Alef Science Fiction Magazine 018

by MoZarD

tu mi je među klincima skočio rejting.

  sedmično do tri‐četiri kraće priče.

  Ozbiljno pisanje došlo je znatno kasnije,

  Spremam i SF — radio‐igru, kao i drugu

  sa prvim magazinima koji su objavljivali

  SF‐tekstove.

  zbirku priča za koju pravim odabir. Dosta

  posla, možda previše, uključujući i pisanje

  Kako

  izgleda

  pisanje

  Slobodana

  koje ne dodiruje SF — žanr.

  Ćurčića?

  Već dugo te nema u »Siriusu«?

  Interesantno pitanje. I ja ga skoro uvek

  postavljam domaćim i stranim piscima.

  Ha, ha... Ma, jasno, nema me. Neće me

  Pa... najčešće pišem direktno u mašinu,

  ni biti. Bio je nesporazum, tačnije,

  retko kad, osim ideja, koristim druge

  nekorektnost s njihove strane, bomba sa

  vidove pisanja. Sačekam da malo odstoji,

  zakasnelim delovanjem... ha, ha... Ali

  da se razbukti u meni. Dotle radim na

  »Sirius« neće prestati da izlazi ako ja ne

  kraćim storijama — priče, novele... Ja

  objavljujem u njemu, zar ne?

  insistiram na temperaturi, tempu, brzom

  Hoće li trilogija o kiborgu Lari postati

  izgaranju. Sa dosta pritiska u svemu,

  tetralogija?

  dijaloga. Kožu treba ponekad i prevrnuti

  naopako. Naravno, uz sve iskušane ideje,

  Podsetio si me na Laru Bogomoljku, lik

  otvarati nove. Za ideje ne brinem. Kao i

  na kome se rado zadržavam. Da, već ra‐

  Bredberi, svaku zapisujem i odlažem u

  dim na četvrtom delu. Pisanje je ušlo u

  specijalnu fasciklu. To je to, uglavnom.

  onu fazu kada se ne ostavlja da dugo

  Ostatak ostaje kao lični stil... i još

  stoji. Biće i malih, za čitaoce neočeki‐

  ponešto.

  vanih, perturbacija. Neko će morati da

  120

  ode sa fona događanja... U stvari, odluke

  stano radim. Pa, neko je morao posle

  donosim i u toku samog pisanja. Ja sam

  Dika da produži to, nije li tako?

  najkritičniji prema svom radu, pa ipak mi

  Na kraju, tvoj savet onima koji počinju

  se čini da je ideja dobra. Videće se.

  da pišu SF — literaturu?

  Androidi su dominantna tema tvog

  Savet? Besplatan? Toliko ima saveta da

  opusa?

  početnici mogu samo da se zbune, do

  Tvorac napravi čoveka prema liku svo‐

  guše su u savetima, mislim. Ipak,

  me... Zašto čovek ne bi identično

  neophodno je da mnogo čitaju, razvijaju

  postupio, glumeći Tvorca, igrajući se sa

  sopstveni stil. Neosporno je da i mnogo

  androidima, divnim pronalaskom Filipa

  pokušavaju. Zanatski deo mora da se

  Dika, sa svim neočekivanim problemima

  stalno glača, jer samo ideja ne vadi stvar.

  koji tu nastaju? To je, zaista, nezaobilazna

  I što napisu da nekome pošalju. I to je

  tema koju proučavam i na kojoj nepre‐

  sve.

  121

  O ROMANU MATE

  u momentu svetske kataklizme leteo

  visoko... pa ga nisu zahvatile eksplozije

  HANŽEKOVIĆA ‐

  gasova koje su pocepale kontinente) i

  »GOSPODIN ČOVJEK«

  nalaze trgovački brod prepun hrane, pića,

  lekova, tehničke robe, goriva, oružja, kao

  kakva super‐robna‐kuća plus apoteka

  Ne, nije to SF‐roman, ali ima jake SF‐ plus arsenal...« i sve to prisvajaju jer (baš elemente, naročito u prvim poglavljima, i

  zgodno) plinovi su otrovali celu posadu a

  neki ljudi će mi sigurno zameriti kad u

  brod je ostao netaknut. Pronalaze i

  Istoriji hrvatske SF‐književnosti budem

  cepelin! Sad ovi Robinzoni Krusoi, divno

  Hanžekovićevo

  delo

  izostavio.

