Book Read Free

Alef Science Fiction Magazine 025

Page 35

by MoZarD


  psihološkom smislu, gde se Vonegat sada

  napisao, samo da su mu se leđa našla uz

  nalazi. Ponekad Znate‐Već‐Ko odluči da

  Sterdženov zid?

  nam pokaže "srednjaka".

  Naravno, Kilgor Pastrmka ne može

  Bokonon je legao na led i rekao zajebi.

  zaista da bude Vonegatov dvojnik, zar

  Sterdžen je umro sa prvom verzijom ne‐

  ne? Na kraju krajeva, za razliku od

  dorađenog remek‐dela koje je decenija‐

  Pastrmke i od Sterdžena, on je pratio

  ma sakupljalo prašinu, ali možda je na

  svoju zvezdu i ona ga je odvela u slavu.

  kraju krajeva Kilgor Pastrmka imao pravu

  Ali sada nam se čini, kada sve svedemo,

  ideju. Izvukao je šta je mogao iz slabih

  da je Vonegat obdario Kilgora Pastrmku

  karata koje mu je podelila sudbina, i

  jednom skromnom vrlinom na kojoj bi

  ispaljivao je svoje lude ideje dok Plavi

  mu i on sam i Sterdžen mogli pozavideti,

  Ponor nije došao po njega.

  kao braća pod kožom.

  Kada Galapagos počinje, Plavi Ponor je

  Pastrmka je pocepana vreća. On nema

  već odneo Pastrmku, ali čak i kroz

  literarni genije Sterdžena, niti Vonegata.

  konačnu prazninu gašenja zemaljske

  Ali, koliko god bio hronično depresivan,

  svesti Vonegat nam dopušta da naslutimo

  on ne presušuje, ne blokira se, niti

  njegov odblesak na drugoj strani.

  postaje ciničan.

  Možda je ovo dobar znak u jednom

  On nastavlja da izbacuje, i samo vozi, sa

  umornom romanu.

  svim onim ludim snovima u glavi. Da je

  Možda Vonegat sam sebe teši fomom.

  Pastrmka imao Sterdženov dar, možda bi

  A ako on veruje u to, foma će ga učiniti

  bio prvi. Ali da je Sterdžen imao

  jakim i hrabrim, i usrećiće njegove

  Pastrmkinu

  upornost

  za

  pisaćom

  buduće čitaoce.

  mašinom, Bogotelo bi bilo prerađeno u

  Teodor Sterdžen bi to objasnio bolje od

  remek‐delo, za samo jedan vikend, još

  mene. Niko bolje od njega. Bogotelo, uz

  tamo sedamdesetih, i Riba bi možda

  sve svoje omaške karakteristične za prvu

  obarao sve sa nogu sledećih deset

  verziju, ipak sija na nas sa druge strane

  godina.

  svojim toplim osmehom razumevanja. Ali

  A da je Kurt Vonegat poslušao šta mu

  on više nije ovde da nam opet olakša

  šapuće glas Kilgora Pastrmke u vreme

  srca.

  Bog vas blagoslovio, g.Rouzvoter?

  Plavi Ponor je došao i uzeo i Teda.

  Da je inalo više verovao svojim ludim

  123

  Ernesto Vegeti

  STANJE ZNANSTVENE

  FANTASTIKE U ITALIJI

  Preveo Darije Đokić

  Na zagrebačkom Miniconu '88 trebao sve niža, dok konačno i nestaju pod uredništvom Fruttera i Lucentinija (jedini Itali‐

  sam održati predavanje o stanju SF‐a u

  jani koji su tada objavljeni su bili njih

  Italiji, sa opisom tendencija i mogućnosti

  dvojica pod pseudonimima te Palazzeschi

  koje pruža tržište.

  sa jednom pričom).

  Kako se dešava sa svim dobrim konven‐

  "Cosmo Romani" započinju odmah sa

  cijama, svako toliko nešto pregori; u

  domaćim autorima, ali pod pseudoni‐

  ovom slučaju bilo je to, mislim na veselje

  mom, i tek pred kraj se Italijani javljaju

  prisutne publike, moje predavanje. S dru‐

  vlastitim imenima (Antonio Belomi). U

  ge strane, dio tema mi je "pokrao" Gian‐

  dodatku romana nalaze se domaće priče

  franco Viviani iz izdavačke kuće NORD.

  pisane bez pseudonima.

  I tako, evo me opet, ali ovog puta sa

  prerađenim tekstom koji sam bio

  "IZA NEBA" I "FUTURO"

  pripremio za to predavanje.

