Alef Science Fiction Magazine 002

by MoZarD

  »Kako to da ga se sećaš«?

  svog ujaka i zapitala da li bi želeo da pre

  »Molim? Pa, sam si rekao da je to napad

  večere odigraju igru s loptom.

  sa Ingstela. Nikada ga neću zaboraviti, zbog

  Bio je spreman da je odbije; ali na licu

  večere koja je posle toga priređena —

  joj je opazio neku vrstu patetične žudnje pa

  sedeo si sa Bak... sa Prvim oficirom«.

  je uzvratio: »Hvala za poziv zašto da ne?

  Džeraj se okrete Torbiju. »Vidiš? Ona je

  Igra popravlja apetit«.

  tragala smireno... onako kako sam i ja tra‐

  Njeno se lice razvuče u osmeh.

  gao kada se to zbilja dogadalo. Učinila je to

  »Odlično! Ilza će nam pomagati. Hajde‐

  čak i bolje od mene. Ponosan sam što za

  mo«!

  mlađeg tragača imam upravo nju. Za tvoju

  Torbi je pobedio u tri igre a jednom je

  informaciju, gospodine Glupi Mlađi novaj‐

  izvukao nerešeno... što je bio zapažen re‐

  lijo, ovo se zbilo pre nego što je Mlađi

  zultat, s obzirom da je devojka bila ženski

  kontrolor došao na vežbe. Bolja je od tebe,

  šampion. Medutim, on uopšte nije mislio

  116

  na to; uživao je u igri s njom.

  »Ne gubi nadu, moj sobni druže... Mis‐

  Pri kraju putovanja kroz tminu, došlo je

  lim da smo popravili stvar.« I dodade:

  vreme za poslednju vežbu. Džeraj je iz

  »Vidim veliku tetka‐Toru kako nam upućuje

  kontrolne sobe doviknuo: »Ostanite tu. Do‐

  svoj čuveni ledeni pogled. Ako neko želi

  lazim za nekoliko minuta« Torbi se opustio

  moje mišljenje — najbolje bi bilo da sestra i

  ali se već trenutak kasnije uzvrpolji; slutio je

  ja hodamo bez tvoje pomoći — siguran sam

  da je bio u dobrom dosluhu sa instru‐

  da i velika Tetka misli tako.«

  mentima. »Mlađi kontroloru... šta mislite,

  »Do đavola s njom!« dobaci Mata oštro.

  hoće li se on ljutiti ako sam pogledam na

  »Torbi je upravo završio fantastično navo‐

  svoju traku»?

  đenje!«

  »Ne verujem«, odgovorila je Mata.

  Sisu je isplovio iz tmine, prebacujući se

  »Evo, ja ću je izvaditi na svoju odgo‐

  na brzinu ispod optimalne... Lozijansko

  vornost...«

  sunce zablistalo je na razdaljini od pedeset

  »Ne želim da te uvlačim u nevolje«.

  milijardi kilometara; za nekoliko dana tre‐

  »Bez brige«, odgovori Mata spokojno.

  balo je da stignu do svoje sledeće pijace...

  Približi se Torbijevoj konzoli, izvuče traku sa

  Brod je nastavio sa održavanjem straže u

  zabeleškama, raširi je na stol i pregleda.

  borbenim stanicama; Mata je stražarila sa‐

  Potom izvuče sopstvenu traku i uporedi je

  ma pošto je Džeraj zahtevao da novajlija

  sa njegovom.

  bude sa njim. Početna straža bila je oslo‐

  »Ovo je bilo vrlo dobro navođenje, Tor‐

  bođena napora; čak i ako je napadač imao

  bi«, reče i značajno ga pogleda.

  preciznu informaciju o Sisuovom vremenu

  Bio je to prvi put da mu je izgovorila

  polaska i odredišta, preko komunikatora n‐

  ime. Torbi to gotovo i nije primetio.

  svemira, bilo je nemoguće da se pri letu od

  »Zaista«?

  nekoliko svetlosnih godina predskaže tačno

  »To je izvanredno dobro navođenje...

  vreme i mesto gde će brod, u racionalnom

  Oboje imamo pogotke... Ali, tvoji su

  svemiru, pomoliti nos.

  optimalni između »Mogućeg« i »kritične

  Torbi se smesti na svom sedištu sa

  granice« — dok su moji sa puno strasti...

  staromodnim osećajem da ovoga puta nije

  Vidiš«?

  u pitanju vežba. Džeraj se iskezi: »Opusti se.

