Alef Science Fiction Magazine 019

by MoZarD

  Lord Fejd pogleda Heina Husa sa iznenađenjem. Krupni Glavni Baksuzlija nikada ranije nije govorio sa takvim pesimizmom i melanholijom. »Onda govori. Slušaću.«

  »Bojim se da više ne zavisimo od logike i baksuziranja. Naši preci su bili vrači, magovi. Oterali su Prvi Narod u šume. Da bi nam se osvetio, Prvi Narod je usvojio naše

  drevne metode. Zabrinut sam. Možda se moramo okrenuti misticizmu naših predaka.«

  Lord Fejd uzdahnu. »Ako Isak Komandor može da začara Prvi Narod, takav potez

  neće biti neophodan.«

  »Svet se menja«, reče Hein Hus. »U jedno sam siguran: stara vremena stabilnog znanja su prošla. Budućnost je za ljude oštroumlja i mašte. Neortodoksni Sem Salazar

  može postati efikasniji od mene. Svet se menja.«

  Lord Fejd se nasmeja. »Kada dođe taj dan, proglasiću Sema Salazara Glavnim

  Baksuzlijom i imenovati ga lordom Fejdom takođe a ti i ja ćemo se povući u neku kolibu

  na pašnjaku.«

  X

  Dva dana kasnije, lord Fejd dođe kod Isaka Komandora, raspitujući se kako napreduje.

  Komandor odbi da išta kaže. Prođoše još dva dana i lord Fejd se ponovo raspita, ali ovog puta navaljujući da sazna i sve detalje. Komandor ga odvede u svoju radionicu gde

  je desetak opčinitelja i šegrta radilo oko ogromnog stola. Gradili su model naselja Prvog Naroda u Divljoj Šumi.

  »Duž obale jezera«, reče Komandor, »postaviću veliki broj lutaka sa osnovnim

  svojstvima Prvog Naroda. Kada to bude gotovo, radiću na magiji i razoriti stvorenja.«

  »Dobro. Želim ti svu sreću«, reče lord Fejd i napusti radionicu. Potom ode u kupolu

  na vrhu zamka, gde je počivalo drevno oružje Paklena Usta. »Džambarte! Gde si?«

  Održavalac oružja, mali rastom, trbušast i sa crvenim nosem, javi se smesta: »Da,

  gospodaru.«

  »Došao sam u inspekciju Paklenih Usta. Jesu li spremna za upotrebu?«

  34

  »Spremna su, moj gospodaru. Nauljena, izglancana, podmazana... i najmanji delić

  je kao celina...«

  Lord Fejd poče sa razgledanjem Paklenih Usta — teškog cilindra prečnika dva

  metra, šest metara dugog i sa cevima od blistavog bakra. Nema sumnje da je Džambart

  bio veoma vredan. Na oružju se nije moglo videti ni zrnce prašine ili mrlja od rđe.

  Zadovoljan, lord Fejd notapša Džambarta po ramenu i spusti se na četvrti horizont.

  Na jugu se nalazila plodna dolina, zapadno su se prostirali pašnjaci a na severu i istoku nazirala se maglina Divljih Šuma.

  Obuzet zadovoljstvom zbog lepog pogleda sa četvrtog horizonta ali i zbog činjenice

  da su Paklena Usta spremna za trenutno dejstvo, lord Fejd se uputi ka radionici Glavnog Baksuzlije Heina Husa.

  Glavni Baksuzlija leškario je na ležaju, zagledan u tavanicu. Kod klupe je stajao Sem

  Salazar, okružen bocama i posuđem.

  Lord Fejd zbunjeno pogleda šegrta. »A šta ti radiš ovde?«, upita ga osorno.

  »Ništa naročito, moj gospodaru«, odgovori Sem Salazar s izrazom krivice na licu.

  »Ako si besposlen, onda sidi i pomozi Isaku Komandoru«.

  »Nisam besposlen, lorde Fejd.«

  »Pa kog đavola onda radiš?«

  Sem Salazar pogleda prema klupi. »Ne znam.«

  »Onda si besposlen!«

  »Ne, nisam. Zauzet sam. Sipam različite tečnosti na penu. To je pena Prvog

  Naroda. Pitam se kako će koja delovati. Voda je ne rastvara, kao ni alkohol. Toplota je lagano nagriza, emitujući gust dim.«

  Lord Fejd ga prezrivo pogleda. »Zabavljaš se kao neko dete. Pođi ka Isaku

  Komandoru, tamo možeš da budeš od neke koristi. Kako misliš da postaneš baksuzlija?