  (Ali

  opremljeni gotovim proizvodima zapadne

  pomenuću ga sa pola rečenice u poglavlju

  tehnološke civilizacije, mogu da se bave,

  »Neki problemi daljeg istraživanja«, kao

  natenane, diskusijama. Narator kritikuje

  delo blisko i srodno naučnoj fantastici.)

  tu civilizaciju čiji brod je šćapio: Zapad je

  Čitaoci »Alefa« imaju sada priliku da

  bio »sebičan, nemoralan i zloban«, bila je

  saznaju o čemu se radi.

  loša i sva evropska politika, i cela bela

  Primerak koji sam pronašao knjiga je

  rasa ali Japanci su bili dobri, plemeniti,

  znatne veličine, 138 sa 204 milimetra, ro‐

  nenasilni, nesebični. Tako ro‐man tone u

  man počinje na sedmoj stranici a završa‐

  otvoreno propovedanje u koje će potom

  va se na 459. Objavljena je u Zagrebu

  tonuti sve dublje, nepovratno. Peto

  1932. godine a štampao je »Zadružni

  poglavlje je sasvim dato zanesenom

  štamparski zavod, Vrhovčeva 11. U knjizi

  pamfletarskom političenju — o zlim

  je i slika pisca. Roman je podeljen na

  industrijalcima, dobrim proleterima, lošoj

  jedanaest poglavlja. Na početku je

  higijensko‐tehničkoj zaštiti u fabrikama

  prikazano da se dogodio »28. rujna 19...«

  na Zapadu, opakoj dvoličnoj kapitalis‐

  svetski rat pomoću eksplozivnih plinova;

  tičkoj kulturi. Uzgred, sreću još jednog

  svet je razoren, neke kopnene mase su

  preživelog, ali taj je skroz lud, i Osian ga

  potonule u more. Glavni junak, i narator,

  ubije.

  u početku misli da je jedini preživeli

  U šestom poglavlju oni sreću dve mlade

  čovek na svetu, i počinje robinzonsku

  žene. Jedna je Nemica, Mina Saden.

  egzistenciju. Ova robinzonijada je ubedlji‐

  Druga je Japanka, Otama. Japanka ima

  va, detaljno i dobro prikazana, vrlo ese‐

  mušku bebu koju uzorno čuva. Oni

  fična (SF‐ična). Prvo poglavlje je radost za

  uspostavljaju drugarske odnose, kao

  ljubitelja SF‐žanra, jer obećava dobar SF‐

  pravi ratni drugovi, ali ženski drugovi ipak

  roman. Već drugo budi tešku sumnju, jer

  dobijaju da rade ženske poslove a muški

  se rasplinjava u monolozima o nekim

  muške, tu dileme nema. Pojavljuju se još

  detaljima političke situacije posle prvog

  trojica preživelih, to su neki rđavi

  svetskog rata, što je sad, dabome, sasvim

  muškarci koji ih napadaju, a rđavi Osian

  požutelo.

  ih poubija revolverom. Dakle, naratoru

  U trećem poglavlju ovaj narator ističe

  ostaju uvek čiste ruke, a razne prljave i

  da je on Zagrepčanin i Hrvat, pripadnik

  krvave poslove koji iskrsnu svršavaće zli

  »pjesničkog i nedužnog naroda Hrvata«;

  stranac koji će se uvek naći pri ruci.

  on sreće još jednog preživelog, a to je

  Delimo poslove, ti i ja: ti si pištoljdžija i

  engleski avijatičar Osian Trijamf star

  militarista i ti odbijaš napade a ja sam

  trideset dve godine. Taj je imperijalist,

&
nbsp; propovednik pacifizma i razoružanja pa ja

  gramzivac,

  šovinist,

  prznica

  itd.

  lepo i bezbedno živim iza tvojih leđa i

  Odjednom roman kreće užasno loše:

  zasipam te kritikama!

  pokazuje se da je Osian samo sparing‐

  U osmom poglavlju četvoročlana grupa

  partner za obimne moralističke diskusije.

  dobrih pronalazi jedno ostrvo koje je

  Narator je protiv »materijalizma«, protiv

  jedini ostatak Hrvatske; nazvaće ga Eden.

  bede, protiv mehanizacije, protiv stripti‐

  Objašnjava se izraz »gospodin čovjek«: to

  za... U četvrtom poglavlju oni lete

  je ceo oholi i neskromni ljudski rod, to je

  Osianovim avionom (koji se očuvao jer je

  moderni tehnološki čovek koji, u svojoj

  122

  bezbožnoj prepotentnosti, želi da ima

  jer i danas u nekim ćoškićima amazonije i

  lekove, alate, traktore, automobile,

  Nove Gvineje životare pojedine grupice

  knjige, radio‐aparate, kuće, i tako dalje.

  po principu »banane sa grane« i večne

  Bezbožno je, i protiv boga Hrista, imati

  budnosti da ne naiđu zveri ili ljudožderi.

