Alef Science Fiction Magazine 018

by MoZarD

  ARTUR KLARK: Neko, mislim da je to bio

  jedan od retkih autora koji piše već dugo i

  dr Džonson, rekao je; »Svaki čovek

  razvijao se i konstantno sazrevao, što je

  duguje nešto svojoj profesiji.« Ovo me

  malo ko u stanju da postigne.

  stavlja u moralnu dilemu, pogotovo što

  DEJVID VINGROUV: Brajan Oldis veoma

  sam u mlađim danima podosta mažnja‐

  utiče na moje vlastito pisanje. Toliko sam

  vao pohvalne kritike. Ali već godinama se

  zaokupljen njegovim delima da bi bilo

  užasavam da kažem išta dobro o ijednom

  nemoguće da to ne ostavi traga.

  živom autoru SF‐žanra.

  Takođe volim Filipa Dika zbog načina na

  Štaviše, ako bih bio dovoljno glup da se

  koji je baratao idejama, a čisto zbog

  izlajem koliko mi se dopada gospodin X,

  veličine zamisli mora se spomenuti Frenk

  ili (u današnje vreme čak češće) gospođa

  Herbert, autor »Dine«. Voleo bih da

  Y, osećao bih se krivim zbog svih još

  dodam i Džona Kroulija i Ursulu Legvin,

  boljih pisaca za koje ne znam. Po

  oboje zbog same lepote njihovih dela i

  »Lokusu,« samo u 1988‐oj je štampano

  zbog načina na koji pretvaraju SF‐ideje u

  skoro dve hiljade knjiga. Imao sam

  nešto vredno spomena.

  107

  DŽON BALARD: Moj ljubimac je još uvek

  doajen.

  Rej Bredberi. Sviđao mi se mnogo pre

  Varljivo je izdvajati novije autore, jer

  nego što sam postao SF‐pisac i mnogo

  mogu da blesnu kao meteori pa se

  godina je bio jedini SF‐pisac kojeg sam

  pretvore u pepeo, ali Majki Bišop stvara

  čitao.

  besprekornu literaturu baveći se važnim

  Među današnjim britanskim piscima,

  temama: evolucijom, politikom, AIDS‐

  uvek me čudi energija i maštovitost

  om...

  Majkla Murkoka. Neko ga je jednom

  KRISTOFER PRIST: Orvel i Grejem Grin

  opisao kao Aleksandra Dimu naših dana.

  ostaju pisci koji su na mene najviše

  Na kraju, mora se spomenuti kiberpank,

  uticali. U savremenom SF‐stvaralaštvu, ne

  čiji su najbolji predstavnici Vilijem Gibson

  možete ignorisati Vilijema Gibsona zbog

  i Brus Sterling.

  načina na koji je uveo u igru čitav novi

  BOB ŠO: Pisac kojeg najviše čitam je

  rečnik i slikovitost.

  Robert Šekli. Njegov sarkastični humor mi

  Iako se ovih dana bojim da SF‐literatura

  se jako dopada, pogotovu što u SF‐žanru

  brzo postaje isceđeni, propali žanr, moj

  humora nikad dosta. Jako volim i Teodora

  izbor pada na Brajena Oldisa zbog čiste

  Stardžena i Kliforda Simaka.

  enrgije njegovog pisanja i njegovih

  Ali vrhunac je Artur Klark, od početka

  sposobnosti kao stiliste engleskog jezika,

  moj omiljeni pisac, zbog sveprisutnog

  kao i zbog činjenice da je još uvek hrabro

  toka pristojnosti u njegovim knjigama koji

  posvećen i opredeljen za SF‐književnost.

  vas čini ponosnim što ste ljudsko biće.

  TANIT LI : Kada sam prvi put naišla na

  LIZA TATL: Kada sam bila mlađa, na

  Reja Bredberija, bilo je to kao kad nađete

  mene su najviše uticali Rej Bredberi,

  nešto za čim ste uvek tragali, osećaj

  Teodor Stardžen, Filip Dik i Orvel sa

  trenutnog prepoznavanja, većinom u

  svojom »1984«. To su ljudi zbog kojih

  njegovim divnim kratkim pričama. Kasnije

  sam želela da pišem. Ali, bez mnogo

  je došao šok susreta sa delima Teodora

  oklevanja, moja SF‐literatura za pusto

  Stardžena, koji tako uznemirava da je i

  ostrvo bila bi Ursula Legvin. Ona je

  danas, ponekad, preoštar za mene. Ali

  jednostavno najveća. Njen roman »Leva

  pisac koga danas najviše volim da čitam

  ruka tame« jedna je od retkih knjiga koje

  je Lujza Kuper jer je neverovatno filmična

  se ozbiljno suočavaju sa pitanjem seksa i

  sa snažnim dramskim klimaksima kakvi se

  pola.

  ne sreću često.