  Torbi je samo delimično mogao da

  Ako dozvoliš da ti krv provri, bićeš pre‐

  shvati zapise na trakama, ali je bio pre‐

  tvoren u prah i pepeo, kao i svi drugi.«

  srećan što mu je to Mata rekla. U tom

  »Pokušaću«, uzvrati Torbi mrzovoljno.

  trenutku, u sobu je ušao Džeraj, uzeo obe

  »To je već bolje. Sada ćemo odigrati

  trake, pogledao na Torbijevu i izjavio:

  jednu igru«, reče Džeraj i iz džepa izvuče

  »Izveo sam post‐analizu još pre nego što

  jednu kutiju.

  sam sišao...»

  »Šta ie to?«

  »I«?, javi se Torbi radoznalo.

  »Kvarilac raspoloženja. Ovde se pode‐

  »Mmmm... proveriću još posle večere...

  šava« Džeraj dotaknu polugu koja je ozna‐

  ali, izgleda kao da imaš malo grešaka...«

  čavala konzolu pod komandom. »Vidiš li

  »Bratiću, to je savršeno navođenje i ti to

  prekidač?«

  dobro znaš«, oglasi se Mata.

  »Ne«

  »Misliš«? isceri se Džeraj. »Ti ne bi

  Džeraj posegnu ka instrumentima iza

  želela da se naša novajlijska zvezda uobrazi,

  ekrana. »Ko je od nas trenutno kontrolor...

  zar ne«?

  mislim, čija je konzola aktivirana?«

  »Uf...«

  »Nemam pojma... Džeraje, ostavi to,

  »Ah, ti mala, ružna sestrice. Hajdemo na

  nervira me... «

  klopu«.

  »To je samo igra. Možda kontrolišem ja

  Išli su uzanim prolazom koji ih je vodio u

  a možda i ti — možda si ti čovek za oba‐

  glavni hodnik druge palube. Torbi je

  račem a ja, na primer, spavam u fotelji.

  nekoliko puta snažno uzeo vazduh.

  Prebacujem prekidač svaki čas ‐ ali ti ne

  »Neki problem«? upita ga njegov nećak.

  želiš da znaš kako. A kad naiđe udar — a

  »Ni najmanje«! veselo reče Torbi i zagrli ih

  jedan će svakako naići, osećam to u

  oboje. »Džeraje, ti i Mata ćete još od mene

  kostima — ti nećeš moći da shvatiš da dobri

  napraviti odličnog strelca«!

  stari Džeraj, čovek sa mikrometarskim prsti‐

  Beše to prvi put da Torbi oslovljava svog

  ma, nema situaciju pod kontrolom. Ti bi

  učitelja po imenu... od dana kada je dobio

  morao da spaseš ovu firmu — ti.«

  ukor. Međutim, Džeraj je spontano prihva‐

  Torbi je odjednom ugledao sliku ljudi

  tio uvertiru svog ujaka.

  koji u kontrolnoj sobi čekaju na njega — da

  117

  reši nemogući problem života i smrti, za‐

  užurbano punila podacima; balistička situa‐

  krivljenog svemira i svih promenljivih vek‐

  cija razjašnjavala se iz sekunda u sekund.

  tora, kao i kompletne geometrije. »Šališ li

  Nebesa mu, pa taj napadački brod bio je

  se«, reče bespomoćno. »Ti ne bi dopustio

  sasvim blizu! Kako je uopšte uspeo da se

  da ja kontrolišem. Kapetan bi te živog

  došunja u takvu blizinu a da ne bude

  odrao.«

  primećen? Prestao je da razmišlja o tome i

  »A, tu grešiš. Uvek
dode dan kad no‐

  prepustio se istraživanju odgovora... ne, još

  vajlija treba da obavi svoje prvo navođenje.

  ne... da li će se razbojnik podići i skratiti

  Nakon toga, on postaje glavni kontrolor...

  brzinu na šest gravitacija?... da li bi ga

  ili anđeo. Ali mi nećemo dopustiti da se

  projektil dostigao?... Jedva da je i osetio

  brineš. Ne, ne... Mi te namerno zabrinja‐

  nežni Matin dodir po ramenu. Čuo je

  vamo... Evo u čemu je igra, kad god kažem:

  Džeraja kako urla: »Sklanjaj se, sestro! u

  Sad! ti treba da pogodiš ko drži kontrolu,

  gužvi smo!« Na Torbijevoj konzoli ugasilo se

  ako pogodiš, dugujem ti jedan slatkiš, ako

  svetlo poslednjeg stepena uzbune: sirena je

  ne pogodiš, ti meni. Sad.

  utihnula.

  Torbi je munjevito razmišljao.

  »Prijateljski objekat, prijateljski objekat!

  »Ja?«

  Lozijanska planetarna kontrola, identifiko‐

  »Pogrešno.« Džeraj podiže kvarioca ras‐

  vano. Vratite se na stražu«, objavio je glas

  položenja. »Dužan si mi jedan desert — i to

  iz kontrolne sobe.

  pitu od jagoda, večeras. Već mi curi voda na

  Torbi je duboko uzdahnuo i osetio

  usta... Moraš brže da reaguješ. Od tebe se

  veliko olakšanje.

  traže brze odluke. Sad!

