Book Read Free

Alef Science Fiction Magazine 025

Page 36

by MoZarD


  da u priči nema previše objašnjavanja

  sičnoj svemirskoj naučnoj fantastici. Već

  tehničkih pojmova što je osnovna boljka

  sam spisak stranih autora koji imaju više

  većine priča nastatih u to vreme.

  od tri objavljene priče to najslikovitije

  Solidna je i priča Blagoje Jankovskog

  dočarava: A. E. van Vogt, Isak Asimov, Pol

  "Beskonačno rađanje". Glavni junak kreće Anderson, Artur Klark i Kliford Simak.

  sa kolegom astronautom na putovanje ka

  Zato ne čudi što je i većina domaćih priča

  novootkrivenom planetarnom sistemu

  sličnog usmerenja; čak osam od dvanaest

  Solaris II. Putovanje treba da traje 30

  domaćih priča u nekoj su vezi sa

  godina, a oni će to vreme provesti u

  svemirom, a najčešće poprište zbivanja je

  hibernacijskom snu. Međutim, budi se

  svemirski brod. Srećom, ima i izuzetaka.

  samo naš glavni junak da ustanovi da se

  Bez ikakve sumnje najbolja priča objav‐

  uređaj njegovog kolege pokvario. Brod ga

  ljena u Kosmoplovu je priča Nikole Panića

  obaveštava i da su na domak Siriusa II jaki

  "Fok sa jednom rukom". Nikola Panić je elektromagnetni talasi zaustavili brod i

  nastavio i kasnije da uspešno piše naučnu

  vratili ga u pravcu iz koga je došao. Brod

  fantastiku i 1984. objavio je u "Naučnoj je nastavio da ubrzava i dostigao brzinu

  knjizi" jedan od boljih domaćih SF ro‐

  od 0.999998 brzine svetlosti. Kada je

  mana Regata Plerus. "Fok sa jednom

  brzina svetlosti dostignuta, vreme počinje

  rukom" je priča o koloniji Vitus‐135 koja da teče unazad i glavni junak se ponovo

  se nalazi na 78 svetlosnih godina od Sola

  vraća u trenutak kada je krenuo. To se

  VIII. Zalihe foto‐plazme neophodne za

  neprestano ponavlja jer ne sme da

  održanje života uskoro će biti iscrpljene i

  zaustavi proces pošto bi nastala eksplo‐

  njihov svet biće konzervisan, kao i mnogi

  zija koja bi uništila svemir. Ako se zane‐

  drugi slični svetovi. Fok je oblik koji pred‐

  mare proizvoljnosti u tumačenju zakona

  stavlja vezu kolonije sa spoljnim svetom.

  fizike, ostaje zanimljiva priča u kojoj

  On i njegovi sunarodnjaci žive u kupoli

  pisac, u najboljem maniru metatekstu‐

  ispunjenoj tečnošću, želatinozni i bezob‐

  alnosti, raspravlja na početku i kraju priče

  lični, apsorbujući hranljive materije i

  sa svojim čitaocem. Blagoja Jankovski i

  baveći se intelektualnim aktivnostima.

  kasnije je nastavio da piše i jedna priča

  Nesposoban da bilo šta sam učini, Fok se

  mu je objavljena u Siriusu.

  obraća centralnom kom‐pjuteru pitajući

  Ostale priče su mnogo slabije.

  ga šta može da učini da spase svet.

  Muhamed Muminovlč, o kome nema

  Kompjuter mu odgovara da ih može

  podataka u časopisu, ali je opštepoznato

  spasiti jedino rad. Ljudi su svoje

  da je on kasnije postao jedna od vodećih

  aktivnosti prepustili kompjuterima i

  figura Astronomske opservatorije u

  robotima i postepeno fizički zakržljali. To

  Sarajevu, predstavljen je pričom "Sve‐

  su iskoristili došljaci iz druge galaksije i mirski Odisej". Jen Herbe je pilot sve-otkrili da je čovečanstvo prava riznica

  mirskog broda upućenog ka maglini

  znanja nesposobna da se odbrani. Zbog

  Andromeda. Na putu ga presreće brod

  toga došljaci osnivaju retrogenetske

  Gon Ura, koji se posle uspešne istraži‐

  centre u koje prikupljaju najbolje ljudske

  vačke misije vraća u matičnu galaksiju, i

  umove. Kompjuter savetuje Foka da

  uvlači u sebe. Ispostavlja se da su i Go‐

  pokuša da ponovo zadobije ljudski oblik i

  nurani potomci Zemljana, ali iz daleke

  počne da radi. Koristeći poslednje zalihe

  127

  budućnosti kada je tehnologija umnogo‐

  Staniša Martinović iz Majdanpeka u

  me napredovala. Oni ga pozivaju da se

  priči "Kratak susret" ponovo spašava vrati sa njima, ali on odbija jer ga na

  Zemlju, ali ovoga puta su zavojevači doš‐

  Zemlji više ništa ne čeka. Priča je kratka i

  ljaci sa planete Zorge iz Sedme galaksije.

