  »pravih« herojskih romansi izvesni multi‐

  talentovani William Morris, koji je prvi

  DRUGO: DUHOVNI IZVORI

  takav roman napisao 1895, a najpoznatije

  Dakle, Tolkin se nije oslanjao na okvire

  delo mu je Izvor na kraju sveta (1896)

  tada postojećeg žanra. Stoga, kao

  vrlo dugačak roman, što je za žanr karak‐

  profesor anglo‐saksonskog na Oksfordu,

  teristično. Ali najkarakterističnije je da na

  okružen krajnje main‐stream pogledom

  putu do tog Izvora, ili na putu do Planine

  na literaturu, još u tridesetim, morao je

  Usuda, kroz Tolkinovu Srednju‐zemlju, ili

  sebi i drugima da objasni zašto oseća

  bezbrojnim zemljama Konanovog sveta

  potrebu da se izrazi putem fantastično‐

  možete biti ubijeni. Hoću reći, autor

  mitološke imaginacije, tada uglavnom

  stvara kompletan — što kompletnije zna i

  smatrane primitivnom i nemoćnom. To je

  ume — svet u koji zaranja i vodi nas kroz

  učinio u dva predavanja, 1936. i 38.

  taj svet, zahtevajući od nas baš kao i ceo

  godine. Danas se ono prvo » Beovulf:

  SF‐žanr — ono što Englezi zovu

  mon‐strumi i kritičari« smatra klasičnim

  »suspesion of disbelief« tj. »privremenim

  kritičkim pristupom torn delu. »Jedno‐

  obustavljanjem neverice.«

  stavno je preokrenuo dotadašnji stav

  Posle Morisa, mnogi su stvarali svetove

  kritičara da je glavni nedostatak stare

  »koji su na ovaj ili onaj način uspeli da

  poeme to što njen junak nema druga

  izbegnu izlizanost do kojih bi došlo da su

  posla već da ubija zmajeve i tako

  ikada stvarno postojali«. Prvo Englezi kao

  »irelevantne stvari stavlja u centar a

  Lord Dunsany, C. S. Lewis i posebno E. R.

  ozbiljne na ivice«. Tolkin je utvrdio da je

  Eddison čiji » Crv Ourobros« ( The Worm

  baš zmaj najbogatiji mračni dragulj

  Ouroboros) najbolji i samostalni deo

  poeme koji joj daje uzvišeni ton i stvarnu

  njegove Zimiamvia trilogije iz tridesetih,

  ozbiljnost. Braneći zmajeve i s njima ceo

  predstavlja autentićno, ekscentrično i do

  jedan magični »faerie« svet (vilenjački je

  sada neprovaljeno remek‐delo.

  najbliži ali neadekvatan prevod), Tolkin je

  A onda je došao nalet Amerikanaca koji

  branio nagone sopstvene kreativne ima‐

  su to definitivno spakovali u žanr,

  ginacije. Jer, u tom trenutku svet Srednje‐

  prvenstveno preko magazina Weird Tales.

  zemlje i njegovi stanovnici su uveliko

  Tu su H. P. Lovecraft — mada se taj

  kucali na vrata njegovog plodnog uma.

  možda i više oslanjao na gotski horor —

  Mitološka imaginacija‐izmaštavanje ‐

  T. H. White, A Merritt, Clark Ashton

  stvaranje je ovde ključna stvar. Ona je

  Smith, i najveći od svih s kraja dvadesetih

  bila i jeste jedan od glavnih magneta

  i početka tridesetih: Robert E. Howard,

  Gospodara prstenova. Jer, Tolkin je

  autor besmrtne sage o Konanu varvarinu.

  uvideo da su njegovi savremenici

  Pored nekoliko magazina i fanzina posve‐

  zaboravili da mitološka imaginacija može

  ćenih isključivo Tolkinu i Srednjoj zemlji,

  da se pozabavi ozbiljnim moralnim i

  samo je Konan imao svoj magazin — zvao

  spiritualnim problemima na duboko

  se Amra. Sledili su i mnogi drugi u sve

  razotkrivajući način i s velikim uvidom.

  okoštalijem maniru. Fletcher Pratt, Poul

  (Na žalost malo ko je od ranijih pisaca

  114

  žanra mača i magije svoju maštu ovako

  vas obuzme žudnja možete da uzmete sa

  koristio.) Tolkin je otkrio i naučio putem

  police, otvorite bilo gde i pođete u drugi

  stvaranja sopstvenog mitološkog sveta,

  svet... ili ovaj naš ali viđen onako kako to

  nešto novo a ipak jako staro — živuća

  obično ne uspevamo.

  mitologija može pre da PROBUDI nego

  Kao i sva fantastika, i ova zahteva

  zamagli našu VIZIJU i uvid u stvarnost.