  traktor ili kosačicu, jer te mašine nam ne

  Roman čak izdaleka, koketira s idejom da

  daju da imamo »idilične muke znoja«;

  žene budu zajedničke, i deca takođe, a taj

  treba da se mučimo, treba da gajimo u

  horor je uvek negde iza ugla kad počne

  sebi »etički kult rada, patnje, ustrajnosti i

  poništavanje individue. (Znate za Hitlerov

  strpljivosti«. Narator je protiv trgovine

  projekt »Lebensborn« tj. »Izvor života«?)

  kao takve; »argument« mu je tvrdnja da

  E, sad, pošto je takva arkadijska utopija

  trgovci uzimaju sebi (ako je navedeni

  cilj, narator se, kao i svi utopisti, suočava

  primer tipičan) maržu od 36%! Grupa

  sa blagim pitanjem: kako to ostvariti?

  odlučuje da dečaku da ime Adam. U

  Kako preći iz ovog stanja u ono, ciljno?

  devetom poglavlju nalaze jednu ženu sa

  Niko ne bi hteo, jer ona država ili državica

  ženskom bebom; ta žena umire od neke

  koja bi se do te mere uprosjačila i

  bolesti i grupa uzima dete sebi. Ovde je

  porušila imala bi odmah masovno

  narativna strategija sasvim providna:

  umiranje od gladi, bande na ulicama,

  naratoru treba jedna malena devojčica

  intervenciju spolja, itd. Ukratko, utopija

  Eva, koja bi bila vaspitavana totalno po

  bi već u startu propala. Čak i kad bismo

  volji grupe; njena majka to možda ne bi

  poubijali ceo svet sem poslednjih milion

  dopustila, a možda se ne bi ni uklopila u

  ljudi, i taj milion bi odbio da se podvrgne

  grupu (nema trećeg muškarca), pa je zato

  tako užasno glupim idejama. I kad bi ih

  narator pomoću te bolesti »odstrelio«

  ostalo hiljadu (nasumice odabranih), opet

  majku — i beba, bespomoćna, pada u

  bi odbili. I među stotinom bi bilo mnogo

  šake grupi! Daju joj ime Eva.

  onih koji bi odbili; i među desetoricom!

  U desetom poglavlju, već uspostavljeni

  Zato narator konstruiše situaciju koja je

  parovi se razmenjuju, pa se Osian ženi

  onaj pravi, proverbijalni, »čist list« toliko

  Japankom a narator Nemicom. rešenje je

  potreban utopistima: satire baš celo

  divno za naratora: Japanka je bolešljiva,

  celcato čovečanstvo sem sebe samoga i

  ima dete od nekog drugog čoveka, etnički

  dve lepe mlade svoje jednomišljenice, i

  i kulturološki je udaljenija, ukratko, nju

  jednog nejednomišljenika koji će godina‐

  manje želim, i ona ide — tebi; a ova koju

  ma služiti kao poslušno slabiji oponent u

  više želim, ide — he, he... meni.

  diskusijama, naslušati se pridika, i

  Narator se izjašnjava i protiv sporta,

  dozvoliti da mu grupa na kraju ispere

  filma, protiv pesnika Bodlera, Verlena, i

  mozak te da bude preobraćen; dodaje i

  Malarmea (zato što ne pomažu prolete‐

  dve bebe, Adama i Evu, koje će biti (u

  rima), tvrdi da se posle 1918. nije

  početku...) nemoćne da se odbrane od

  dogodio nikakav progres, i sve u tom

  takvog vaspitanja; i, eto, nova civilizacija

  stilu. A u jedanaestom poglavlju, grupa

  je stvorena, čovečanstvo ima novi

  (uz puno učešće Osianti, prevaspitanog)

  početak i živeće, odsad pa zauvek, samo

  uništava svu svoju tehniku, mašine, čak i

  tako.

  tek započeti hram, i vraća se u

  Potreba da se zatru baš svi ostali ljudi

  primitivizam, u život po principu:

  na svetu pokazuje da je i sam utopista

  živećemo dok priroda daje, a kad

  svestan da to njegovo niko ne bi hteo da

  ponestane u koze mleka ili na grani

  prihvati. A na samom početku romana,

  jabuka... pašćemo travu... ili ćemo

  onaj način kako on likvidira skoro sve

  umreti. Pobožni i smireni.

  ljude na svetu, to je mesto gde ima SF‐

  I tek tada čitalac može u totalu da

  elemenata.

  sagleda pravu strukturu ovog romana. To

  Ali ne dovoljnih da bi ovo bio SF‐roman.

  je roman koji propoveda povratak nekom

  Gospodin čovjek je utopijski roman. To

  hrišćanskom, ili prethrišćanskom, ili čak

  preovlađuje. Zato, tačka.

  paleolitskom utopijskom arkadijskom ko‐

  munizmu. Stvar nije potpuno neizvodljiva

  Aleksandar B. Nedeljković

  123

  KNJIGE

  Gregori Benford

  izbliza nije nalazio u središtu pažnje

  VREMENSKI PEJZAŽ

  čitalačke publike.

