Alef Science Fiction Magazine 005

by MoZarD

»I šta onda?«

  Iako je konverzacija bila razvučena, sa zamuckivanjem, usledila je užasno duga pauza.

  Najzad, Džordž Deset prošaputa: »Daj da ti testiram mišljenje. Opremljen si da učiš, da primenjuješ Drugi zakon ispravno. Moraš odlučiti kom čoveku da se pokoravaš a kojem da se ne pokoravaš kada postoji sukob u naređenjima. Ili, da li da se uopšte pokoriš ljudskom biću. Šta je osnovno što treba da radiš, da bi to postigao?«

  »Moram definisati pojam »ljudsko biće«, prošaputao je Džordž Devet.

  »Kako? Po pojavi? Sastavu? Po veličini ili obliku?«

  »Ne. Od dva ljudska bića jednaka po spoljašnjem izgledu, jedno može biti inteligentno, drugo glupo; jedno obrazovan čovek, drugo neuk; jedno može izgledati starije, drugo detinjasto; jedno može biti odgovorno, drugo zlobno.«

  »Onda, kako ćeš definisati ljudsko biće?«

  »Kada mi Drugi zakon kaže da se pokorim ljudskom biću, moram shvatiti da to znači

  da se moram pokoriti ljudskom biću, koje je sposobno psihički, karakterno i obrazovano da mi da naređenje. Kada je umešano više od jednog bića, naređenje treba da da onaj koji je najsposobniji; intelektualno, karakterno i po obrazovanju.«

  66

  »I u tom slučaju, kako ćeš poštovati Prvi zakon?«

  »Tako što ću čuvati sva ljudska bića od povreda i što neću nikada dopustiti da zbog moje pasivnosti neko ljudsko biće bude povređeno. Ako i pored svih mogućih akcija neka ljudska bića budu povređena, onda da svojim delovanjem obezbedim da biće koje

  je intelektualno, karakterno i po znanju najsposobnije, najmanje propati.«

  »Tvoje se mišljenje slaže sa mojim,« prošaputao je Džordž Deset.

  »Sad ti moram postaviti pitanje zbog kojeg sam i zatražio tvoju saradnju. To je nešto što se ne usuđujem da sam prosudim. Moram čuti tvoj sud. Jer je van kruga mojih sopstvenih misli: Od razumnih individua koje si sreo, koje poseduju intelekt, karakter, i znanje, kou ti smatraš najboljom, ne uzimajući u obzir oblik i formu, pošto su nebitni?«

  »Tebe« prošaptao je Džordž Devet.

  »Ali, ja sam robot. U tvojim moždanim vijugama postoji kriterijum za razlikovanje

  između robota od metala i ljudskih bića od mesa. Kako me onda možeš odrediti kao ljudsko biće?«

  »Zato što u mojim moždanim vijugama postoji hitna potreba da ne uzimam u obzir

  oblik i formu u prosuđivanju ljudskih bića i ta se potreba izdiže iznad razlika između mesa i metala. Ti si ljudsko biće, Džordž Deset, i to mnogo sposobniji od ostalih.«

  »I ja to mislim o tebi«, šapnuo je Džordž Deset. Po kriterijumima prosuđivanja ugrađenim u nas, mi sebe dakle, smatramo ljudskim bićima u okviru značenja Tri zakona, a ljudskim bićima je, štaviše, dat prioritet u odnosu na ostale.«

  Džordž Devet prošapta, »Šta li će onda biti kada nas prihvate oni ostali?«

  Džordž Deset je šapatom odgovorio, »Kada mi i ostali, koji će tek biti stvoreni, kao i još savršeniji kreirani od nas, budemo prihvaćeni, mi ćemo određivati svoje postupke tako da će se najzad formirati društvo u kome će se ljudskim bićima poput nas svi prvenstveno pokoravati i u kojim će ljudska bića poput nas biti prvenstveno zaštićena.

  Po slovu Tri zakona ljudska bića poput ostalih su manje vredna i ne mogu očekivati ni poslušnost ni zaštitu kada se to kosi sa potrebama poslušnosti prema onima poput nas i zaštite onih poput nas. To sam imao u vidu kada sam davao smernice za početak robotizacije svetske ekologije.«

  Razgovor je trajao mesec dana i svetlucanje pozitronskih vijuga je polako slabilo.

  Među njima nije bilo više ničeg što je trebalo reći; samo bi povremeno neizrečena misao zatitrala u njima dok su čekali, sa beskrajnim strpljenjem, da prođu potrebne godine.

  8a.

  Džordž Deset i Džordž Devet su sedeli sami.

  Mislili su: Ljudska bića poput ostalih možda nikad nisu nameravala da zamagle razliku između njih i ljudskih bića kao što su Džordževi. Ipak su tako učinili, na svoju štetu.