  Da se igraš onako kako se deca igraju kockicama?«

  Hein Hus se nakašlja. »Štetu ne pravi nikakvu a Isak Komandor ume i sam da radi.

  Salazar neće nikada postati baksuzlija. To mi je odavno postalo jasno.«

  Lord Fejd slegnu ramenima. »Tvoj je šegrt i sva odgovornost je na tebi. U redu. Ima

  li kakvih novosti iz drugih zamkova?«

  Hein Hus pročisti grlo, još jednom se nakašlja i spusti noge sa ležaja. »Njihovi gospodari dele tvoju zabrinutost. Tvoji bliži rođaci pripremaju trupe koje će ti biti stavljene na raspolaganje.«

  Lord Fejd zadovoljno klimnu. »Za sada nema razloga za žurbu. Prvi Narod se drži

  svojih šuma. Fejd Kip je, naravno, neosvojiv, premda bi oni mogli da nagrnu u dolinu...«

  Za trenutak zastade i zamisli se. »Neka Isak Komandor izvede svoju magiju. Onda ćemo

  videti.«

  Odjednom se sa klupe začu neko šištanje pa odmah potom i eksplozija. Sem

  Salazar, kao da se izvinjava, okrenu se prema njima a lord Fejd se namršti i bez reči izađe iz prostorije.

  »Šta to bi?«, upita Hein Hus bezbojnim glasom.

  »Ne znam.«

  Hein Hus frknu s gađanjem. »Smešno. Ako želiš da stvaraš čuda, moraš da

  primenjuješ moju proceduru. Stvaranje čuda nije baksuziranje već ima čvrsta pravila.

  Trebalo bi da zapisuješ šta ti kažem, jer je vrlo složeno.«

  Sem Salazar klimnu i okrete se prema klupi.

  35

  XI

  Tokom dana stigoše u Fejd Kip vesti o ratobornosti Prvog Naroda. Na Hanimos Hilu, zapadno od Šumske pijace lutajuća grupa Prvog Naroda poseti logor pastira; trnovitim

  mačevima behu poubijane mnoge ovce u torovima a, kad se pastiri usprotiviše, Prvi Narod napade i njih. Mnogo pastira bi takođe poubijano a ostatak ovaca doslovno masakriran. Sledećeg dana pristigoše i druge novosti: četvoro dece kupalo se u reci Brastok, kod Džilbert Ferija: tamo th napadoše ogromne vodene bube i rastrgoše ih na

  komadiće. Na drugoj strani Divlje Šume, pak, u podnožju samog Zamka Oblak, seljaci koji su tamo raščišćavali zemljište za sadnju vinograda otkriše čitava jata crnog metilja koji je uništavao lozu — sve, lišće, grane, stablo, koren. U trenutku kada su počeli da uništavaju ašovima metilje napadoše ih ose i izujedaše do smrti.

  Adam MekAdam izvesti o svim ovim incidentima lorda Fejda koji razbešnjen ode

  do Isaka Komandora. »Koliko ti još treba da budeš spreman?«

  »Spreman sam sada. Ali moram da se odmorim i sredim. Sutra ujutru ću ih

  začarati.«

  »Što pre to bolje! Ta stvorenja su napustila svoju šumu; napolju su i ubijaju ljude!«

  Isak Komandor se počeša po bradi. »To se i moglo očekivati.«

  Lord Fejd se ne obazre na primedbu. »Pokaži mi svoju živu sliku.«

  Isak Komandor ga povede u radionicu. Model je bio dovršen, sa simuliranim Prvim

  Narodom; svaka figura bila je povezana malim, očvrslim mlazom pene. Isak Komandor

  pokaza rukom na sud ispunjen tamnom tečnošću. »Objasniću ti osnovu čaranja. Kada

  sam obilazio logor, na sve strane sam tražio snažne simbole. Nesumnjivo ih je bilo mnogo, ali nisam mogao da ih prepoznam. Međutim, setio sam se okolnosti iz bitke kod

  zasada: kada su stvorenja bila napadnuta, kada im je priprećeno vatrom i smrću, počeli

  su da luče penu zagasito ljubičaste boje. Očito je da je ljubičasta pena povezana sa smrću. Moje čaranje ce se zasnivati na tom simbolu.«

  »Onda se dobro odmori ne bi li ti čaranje što bolje uspelo.«

  Sledećeg jutra Isak Komandor, obučen u dugu crnu mantiju i sa maskom demona

  Narda na glavi, započe sa koncentracijom. Ude u svoju radionicu i zatvori vrata za sobom.