  Naravno, u romanu Vremenski pejzaž

  Znak Sagite, Beograd, 1988.

  reč je o nauci. Ili bolje, potencijalnoj

  nauci, jer putovanje kroz vreme još nije

  Kad nekog ili nešto voliš, vrlo je teško

  prekoračilo granice Tmurne, fantastike.

  isključiti emocije i nepristrasno ga ocenji‐

  Benford za polaznu pretpostavku svog

  vati. Tako većina nas koji se bavimo na‐

  romana uzima činjenicu da je moguća

  učnom fantastikom ima običaj da je

  komunikacija sa prošlošću putem tahjo‐

  neumereno hvali, najčešće i nesvesno

  na, čestica koje se mogu kretati brže od

  snižavajući kriterijume vrednovanja, a sve

  svetlosti, i to isključivo brže od svetlosti,

  pod okriljem nekakvih hipotetičnih speci‐

  pa mogu putovati unatrag kroz vreme i,

  fičnih odlika žanra. Ipak, u retkim tre‐

  usmerene na mesto gde se Zemlja

  nucima poštenja, ili kad naiđemo na delo

  nekada nalazila, prenositi informacije.

  koje svojim kvalitetom prosto razruši

  Ipak, nauka ‐ preciznije: fizika – pred‐

  njegove granice, moramo da priznamo da

  sta
vlja samo sredstvo da se ukaže na

  uglavnom čitamo osrednju književnost.

  neophodnost menjanja nečega u ovom

  Tek kad se to dogodi shvatimo koliko

  našem svetu, ako se ne želi budućnost

  smo, na žalost, da‐leko od književne

  prikazana u ovom romanu situacijom u

  matice, koliko su zidovi geta još uvek

  kojoj se nalazi Kembridž 1998. godine,

  visoki.

  pritisnut nestašicom hrane, struje, nad

  Čini se da ona magična reč SCIENCE

  kojim se nadvija pretnja apokaliptičkog

  FICTION, utisnuta negde na koricama

  biohemijskog procesa u okeanima, a bez

  knjige, pored očigledno sve pozitivnijeg

  novca da se nastave istraživanja koja bi

  finansijskog efekta još uvek donosi

  mogla značiti spas od sveopšte ekološke

  gotovo potpuno ignorisanje od strane

  kataklizme.

  književih kritičara „zvaničnih” književnih

  Da bi još više istakao sumornost vizije

  časopisa. Tako je u svetu, tako je i kod

  budućnosti, Benford za godinu u kojoj bi

  nas.

  naučnici trebalo da prime poruku bra

  Mnogi pisci naučne fantastike su poku‐

  1963. i to američku zapadnu obalu, kon‐

  šavali da je se oslobode u trenucima kada

  kretnije ‐ Univerzitetski kampus La Džola

  su smatrali da su dovoljno sazreli da

  koji usred opšteg ekonomskog prospe‐

  krenu u pohod i na velika vrata udu u svet

  riteta Amerike bukvalno cveta.

  Književnosti ‐Elison, Silverberg, Martin ‐

  Međutim, ma koliko nauka činila

  ali su odustajali i pokajnički se vraćali da

  okosnicu ovog romana, njegovu najveću

  barem budu „prvi u selu”. Drugi, veštiji ili

  vrednost čine likovi. Jer Benfordovi junaci

  lukaviji ‐ Voonegat, Balard, Prist ‐ uspeli

  ‐ pretežno naučnici i njihove porodice ‐

  su da se nekako provuku i sada se, sa

  jesu pravi ljudi, živi i prepoznatljivi, ljudi

  manje ili više uspeha, kreću njegovim

  koji vole i mrze, koji su velikodšni i

  vetrometinama.

  gramzivi, ali iznad svega odani poslu

  Gregori Benfordu tako nešto nikada nije

  kojim se bave, a koji im je i posao i strast

  padalo na pamet. Fizičar po struci, umeo

  ‐ fizici.

  je da realno sagleda svoje spisateljske

  Iz čitave galerije likova ipak se izdvajaju

  mogućnosti i odabere podžanr koji mu