Alef Science Fiction Magazine 004

by MoZarD

tračanja!«, promumlao je. »Beslime, vi‐

  regruta; novajlija bez činova nije smeo da

  dećemo se u borbenoj kontroli u osam —

  drži pogled na svom kapetanu, izuzev pri‐

  da utvrdimo koliko znaš o kontroli paljbe.«

  likom inspekcije. Uprkos tome, Brizbi je više

  Torbi se nije plašio provere; nije znao

  puta slao po Torbija.

  94

  Upravo beše primio ovlašćenje od X‐

  »Dozvoli da objasnim. Hm... znaš li teransku

  Korpusa da može da sa Beslimovim kurirom

  istoriju?«

  raspravi izveštaj. Pozvao je Torbija.

  »Uh... ne baš naročito«.

  Najpre ga je opomenuo da drži jezik za

  »To je minijaturna istorija rase. Davno pre

  zubima; rekao je da je kazna za brbljanje

  svih kosmičkih putovanja, kada čak ni Tera

  vrlo teška i da bi bilo bolje pridržavati se

  nije bila u potpunosti naseljena, postojale

  naređenja. »Ali, nije o tome reč. Moramo

  su granice. Svaki put kada bi se pronašla

  paziti da ne skrenemo sa teme. Inače

  nova teritorija, pojavljivala su se tri feno‐

  nećemo biti u stanju da je raspravimo.«

  mena: trgovci koji se brzo šire i koriste

  Torbi je oklevao. »Kako ću biti siguran da

  svoju priliku, odmetnici koji pljačkaju pošte‐

  ću držati jezik za zubima kada uopšte i ne

  ne ljude i — trgovci robljem. Isto se događa

  znam o čemu govorimo?«

  i danas, kada jurimo svemirom umesto oke‐

  Brizbi se uzrujao. »Mogu da ti naredim«.

  anima i prerijama. Pogranični trgovci su

  »Da, gospodine. I ja ću reći: Da, gospo‐

  avanturisti koji se upuštaju u ogroman rizik

  dine! ali, hoće li vas to uveriti da ja neću

  radi velikih profita. Odmetnici, bez obzira

  reskirati kažnjavanje?«

  da li su u pitanju planinski banditi, morski

  »Pa to je smešno! Želim da razgovaramo

  pirati ili pljačkaši u svemiru, iskrsavaju na

  o radu pukovnika Beslima. I držaćeš jezik za

  svakom području koje nije pod policijskom

  zubima, jesi li me razumeo? A ako ne

  zaštitom. I jedni i drugi su privremeni. Ali,

  budeš, zadaviću te golim rukama. Neće se

  ropstvo je sasvim druga stvar — najne‐

  jedan mali prljavko natezati sa mnom kada

  moralnija ljudska navika, ona od koje je

  je u pitanju rad pukovnika Beslima!«

  najteže odvići se. Započinje u svakoj novoj

  Torbi je osetio olakšanje. »Zašto odmah

  zemlji i užasno je teško iskoreniti je. Čim

  niste rekli da je to u pitanju, Kapetane? Ja

  jedna kultura oboli od te bolesti, bolest

  ne bih brbljao po brodu o Poupu... to je

  pušta korene u ekonomski sistem i zakone,

  prvo što me je on naučio«.

  u ljudske navike i običaje i... Ukidaš ropstvo,

  »Oh«, promumlao je Brizbi. »Trebalo je

  sklanjaš ga pod zemlju ali ono vreba tamo,

  da znam. U redu.«

  spremno da ponovo izbije u duhu ljudi koji

  »Pretpostavljam«, dodao je Torbi za‐

  misle da je njihovo »prirodno« pravo da

  mišljeno, »da smem da razgovaram sa

  poseduju druge ljude. Sa njima nema razbo‐

  vama?«

  ritog postupanja; možeš ih ubiti ali nikako

  Brizbi beše iznenađen. »Nisam shvatio da

  ne možeš izmeniti njihova ubeđenja«.

  sve ovo ima dva kraja. A ima. Mogu ti

  Brizbi uzdahnu. »Beslime, Garda je samo

  pokazati depešu iz njegovog korpusa,

  policajac i poštar; pravi rat nismo doživeli

  odobravaju mi da sa tobom razgovaramo o

  već dva veka. Ono što mi radimo jeste

  njegovom izveštaju. Bi li te to ubedilo?«

  nemogući posao održavanja reda na granici,

  Brizbi je uhvatio sebe da svom najmlađem

  u globusu koji ima prečnik od tri hiljade

  vojniku pokazuje sadržaj jedne od najtaj‐

  svetlosnih godina — niko nije u stanju da

  nijih depeša; trebalo je da ga ubedi da je

  shvati koliko je to veliko; ljudski um nije u

  ovlašćen da razgovara sa njim. U tom tre‐

  stanju da to zamisli.

  nutku čitava stvar delovala je logično;

  Niti su ljudska bića sposobna da nadziru

  kasnije se silno čudio obrtu situacije.

  taj prostor. On je svake godine sve veći.