  ne previše orginalna (A.E. van Vogt ‐

  Način na koji je spašava nije vredan

  "Daleki Kentaur"), a spisateljsko umeće pomena.

  pisca neveliko. Inače, ovaj pisac objavio je

  Dejan Grčić u priči "Najveći uspeh"

  i dve kratke priče u Oto‐zabavniku.

  nema šta da spašava jer je razorio Zemlju

  Branimir Perić je pre Kosmoplova

  i pita se koliko će joj trebati da se

  takođe objavio nekoliko priča u Oto‐

  oporavi.

  zabavniku, a kasnije je objavio po jednu

  Jedina žena, Dragica Berisavac, u priči

  priču u Galaksiji i Siriusu, ali te priče, baš

  "Eksperiment" zadovoljava se Institutom kao i priča "Let do večnosti" tek su na koga uništava kiša kamenja iz pokvarenog

  donjoj granici prosečnosti. Na kosmičku

  materijalizatora.

  stanicu pada rukopis u kome autor opi‐

  Ivan Josipović predstavlja nam u priči

  suje svoj put u budućnost. Međutim,

  "Prijatelj Fuko" jednog dalekog pretka brod u kome se nalazi naleće na mete-Spilbergovog E.T.‐ja koji pomaže pro‐

  orski roj i put se nastavlja u besko‐

  palom crtaču da preživi.

  načnost. Autor samo stiže da izbaci ovaj

  Daleko najlošija je priča "Smrt metalnim

  rukopis, ali začkoljica je što taj rukopis

  čudovištima" Zorana Nikollća u kojoj

  čitaju insektolika bića. Ni ovo nije prete‐

  Zoranovu devojku zli Džasper, gospodar

  rano orginalno, a u pogledu pismenosti

  robota, osuđuje 2800. godine na prinu‐

  još je slabije od prethodnika.

  dan rad u Mesečevim rudnicima, ali iz

  Već pomenuti Esad Jakupović pred‐

  niskih pobuda. Naravno, Zoran to osuje‐

  stavlja se pričom "Krug postojanja" u ćuje uništavajući Centar automatske

  kojoj ne previše uspešno varira već poz‐

  kontrole.

  nati paradoks koji se javlja prilikom

  P

  putovanja u prošlost.

  osle čitanja ovih priča, od kojih su ve‐

  Berislav

  Grozdanić,

  pilot

  Jugoslo‐

  ćina tek amaterski pokušaji, nameće mi

  venskog ratnog vazduhoplovstva, u priči

  se zaključak da iznad svega treba ceniti

  "Odiseja na Eteronu" na desetak kartica napore redakcije Kosmoplova da pruže

  izlaže doživljaje pilota koga prilikom

  šansu domaćem piscu. Već u tim ranim

  pokušaja proboja "toplotnog zida" kid-danima domaće naučne fantastike bilo je

  napuju Eteronci, odnosno Eteronke, jer

  ljudi koji su pravilno rezonovali i došli do

  su njihovi muškarci intelektualno zakrž‐

  zaključka da bavljenje naučnom fantas‐

  ljali.
Pilot se zaljubljuje u predivnu Ete‐

  tikom kod nas jedino ima smisla ako se

  ronku i posle mnogo peripetija oni nas‐

  jednoga dana i sami osposobimo da

  tavljaju da žive srećni i veseli. Međutim,

  pišemo vrhunsku naučnu fantastiku.

  sve je to jako naivno i skromnom

  Danas možda još nemamo jednu Ursulu

  književnom tehnikom ispričano.

  Legvin ili Orsona Skota Karda, ali čitajući

  U "Pogreški" Vladimir Deba spašava

  nova ostvarenja Zorana Jakšića, Predraga

  Zemlju tako što moćni Kritonci (već samo

  Raosa, Dragana R. Filipovića, Radmila

  ime pokazuje nemaštovitost pisca) naleću

  Anđelkovića, ili Vladimira Lazovića sa

  na ludake i, zastrašeni neefikasnošću

  radošću možemo ustvrditi da smo im

  svog psihičkog oružja, beže glavom bez

  svakim danom sve bliži.

  obzira.

  _______________________________________________________________________

  ALEF ‐ SCIENCE FICTION MAGAZIN • Izdavač: NIŠP »Dnevnik«, Izdavačka delatnost, 21000 Novi Sad, Bulevar 23. oktobra 31 • Direktor NIŠP »Dnevnik«: MIODRAG

  KARADŽIĆ • Rukovodilac Izdavačke delatnosti: ILIJA VOJNOVIĆ • Sekretar Redakcije: ZDENKA KARABASIL • Lektor i korektor: JOVANKA STOIĆEVIĆ • Tehnička priprema: IP

  »Znak Sagite« • Štampa I povez: NIŠP »Dnevnik«

  128

 

 

 


‹ Prev