  Italijani su pojavom časopisa "Iza neba"

  (1957) i "Futuro" (1962) dobili mogućnost PRECI

  da objavljuju, određenom učestalošću,

  Između dva rata u Italiji se objavljivalo u

  pod vlastitim imenima, a ne pod ame‐

  obliku avanturističkih priča sa naučnim

  ričkim pseudonimima. Prvi je list bio

  spekulacijama, nešto što bi se moglo

  namjenjen širim slojevima, dok je drugi

  proglasiti sličnim naučnoj fantastici.

  imao literarnih ambicija i nastojao se

  Tadašnji fantasy analog su bile priče tipa

  proširiti na evropsko polje kako bi se

  "izgubljenih rasa" alla Rider Haggard.

  tukao anglosaksonski utjecaj.

  Onda kao i sada, nacionalna je produkcija

  "Futuro" je izdržao godinu dana, dok se

  bila u manjini u odnosu na inozemnu,

  "Iza neba", nakon početnog uspjeha koji samo što su tada Francuzi bili ispred

  je čak bio krunisan izdanjem na

  Anglosaksonaca.

  francuskom, vukao do 1969, uz kratko

  Od 1935 nacionalna produkcija postaje

  ponovno pojavljivanje 1975.

  brojnija. Naravno, žanr tada još nije bio

  etiketiran kao takav, a ta je situacija

  "GALASSIA"

  trajala sve do 1952, do rađenja "Uranije"

  Rođen kao brat američkog lista Galaxy,

  (tada "Romani Uranije").

  časopis je objavljivao romane, povre‐

  meno prepuštajući prostor Italijanima

  OD "ROMANA URANIJE" DO

  (često samim urednicima). Priče su

  "COSMO ROMANA"

  uglavnom bile smještene u rubriku

  Naučna fantastika se u Italiji rađa 1952

  Accademia (priče čitalaca), bez obzira na

  sa pojavom "Romana Uranije" iako to nije kvalitetu teksta.

  bio baš prvi specijalizirani časopis; "Fan-Kada su uredništvo preuzeli Curtoni i

  tastična Znanost" je krenuo nekoliko

  Montanari bio je vidan pokušaj da se

  mjeseci ranije ali je utjecaj bio skroman.

  strani i domaći autori izjednače, ali je list

  Romani 'Uranie' ispočetka posvećuju

  već bio na zalasku.

  nešto prostora domaćim autorima, naj‐

  bolje ako se potpisuju egzotičfiim imeni‐

  "NOVA SF"

  ma (Walesko), ali je objavljen i Franco

  Ovaj se časopis, kojeg je uređivao Uto

  Enna. Kako vrijeme prolazi, imena postaju

  Malaguli, rodio u periodu duboke krize

  sve egzotičnija, a učestalost objavljivanja

  žanra (1968), a bio je gotovo deset

  124

  godina referentni centar svih ljubitelja.

  skloni farttasy literaturi nego naučnoj

  Uistinu, uspio je, istina samo na području

  fantastici s obzirom na svoje kulturno

  kratke priče, izjednačiti domaće i strane

  naslijeđe; edicije koje on uređuje za

  autore. Ostala izdanja UBRE, izdavačke

  SOLFANELLIJA objavljuju isključivo nacio‐

  kuće kojoj je "Nova SF" pripadala, izašla nalne autore i pružaju vrlo malo prostora

  su sa preko 150 naslova od kojih su samo

  SF‐u.

  7 bili italijanskih autora, ako uključimo i

&nb
sp; De Turris 1981 definitivno napušta kuću

  dva pseudo Van Vogta (a to su bili

  FANUCCI, a naslijeđuje ga Pilo. U onome

  Rambelli i Festriniero).

  što nisu mogli (ili htijeli) duo De Turris ‐

  Fusco uspijeva Pilo; pruža domaćim

  RAST

  autorima široki prostor, istina samo na

  Od 1972 započinje period stalnog kvan‐

  polju fantastike, bilo za romane, bilo za

  titativnog i kvalitativnog rasta. Izdavačka

  antologije (koje sam uređuje) ili priče u

  kuća NORD se osiiva 1970, usred krize i

  dodatku različitih izdanja. Rezultat nije

  odmah se konsolidira; nastaju FANU‐

  uvijek među najboljima, posebno što se

  CCIEVA naučnofantastična izdanja, LIBRA

  tiče priča u dodatku koje često služe

  eksplodira.

  samo da bi se popunio prostor. Ipak, bilo

  Italijani se još uvijek moraju dobro

  je u tim neurednim i nehomogenim

  namučiti kako bi im romani bili objavljeni

  dodatcima i dobrih pisaca (Mezzarese,

  u spcijaliziranim izdanjima, dok prostor za

  Rampini).

  priče raste, iako sporo.