  Torbi je pročitao dešifrovanu depešu i

  Policija eventualno može da krpi rupe ali i

  klimnuo glavom. »Šta god želite, Kapetane.

  njih ima sve više. Za većinu nas to je pošten

  Siguran sam da bi se i Poup složio«.

  posao ali ne i posao koji se jednom može

  »U redu. Znaš li šta je on radio?«

  okončati.

  »Pa... i da i ne. Video sam nešto od toga.

  Pukovnik Ričard Beslim imao je to kao

  Znam koje su ga stvari interesovale pošto je

  opsesiju.

  od mene tražio da ih zapažam i pamtim.

  Posebno je mrzeo trgovinu robljem. Već i

  Prenosio sam mu poruke i to se uvek od‐

  sama pomisao na nju dovodila ga je do

  vijalo tajno. Ali, nisam znao zašto.«

  ludila — znam, bio sam svedok. Izgubio je

  Uzdahnuo je. »Rekli su da je bio špijun«.

  nogu i oko — pretpostavljam da to znaš —

  »Obaveštajni agent, to bolje zvuči«.

  dok je spašavao brodski tovar Naroda iz

  Torbi je slegnuo ramenima. »Ako je

  robovskog logora.

  špijunirao, nazvao bi tu delatnost upravo

  To bi zadovoljilo većinu oficira — pođi

  tako. Poup nikada nije brkao izraze«.

  kući i odmori se — ali ne i starog Pljuni u

  »Ne, nije brkao izraze«, složio se Brizbi.

  šake pa nanovo na posao! Najpre je neko‐

  95

  liko godina predavao .a onda je otišao u

  kome se nalazila silueta svemirskog broda.

  trupu koja je bila spremna da ga uzme i

  »Kakav je ovo brod?«

  izložio plan. Devet svetova su okosnica

  Torbi razrogači oči. »Sargonska krstarica«.

  trgovine robljem. Sargonija je kolonizovana

  Torbi se maši za drugi list. »Ovaj?«

  pre mnogo vekova i do dan‐danas nije prih‐

  »Uh, izgleda kao robovski, onaj koji je u

  vatila Hegemoniju. Oslobodivši se koloni‐

  Džubulpur dolazio dvaput godišnje«.

  jalnog statusa, prestali su da polažu na ljud‐

  »Pogrešno.«, rekao je Brizbi divlje »Ovo

  ska prava. Zbog toga mi nismo u moguć‐

  su modeli iz mojih arhiva — brodovi koje su

  nosti da otputujemo tamo, kao što ni oni ne

  izgradili najveći brodograditelji. Ako si ih

  mogu da posećuju naše svetove.

  video u Džubulpuru, to može da znači da su

  Pukovnik Beslim je zaključio da sa Sargo‐

  bili kopije ili da su kupljeni od nas!«

  nijom ipak mora postojati nekakav saobra‐

  »Oni tamo grade brodove«, rekao je Torbi

  ćaj; da trgovci robovima imaju sopstvene

  posle kraćeg razmišljanja.

  brodove, baze, trgove i pijace — pošto u

>   »Tako mi je i rečeno. Ali, pukovnik Beslim

  pitanju nije običan porok već pravi posao.

  je javio u serijske brojeve brodova — ne

  Tako je odlučio da ode tamo i ispita stvar.

  mogu da pojmim kako je došao do njih.

  To je bilo besmisleno — jedan čovek

  Možeš li ti? Tvrdi da trgovina robljem ima

  protiv imperije devet planeta...ali, X‐korpus

  podršku iz naših svetova!« Brizbija pripadne

  stupa u akciju i na osnovu besmislene ideje.

  muka.

  Međutim, čak i da ga nisu proizveli u

  Torbi se redovno javljao na raport, pone‐

  agenta, on ne bi imao nikakve mogućnosti

  kad da se vidi sa Brizbijem a ponekad da

  za slanje izveštaja. Agent nije mogao da

  pod hipnozom razgovara sa doktorom Kriš‐

  putuje tamo i ovamo, nije mogao da koristi

  namurtijem. Pukovnik je redovno pominjao

  poštu — između nas i njih nije us‐

  potragu za Torbijevim identitetom i objaš‐

  postavljena — i sigurno ne može da koristi

  njavao da ne treba pasti u očajanje — pot‐

  komunikator n‐svemira, bilo bi svima sum‐

  rage tog tipa zaista traju dugo. Ponavljanje

  njivo, naravno. Ali, Beslim je ipak imao

  ohrabrujućih reči izmenilo je Torbijev odnos

  ideju: jedini ljudi koji posećuju i Devet

  prema slučaju — počeo je da misli da će

  svetova i naše svetove jesu Slobodni trgov‐

  nešto nemoguće zaista postati realnost, za‐

  ci. Oni izbegavaju politiku kao otrov, što ti

  mišljao je svoju porodicu, pitajući se bez

  znaš bolje od mene i ne bi nikada pre‐

  prestanka: ko sam ja? Biće doista lepo

  duzimali tako duge puteve da bi prekršili

  utvrditi to — i biti kao sav ostali svet.