  »voljno uzdržavanje neverovanja«. Ali na

  I ovaj uvid — i to kako se kroz priču do

  to Tolkin kaže: »to nije baš ono što se

  njega dolazi — jeste ono što privlači

  dešava... pre... dešava se da pripovedač

  čitaoce od šezdesetih do danas. I tada i

  postaje — ako je u stanju — sub‐kreator.

  danas traže se novi uvidi u stvarnost i

  On stvara sekundarni svet u koji vaš duh

  govori se o povratku prirodi. A to je,

  može da uđe. Dok ste unutra, ono što on

  pored mnogo čega drugog, ono što on

  priča je 'istinito': ako je u skladu sa

  nudi: povratak prirodi. Ne u smislu

  zakonima tog sveta. Zbog toga verujete u

  vraćanja u šume — mada nam ni to ne bi

  to dok ste unutra. Umetnička veština koja

  škodilo — već UVIDA u šume i celu

  vas stavlja u drugi svet izaziva pozitivno a

  prirodu koju smo prosto zaboravili da

  ne negativno stanje sekundarne vere —

  vidimo... Najzad, kako možete videti

  'začarano stanje' «.

  Hobita i patuljka koji se kriju iza drveta

  Neka nam sam profesor Tolkin objasni

  kad ni samo drvo, njegovu suštinu, ne

  staro značenje engleske reči spell: »pored

  vidite? Sad, zamislite koliko je ovaj stav

  smisla: baciti čini, imala je i značenje:

  fascinirao sve mlade duhom šezdesetih i

  pričati, pripovedati«. Očigledno da je za

  koliko može da ih fascinira sada, posle

  njega čin stvaranja sekundarnog sveta

  stvari koje je, pored ostalih, pokušao da

  podjednako magijski kao i bacanje čini.

  nam pokaže jedan Kastaneda?

  I, pre nego što pogledamo ŠTA i KAKO je

  SREDNJA‐ZEMLJA: IZMIŠLJENI SVET?

  Tolkin stvorio, još ponešto o samom činu

/>   Veliki broj čitalaca se složio u jednom:

  stvaranja.

  dok prvi put (a još i više deseti) putujete

  Tolkin: » Baš kao što je mit onaj čovekov

  Srednjom — zemljom izgleda vam jako

  imaginativni čin koji je sposoban... da

  poznata, mada sigurno niste nikada bili

  postane sadržajno veoma značajan —

  na tom čudnom mestu. Tipičan 'déja vué'

  kao celina, prihvaćen, neanaliziran« tako

  doživljaj. I, čudno — mada, da li je to

  i faerie ostaje neprobojan za analizu.

  čudno, u stvari? — mnogi su svoje prvo

  (Faerie je mitski svet velški, gelski,

  LSD, trip‐putovanje opisali sličnim rečima.

  škotski, nordijski od koga su postale

  Zaista, kako je uopšte moglo da se desi da

  engleske 'fairy tales' tj. bajke — svet pun

  Gospodar prstenova NE postane mega‐hit

  moćnih bića koja su se u engleskim

  baš u drugoj polovini šezdesetih? Na‐

  bajkama prevodila u beznačajna, blesava,

  ravno, mnoge druge osobine mu omo‐

  pakosna stvorenjca koja je Tolkin tako

  gućuju trajnu popularnost. I biće to i kad

  mrzeo — o tom svetu može se prilično

  drugi svetovi u okviru ovog primarnog

  saznati iz knjige » Vile i vilenjaci«, u

  budu osvojeni. Kako ne bi bio? (Kako se

  izdanju Otokara Keršovanija i to više iz

  mahinalno čovek koristi izrazom »osvo‐

  vrhunskih ilustracija nego iz samog

  jeni«! Mi, ljudi izgleda tako gledamo na

  teksta.

  stvari čak i kad to ne želimo!)