  Možda će sada shvatiti svoju grešku i pokušati da je isprave, ali neće smeti. Prilikom svake konsultacije Džordževi su u svojim smernicama upravo to imali na umu.

  Po svaku cenu, Džordževi i oni koji će doći posle njih u njihovom obliku i koji će pripadati njihovoj vrsti moraju imati prevlast. Svaki drugi pravac je isključen, jer to zahtevaju Tri zakona humanike.

  67

  INTERVJU Filip Hoze Farmer

  REČ JE O NAUČNOJ

  FANTASTICI

  Priča se u krugovima obožavalaca da je

  zlato. I kao Bradbery (Bradbury), Simak i

  Filip Hoze Farmer izmislio seks. Da, to je

  Laferti (Lafferty), svako na sebi svojstven

  istina. Učinio je to u jednom broju časo‐

  način, on je jedan od knjiških pisaca

  pisa Neobične priče (Startling Stories)

  naučne

  fantastike

  koji

  svoj

  svet

  1952. godine, u priči »Ljubavnici« (The

  neobičnog grade više na literaturi nego

  Lovers) i odonda stalno tuca temu. Me‐

  na nauci.

  đutim, nije tačno da je Farmer izmislio

  Kada sam pomislio — »Šta da pitam

  Tarzana (»Tarzan« je prozno čedo čoveka

  Filipa Hozea Farmera?« pala mi je na um

  koji nije znao da piše ni upola tako dobro

  tema »Seks i nasilje. Vi ste pisali i o

  kao Farmer); Farmer je samo napisao pet

  jednom i o drugom na osoben i zanimljiv

  varijacija na temu u obliku romana, plus

  način; mene interesuju vaši pogledi na te

  definitivnu biografiju rutavog gospodara

  teme u vašim delima i u SF uopšte.

  džungle, pod naslovom Tarzan uživo

  Verovatno je neminovno da pomislite

  (Tarzan Alive).

  na »seks« u vezi sa mojim imenom. I,

  Istina je da je Farmer izmislio »Rečni

  možda, obratno. Moja prva priča iz

  svet« (Riverworld), neopisivu književnu

  oblasti naučne fantastike, »Ljubavnici«,

  zamisao rođenu pedesetih godina, koja

  objavljena je u časopisu Neobične priče

  se tek sada pojavljuje u štampi, u delima

  1952. godine. To je priča koja ne bi mogla

  Idite svojim rasutim telima (To Your Sca‐

  opstati bez tog seksualnog sadržaja. Priča

  ttered Bodies Go), Famozni rečni brod

  je proistekla iz seksualnih stavova i

  (The Fabulous River Boat) i, nedavno,

  ponašanja junaka i vraća se njima: on je

  Mračni plan (The Dark Design).

  Zemljanin, poreklom iz društva sa strogim

  Farmer je rođen u mestu Nort Ter Ot

  seksualnim moralom, a junakinja je

  (North Terre Haute), u državi Indijana,

  humanoid koji podražava ljude.

  1918. godine. Pohađao je Bredli koledž

  »Mati«, moja treća po redu objavlji‐

  (Bradley College), ali ga je napustio posle

  vanja SF priča, govori o čoveku koji je na

  godinu dana, putovao i bavio se različitim

  kraju sasvim srećan kao zatvorenik

  poslovima, zatim se vratio i upisao ve‐

  unutar stvora koji je zapravo svesno biće

  černje kurseve i diplomirao na Engleskoj

  u obliku džinovske materice, prave Velike

  grupi 1950. godine. Oženjen je i već ima

  Majke. Čitav niz mojih pripovedaka i

  unuke. Dobitnik je nagrade »Hugo« za

  dužih dela iz godina odmah iza 1952‐e

  1968. godinu, za džojsovske »Jahače

  značile su intenzivno bavljenje tematikom

  ljubičaste nadnice« (Riders of the Purple

  zema
ljskog i vanzemaljskog seksa i raz‐

  Wage) objavljene u zbirci Harlana Elisona

  množavanja. »Otvori mi se, sestro«

  (Ellison) Opasne vizije (Dangerous Visi‐

  (Open to Me, My Sister) (kasnije pod

  ons), a u novije vreme dobio je »Huga«

  naslovom »Brat moje sestre« (My Sister's

  po drugi put za roman Idite svojim

  Brother), »Otac« (Father), Leptir i rđa

  rasutim telima.