  lokalne običaje. Ali, pukovnik Beslim je

  Brizbi je ponovo uveravao sebe — rečeno

  imao ličnih zasluga kod njih. Pretpostavljam

  mu je da drži Torbija podalje od osetljivih

  da znaš da su ljudi koje je spasao bili

  poslova, još od dana kada se brod podigao

  Slobodni trgovci. Rekao je X‐korpusu da

  sa Hekate i kada se ponadao da će dečko

  može izveštavati preko svojih prijatelja. I,

  biti identifikovan. Držao je sve novosti za

  pustili su ga da pokuša. Pretpostavljam da

  sebe, čvrsto ubeđen da pukovnik Beslim

  niko nije imao pojma da će se on pretvoriti

  nikada nije grešio i da će se čitava stvar

  u prosjaka, iako ne sumnjam da je to

  razjasniti.

  unapred planirao. Postao je prosjak i

  Kada je naređenje o Torbijevom premeš‐

  godinama slao izveštaje.

  tanju u borbenu stanicu došlo na njegov

  To je pozadina stvari a ja sada želim da

  sto, zabrinuo se — upravo je borbena sta‐

  iscedim svaku moguću činjenicu iz tebe. Ti

  nica bila »bezbednosno područje«, nikada

  nam možeš reći kakve su bile metode —

  otvoreno za posetioce — a onda je rekao

  izveštaj koji sam prosledio ne sadrži ni reči

  sebi da čovek bez specijalnog treninga ne bi

  o metodama. Neki drugi agent mogao bi da

  mogao da zaključi ništa što može da ugrozi

  ih koristi«.

  bezbednost te da je dečko već korišćen u

  »Reći ću vam sve što znam. A ne znam

  osetljivim poslovima, štaviše, još osetljivi‐

  mnogo.«, reče Torbi smrknuto.

  jim... Osećao je da saznaje značajne stvari

  »Znaš ti više nego što misliš. Bi li dopustio

  — da je Starac, na primer, koristio lažnu

  da te psiholog ponovo podvrgne transu i

  ličnost jednonogog prosjaka, ne bi li prikrio

  vidi šta se može naći u sećanju?«

  dvonožne aktivnosti... iako je odistinski ži‐

  »Sve je u redu što može da pomogne

  veo kao prosjak: i on i dečak živeli su samo

  Poupovom delu«.

  od milostinje. Cenio je takvo artističko savr‐

  »Trebalo bi. I još nešto...« Brizbi je prošao

  šenstvo — trebalo bi da to bude primer

  kroz kabinu i podigao sa radnog stola list na

  drugim obaveštajcima.

  96

  Uvek je, zapravo, i bio sjajan primer. Za

  oštro dodao: »Razumeš?«

  sve.

  Torbi je progutao knedlu. »Da, gospodine.

  Tako je Torbi ostao u borbenoj kontroli;

  Ne znaju ko sam. Ja sam — niko.«

  Brizbi je namerno propustio da obavi

  »Gluposti! Ti si još uvek ti!«

  proglašenje dečka za kontrolora paljbe zato

  »Da, gospodine. Je li to sve, gospodine?

  što bi u tom slučaju beleška o promeni

  Mogu li da idem?«

  došla do Personalnog. Ali, plašio se uruči‐

  »Samo trenutak. Moram da te vratim na

  vanja depeše o Torbijevom identitetu.

  Hekatu.« I, primećujući izraz na Torbijevom

  Nalazio se u društvu svog izvršnog oficira

  licu, užurbano dodao: »Ne brini. Oni će ti

  kada je prispela. Bila je šifrirana ali je Brizbi

  verovatno dopustiti da odslužiš rok službe,

  odmah prepoznao Torbijev serijski broj;

  ukoliko želiš. U svakom slučaju, ne mogu ti

  pisao ga je mnogo puta u izveštajima X‐

  ništa. Nisi uradio ništa rđavo.«

  Korpusu. »Pogledaj ovo, Stinki! Ovo nam

  »Da, gospodine«, odgovorio je Torbi

  govori ko je naše nahoče. Daj mašinu, sef je

  jedva čujnim glasom.