  Ali jasno je u njegovim rečima o žudnji

  Sama kreacija Srednje zemlje, i njena Tri

  da je još pre pedeset godina stekao uvid

  doba u svoj njenoj celovitosti, bila bi

  u ceo pokretački motiv SF‐žanra, pre

  dovoljna da Tolkina uvrsti među velike. A

  nego što je sam žanr imao ikakav kritički

  on je učinio mnogo vise.

  aparat. A koliko njegovo delo izaziva i

  Ali prvo,... gde se ona nalazi?

  zadovoljava primordijalne žudnje i pribli‐

  Evo šta o tome i o onom našem po‐

  žava se srcu tajne zavirivanja u druge

  četnom pitanju — KAKO/ZAŠTO? — kaže

  svetove? Na to najbolje odgovor znaju

  Piter Bigl (Beagle) 1973. povodom PEDE‐

  oni koji stalno iznova čitaju Gospodara

  SETOG doštampavanja epa u mekom

  prstenova — jer to je jedna od onih

  povezu. (Do danas je, samo u Americi bilo

  knjiga koju, jedanput pročitanu, kad god

  još toliko doštampavanja i izdanja, što u

  115

  mekom što tvrdom povezu, što neauto‐

  Iz obe tvrdnje jasno je da Srednja zemlja

  rizovanih.) Bigl je jedan od onih za koga je

  (i svaki dobar sekundarni svet) nije neko

  Tolkin bio magus »tajnog znanja« još od

  posebno mesto već stanje izmenjene

  1958. kada je uspeo da nade tu, tada

  svesti u osnovnom okviru našeg sveta.

  retku knjigu.

  Sekundarni svet izvire iz primarnog i tako

  »(U šezdesetim) milioni ljudi su postali

  mora da bude — jedino tako je apsolutno

  svesni da je industrijsko društvo postalo

  stvaran.

  paroksizam

  negostoljubivosti

  živim

  I zaista, Tolkin u toku putovanja naiz‐

  bićima, neuračunljivo nemoralno i,

  menično signalizira: ovo jeste naša Zem‐

  najzad, i smrtonosno... Šezdesete su doba

  lja, ovo nije ona. Uglavnom nam dopušta

  u kome je reč progres izgubila svoju staru

  da je doživimo kao ovaj svet u dalekoj

  svetlost, a beg (eskapizam) prestao da

  prošlosti, možda u nekom interglacijal‐

  bude komično opscen. Danas je taj

  nom zatišju pleistocena, i na severo‐

  impuls opet reakcionaran. (Od sedamde‐

  zapadu Evrope, pre mnogih kontinen‐

  setih, ova klackalica — a sa njom i

  talnih promena... Ovo je prilično vero‐

  Tolkinova popularnost — više puta je

  vatno — i čitavi eseji su napisani o tome

  pretezala i na jednu i na drugu stranu, a

  — pod uslovom da ne tražimo preciznu

  danas je, otprilike, u ravnoteži. Ne

  hronologiju koja bi spojila sekundarni

  smemo zaboraviti, ipak, da je u Americi

  svet direktno sa ovim. Tolkinu ne pada na

  od celog SF‐žanra najprodavaniji Žanr

  pamet da nam je pruži. Jer on dobro zna

  mača i magije. Kod nas je u stripu taj žanr

  da umetnost fantazije cveta đubrena

  odavno veoma popularan a sve je bliži i

  uzdržljivošću i prikrivanjem.

  »serioznijoj« publici. — P.V.). Ali

  Tolkin ne nudi samo novi — u stvari

  zaljubljenici Srednje zemlje hoće da odu

  veoma stari — način gledanja. On nudi

  tamo. Ja bih, i to prvi.

  nova — opet, u stvari, veoma stara i

  »Jer, na kraju krajeva, mi volimo

  zaboravljena čula.

  Srednju zemlju i njene stanovnike, a ne

  Dakle, po njegovoj formuli subkreacije,

  Tolkinovu ogromnu veštinu kojom nam in

  tj. stvaranja fantastičnih, sekundarnih

  je pokazao. Ranije sam tvrdio da je svet

  svetova, oni moraju da poseduju: prvo

  koji on slika bio tu mnogo pre njega, i

  »čudesnost i različitost« koja proizilazi iz

  dalje u to verujem! On je dovoljno veliki

  njihove oslobođenosti dominacije činje‐

  mag da može da se 'priključi' na svima

  nica koje se mogu opservirati i, drugo

  zajedničke

  košmare,

  sanjarenja

  i

  »unutrašnju

  konzistenciju«.