  SADAŠNJA SITUACUA

  NORD objavljuje 1977, nakon sedam

  Tržište je u jakoj ekspanziji, ali se broj

  godina postojanja, prvog domaćeg auto‐

  izdavača smanjio. Tri su specijalizirane

  ra, bio je to Luigi Meneghini, a ta je

  kuće prisutne u knjižarama: NORD, SOL‐

  politika, iako različitim intenzitetom,

  FANELLI i FANUCCI koji pojačavaju svoja

  nastavljena do danas.

  izdanja umnožavajući produkciju, a isto

  U tom smo periodu svjedoci nastanka,

  vrijedi i za kuću MONDADORI.

  uspona i pada časopisa "Robot", lista koji Od nespecijaliziranih izdavača RIZZOLI

  je uređivao Vittorio Curtoni, a koji danas

  odlučno ulazi u žanr, a primjećuje se

  ima mitski status. Na početku je širok

  interes i kod LONGANESIJA

  prostor dan literarnoj kritici i domaćim

  Sa kioska je nestala GARDEN i oni ostaju

  pričama. Idila između lista i čitalaca se

  monopol MONDADORIJA. Njihova "Ura‐

  prekida nakon polemike nastale oko

  nia" je dobila sestricu, "Urania Fantasy", a pitanja politike i naučne fantastike, koja

  možda uskoro stigne i mali brat mutant

  se ubrzo degradirala do trača i poziva na

  "Urania Horror".

  linčovanje konzervativaca.

  Što se tiče prostora za italijanske autore

  Poslijednjih se desetak brojeva umorno

  situacija je slijedeća:

  vuče sastojeći se uglavnom od prijevoda

  NORD je praktički zatvorila svoja vrata

  američkih antologija, a sa gašenjem lista

  do‐maćim autorima;

  gasi se i serija kolateralnih izdanja koja ga

  FANUCCI nastavlja svoju politiku prema

  je pratila i koja, istini za volju, nije nikada

  Italijanima pod uvjetom da se odreknu

  pružala prostora Italijanima.

  honorara i da pišu po novoj modi ‐fantasy

  Kuća NORD započinje 1980 sa edicijom

  & horror;

  "la Collina", koju uređuje Inissero Chre-SOLFANELLI ne odustaje od svoje

  maschi, posvećenu neofantastičnom.

  orijentacije, ali privilegira fantasy;

  Praktički, svi su autori Italijani, a pokušan

  MONDADORI je sa "Uranijom" i "Hiljadu je i kontakt sa piscima mainstnam litera-svjetova" pod upravom Montanarija sra‐

  ture; čitaoci taj prijedlog izgleda nisu

  mežljivo pripuštao domaće autore, a tek

  prihvatili i časopis se gasi. Na taj su način

  će se vidjeti kako će biti pod Lippijem;

  zatvoreni i poslijednji prostori za

  PERSEO i njegova "Nova SF" ostaje

  naučnofantastične priče.

  nepromijenjenog stava, dok "Futiro

  Od 1980 ne samo klasične naučno‐

  Europa", koju uređuje Lino Aldani, širi

  fantastične priče, već i romani bivaju

  svoj interes na ostale evropske zemlje,

  potisnuti fantasy literaturom. Te godine

  što otvara skroman prostor autorima koji

  se, inicijativom Gianfiranca De Turrisa,

  nisu

  sa

  anglosaksonskog

  govornog

  osniva i nagrada "Tolkein" koju široko područja.

  podržava izdavač SOLFANELLI. De Turris

  teoretizira o činjenici da su Italijani više 125

  PRILOZI ZA BIBLIOGRAFIJU DOMAĆEG SF-A

  Miodrag Milovanović

  DOMAĆI SF PISCI U

  "KOSMOPLOVU"

  Krajem šezdesetih godina ovoga veka

  1970. godine.

  prvi put se kod nas pojavio časopis koji je

  Kosmoplov je bio prvi ozbiljan časopis

  veći deo svog prostora posvećivao nauč‐

  koji je kod nas sistematski objavljivao

  noj fantastici. Bio je to Kosmoplov, a

  domaću naučnu fantastiku. Domaći pisci

  izdavač časopisa bila je novinska izda‐

  počeli su da se pojavljuju od petog broja i

  vačka kuća "Duga".

  do gašenja časopisa ukupno je objavljeno

  Pokretanje jednog takvog časopisa čini

  12 priča domaćih autora.

