Alef Science Fiction Magazine 012

by MoZarD

  itd. nekoliko naroda i čine temelj i

  trijalizovani svet koji guši onu njegovu

  vrhunac divovske planine koju je Tolkin

  stranu koja je emfatična, imaginativna,

  izgradio. U kombinaciji sa Silmarilionom

  sloboda. Kreativna fantastika je Tolkinov

  nude kompletnu povest sveta od samog

  lek za to.

  početka svih početaka.

  Čovek je sam u svetu jer u to veruje.

  Nije potrebno da se ovde bavimo

  Očigledno da Tolkin govori da izgled sveta

  detaljima pomoću kojih on postiže vezu

  zavisi od svesti njegovih stanovnika,

  dva sveta ali na jednu njegovu »tehniku«

  njihovih duhovnih i moralnih vrednosti.

  moramo obratiti pažnju jer mnogo govori

  Mnogo je primera za to u samoj priči ali

  o samom autoru i čvrsto postavlja

  najvažniji nalazimo u Apendiksima (A).

  njegovo delo u spekulativnu fantastiku.

  I tako dolazimo do krajnje teme u vezi

  Već smo rekli da mngi ovaj svet doživ‐

  sa Tolkinovim sekundarnim svetom: reč

  ljavaju kao izbledelu i osiromašenu kopiju

  je o samom obliku Arde — Arda na

  Srednje zemlje. Istovremeno, Tolkin nam

  quenya jeziku visokih vilenjaka (eldara)

  stalno stavlja do znanja da je treće doba,

  znači 'kraljevstvo' i ime je cele zemlje kao

  u kome se radnja dogada, tek bled i

  kraljevstva Manvea »kralja« čuvara sveta.

  osiromašen odsjaj ranijih doba, u kome

  Zemlja je nekada bila ravna i na njenom

  se radnja događa, tek bled i osiromašen

  krajnjem zapadu nalazio se kontinent

  odsjaj ranijih doba Srednje zemlje. U ta

  Aman. Iza njega, dalje ka zapadu bilo je

  doba, posebno prvo, pušta nas da tek

  još samo okružujuće more sveta, i na

  malo zavirimo, čineći ih tako sjajnijim i

  samom kraju Zidine noći. Posle prvog

  privlačnijim, budeći žudnju. Glavni mate‐

  velikog sukoba sa Melkorom—Morgotom

  rijal istorije Srednje zemlje — uglavnom

  Valarijem (Sile) na Amanu su izgradili

  napisan još pre samog G.p. — sređivao je

  Valinor — Besmrtnu zemlju.

  do kraja života ne osećajući se spremnim

  Očigledno da je Aman bio deo sveta i do

  da nam ga pokaže. To je učinio tek njegov

  njega se moglo doći dugim ali običnim

  sin putem Silmariliona.

  putovanjem, kao što su to činili vilenjaci

  Drugi deo ove »tehnike« jeste u pore‐

  na početku.

  đenju »svog« doba Srednje zemlje sa na‐

  Na početku drugog doba ljudi koji su

  šim. (Sam izraz Srednje zemlje nije

  učestvovali u ratu i padu Morgota, a na

  njegov: to je »ovaj« svet, između neba i

  strani vilenjaka dobili su kao nagradu

  pakla.)

  ostrvo, Numenor, nadomak Besmrte

  117

  zemlje, ali im je zabranjeno da plove na

  Nikad ne služi sama sebi, za razliku od

  zapad.

  najvećeg broja dela ovog žanra. Ovde ne

  Naravno — a zašto »naravno«,

  samo da nas premešta iz jedne epohe

  videćemo malo kasnije kad budemo

  sveta u drugu, već istovremeno i iz

  pogledali kako Tolkin vidi prirodu ljudi —

  jednog tipa mita u drugi. Svet je bio ravan

  Numenorci,

  potaknuti

  mahinacijama

  u skladu sa tipom svesti stanovnika. U

  Saurona pokušavaju da osvoje Besmrtnu

  skladu s tim su i rani mitovi — kod Tol‐

  zemlju, zamišljajući da će tako osvojiti i

  kina odraženi u prvom dobu, i još pre, u

  besmrtnost. Tada Valari privremeno na‐

  tzv. starijim danima: rani, kosmogonijski,

  puštaju svoje »starateljstvo« pozivajući

  »spektakularni« o nastanku biča i stvari

  ruku Eru Iluvatara — Jednog Stvaraoca.