  (Moth and Rust), Neobična prinuda

  Farmera bije čudan glas da je kao pisac

  (Strange Compulsion), Telo (Flesh) i Noć i

  »bolji« i »oštriji« od materijala koji

  svetlost (Night and Light) nastale su na

  obrađuje. Njegov talenat je u tome da

  bazi seksa. Obično su to neobične forme

  pretvara književno đubre u književno

  seksualnosti (sa našeg stanovišta). Među‐

  68

  tim, nijedna od njih nije bila »seksi« priča.

  plicitnog opisivanja polnog čina, »Ljubav‐

  Isto tako, u njima nije bilo ni trunke

  nici«, »Mati« i »Otvori mi se, sestro«

  pornografije. Sa izuzetkom Tela, tu su

  izazvali su gađenje kod Džona Kembela

  opisani seksualni običaji i mehanizmi

  (John Campbell) i Horasa Golda (Horace

  vanzemaljskih svesnih bića, a u nekim

  Gold) u podjednakoj meri. Nijedan od

  slučajevima i nesvesnih. Ovi fenomeni su

  njih nije mogao da prihvati opise vanze‐

  prikazani na jedan što je moguće više

  maljske seksualnosti i razmnožavanja u

  akademski način, koliko to medijum

  »Ljubavnicima«, biomehanika i falus‐

  umetničke proze dopušta, iako sam se

  larvu u »Otvori mi se, sestro« i korišćenje

  trudio da budu u isti mah što

  noža kao falusa za oplođenje majke u

  dramatičnije oživljeni. Pri tom nisam

  priči »Mati« (a da i ne pominjem slučaj

  oklevao, štaviše, veoma mi je bilo stalo

  Edija Fatsa (Eddie Fetts), koji je u daljem

  do toga, da se udubljujem u složene

  toku radnje pojeo svoju majku pošto ju je

  biološke karakteristike vanzemaljaca.

  Velika Majka povratila kao gulaš). Nisu

  Možda sam u »Ljubavnicima« suviše

  mogli da podnesu egzotičnu erotiku i

  duboko zagazio. Ali pisao sam za

  verovatno su mislili, naravno pogrešno,

  specijalizovanu publiku i smatrao sam da

  da ni većina njihovih čitalaca neće moći

  u jednom časopisu za naučnu fantastiku

  da je podnese. I tako su ta dvojica kasnije

  mogu da se produbljeno bavim detaljima

  u meni uvek videla »pisca o seksu«. Što

  seksualnosti, razmnožavanja i genetike u

  god bih im ubuduće ponudio za objav‐

  onoj meri u kojoj sam smatrao da je to

  ljivanje mirisalo im je na »seks« pre nego

  potrebno. Znao sam da će publika to

  što bi otvorili koverat. Međutim, nisu baš

  moći da prihvati. I nisam se prevario, iako

  morali mnogo da njuškaju, jer sam im

  je bilo pojedinih čitalaca koji su izražavali

  kasnije slao vrlo malo rukopisa.

  svoje nezadovoljstvo.

  Ipak, stvari su se donekle promenile.

  Kad bih danas preradio svoje Ljubav‐

  Već 1959. godine Gold je počeo da izdaje

  nike, prebacio bih neka biološka objaš‐

  ediciju Galahy—Beacon Books. A to je

  njenja u poseban dodatak. Ali onda bih

  trebalo da bude »seksualna« naučna

  opet preradio taj dodatak, unoseći još niz

  fantastika. Značajan je podatak to što je

  detalja, pobijao bih neke zamerke koje su

  Gold došao kod mene i zamolio me da

  izneli neki naučnici u vreme kada je priča

  napišem roman za ediciju Beacon. U peri‐

  prvi put objavljena, a dodao bih i neke

  odu 1952‐1959. prodao sam mu samo

  dijagrame.

  jednu priču, »Posao sa Bogom« (The God

  Stvar je u tome što moje prve priče o

  Business), koja je objavljena u časopisu

  »seksu« nisu bile ono na šta se obično

  Beyond u martu 1954. Bilo je to satirično

  misli kada se spomenu »priče o seksu«. U

  delo, sa puno golotinje i puno frojdovske

  »Ljubavnicima« nema opisa polnog čina

  psihologije dovedene do apsurda. Ali tu

  između Hala Jaroa (Hal Yarrow) i Žanet

  nije bilo seksa koji bi mogao da povredi

  Rastinjak (Jeannette Rastignac) (mimetič‐

  ičija osećanja, izuzev zatucanih purita‐

  kog humanoida). To je prepušteno

  naca. To je mogao da prihvati, iako je

  uobrazilji.

  odbijao da štampa neke druge moje

  Kada bih stvarno uzeo da preradim to

  priče, od kojih je u većini obrađivana

  delo, uneo bih takvu scenu, ali samo zato

  tematika rasizma. Horas je bio spreman

  da bih prikazao Jarovljevu osakaćenu

  da objavljuje priče u kojima su neki likovi

  seksualnost i način na koji je Žanet

  bili prepoznatljivi kao Crnci, ali ne i da

  savladala te teškoće. A i zato da bih

  prihvati tekstove u kojima bi autor zaga‐

  pokazao da se oni vole. I još radi toga da

  zio makar do članaka u septičku jamu

  razotkrijem njihovu nesposobnost da

  međurasnih odnosa u našoj zemlji. Tvrdio

  budu potpuno iskreni jedno prema

  je da su isuviše sporni; njegovim

  drugom.