  JAN VOTSON: Mora se spomenuti Artur

  ROBERT HOLDSTOK: Rani SF‐uticaj na

  Klark, zbog svojih kosmičkih perspektiva i

  mene potiče od Najdžela Kmilova

  večito mladog osećaja za začuđujuće,

  »Kvotermas i ponor«, i na‐ravno, H. Dž.

  iako ne uvek zbog svjih spisateljskih

  Velsovog »Vremeplova«. Takođe me

  vrlina. U oba ova aspekta, on je pravi

  veoma impresionirao Isak Asimov. Ipak,

  naslednik Stejpldona kojeg, za razliku od

  najjači u pisanju fantastike koji sam

  Velsa, grubo ignoriše britanski kulturni

  pročitao jeste kraj istorijskog romana

  establišment koji teži ka naučnom slepilu.

  Naomi Mičison »Osvojeni«.

  Džon Braner je opipao puls budućnosti,

  Volim britanske pejsaže, pa moj glas

  a aplaudiram Ursuli Legvin koja je podigla

  dobija Kit Roberts. U knjigama kao što su

  zavesu sa seksualne politike. Robert

  »Divovi

  od

  krede«,

  »Pavane«

  i

  Silverberg je vrhunski zanatlija, a među

  »Unutrašnji točak«, njegovi opisi tih

  nedavno umrlim autorima, Filip Dik bi bio

  pejsaža su me duboko dirnuli.

  108

  •

  poslednjeg dela. A svi smo videli kako

  Onaj kojeg je najveći broj kolega

  snaga fantazmagorije njegovih »Satanskih

  odabrao bio je Brajan Oldis:

  stihova« pokreće milione ljudi. Mora da

  Na žalost, moji omiljeni SF‐pisci su

  je on najpoznatiji pisac na planeti otkad

  mrtvi: Meri Šeli, H. Dž. Vels, Olaf

  su Egipćani počeli da ispisuju hijeroglife.

  Stejpldon. Oni su raskrčili džunglu za sve

  Moj glavni izbor možda će mnoge

  nas. Onda je došao Filip Dik, koji nas je

  iznenaditi: Doris Lesing, pisac sa mnogim

  počastio

  jedinstvenim

  užitkom

  da

  interesovanjima, koja je vrlo povezana sa

  posmatramo kako se njegov talenat

  svetom, jaka i razumna ličnost vrlo svesna

  razvija kroz sve one zapanjujuće romane

  tamne strane ljudske prirode. Njena

  pune crnog humora.

  serija »Šikasta« je savršen primer kakva

  Ne mogu da zaobiđem Salmana Rušdija,

  bi jedna vrsta SF‐literature trebalo da

  koji nije baš pisac fantastike, ali njegov

  bude a i ona priznaje da dosta duguje

  prvi roman »Grajmus« često svrstavaju u

  Stejpldonu.

  ovaj žanr. Štaviše, Ser Džordž Štajner je

  Preveo i priredio:

  ukazao na SF‐ovski sadržaj njegovog

  Marko Fančović

  NAGRADNI KONKURS FANZINA „BLODNJAK”

  ZA DOMAĆU SF PRIČU ILI NOVELU

  NA SLOVENAČKOM JEZIKU

  Uredništvo fanzina BLODN
JAK raspisuje nagradni konkurs za originalne, do sada neobjavljene priče i novele na slovenačkom jeziku.

  Određene su nagrade:

  1. nagrada 100 DEM (dinarska protivvrednost)

  2. nagrada 80 DEM (dinarska protivvrednost)

  3. nagrada 50 DEM (dinarska protivvrednost)

  Za nagrađena dela autorima pripada takođe i honorar za sva objavljivanja. Pored

  nagrađenih dela uredništvo će otkupiti još četiri priče ili novele.

  Konkurs je anoniman; autorstvo se dokazuje četvrtom kopijom. Dužina dela ne

  sme prelaziti 60 kucanih strana (30 redova na strani, 65 znakova u redu), a poslednji rok za prispeće radova je 20. april 1990. Slati u tri primerka.

  Adresa: BLODNJAK

  Linhartova 86

  61000 Ljubljana

  Pravo učestvovanja na konkursu imaju svi državljani SFRJ, koji svoje radove pošalju

  na slovenačkom jeziku.

  Rezultati konkursa će biti objavljeni u časopisima „Življenje in tehnik” i „Alef”, kao i fanzinu „Blodnjak”.

  Nagređene priče biće objavljene u časopisu „Življenje in tehnika”, a prve dve priče

  s konkursa u antologiji „Tamni vilajet 2”.