  mi se da je bio logičan odgovor na sve

  Druga karakteristična činjenica koja

  veće interesovanje za astronautiku koje

  dokazuje ozbiljnost pristupa domaćoj

  se u to vreme javilo u vezi sa prvim

  naučnoj fantastici je potpisivanje autora

  čovekovim putovanjem na jedno drugo

  domaćim imenima. Pre Kosmoplova, čas‐

  nebesko telo ‐ Mesec. Ni izdavačka kuća

  opis koji bi i objavijivao domaću naučnu

  koja je pokrenula Kosmoplov nije

  fantastiku zabašurivao bi to krijući pisce

  slučajno uletela u taj poduhvat ‐ već neko

  pod anglosaksonskim pseudonimima. Pri‐

  vreme u časopisu Zeleni dodatak gotovo

  mera je mnogo; Esad Jakupović objav‐

  redovno objavljivane su kraće SF priče.

  ljivao je u Ekspertu, Zelenom dodatku,

  U martu 1969. godine, nekoliko meseci

  Politikinom zabavniku pod gomilom

  pre leta Apola XI pojavio se prvi broj

  pseudonima; Edvard Kingston, Edvard

  Kosmoplova. Naslovna priča bila je "Sve‐

  Šagal, Ričard Anders, Dase Jak, E.J. Mars,

  mirska Odiseja" Kejta Lomera, a gotovo

  Aster Fajerbol, Esja Kupov; Vladimir Im‐

  dve trećine časopisa bile su posvećene

  perl pisao je za Plavi dodatak, X‐100,

  naučnoj fantastici. Ostala trećina pripa‐

  Apolo i pod svojim imenom, ali i pod pse‐

  dala je vestima iz astronautike, mada je

  udonimom Vil Mardi; Damir Mlkuličić

  bilo i drugih sadržaja vezanih za popu‐

  objavljivao je u Zovu, Studentskom listu,

  larizaciju nauke.

  Vjesniku pod pseudonimima Mike Da‐

  Glavni i odgovorni urednik časopisa bio

  mes, Dane Mac Ulage, itd.

  je Gavrilo Vučković, koji će i kasnije igrati

  U Kosmoplovu domaći pisci su se

  značajnu ulogu u razvoju naučne fantas‐

  potpisivali punim imenom i pre
zimenom,

  tike kod nas, kada po gašenju Kosmo‐

  a ponekad je čak izlazila i beleška o piscu;

  plova bude pokrenuta Galaksija, list koji

  znak male pažnje prema piscu i čitaocima

  će, takođe, više godina redovno objav‐

  koji su kasnije vodeći domaći SF časopisi

  ljivati naučnu fantastiku, istina u manjem

  Sirius i Alef neopravdano zapostavili.

  obimu.

  Kvalitet domaćih priča objavljenih u

  Međutim, posle početne euforije, inte‐

  Kosmoplovu je prilično nizak, što ne čudi

  resovanje je polako jenjavalo, pa je i tiraž

  mnogo ako se ima na umu da pre toga

  časopisa opadao. U uvodnicima česta su

  domaći pisci naučne fantastike praktično

  bila upozorenja da časopis posluje sa

  nigde nisu mogli da sistematski objavljuju

  gubitkom. Pokušalo se nešto sa prome‐

  svoja dela. Pored toga, kada se o

  nom učestalosti izlaženja, sa smanjiva‐

  kvalitetu priča sudi treba znati da u to

  njem dela posvećenog naučnoj fancastici,

  vreme kod nas nije bilo objavljeno ni

  ali ništa nije pomoglo, tako da je posle 24

  preterano mnogo kvalitetnih stranih

  broja časopis prestao da izlazi 30. maja

  ostvarenja na koje bi se domaći pisci

  126

  mogli da ugledaju.

  energije, Fok oblikuje svoje telo po uzoru

  Ako se posmatra dužina priča, vidi se da

  na ljudsko, ali kada je napravio jednu

  su to većinom sasvim kratke priče. Samo

  ruku, energija i konačno nestaje. Ostaje

  tri priče duže su od pet standardnih

  mu samo snage da gnevno zavitla jednom

  novinarskih kartica, a i one imaju manje

  jedinom rukom metalnu ploču. Srećom,

  od deset kartica.

  ona probija kupolu i energija Sunca kulja

  Kratkoća tih priča, uz poneku beleišku o

  unutra, donoseći život koloniji. Fok odlazi

  piscu, dokazuje nam da su te priče

  da i ostalima oda tajnu transformacije.

  pretežno pisali početnici, većinom mladi

  Ako se oduzme isforsiran srećan zavr‐

  ljudi koji su se više zanimali za tehniku

  šetak, priča pokazuje znake začuđujuće

  nego za književnost.

  orginalnosti. Pismenost je na zavidnom

  K

  nivou, a poseban kvalitet donosi činjenica

  osmoplov je bio orjentisan prema kla‐

 

‹ Prev