Alef Science Fiction Magazine 018

by MoZarD

  nam buduća društva budu istovremeno i

  literaturu koja je pismena, humana i

  uverljiva i tuđa. Nove mode, nove

  pažljivo promišljena koliko bi ijedan SF‐

  tehnologije, novi načini razmišljanja

  humanista najviše mogao poželeti. (Hu‐

  fermentuju na sve strane kao neki

  maniste bismo mogli definisati jedno‐

  egzotični kvasac, dok večite opasnosti

  stavno kao pisce koji pišu sada i koji su

  Podzemlja daju uzbuđenja i nove uvide.

  ambiciozni koliko i kiberpankeri, ali imaju

  Roman Ostrva u mreži se direktno hvata

  manje sklonosti ka vezivanju u grupe i ka

  u koštac sa ljudskom kompleksnošću,

  zapaljivoj retorici). Sterlingov novi roman,

  rekonstruišući svet na takav način da

  Ostrva u mreži, evidentno odaje pošto‐

  imaginarna budućnost otkriva jednako

  vanje (»omaž«, homage, prim. prev.)

  razrađenu čudnovatost naših vremena. A

  Hemingvejevim Ostrvima u struji — tu su

  što se tiče naočara s ogledalima, a one su

  čak i karipske epizode i scene moralno

  tu — kao »unutrašnje šale« (šale za uži

  problematičnih avantura na morskim

  krug poznavalaca, prim. prev.) ili kao

  prostranstvima. Roman je lirski, duboko

  orijentiri koji daju retke momente znanog

  misaon i obeležen totalnim odsustvom

  u lavini promena.

  ma‐loletnih prestupnika sa utikačima

  •

  gurnutim u glavu.

  K. Dž. Čeri (C. J. Cherryh), Paladin (The

  Lora i Dejvid su ekvivalent iz dvadeset‐

  Paladin). Izd. kuća »Bin« (Baen). 0‐671‐

  prvog veka i »japija« (yuppies), pristojni,

  65417‐9, meki povez, 383 str, cena 3,95

  uspešni i normalni Amerikanci današnjice

  dolara. Jul 1988.

  srednjeg i višeg materijalnog stanja,

  (primedba prevodioca); njihova želja za

  Čeri je postavila svoj roman Paladin u

  uspehom transformisana je u temeljitu

  jednu imperiju koja ima elemente i stare

  lojalnost prema kompaniji, s tim što

  Kine i samurajskog Japana, u nekoj

  kompanija postaje, u japanskom fazonu, i

  neodređenoj pred‐industrijskoj prošlosti.

  porodica zaštitnik čoveka. Ukidanjem

  Iako se prodaje ka fantazija, u ovom ro‐

  116

  manu jedina magija se sastoji u tome što

  bolnom odrastanju Džima Mak Fersona

  neki likovi, i to oni lakoverniji, veruju da

  po mnogo čemu je ista kao ona ranija, ali

  su neke pojave natprirodne. Čeri uzima

  pozadina je izmenjena. Umesto Amerike

  istočnu tradiciju žene ratnice — tradiciju

  u karantinu, kojoj je ostala uglavnom

  često i prečesto sramoćenu sadašnjim

  samo zelena divljina posle strahovitog

  »sagama« sa bronzanim brushalterima i

  napada neutronskim bombama, vidimo u

  krpicama oko bedara — i istražuje šta bi u

  Zlatnoj obali Južnu Kaliforniju nama

  realnosti bilo potrebno da bi jedna

  mnogo poznatiju, naime, onu »brzu«, sa

  osvetoljubiva devojka postala moćni

  mnogo mućkaroša koji podvaljuju oko

  borac.

  građevinskog zemljišta i oko vojnih

  Prvo je potreban učitelj: Šoka, svojevre‐

  isporuka, i sa drogiranjem na žurkama.

  meno slavni aristokrat i mačevalac,

  Prvo što treba reći o Zlatnoj obali jeste

  pobegao je iz smrtonosnih dvorskih intri‐

  da to nije SF‐roman. Iako se dešava u

  ga i posvetio se jednostavnom životu

  bliskoj budućnosti, iako se pominiu neke

  usamljeničke kontemplacije i grubih vrli‐

  zasad još nepoznate droge i ponešto o

  na. On odbija da uzme učenike ili da se

  visoko‐tehnološkim istraživanjima u mo‐

  dalje meša u politiku... sve dok u njegov

  dusu »ratova zvezda« predsednika Rega‐

  život ne uđe tvrdoglava mršava seoska

  na, ništa u ovoj Robinsonovoj priči ne

  devojka koja će razbiti njegov mir. Devoj‐

  zavisi od ma koje naučne ideje. A šta nam

  ka Taizu ima vatrenu odlučnost i fizičku

  to govori o budućnosti naučne fantasti‐

  eleganciju rođene ratnice, ali joj nedosta‐

  ke? Zamislite Divlju rivu napisanu bez

  ju mišići i taktičko znanje. Šoka, prihvata‐

  ideje da su vlada i ekonomija uništeni

  jući nevoljno da joj bude trener, i sam

  neutronsko‐bombaškim napadom a onda

  doživljava

  fizičku

  i

  emotivnu

  karantinom izolovani od ostatka sveta. U

  transformaciju.