  » Nastavi sa navođenjem! .« zagrmeo je

  »Ti, još uvek«.

  Džeraj.

  »Tako je! Sad!«

  »Šta?«

  »Ti!«

  » Dovrši navođenje! . To nije lozijanski

  »Jok. Vidiš. Još uvek jedem tvoju pitu —

  brod, to je napadač!. Lozijanci ne mogu ta‐

  trebalo bi da prekinem dok vodim. Sad..

  ko da manevrišu! Imaš ga! Gađaj! Gađaj!«

  Kada ih je Mata smenila, Džeraj je imao

  Torbi je začuo uplašeno Matino dah‐

  zalihu deserta za naredna četiri dana.

  tanje iza leđa. Šta da preduzme? Može li da

  »Počećemo od tog rezultata«, reče Džeraj,

  ga pogodi? Hoće li izračunati tačku okreta‐

  »ali ću pite, naravno, smazati. Zaboravio

  nja? Sada!. Naoružao je svoj bok broda i

  sam da ti kažem koja je glavna nagrada.«

  izdao naredbu kompjuteru da ispali pro‐

  »Koja?«

  jektil.

  »Kladimo se u tri deserta. Kad završimo,

  »Raketa krenula«, začuo se Džerajev sla‐

  sređujemo račune i svaki put se kladimo u

  bašan glas. »Mislim da... da si ga pogodio...

  po jedan desert više.«

  ali, bio si tako strastven... Ispali još jedan

  Mata frknu. »Bratiću, zašto se trudiš da

  pre nego što njegov zrak pogodi nas.«

  ga iznerviraš?«

  Torbi se automatski povinova naređe‐

  »Jesi li nervozan, Torbi?«

  nja. Imao je premalo vremena da bi smislio

  »Nisam.«

  drugo rešenje; naredio je mašini da pošalje

  »Prestani da se sekiraš, sestrice.«

  još jedan projektil u skladu sa izračunatim

  »Ja vas sada smenjujem, gospodine.«

  koordinatama... Tada je opazio da je meta

  »Torbi, hajdemo na večeru. Pite sa

  ostala bez pogona i shvatio da je već prvi

  jagodama... mljac, mljac... «

  projektil u potpunosti razorio napadača.

  Tri dana kasnije, rezultat je ostao isti, ali

  »To je sve«, javio se Džeraj. »Sad!.«

  samo zato što je Torbi propustio većinu

  »Šta: sad?«

  svojih zarađenih slatkiša. Sisu je značajno

  »Ko je imao komande? Ti ili ja? Tri de‐

  usporio, dospevši gotovo do planetarne

  serta.«

  brzine; Lozijansko sunce zablistalo je na

  »Ja... «, reče Torbi zbunjeno.

  ekranima. Torbi je čak požalio što njegova

  »Pogrešno. Znači, tri deserta. Kontrolu

  sposobnost neće biti iskušana pri sletanju

  sam držao ja. Naravno, bombe nisu imale

  na Lozijan.

  nuklearno punjenje a lansirne rampe bile su

  A onda se pojavio alarm za opštu pri‐

  zaključane... Znaš, Kapetan je dao reč... a ja

  pravnost. Džeraj je podigao glavu, pogledao

  nisam imao živaca da... rizikujem sa prija‐

  ekran i obratio se Torbiju: »Paljba! Paljba!

  teljskim brodom...«

  Ovaj je pravi!«

  »Prijateljskim?«

  Torbi se brzo povratio iz šoka; nagnuo

  »Naravno. Ali za tebe je, Pomoćniče

  se prema konzoli koju je analogna lopta

  mlađeg kontrolora, ovo bio stvarni ne‐

  118

  prijatelj... što mi je i bila namera.«

  vice shvatio da u poslednje vreme uopšte

  Torbiju je bučalo u glavi. Mata dobaci:

  nije pomišljao na Poupa. Da li ga je zabo‐

  »Bratiću, ti varaš. Prosto skupljaš deserte.«

  ravio? Ne, nikako! Nikada ga neće zaboravi‐

  »Naravno da varam. Ali on je punokrvni

  ti... ton Poupovog glasa, ravnodušni pogled

  kontrolor. A ja ću nastaviti da skupljam

  u trenucima kada je hteo da ga prekori,

  slatkiše. Samo da znate, večeras jedem

  škripavi hod u jutarnjim časovima, beskraj‐

  sladoled!«

  no strpljenje — doista, u toku svih tih

  DESETA GLAVA

  godina Poup se nikada nije naljutio na njega

  — a, da, jeste jednom, ipak jeste.