  otvoren!« Deset minuta kasnije depeša je

  Niko i ništa — zaslepila ga je slika starih,

  bila obrađena. Pisalo je:

  prastarih noćnih mora... kako stoji na podi‐

  REZULTAT NULA PUNA IDENT. POTRAGA

  jumu i sluša glas aukcionera koji ga opisuje,

  BESLIM TORBI GARD TREĆI IZVAN TRANS‐

  dok mnoge hladne oči bulje u njega... Ali,

  FERA NA SVIM PRIJEM. STANICAMA PONO‐

  nekako je uspeo da se sabere. Ostatak dana

  VITI TRANSFER NA HEKATU ISTRAGA SE

  proveo je u ćutanju. Bilo je tako sve dok se

  NASTAVLJA ŠEF B. PERSONAL.

  u odeljenju nije ugasilo svetio. U mraku je

  »Stinki, nije li to traćenje vremena?«

  zagrizao jastuk i slomljeno prošaputao:

  Stinki slegnu ramenima. »To vam je, Šefe,

  »Poupe... oh... Poupe...«

  kao da bacate kocku.«

  Uniforma Garde prekrivala je Torbijeve

  »Osećam se kao da sam izneverio starca.

  noge ali se tetuaž na njegovoj butini mogao

  Bio je siguran da je dečko građanin.«

  primetiti u tuš‐kabini. Kada bi se to do‐

  »Sumnjam da postoje milioni građana koji

  godilo, Torbi je bez zbunjenosti objašnjavao

  imaju taj peh da moraju da dokazuju ko su.

  šta predstavlja; reakcije su bile različite ali

  Pukovnik Beslim je možda u pravu — a to

  su se uglavnom — svodile na čudnovato

  još uvek ne može da se dokaže.«

  strahopoštovanje kolega — pred sobom su

  »Ne mogu da izbegnem zadatak. Osećam

  imali čoveka koji je prošao kroz jezive si‐

&nb
sp; se odgovornim.«

  tuacije hvatanja, prodaje, ropskog služenja i

  »Nije tvoja krivica.«

  ponovnog, čudnovatog oslobođenja. Mnogi

  »Ti nikada nisi služio pod pukovnikom

  civili nisu shvatali da ropstvo još uvek

  Beslimom. Bilo je, zapravo, lako... sve što je

  postoji; gardisti su znali bolje.

  želeo bilo je stopostotno savršenstvo. A ovo

  Zbog toga nikome nije bilo neprijatno.

  ne izgleda baš tako.«

  Međutim, samo dan nakon prispeća izve‐

  »Zašto okrivljujete sebe? Morate prihva‐

  štaja bez rezultata Torbi je u kupaonici

  titi činjenice.«

  susreto »Decibela« Pibija. Torbi je ćutao;

  »Ne moram! Edi! Želim da vidim ordo‐

  nisu mnogo razgovarali od dana kada je

  nansa Beslima.«

  Torbi napustio službu u kojoj je starešina

  Torbi je odmah primetio da Kapetan

  bio Pibi, iako su i dalje sedeli za istim sto‐

  izgleda mračno — ali, često je bio takav u

  lom u trpezariji. Pibi mu se obratio:

  poslednje vreme. »Aktivni ordonans treće

  »Zdravo, Trgovče.«

  klase Beslim na raportu, gospodine!«

  »Zdravo.« Torbi je uključio tuš.

  »Torbi...«

  »Šta ti je to na nozi? Prljavština?«

  »Da, gospodine?« Torbi beše iznenađen;

  »Gde?«

  navikao je da ga Kapetan ponekad oslovi

  »Na butini. Stani mirno. Čekaj da po‐

  ličnim imenom — jer to je ime i rekao pod

  gledam.«

  hipnozom — ali, ovog puta zaista nije

  »Ruke k sebi!«

  očekivao...

  »Nemoj da si tako osetljiv. Okreni se ka

  »Stigao je izveštaj o identifikacionoj

  svetlu. Šta je to?«

  potrazi...«

  »Robovski znak«, objasnio je Torbi kratko.

  »Šta?«

  »Ne zavitlavaj. Zar si ti rob?«

  Osetio je talas zadovoljstva; najzad će saz‐

  »Bio sam.«

  nati ko je i šta je. »Ne mogu da te iden‐

  »Imao si lance? Ljubio stope gospo‐

  tifikuju.« Brizbi je za trenutak zastao a onda

  darima?«

  97

  »Ne budi lud!«

  da njegove rase, religije, mesta rođenja od‐

  »Ma ko mi to kaže? Znaš šta, trgovačko

  nosno stanja pre stupanja u službu Garde.«

  momče? Čuo sam za taj znak — i mislim da

  Pukovnik i potpukovnik vratiše se u

  si ga sam utetovirao. Da bi se pravio važan.

  Brizbijevu kancelariju.

  Kao i sa onom pričom da si uništio

  Brizbi je delovao utučeno; najviše ga je