  tom pogledu, Zlatna obala će svakako biti

  Čeri odbija da se prepusti lakim

  u nekoj meri razočaranje za čitaoce koji

  odgovorima na dileme njenih likova,

  će se pitati, kao u onoj nedavnoj

  brzim rešenjima iz žanrovskog heroizma

  televizijskoj reklami, »Gde je tu naučna

  ili romanse. Promene zahtevaju i dosta

  fantastika?«

  vremena, i ogroman napor volje; događ‐

  Pošto je mladi Džim Mak Ferson veoma

  aju se i prodori neočekivanog Kad Šoka i

  sličan Henriju Aronu Flečeru iz Divlje rive,

  Taizu konačno krenu da unište svog

  činilo bi se da je Robinson već počeo da

  zajedničkog neprijatelja, čitalac već ima

  kopira samog sebe. Iznenađujuća je

  iza sebe mukotrpni ali oduševlja‐vajući

  činjenica, međutim, to da Zlatna obala

  pređeni put koji je sa njima delio, a

  itekako ostane u pamćenju, baš kao i delo

  takođe ima pred sobom još takvog puta

  koje joj je prethodilo. Džim je ambiciozni

  pre nego što se roman završi.

  pisac; iako se ne može porediti sa mladim

  To je grabeća drama, uzano fokusirana i

  Stingoom (Stingo) u ro‐manu Vilijema

  nezaustavljiva baš kao i sama Taizu.

  Stajrona Sofijin izbor (William Styron,

  Pročitajte Paladina i nikad više nećete

  Sophie's Choice), ima nečeg privlačnog u

  pristati na još jednu od onih običnih žena

  njemu i u načinu kako bira materijal. On

  koje vitlaju mačevima.

  pokušava da se priseti šta je ova zemlja

  •

  bila kad je imala svoju punu lepotu, pre

  Kim Stenli Robinson, Zlatna obala (The

  nego što je pala u šake industrijalcima,

  Gold Coast). Izd. kuća »Tor« (Tor), 0‐312‐

  građevinskim preduzimačima, desničar‐

  93050‐X, 441 str, februar 1988.

  skim političarima i svima ostalima. Bez

  obzira na stereotipe koji sada možda

  Kim Stenli Robinson vraća se u južno‐

  postoje u vezi sa teritorijom Orindž

  kalifornijski pejzaž koji je prvo istraživao u

  Kaunti (Orange County), Robinson daje

  romanu Divlja riva (The Wild Shore),

  pesmu‐pohvalnicu za nešto što je već

  svojim novim romanom, Zlatna obala.

  nestalo, kao i D�
�imova naivnost, i što više

  Vreme i mesto su isti, sredina 21. veka,

  nikad ne može biti vraćeno.

  duž onog prirodom‐blagoslovenog koma‐

  da obale južno od Los Anđelesa. Priča o

  117

  NAUČNO FANTASTIČNA SCENA

  U DOLINI ŠENTFLORIJANSKOJ

  U našoj je zemlji naučna fantastika još

  nezamislivim tehnologijama ili sa sličnim

  uvijek veoma neozbiljan i marginalan

  stvarima, kao što su to činili već Verne i

  podžanr main‐stream literature, uglav‐

  Wells, jer danas ozbiljan SF‐čitalac ne voli

  nom zbog samog pristupa većine naših

  da čita neku priču o izgradnji svemirskog

  izdavača. Mnogi čitaoci su pročitali jednu

  broda (ili lifta...) i o putovanju na nekakav

  ili dve SF‐priče i sreli se sa junacima tipa

  planet, gde su svi dijalozi, sva radnja priče

  Marcusa Sillarda ili sličnima, pa su se

  podređeni samo osnovnoj ideji: sastavlja‐

  samo nasmešili i odbacili knjigu daleko od

  nju svemirskog broda i putovanju. Ako se

  sebe. Moram da kažem da je SF‐

  SF‐žanr želi upoređivati sa main‐stream

  literatura, kao podžanr, na taj način (zbog

  literaturom, onda su bezuslovno potreb‐

  gore pomenutog laičkog pristupa) izgubio

  ne gore pomenute spisateljice (zašto

  mnogo čitalaca koje je privukla radozna‐

  bismo uvek pominjali baš muškarce),

  lost; ti čitaoci, bez sumnje, nisu ni

  kojima SF‐priča služi kao metafora za

  najmanje krivi što su nabasali baš na

  opisivanje čoveka kao osećajnog bića, sa

  nekog Sillarda. Mnogo ima i onih kojima

  svim lošim i dobrim osobinama....