  Torbi nije ostao pomoćnik kontrolora

  »Ja nisam tvoj gospodar!«

  paljbe, Džeraj je upućen na trening astro‐

  Tada je zaista bio besan, što je njega,

  gacije, Mata je preuzela prostoriju na des‐

  Torbija, prestrašilo, nije razumeo... Sada,

  nom boku dok je on zvanično postavljen za

  posle dugo vremena, nakon leta kroz bes‐

  novog Mlađeg kontrolora, u čijem je kaži‐

  krajni prostor, Torbi je razumeo: samo

  prstu počivala odluka o životu i smrti Po‐

  jedna stvar mogla je da razjari Poupa —

  rodice. Nije bio siguran da mu se to sviđa.

  vređalo ga je mišljenje da je bio gospodar

  Lozijan je tzv. »bezbedna« planeta. Na‐

  jednom robu. Taj Poup, koji je smatrao da

  stanjena civilizovanim ne‐humanoidima,

  mudar čovek ne može da se uvredi... jer se

  predstavljala je planetu gde ne preti ni‐

  istina ne da vređati a neistina nije bila vred‐

  kakva opasnost od napada sa tla te

  na pažnje. Poupa je vređala istina, jer je on,

  odbrambene straže gostujućih letelica nisu

  ipak, bio njegov gospodar — kupio ga je na

  bile neophodne. Ljudi su, zarad provoda,

  aukciji. Ne, ne, to je besmislica! On nije bio

  spokojno mogli da napuste svoj brod.

  Poupov rob, bio mu je sin... a Poup se

  Za Torbija, Lozijan je predstavljao prvo

  nikada nije ponašao kao gospodar, čak ni u

  »strano« tle, u njegovom sećanju, Džubul je

  trenucima kada bi ga zbog šašavih postu‐

  bio jedina poznata planeta. Bio je vrlo zna‐

  paka ćušnuo... Poup je bio... bio je... Poup.

  tiželjan da razgleda Lo
zijan, iako je na prvo

  Jedina stvar koju je Poup mrzeo bila je

  mesto dolazila dužnost. Kada je potvrđen

  — ropstvo.

  kao kontrolor paljbe, prebaciše ga sa hidro‐

  Torbi nije bio siguran zašto je tako

  ponije na upražnjeno mesto mlađeg po‐

  siguran u to ali, bio je — nije mogao da se

  moćnika Glavnog knjigovođe prometa. To

  priseti da je Poup ikada govorio o ropstvu,

  mu je značajno povisilo status; trgovački

  kao takvom; dobro se sećao pridike o tome

  posao nosio je više prestiža od odbram‐

  da čoveku nije potrebno ništa drugo osim

  benih dužnosti. Teoretski, sada je bio kva‐

  da bude Slobodan u svom vlastitom duhu.

  lifikovan za proveru tereta, činio je to za‐

  »Hej!«

  pravo Stariji knjigovođa a Torbi se, zajedno

  Glavni knjigovođa ga lagano kucnu po

  sa ostalim muškim rođacima iz drugih ode‐

  ramenu.

  ljenja, naprosto zabavljao. Provera tereta

  »Da, gospodine?«

  odvijala se neposredno pre istovara, obe

  »Da li vi selite taj sanduk ili od njega

  operacije izvođene su ručno, po vlastitom

  pravite krevet?«

  sistemu Sisua, pošto ovaj brod nije do‐

  Tri (lokalna) dana kasnije, Torbi je za‐

  puštao ulazak lučkih radnika, čak i kada bi

  vršio sa poslovima oko istovara; bio je

  to značilo angažovanje većeg broja ljudi.

  spreman da sa Fricom siđe s broda. Upravo

  Lozijanci nisu naplaćivali taksu; upako‐

  je završavao s tuširanjem kada ga Šef

  vane bale verga‐lišća slobodno su iskrca‐

  palube iznenadi u kupaonici i važno reče:

  vane iz broda, pravo do kupca. S obzirom

  »Pozdravi od kapetana! Knjigovođa Torbi

  na kompresivnu ventilaciju, u skladištu se

  Beslim‐Krosa treba hitno da mu se javi!«

  osećala oštra, narkotička aroma koja je

  »U redu, Šefe palube«, odgovori Torbi,

  podsećala Torbija na svetlosne godine koje

  žurno se obuče, usput se javi Fricu i stušti

  su minule, na doba kada se, u opasnosti da

  se do kabine, nadajući se da je Šef palube

  bude uhvaćen i giljotiniran, kao šćućureni

  obavestio kapetana da će kasniti, zbog tu‐

  begunac, skrivao u jednoj od bala. Prija‐

  širanja...

  teljski nastrojeni kapetan sklonio ga je od

  Vrata su bila otvorena. Torbi započe sa

  sargonske policije...

  formalnim raportom ali ga kapetan prekide.

  Nemoguće, nemoguće. Njegov dom bio

  »Zdravo, sine. Uđi.«