  Prođe jedan sat, pa drugi; Lord Fejd je doručkovao u društvu, svog rođaka koji je

  zauzeo stav cinične bezbrižnosti. To ga je nerviralo pa je skočio od stola i izašao u dvorište. »Gde je Hein Hus?«, doviknuo je stražarima. »Dovedite ga ovamo.«

  Hein Hus se gegajući pojavi iz svojih odaja. Lord Fejd pokaza rukom prema

  radionici Isaka K
omandora. »Šta se događa? Uspeva li?«

  Hein Hus pogleda ka radionici. Baca moćne čini... Osećam zbrku, bes...«

  »Kod Komandora ili kod Prvog Naroda?«

  »Nemam pravi kontakt. Mislim da upravo šalje poruku u njihove umove. Vrlo težak

  zadatak, kako sam ti već objasnio. U početnom stadijumu je postigao uspeh.«

  »U početnom stadijumu je postigao uspeh.«

  »U početnom? Šta još preostaje?«

  »Dva najvažnija elementa čaranja: prijemčivost žrtve i preciznost simbola.«

  Lord Fejd slegnu ramenima. »Ne zvučiš baš optimistički.«

  »Nesiguran sam. Možda su pretpostavke Isaka Komandora ispravne. Ako je tako, i

  ako je Prvi Narod visoko prijemčiv, danas će se dogoditi velika pobeda a Komandor će

  36

  postići veličanstvenu manu!«

  Lord Fejd je buljio u vrata radionice. »I, šta sada?«

  Oči Heina Husa gotovo pobeleše od zamišljenosti. »Isak Komandor je blizu smrti.

  Danas više neće moći da čara.«

  Lord Fejd se okrete i mahnu opčiniteljima. »Uđite u radionicu i pomozite svom učitelju!«

  Opčinitelji se sjuriše prema vratima i nađoše ih otvorena. Isak Komandor je ležao

  zgrčen na tlu, prekriven ljubičastom penom. Lord Fejd priđe bliže. »Šta si postigao?

  Govori!«

  Oči Isaka Komandora behu napola zatvorene a usne drhtave i vlažne. »Razgovarao

  sam s Prvim Narodom, sa čitavom rasom. Poslao sam simbol u njihov um...« To reče i

  nemoćno obori glavu.

  Lord Fejd uzmaknu. »Odnesite ga u njegove odaje i smestite na ležaj.« Potom se

  okrete, nervozno grizući svoju donju usnu. »I dalje ne znamo šta je postigao.«

  »Ah«, reče Hein Hus, »znamo, znamo!«

  Lord Fejd frknu: »Šta? Šta kažeš?«

  »Zavirio sam u Komandorov um. Koristio se simbolom ljubičaste pene... Saznao je

  da ljubičasta pena ne predstavlja smrt već strah za sigurnost zajednice, očajanje.«

  »U svakom slučaju«, reče lord Fejd posle izvesnog vremena, »nije načinjena

  nikakva šteta. Prvi Narod će teško postati još neprijateljskiji.«

  Tri sata kasnije, izviđač pomahnitalo dojuri u dvorište, skoči sa konja i otrča ka lordu Fejdu. »Prvi Narod je napustio šumu. U ogromnom broju. Na hiljade njih.

  Napreduju ka Fejd Kipu!«

  »Neka napreduju!«, reče lord Fejd. »Utoliko bolje! Džimbarte, gde si?«

  »Ovde, gospodine!«

  »Pripremi Paklena Usta. Neka svi budu u pripravnosti!«

  »Paklena Usta su uvek spremna, gospodine!«

  Lord Fejd ga pogleda preko ramena. »A sad nestani. Bernarde!«

  Poručnik Fejdovih trupa priđe trčećim korakom. »Spreman, lorde Fejd.«

  »Prvi Narod napada. Opremi svoje ljude protiv osa i dobro ih nahrani. Biće nam potrebna sva snaga koju možemo da prikupimo.«

  Potom se lord Fejd okrete ka Heinu Husu. »Pošalji glasnike u sve zamkove i sva veća imanja, naredi našim rođacima da nam se pridruže, sa svim svojim trupama i oružjem. Pošalji glasnike u Belgard Hol, u Boghoten, Kamber i Kendlvejd. Požuri!«

  Hus podiže ruku. »Već sam to učinio. Zamkovi su upozoreni. Oni znaju šta nam je

  potrebno.«

  »A Prvi Narod? Možeš li da osetiš njihov um?«

  »Ne«.