  Nagređene i otkupljene priče i novele s konkursa izaći će u knjizi BLODNJAK zbirci

  slovenačke znanstvene fantastike, do decembra 1990. godine.

  109

  PORTRET PISCA

  DŽEJMS

  na tradiciju pulp‐horora koja asocira na

  pisce kao što su Robert E. Hauard, rani

  HERBERT

  Sterdžen, rani Henri Katner, i Gaj N. Smit.

  Dž

  Ovaj pravac u fantastici bio je aktivno

  epne knjige sa imenom Džejmsa Her‐

  prisutan između 1910. i 1950. na

  berta (James Herbert — ne treba ga

  stranicama popularnih časopisa čija su

  mešati sa Frenkom »Dina« Herbertom)

  perjanica bile Uvrnute priče (Weird

  na koricama prvi put sam ugledao u knji‐

  Tales).

  žari »Mladost«, kod SKC‐a, pre nekoliko

  Po svojim odrednicama, pulp‐horor je

  godina. Ta knjižara je, posle legendarne

  odmakao dalje od svojih velikih prethod‐

  Antikvarnice u Knez Mihajlovoj, ostala

  nika, gotskih romana misterije i strave. U

  dugo jedino mesto na koje se uvek gladan

  Hauardovim ili Lavkraftovim pričama,

  čitalac strane literature mogao u Beo‐

  nisu toliko dominirali mračni, tajanstveni

  gradu osloniti. Ime me je odmah podse‐

  zamkovi, niti blede, bestelesne aveti,

  tilo na MRTVAČKI PLES (Danse Macabre),

  koliko monstrumi iz drugih vremena i

  obiman esej Stivena Kinga o modernom

  prostora razulareni na Zemlji u moderno

  hororu, u kome postoji poglavlje posve‐

  doba. Pulp‐horor (kao i pulp‐SF, uosta‐

  ćeno horor‐literaturi (pored horor‐filmo‐

  lom), imao je mnogo poklonika zbog

  va, radio‐drama, časopisa itd), gde »kralj

  svoje direktnosti i ogoljenosti, zbog dina‐

  horora« tog istog Herberta uvršćuje me‐

  mike i eksplicitnog seksa i nasilja kojima

  đu desetak najistaknutijih autora savre‐

  su priče i romani tog vremena obilovali. I

  menih ostvarenja ove grane književnosti

  mada su, dolaskom pedesetih, pulp‐

  — rame uz rame sa Piterom Štraubom,

  časopisi gašeni jedan za drugim i nestajali

  Džekom Finijem, Ričardom Metisonom,

  sa tržišta, prisustvo pulpa može se kroz

  Rejem Bredberijem i Harlanom Elisonom.

  romane pratiti u neprekinutom nizu sve

  To je bilo dovoljno da pregledam na

  do danas, do Džejmsa Herberta koji je

  brzinu

  zastrašujuće

  ilustracije

  na

  postao njegov najuspešniji predstavnik.

  koricama, razmislim nekoliko mikrose‐

  Ljudi i dalje vole da budu preplašeni, i

  kundi — i definitivno upropastim svoj

  vremena se izgleda, u suštini, ne menjaju.

  tadašnji studen‐tski budžet. Rezultat tog

  Ali pogledajmo najpre kako je ostvaren

  susreta, i čitanja hiljada stranica Herber‐

  »američki san« ovog četrdesetšesto‐

  tovih romana, nalazi se pred vama. Her‐

  godišnjeg Engleza.

  bert, uostalom, i zaslužuje pažnju, jer

  nijedna od njegovih, do sada ukupno

  Džejms Herbert je rođen 8. aprila 1943.

  četrnaest objavljenih knjiga, nije propus‐

  u Istočnom Londonu. Roditelji su mu bili

  tila priliku da zaposedne prvo mesto na

  ulični prodavci, i imali su mogućnosti da

  listama bestselera.

  mu pruže obrazovanje u najbližoj kato‐

  ličkoj školi, i kasnije na Koledžu V. Alojzija

  Džejms Herbert je deo čitave nove

  u Hajgejtu, u katoličkoj gimnaziji god

  generacije engleskih pisaca fantastike,

  paskom strogih sveštenika. U Šesnaestoj

  poput Remzija Kembela, Roberta Ejkma‐

  se upisao na Hornsijev Koledž Umetnosti,

  na ili Nika Šarmana. Ali, za razliku od

  gde je studirao grafički dizajn, štampu i

  svojih pobrojanih kolega, Herbert piše

  fotografiju. Ovo se pokazalo kasnije kao

  prozu oslanjajući se na stariju tradiciju —

  presudno, najpre za njegovu prvu karije‐

  110

  ru, a potom i za aktivno učešće u

  tada pa do danas ovaj roman se doštam‐

  oblikovanju sopstvenih knjiga kao final‐

  pavao dvadeset dva puta, i prodaja

  nog proizvoda. Da bi mogao da se

  PACOVA, se samo u Velikoj Britaniji,

  izdržava, Herbert se bavio najrazličitijim

  približila milionitom primerku.