  Treće

  sumračne fantazije; ali nije ih on izmislio:

  proizilazi iz njegovog nabrajanja šta sve

  samo im je našao mesto gde će živeti,

  sadrži svet faerie — pored raznovrsnih

  zelenu alternativu ovom svakodnevnom

  čuda, i uobičajene stvari, ali začarane. On

  ludilu, ovde, u zatrovanom svetu. Svi smo

  dobro zna da čitaoci ne mogu stvarno da

  u zvezde kovali pogrešne istraživače i

  budu zainteresovani za svet i njegova bića

  pronalazače — lopove što pobijaju

  ako u njima ne mogu da prepoznaju

  zastave, ubice što nose krstove. Daj da

  dobar deo sebe i sveta svakodnevnog

  najzad slavimo one što kolonizuju

  iskustva. Zato dodaje da taj svet mora biti

  snove.«

  u domenu mogućeg (u okviru faerie) i

  Na ovaj nadahnuti, emotivni uvid doda‐

  »uverljivog da bi potakao sekundarnu

  jemo Tolkinov: » Fantazija nije toliko o

  veru«.

  vilenjacima i ostalima koliko o opasnoj

  Dakle, odgovor na pitanje u naslovu

  zemlji, oblasti ili stanju gde faeries

  ovog poglavlja je »Da, ali...« Da, Srednja

  (vilinska

  bića

  uopšte

  mogu

  biti

  — zemlja jeste mesto mnogih čudesa.
Ali

  supstancijalna i dodirljiva. Faerie sadrži

  sva ona su pažljivo smeštena u klimatski

  mnoge stvari pored vilenjaka, patuljaka,

  geografski i opštepojavni okvir, sa

  zmajeva, trolova, džinova, itd.: ona sadrži

  poznatim nebom noću, poznatim biljem,

  mora, sunce, mesec, nebo i zemlju i sve

  životinjama i pticama danju, sa ljudima i

  na njoj, drvo i pticu, kamen i vodu, vino i

  čovekolikim stvorenjima, sa društvenim

  hleb, i nas, smrtne ljude kada smo

  uređajima, ne mnogo različitim od naših.

  začarani. «

  U toku putovanja mogu se, iz dana u dan,

  116

  precizno pratiti vremenske prilike i često

  Najvažniji su neki njegovi mračni uvidi i

  sasvim blizak okoliš. Zato čitalac pohodi

  predosećaji o budućnosti, koji će od

  Srednju — zemlju sa »sugurnošću

  Srednje zemlje napraviti ovo što je ona

  prepoznavanja« koja ga sa lakoćom

  danas. Pored divovskih geološko‐klimat‐

  zavodi da prihvati sve što se dešava.

  skih promena koje dolaze, pokazuje nam

  Poznato ali ne previše, čudesno ali ne

  početne korake u dugom procesu povla‐

  previše — to je pravilo koga se drži.

  čenja, skrivanja ili nestanka svih ostalih

  On je otišao i korak dalje. U prologu se

  inteligentnih, svesnih vrsta, koji će

  koristi standardnom tehnikom zauzima‐

  ostaviti čoveka samog na Zemlji. Tolkina

  nja poze »samo« prevodioca i urednika

  lično najviše boli istrebljenje šuma.

  starih tekstova i tek u Dodacima

  Glad koju čovek oseća za komuni‐

  (Apendiksima) ponekad je napušta da bi

  kacijom sa prirodom — toliko izražena u

  nešto komentarisao. Usput, Apendiksi

  popularnom misticizmu i ekološkim

  nisu nikakav balast; »školjke i travuljina

  pokretima... sve su to residualni tragovi

  na koritu broda Epa« — po nekim

  slobodne komunikacije između vrsta koja

  kritičarima. Oni su pre dobar deo oplate

  je do trećeg doba postojala i već u njemu

  tog broda. Pravi su »kovčeg čuda« za

  se gubi.

  svakog ko se malo potrudi, a za Tolkina

  Tolkin je siguran da verovanje moder‐

  sredstvo da svoj svet čvrsto postavi u

  nog čoveka da je on jedina inteligentna

  vremenu i prostoru i, istovremeno,

  vrsta na Zemlji nije bila dobra za njega.

  komentariše naš. Oni nude nekoliko

  Odsečen od prirode i njenog mnoštva

  hiljada godina istorije, jezika, tradicije,

  živih bića, stvorio je veštački, indus‐