  Lord Fejd se udalji. Hein Hus pođe prema glavnoj kapiji, izađe i krete u obilazak zamka, zamišljeno posmatrajući crne zidove kula bez prozora — otporne na najstarija

  čudesna oružja. Visoko na vrhu krova, Džambart, opslužitelj oružja, radio je pod kupolom, glancajući površinu drevnog oružja.

  Hein Hus se vrati u zamak. Lord Fejd mu priđe i zabrinuto upita. »Šta si video?«

  »Samo zamak, zidine, kule, krov i Paklena Usta.«

  »I, šta misliš?«

  »Mnogo štošta.«

  37

  »Ne sarađuješ baš naročito. Više znaš nego što kažeš. Bolje ti je da progovoriš, pošto ćeš i ti, ukoliko Fejd Kip padne u ruke divljaka, umreti sa svima ostalima.«

  Vodenaste oči Heina Husa zagledaše se u oči lorda Fejda. »Znam šta znam. Prvi Narod napada. Dokazali su da nisu glupi. Nameravaju da nas ubiju. Oni nisu baksuzlije:

  oni ne mogu da nas začaraju ili isteraju pomoću magije. Ne mogu da provale zidine.

  Dakle, kakvi su njihovi planovi? Ne znam. Hoće li uspeti? Ni to ne znam. Ali vreme apsolutne moći baksuzlija je prošlo. Mislim da se ne smemo osloniti na čudo. Odnosno,

  upravo se moramo osloniti na čudo, onako kako to čini Sem Salazar kad sipa tečnost na

  penu.«

  Trupe oklopnih konjanika projahale su kroz kapije: ratnici iz okoline Belgard Hola.

  U sledećih nekoliko časova pristizali su kontingenti iz ostalih zamkova, sve dok dvorište nije bilo prepuno konja i jahača.

  Dva časa pre zalaska sunca na pašnjacima se ukazao Prvi Narod. Činilo se da ih je

  veliki broj, te da naprosto lutaju pašnjacima bez organizacije i ikakve discipline.

  Do lorda Fejda je doprla želja uzavrele krvi ljudi iz ostalih zamkova da se što pre

  bace na Prvi Narod i satru ih; međutim, lord Fejd je uživao što vidi raštrkanu gomilu Prvog Naroda. »Pustite ih da se približe — i Paklena Usta će ih progutati! Džambarte!«

  »Na službi, lorde Fejd!«

  »Hajdemo, sad Paklena Usta imaju reč!« I pohita za Džambartom prema vrhu

  kupole.

  »Usmeravaj Paklena Usta pravo na divljake!«

  Džambart skoči na bleštave točkiće i poluge; oklevao je trenutak a onda strastveno

  okrenuo centralni točak. Lord Fejd opazi izvesno podrhtavanje oružja ali ne začu ništa.

  Sa izrazom zaprepašćenja pogleda Džambarta. »Oružje je neposlušno!«

  »Neposlušno, gospodine? Opalilo je kao iz pravih usta pakla!«

  »Zašto se ništa nije čulo?«

  »Tako je programirano, nije moja krivica.«

  Lord Fejd ne reče ništa. Paklena Usta su sada bila usmerena ka ogromnoj beloj masi iz pravca Divlje Šume. Džambart je pokrenuo drugi točak i Paklena Usta su još jednom zadrhtala.

  Ljubičasti mlaz radijacije pade posred gomile Prvog Naroda, ubivši dvadesetak

  prilika.