  poslovima, uključujući tu i pranje sudova,

  Popularnost koju je ovaj roman posti‐

  ili popunjavanje zdravstvenih kartona.

  gao bila je frapantna. Sažeta, efektna

  Četiri godine kasnije, Herbert je počeo

  priča o Londonu ostavljenom na milost i

  da se bavi reklamom. Mesecima je

  nemilost hordi pacova — mutanata,

  obilazio agencije sa svojom fasciklom pod

  postala je bestseler koji dugo nije silazio

  miškom dok najzad nije dobio posao u

  sa vrha. Užasni prizori krvoprolića i

  jednom malom studiju. Trebalo je da

  očajničke borbe protiv nesavladive

  prođu samo dve godine da bi se zaposlio

  napasti nižu se na stranicama ove knjige

  u vodećoj londonskoj reklamnoj agenciji i

  sumanutim tempom, ne dopuštajući

  ubrzo postao umetnički direktor, oženivši

  čitaocu ni najmanji predah. I, kao što to

  se usput.

  obično biva kada su u pitanju instant —

  »Bili su to opojni dani«, kaže Herbert.

  uspesi, oficijelna kritika bila je prema

  »Sa dvadeset šest godina bio sam previše

  Herbertu neprijateljski nastrojena ili, u

  mlad za direktora koji se bavi poslom

  najboljem slučaju, uzdržana. Razlog je bio

  vrednim preko pet miliona funti, ali u

  jednostavan: kritičari su u Herbertovom

  reklamnoj profesiji takve se stvari

  prvencu prepoznali ono što on i jeste‐

  d
ešavaju«. Službeno je putovao čak do

  pulp horor. To što su PACOVI bili prvo‐

  Filipina, Malezije, Singapura i Indonezije.

  klasan horor nije bilo nimalo važno. Čini

  »Bilo je to sjajno iskustvo za budućeg

  se da je zajedničko gledište književne

  pisca. Imao sam uvid u politiku mnogih

  kritike u svetu (a u tome ni Jugoslavija

  velikih kompanija, i video šta se zbiva iza

  nije izuzetak, što jako dobro znaju skoro

  kulisa u bankama i hotelima.«

  svi domaći autori SF‐žanra), da roman

  može da se svrsta samo u dve kategorije,

  U dvadeset osmoj, reklame ga više nisu

  u »književnost«, koja može i ne mora biti

  naročito privlačile. »Još uvek sam voleo

  uspešna, i u »popularnu prozu« koja

  taj posao, ali trebalo mi je nešto drugo«. I

  nikada nije uspešna, bez obzira na to

  tada je rešio da napiše knjigu. Posle dve

  koliko je dobra. A kada neko od

  nedelje imao je uobličenu ideju koju je

  etabliranih autora »glavne struje« kao što

  mogao da prenese na papir. Tako su

  je, recimo, Borislav Pekić, napiše knjigu

  nastali PACOVI (The Rats), Herbertov prvi

  koju

  bez

  imalo

  stida

  nazove

  roman, i prvi zapanjujući međunarodni

  »žanrovskom« (tu mislim, naravno, na

  uspeh.

  BESNILO, prvi čistokrvni horor‐roman

  »Pisao sam ga tajno, dok sam radio kao

  moderne jugoslovenske književnosti),

  direktor sektora u reklamnoj agenciji kaže

  onda se to tumači kao trenutni hir.

  on. »Želeo sam to da napišem sirovo i

  Srećom po pisce koji imaju taj peh da pišu

  energično). Mislio sam, kad već pišem

  ono što vole, a vole ono što voli i mnogo

  horor, neću ništa ostaviti mašti«.

  drugih ljudi, postoji i običan čitalac koji

  I zaista, izdavač New English Library

  ume da bude i te kako objektivan,

  smesta je prihvatio njegov rukopis, i

  selektivan i zahvalan, ukoliko mu

  početni tiraž od sto hiljada primeraka (!)

  očekivanja budu ispunjena.

  planuo je u džepnom izdanju samo

  »Optužen sam da povlađujem lošem

  nekoliko nedelja po objavljivanju. Od

  ukusu i pakujem proizvod za koji znam da

  111

  će moći da se proda, ali mogu pošteno da

  to nižu se zastrašujući prizori dionizijskih

  kažem da sam napisao tu knjigu onako