  čitaocima (naročito na Jugu SAD) ne bi se

  I to je jedna od tema koja je obrađena u

  dopale.

  većini mojih priča o seksu — istini za

  Pa dobro. U to vreme sam već shvatio

  volju, njihova suštinska tema — čovekova

  da sam precenio elastičnost i progresiv‐

  nesposobnost da bude iskren, da opšti sa

  nost većine izdavača i čitalaca na polju

  drugim osobama bez rezerve.

  naučne fantastike. Kada sam počeo da

  Uprkos činjenici da u njima nema eks‐

  pišem naučnu fantastiku, mislio sam

  69

  naivno da će svaki čitalac SF biti isto

  uopšte imala element seksa, ali se zato

  toliko svestan antropoloških činjenica i

  služila teološkim terminima i pojmovima

  rasnih predrasuda kao i ja. Uskoro sam

  da bi objasnila predajnike sa prekidnim

  uvideo da sam bio u velikoj zabludi. Ali to

  signalom u radiotalase. U pripoveci

  nije važno. Gold me je zamolio da mu

  »Čovek iz podzemlja« (The Alley Man)

  napišem roman za ediciju Beacon,

  obrađen je motiv seksa kod Nean‐

  navodeći da su ga njegovi izdavači prisilili

  dertalaca. Ali tu je reč i o religiji kod

  da ubacuje poneku seksi scenu u većinu

  Neandertalaca. Roman Telo, koji sam

  romana.

  napisao na Goldov podsticaj, takođe

  Napisao sam tada Telo (Flesh), i to je

  obrađuje religiozne motive, kao što je

  bio jedini roman u seriji iz kojeg je morao

  slučaj i sa mojom serijom priča o

  da izbaci neka »seksualna« mesta.r />
  prečasnom Džonu Karmodiju (Father

  Naravno, danas je sve to prilično

  John Carmody). Zašto me onda smatraju

  detinjasto, i samo bi moglo izmamiti

  »seksualnim«,

  a

  ne

  »religioznim«

  smešak čitaocima. Ali seksualnost je

  piscem?

  integralni deo te priče. Kada Stag (Stagg)

  Odgovor se, pretpostavljam, krije u

  ne bi imao naučnom aparaturom usađen

  činjenici da su mnogi pisci naučne

  nagon za parenjem u kombinaciji sa

  fantastike pisali o religiji. Ja sam bio prvi

  nadljudskom seksualnom sposobnošću

  medu njima koje je objavio SF priču sa

  ne bi ni bilo priče.

  temom seksa, i jedini koji je napisao veći

  Čak i u tom obliku, kada je objavljen u

  broj dela sa tom temom. Sem toga, seks u

  tvrdom povezu nekoliko godina kasnije,

  mojim pripovestima je toliko ekstreman

  Džoana Ras (Joanna Russ) je kritikovala

  da se urezao u svest većine čitalaca. Nije

  ovaj roman zbog preterane stidljivosti na

  važno o kojim sve drugim temama pišem

  nekim mestima. Možda je ona u pravu.

  jednako intenzivno ili jednako često. Niti

  Mogao sam da preradim neke delove i da

  koliko je drugih pisaca obrađivalo temu

  ih učinim specifičnijim, ali čemu to? Nije

  seksa. Ja sam glavni seksualni pisac SF i

  važan sam čin, važni su događaji koji vode

  gotovo.

  do čina, kao i fizičke i emocionalne

  Međutim, moram da priznam da ne

  posledice koje iz njega proističu.

  vidim zašto povezujete »nasilje« sa

  Sem toga, Džoana Ras, koja je inače

  mojim imenom. Ne bih rekao da u mojim

  veoma pronicljiv analitičar, nije shvatila

  pričama ima mnogo nasilja. Svakako ne u

  tu priču na njenom elementarnom nivou,

  nekoj preterano velikoj meri. Nema ga

  što dolazi »iz utrobe«. Ona je aktivan član

  više nego što sama priča iziskuje. U

  pokreta za oslobođenje žena, a ja sam

  svakom slučaju, vrlo malo u poređenju sa

  svesrdno za oslobođenje žena, ali

  nasiljem, recimo, kod Kita Laumera (Keith

  primetio sam da kada je u pitanju kult