  itd. i što je najvažnije, »bogovi« i

  On menja zakrivljuje celu »matricu«

  »polubogovi« su direktno prisutni. U

  onoga što Tolkin naziva »Ea«. Ta reč

  sledećoj epohi, u skladu sa promenom

  označava ceo svet, materijalni univerzum,

  svesti menja se i tip mitova. (Reč koju bi

  i istovremeno je reč koju je Iluvatar

  mnogi ovde upotrebili: RAZVOJ SVESTI

  izgovorio na početku materijalnog pos‐

  pogrešna je.) Bogovi se udaljavaju sve

  tojanja pa znači i, otprilike »neka bude«.

  dok ne postanu samo »mit u mitu« i

  Sam izraz »materijalno postojanje« im‐

  najčešće se pominju u vezi sa provi‐

  plicira nekakvo drugačije postojanje pre

  đenjem i »slučajnošću« a radnja je

  toga. Sama Ea i Arda u njoj jesu

  unekoliko manje spektakularna, a sadržaj

  otelotvorenje vizije muzike, koju su pre

  i značenje mitova bliži svakodnevici — što

  »materijalnog univerzuma« pevali pra‐

  ne znači i osnovnim pitanjima »ljudskog

  tioci Iluvatarovi — Amur (andeli?) Prva i

  stanja«. Ukratko: svet je onakav kakv

  druga deca IIuvatarova — vilenjaci i ljudi

  svesna bića zaslužuju i stvaraju, mada su i

  — kao i sve ostale stvari i bića, samo su

  sama delimično stvorena kao tema u

  teme u okviru Prvog pevanja.

  velikoj muzici sveta.

  Dakle, postupci ljudi čine da Sile — ili

  Dodajmo da je i sam Tolkin bio svestan

  Sila — promene matricu sveta — ili kako

  da je 'posednut' snagom sveta koji je

  bi to Tolkin rekao »uvedu novu temu« —

  izmislio — odnosno otkrio, kako je i sam

  i prebace Ardu tamo gde može biti

  mislio. Od 1917. — kada je počeo sa

  okrugla. Pošto su Tolkinove reči: »Oblik

  beleženjem vizija sveta koji se polako

  sveta bi izmenjen i on bi savijen«

  otkrivao pred njegovim unutrašnjim

  očigledno da je i cela materijalna

  okom, on je i za sebe samog sve više

  vaseljena, Ea, zakrivljena. Međutim,

  postajao ‐ izvor »tajnog značenja«. Taj

  Valinor ostaje u staroj matrici. Štaviše,

  materijal — čiji jedan deo je i Silmarilion

  tamo ostaje i »pravi put« otvoren Vilin‐

  — odavno je postao fiksna tradicija.

  brodovima ili SF terminologijom rečeno

  Štaviše, te stare legende — stare u smislu

  »interdimenzionalna vrata«. Međutim,

  ne samo da potiču iz dalekog prvog doba,

  tačnije od izraza da je Valinor u drugoj

  već i u relacijama njegovog života —

  dimenziji jeste da je ostao u starijoj

  postale su sredstvo za njegova najdublja

  mitsko‐duhovnoj dimenziji. Tu leži ključ

  razmišljanja i u njima su se taložili njegovi

  ove suštinske promene sveta potaknute

  najdublji uvidi i teološke i filozofske

  izmenom svesti njegovih stanovnika.

  preokupacije. Naravno, taj materijal je

  Međutim, zašto tako spektakularna

  postao i osnova za njegov drugi literarni

  izmena osnovnih osobina sv
eta? Aman

  pokušaj

  —

  izvesni

  ep,

  Gospodar

  kontinent besmrtnika — koji toliko liči na

  prstenova. (Prvi je bio priča za decu,

  ostrva blaženih iz mnogih mitologija —

  Hobit. )

  već je jedanput bio odvojen, bolje reći

  Dokaz opsednutosti su i bezbrojne

  zabranjen. Protiv povratka izgnanih

  karte, mape, crteži simbola, grbovi i to

  Noldora, Valeri su digli začaranu branu.

  najviše iz prvog doba. (Mapa i prikazani

  Čemu promena? Naravno ne samo

  grbovi sa potpisima su bazirani na

  invencije radi, jer videli smo da je

  njegovim originalima.) Šta to znači kad

  Tolkinova ogromna invencija uvek pod

  čovek počne »pod stare dane« da

  kontrolom i u funkciji sveta koji stvara.

  vodenim i drvenim bojicama crta naivne

  118

  ali slatke pejsaže? (Nikada nije prikazivao

  muzici sveta. Ostali su na ovaj ili onaj

  svoje likove s lica znajući ono što neki tek

  način ušli u program i prepleli svoje teme

  sad otkrivaju kroz stripove i filmove: ti

  sa ostalim kasnije. Ali, prvi, vilenjaci i

  likovi se svakom prikazuju u drugačijem

  sledbenici, ljudi, sledili su jedni za drugim,

  obličju!) Materijala ima toliko da njegov

  očigledno srodni. I čak ni čuvari nisu u

  izdavač Allen & Unwin već dve decenije

  potpunosti

  razumeli

  njihove

  teme,

  izdaje svake godine drugi kalendar

  posebno ljudsku. Zato se Valari uglavnom

  najčešće ispunjen Tolkinovim originalima.

  bave vilenjacima.