  su navrh glave sve te roboto‐logije i togo‐

  U jesenjim brojevima, u »Siriusu« se

  logije, tako da su SF‐žanru okrenuli leđa.

  pojavilo nekoliko pisama, koja su govorila

  Pored svega pomenutog, SF‐literatura

  o SF‐sceni u Dolini Šentflorijanskoj.

  nema sreće, jer je, bez sumnje, teže

  Rađala se polemika o zbivanjima na SF‐

  čitljiva od tamo nekog western‐romana

  sceni u Dolini, na adresu Siriusa stiglo je

  ili, možda, nekog pornića. Činjenica je da

  more pisama, ali na žalost »nešto« je

  SF‐literaturu čita nekakva »elita«, a dobru

  poremetilo prirodni tok zbivanja (a za

  SF‐literaturu čita »elita« u »eliti«.

  slične poremećaje pozvati Arthura...) i

  Nisam studirao tamo neke komparativ‐

  polemika biva prekinuta.

  istike pa nemam pojma o osnovnim ele‐

  Bilo kako bilo, rezultat svih tih »gore‐

  mentima koji sačinjavaju neku priču ali,

  dole«

  štosova

  je

  pojava

  fanzina

  uprkos tome, mislim da sam sposoban

  »Blodnjak«, koji nije nešto naročito, ali

  osjetiti razliku između loše i kvalitetne

  ipak postoji i priča sam za sebe. Od

  priče. Ako je Asimov sposoban ma‐

  februara ove godine, kad je izrađen prvi

  tematički sastavljati robotske priče i ako

  broj, pa do danas, izašla su već tri broja

  je Clarke sposoban sa svojom imagina‐

  sa po trideset šest stranica teksta, a to je

  cijom (koje mu svakako ne osporavam)

  dosad više od svega što je nastalo na SF‐

  smisliti nesmislive svetove, onda mogu da

  sceni u Dolini za nekoliko godina...

  kažem da nekakva Kate Wilhelm, ame‐

  Uz fanzin je sprovedena i SF‐anketa u

  rička spisateljica (supruga Damona

  kojoj je urednik fanzina došao do

  Knighta), svakako može, svojom spisa‐

  interesantnih podataka. Mišljenja anketi‐

  teljskom sposobnošću, manipulisati emo‐

  ranih u vezi sa lokalnom SF‐scenom jeste

  cijama čitaoca i baš na pravom mestu u

  da su najpotrebniji sposobni ljudi (60%

  priči inducirati mu tačno određen kvan‐

  odgovora), fanzini (47%), romani (39%) i

  tum »katalizatora«, koji će kod tog

  priče (39%) i tako dalje. Najviše se

  čitaoca prouzrokovati određenu emociju

  interesuju za SF‐romane (92%), priče

  neophodnu u tom delu priče.

  (88%) i film (71%). Najviše čitaju »Sirius«

  Kate Wilhelm (da ne bude uvek Ursulla

  (100%), »Monolit« (96%), knjige iz edicije

  LeGuinn), Vonda Mcintyre, Joanna Russ i

  »Znak sagite« (88%), ediciju »Kentaur«

  ostale spisateljice ne trebaju operisati sa

  (83%) i ediciju »Polaris« (79%), »Alef«

  118

  (75%), »Zoroaster« (75%). Glasanje za

  najboljeg autora SF‐romana iznenađuje,

  jer se očekivalo da će Clarke biti daleko

  ispred ostalih, a rezultati su ovakvi:

  Ursulla K. LeGuinn (96%) glasova), Arthur

  C. Clarke (58%), Frank Herbert (54%),

  Stanislaw Lem (50%), Isaac Asimov (37%),

  Roger Zelazny (37%), Phillip K. Dick (33%),

  i tako dalje. Glasanje za najboljeg autora

  SF‐priča: Ray Bradbury (54%) glasova),

  Ursulla K. LeGuinn (37%), George R. R.

  Martin (37%), Isaac Asimov i Arthur C.

  Clarke (33%), i tako dalje, (a Heinlein

  4%...)