  »Brzo!«, povika lord Fejd. »Pucaj ponovo! Pucaj!« Džambart povuče ručicu, okrete

  glavni točak, ali se ništa ne dogodi. On pokuša ponovo, sa istim rezultatom. »Očigledno su se Paklena Usta zamorila!«

  »Paklena Usta su mrtva!«, viknu lord Fejd. »Prevario si me! Paklena Usta su neispravna!«

  »Ne, ne«, usprotivi se Džambart. »Paklena Usta se odmaraju. Negovao sam ih kao

  sopstveno dete. Izglancana su kao ogledalo!«

  Lord Fejd podiže ruke i očajničkim glasom povika: »Huse! Huse!«

  Hein Hus se pojavi i upita mirnim glasom. »Koja je hitnja?«

  »Paklena Usta ne pucaju! Izmadijaj još vatre za Paklena Usta! I to brzo!«

  »Nemoguće.«

  »Nemoguće?«, povika lord Fejd. »To je sve što čujem od tebe. Nemoguće,

  beskorisno, nepraktično. Izgubio si moć. Konsultovaću se sa Isakom Komandorem.«

  »Isak Komandor ne može da ubaci više vatre u Paklena Usta od mene.«

  38

  »Kakvo je to mudrovanje? On stavlja demone u ljude i sigurno je da može da ubaci

  vatru u Paklena Usta.«

  »Ma, hajde, lorde Fejd, ti znaš razliku između baksuziranja i prave magije.«

  Lord Fejd se okrete prema sluzi. »Dovedi mi Isaka Komandora!«

  Posle nekog vremena, u dvorište ude Isak Komandor, suvih usana i voštanog lica.

  »Potreban si mi«, reče mu lord Fejd. »Moraš obnoviti vatru u Paklenim Ustima.«

  Komandor kratko pogleda na Heina Husa koji je stajao nepomično i bez ikakvog izraza na licu. »Ne mogu to da učinim, moj gospodaru.«

&
nbsp; »Šta? Zar i ti to da kažeš?!«

  »Objasniću ti, lorde Fejd, razliku između čoveka i metala. Normalno ljudsko stanje

  je nešto na granici ludila; tokom svih epoha čovek je balansirao na oštrici noža između histerije i apatije. Njegova mu čula govore o svetu daleko manje nego što on to misli.

  Prost je trik obmanuti čoveka, ispuniti ga demonom i dovesti ga do izbezumljenosti, ubiti ga. Međutim, metal je neosetljiv; metal reaguje jedino kako diktira njegov oblik i stanje ili. pak, na osnovu magije.«

  »Onda usmeri magiju na Paklena Usta!«

  »Nemoguće.«

  Lord Fejd duboko uzdahnu i pokuša da se sabere. Potom laganu krenu prema

  izlazu iz zamka. »Dajte mi oklop i konja. Idemo u napad.«

  Kolona se formirala za kratko vreme; lord Fejd se nalazio na njenom čelu, praćen

  vitezovima i naoružanom pešadijom.

  »Čuvajte se pene!«, viknu lord Fejd. »Napadajte, udarajte, secite, povlačite se!

  Podignite vizire protiv pčela! Svaki od vas mora ubiti stotinu! Juriš!«

  Trupe krenuše prema hordama Prvog Naroda. Kopita konja zagaziše u močvaru.

  Bledo sunce na zapadu gotovo je dodirivalo horizont.

  Dve stotine koraka od Prvog Naroda, vitezovi nagnaše konje u galop. Podigoše mačeve i uz snažne povike stustiše se prema bezobličnoj masi. Svaki je želeo da bude

  prvi koji će udariti. Bezoblična masa Prvog Naroda se razdvoji; crne bube poleteše prema napadačima a za njima i duga mnogonoga stvorenja. Preplašeni konji počeše da

  njište, propinju se i prevrću. Bube su presecale vitezove kao da su od krhke gline. Lord Fejd bi zbačen s konja. Dočekavši jednu od buba, on mačem uspe da joj odseče nogu.

  Potom se baci na nju i odseče joj još jednu a potom i glavu.

  »Povlačite se!«, povika. »Povlačite se!«

  Vitezovi počeše da se povlače, sekući usput bube i mnogonoga stvorenja.

  »Organizujte dvostruke redove i napredujte polako, štiteći jedan drugog!«

  Ljudi počeše ponovo da napreduju. Naoružan trnovitim mačevima, Prvi Narod im

  krete u susret. Na svega desetak koraka od ljudi, Prvi Narod, kao po komandi, izvadi iz vreća crne kugle i poče da ih baca: lopte su odskakale od oklopa i razbijale se.