  A sad pređimo na teme u okviru velike

  Pre nego što ih uporedimo, recimo da

  muzike. Pošto je svako živo biće zasebna

  su vilenjaci — elfovi — očigledno bili prva

  tema poslužićemo se »slobodnim naro‐

  ljubav Tolkinova. Uzeo ih je iz mitologija

  dima« da se pozabavimo osnovnim

  naroda na severozapadu Evrope. Ceo taj

  temama kojima se Tolkin bavio u svom

  svet mi zovemo »vilinski« mada naše,

  delu.

  slovenske vile nemaju skoro nikakve veze

  sa njihovim i obrnuto. Zato ćemo odsad

  OO: SLOBODNI NARODI

  »vilenjake« zvati rečju koju je Tolkin

  Kada dva hobita sretnu Drvobradog —

  odabrao među mnogim nazivima »vilins‐

  enta, pastira drveća, gospodara Fangorn

  kih« stvorenja, tj. sveta Faerie: elfovima.

  šume — on im peva jednu pesmu,

  Tolkinovi gospodski, moćni lepi i,

  mnemoničko sredstvo, koja nabraja živa

  uglavnom, dobri elfovi najverovatnije

  stvorenja. Pesma izričito kaže da na prvo

  »potiču« od polumitskog naroda Tuatate‐

  mesto dolaze četiri — kasnije pet, kada

  Danan, mitskog sećanja na prastanovnike

  ubroji i hobite — slobodna naroda, koji

  Britanskih ostrva. Oni su se pred

  se, očigledno razlikuju od svih ostalih

  nadiranjem drugih naroda povukli — ili u

  stvorenja.

  Oni

  su

  inteligentni,

  ili

  podzemlje ili na skrivena ostrva. Opet se

  preciznije, Tolkinovim rečima »oni koji

  srećemo sa varijacijom »ostrva blaženih«.

  govore rečima«. To su, po starosti:

  Po legendi dvorovi su im u brdima. To

  vilenjaci (elfovi), patuljci, enti, ljudi i

  Tolkin reflektuje činjenicom da mnogi

  hobiti kao vrsta ljudi. (Enti su postojali

  vilin‐kraljevi žive u podzemnim dvoro‐

  pre vilenjaka ali pošto su ih vilenjaci

  vima, bez obzira što su se pojavili na

  probudili i naučili da govore, po definiciji

  Zemlji pod zvezdama »pre Sunca i

  vilenjaci su prvi.) Međutim, najvažnije je

  Meseca« i one su im prva ljubav. Druga

  ono SLOBODNI narodi. Ako se to uzme u

  ljubav elfova u Srednjoj zemlji je more,

  obzir, tu bi bili i orki, trolovi, zmajevi i

  što odražva njihovu usađenu želju i

  slični jer svi oni govore, ali su se odrekli

  potrebu

  za

  Besmrtnom

  zemljom:

  slobode.

  Valinorom.

  Sad ćemo pokušati da obradimo narode

  Sa elfovima je počelo stvaranje čitavog

  u parovima u skladu sa temama koje ih

  Tolkinovog sveta. Još kao učenik, uživao

  spajaju, ponekad na krajnje čudan način.

  je u igri stvaranja jezika i pisama. Već kao

  Prvo prvi i poslednji iz pesmice

  profesor i lingvistički stručnjak stvorio je

  Drvobradog, ali, u stvari, prva i druga

  jezik i pismo Quenya, kome je nedostajao

  deca Iluvatara, i tema koja večno stoji

  narod koji će se njima služiti, a tom

  između njih: besmrtnost jednih i poklon

  narodu istorija i mesto gde će se ona

  drugih.

  odvijati... Još kasnije narodi su se množili

  i granali i menjali, sa njima i jezici i

  TEMA A01 BESMRTNOST KAO STAPANJE:

  pisma... i ostalo je već istorija. U epu nam

  VILENJACI ‐DECA ZVEZDA

  prezentira pet jezika i dva pisma u više

  TEMA B02 SMRTNOST KAO POKLON:

  varijacija. Međutim, vrhunsko ostvarenje

  LJUDI ‐ POSETIOCI SVETA

  mu je melodični jezik Quenya — »staro‐

  vilenjački« i njegovo pismo tenguar.