  U maju, postao sam član društva

  »Terra« i saznao mnoge poteškoće sa

  kojima se susreću SF‐fanovi. Treba da

  kažem da su u pitanju isključivo banalne

  stvari, kao što je hronična nestašica

  novca i slično, a tome se pridružuju i

  poteškoće koje, u stvari, ne bi trebale biti

  tamo, ali na žalost jesu, i sve skupa je, u

  stvari, nerešivo. Došao sam do spoznaje

  da je SF‐žanr tu, gde jeste, baš zbog toga,

  jer možda nema više mnogo onih fanova

  koji su fanovi, uglavnom, po svom srcu,

  nego postoje, uglavnom, fanovi po

  Da se bori protiv imbecilnosti (reči

  »dužnosti«. SF‐društvo sasvim lako može

  čitaoca M. G) i da pokuša da oblikuje

  da propadne samo zbog toga, jer većina

  neku nezavisnu, ili da upotrebim manje

  članova misli da je nečasno lepiti

  popularan naziv, alternativnu SF‐scenu,

  poštanske marke i trčati od SUP‐a do ko‐

  koju bi sačinjavali uglavnom oni čitaoci

  zna‐gde i ako se ne nađe neki debil, koji

  koji o SF‐žanru razmišljaju i koji žele i da

  je spreman i da lepi one proklete marke

  kažu drugima šta misle (ako ste bolji od

  na kuverat i trčka na poštu, koji se

  već renomiranih fanova, koji se danas

  odrekne svog »imena«, svoje »časti«, pa

  pojavljuju na SF‐sceni, možete to svakako

  napravi onaj prljav, NEKREATIVAN rad,

  da dokažete u »Blodnjaku«. Navali

  onda se može društvo raspasti u param‐

  narode!). Ako fanzinu ipak nekako uspe

  parčad...

  da se održi na »neodređeno« vreme,

  Da o onima, koji zavide drugima, ni ne

  onda će pokušati da stimuliše i one<
br />
  pričam...

  čitaoce koji sami stvaraju SF‐literaturu ali

  U Dolini Šentflorijanskoj izdaju se

  nemaju mnogo šansi da budu objavljivani

  takozvane »circumcircular« publikacije i

  u Siriusu ili igde drugdje.

  tako se u knjižarama pojavljuje na odjelu

  Nadam se da će se fanzin nekako

  »Klasici SF‐a« sve deblji štos knjiga koje

  održati i ustaliti što više. Izlazi na slove‐

  kupuju uglavnom bake unučadi ili kvazi‐

  načkom, a poručiti ga može svako, (ad‐

  intelektualci kao ukras svojim uvek

  resa: Marjan Skvarča, 61101 Ljubljana

  novim, uvek svežim stanovima...

  Linhartova 86), jer nije u »vlasti« nekog

  A kakva je uloga fanzina »Blodnjak« u

  SF‐društva, a svoj prilog isto može poslati

  svemu ovome?

  svako. Marjan Skvarča

  119

  INTERVJU

  SLOBODAN ĆURČIĆ

  Nema sumnje da je Slobodan Ćurčić jedan od najboljih i najplodnijih domaćih SF

  pisaca. Objavio osam romana i oko četrdeset priča, dobitnik nagrade SFera, prva nagrada na konkursu Radio‐Zagreba, zbirka priča u »Kentauru«, roman u nastavcima

  u »Ekspresu«... Priče objavio u »Siriusu«, »Galaksiji«, »Eureci«, »Večernjim novostima«, »Politikinom zabavniku«, »Alefu«, »Superpipu«...

  Šta još reći?

  Najbolje da damo reč Slobodanu.

  Počeci druženja sa SF‐literaturom

  Pišeš i SF‐radio‐igre?

  Vrlo rano, još u detinjstvu. Čitao sam

  Priznajem da je SF — radio igra postala

  enormno mnogo, pa tako »pronašao« i

  važan činilac u mom spisateljskom radu.

  Verna Velsa, do Hajnlajna, Asimova i

  Radio

  pruža

  jedan

  specifičan

  vid

  mnogih drugih. I kada sam upoznao SF‐

  izražavanja,

  audio‐utisak.

  Pisati

  za

  žanr, nikad više ga nisam napustio. Nešto

  slušanje, sa dosta imaginacije. Veliki

  kao magija.

  izazov, jasno, ali koji pomaže piscu da

  A prvi počeci pisanja?

  pronalazi novo, da preoblikuje stil. I

  Opet vrlo rano. Znam da sam u trećem‐

  kvalitet uvek odnosi prevagu.

  četvrtom osnovne već imao, svakako u

  Šta trenutno pišeš?

  rukopisu, prvi roman. Jasno, nešto slično

  Sve vidove, što bi rekli. Završavam

  spejs‐operi. Moji su ga pokazivali okolo, i

  roman, radim na dvema novelama,