  Tolkin — pardon, božanski Valari —

  Skoro hiljadu reči nam je pokazao a

  nazivaju vilenjake i ljude »starijom i

  pismo je vrhunac lingvističkog umeća. To

  mladom decom »Iluvatara« jer je takav

  je koso, potpuno fonetsko pismo koje

  bio osnovni program, tj, sled tema u

  svojim izgledom dočarava mutnu davninu

  119

  i zlatno doba moćnih eldara — visokih

  Zato junacima daje baš suprotne osobine.

  elfa. Međutim, tenguar nije obično pismo

  Što se tiče izgleda, elfi i ljudi su vrlo

  — to je fonetski sistem u kome oblik

  slični. Jedan od naziva elfova za ljude

  znaka tj. slovo, tačno definiše mesto

  jeste »zakržljali«. Mi smo bleđa, grublja

  artikulacije zvuka u ustima, njegovu

  vizija elfova.

  zvučnost i tako dalje. Na primer: produ‐

  Medutim, Tolkin elfove ne prikazuje

  žavanje osnovnog stubića znaka znači da

  nadrealnim. Naprotiv, čini ih prilično

  serija bezvučnih glasova postaje serija

  običnim. Imaju nekoliko ekstra osobina

  odgovarajućih zvučnih. Detalji se nalaze u

  kao što su neumornost i lakoća. Ali ono

  Apendiksu E. Ovim Tolkin nadmašuje i

  što ih zaista izdvaja jeste njihava

  Vuka, ali sasvim je normalno da takvo

  percepcija sveta. Legolas, elf iz družine

  pismo postoji samo u sekundarnom

  prstena »čuje« kako kamenje ruševina

  svetu.

  Eregiona nariče za svojim davno nestalim

  Međutim čujmo re
či samog Iluvatara (iz

  vilin‐gospodarima. Čak i gospa Galdriela

  Silmariliona): »Jer, priča se da, zavlada

  — nauzvišeniji i najstariji elf u epu, koja je

  tišina, pošto su valari otišli (da otelo‐

  učestvovala u svim događajima još od pre

  tvoruju viziju — prim P.V.) i čitavo jedno

  prvog doba izgleda skoro obično. Jedino

  doba Iluvatar seđaše sam sa svojim

  joj se u očima i glasu oseća dubina uvida

  mislima. Tad progovori, i reče: Gle, ja

  u dušu, prostor i vreme. Ova bliskost elfa

  volim Zemlju koja će biti dvor Quendima

  sa svetom je sasvim prirodna jer su oni

  (oni što govore — opšte ime za elfe) i

  deo njega onako kako mi zasada ne

  Atanima (drugi narod)! Ali, Quendice biti

  možemo da zamislimo. S druge strane,

  najlepši od svih zemaljskih stvorenja, i

  oni pa čak ni Valari, ne mogu da zamisle

  imaće i zamisliće i stvoriće više lepote no

  kuda ljudi idu posle smrti — van granica

  ijedno od sve moje dece. A Atanima ću

  ograničene vaseljene zvane Ea. Kuda? Jer,

  dati novi poklon! Stoga njegova volja bi

  ubijeni elfi idu u dvorane čekanja i kad‐

  da se u srcu ljudi usadi žudnja za nečim

  tad će se vratiti u svet, makar na

  izvan sveta i da u njemu počinka ne mogu

  njegovom kraju. Mi nećemo. Šta je

  naći; al' da imaju osobinu (vrlinu?) da

  poklon? Samo Iluvatar zna. Ali rečeno je:

  sopstveni život oblikuju, međ' silama i

  »Smrt

  je

  poklon

  onima

  zvanim

  prilikama sveta, i to izvan muzike Ainura

  »strancima« i na njemu će im na kraju

  što je kao sudbina svemu ostalom; i

  pozavideti čak i Sile sveta, kako se vreme

  njihovim

  delovanjem

  sve

  će

  biti

  bude

  trošilo...«

  Zasad,

  poklon

  je

  dovršeno, u obličju il' delu; a svet

  uglavnom prokletstvo i uzrok pada. Stoga

  ispunjen (tj. kompletiran) sve do zadnjeg i

  elfi, ne da nisu neprirodni ili natprirodni,

  najmanjeg delića.«

  već su »prirodni, mnogo prirodniji« od

  »Al' Iluvatar je znao da će ljudi, bačeni

  nas, insistira Tolkin.

  među moćne sile uzburkanog sveta,

  U očima elfova, koja nam Tolkin

  skretati često, i da svoje poklone neće

  pokazuje, na Srednjoj zemlji svetluca sjaj

  harmonično koristiti, i reče: I oni će (kao i

  večne mladosti jer im to omogućuje da

  ostali — P.V.) otkriti u svoje vreme da sve