Alef Science Fiction Magazine 004

by MoZarD

  hoćeš li dopustiti da se stvar slegne? Ili

  Ti se, međutim, nikada nisi zagrejao za tu

  dokazati da si ti Rudbek od Rudbeka?«

  ideju a ja sam suviše ponosna da izrazim

  Torbi se ugrize za usnu. »Voleo bih da se

  spremnost pod ovakvim okolnostima, čak i

  vratim u Gardu i sve ovo zaboravim. Pitao

  ako bi od toga zavisilo opstajanje Rudbeka.

  sam se uvek na šta bi to ličilo da se obo‐

  Reci sada, šta ti to tata ne dopušta da vidiš

  gatim... a sada sam bogat i ispostavlja se da

  a što su njemu ostavili Marta i Krejton?«

  mi to samo stvara glavobolje.«

  »Ne dopuštaju mi da vidim te dokumente

  »Zar bi ti napustio sve ovo?« Ledin glas

  a ja ne želim da bilo šta potpišem dok oni to

  bese blago prezriv.

  ne učine.«

  »Nisam to rekao. Ostaću i ustanoviti šta

  »A ako učine? Hoćeš li potpisati?«

  se zbiva. Samo, ne znam kako da počnem.

  »Verovatno hoću. Želim samo da vidim

  Misliš li da bi trebalo da lupim pesnicom o

  kakve su aranžmane napravili moji rodi‐

  ujka Džekov sto i zatražim moje deonice?«

  telji.«

  »Uh... ne bez prisustva advokata.«

  »Ne vidim zašto se tata protivi takvom

  »Suviše je advokata već upetljano u sve

  razumnom

  zahtevu?

  Ukoliko...«

  Ona

  ovo.«

  uzdahnu.

  »Zato ti je jedan i potreban. Biće teško sa

  »Ukoliko šta?«

  sudijom Braderom.«

  »Šta je sa tvojim deonicama? Jesu li pre‐

  »Kako da ga pronađem?«

  bačene na tebe?«

  »Pobogu, pa ja ne koristim advokate. No,

  »Kakve deonice?«

  jednog ipak mogu da ti nađem.«

  » Tvoje. Ti znaš za moje deonice. Dali su

  Torbi je proveo tmurno jutro proučavajući

  mi ih kad sam se rodila — dao mi je Rud‐

  zakon korporacije. Odmah nakon ručka

  bek, tvoj deda. Ti si verovatno dobio dva

  nazvala ga je Leda. »Tore, šta kažeš za

  puta više, pošto se očekivalo da jednog

  jednu turu skijanja? Mećava je prošla i sneg

  dana postaneš Rudbek.«

  je divan.«

  »Nemam nikakvih deonica.«

  »Pa...«

  Ona klimnu glavom. »To je jedan razlog

  »Dođi, molim te.«

  što tata i sudija ne žele da vidiš one

  Otišao je. Nisu prozborili ni reč dok se

  dokumente. Naše lične deonice ne zavise ni

  nisu dovoljno udaljili od kuće. Tada Leda

  od koga, naše su i možemo s njima da či‐

  reče: »Ćovek koji ti treba zove se Džejms

  nimo šta nam je volja. Oboje smo puno‐

  Garš iz Novog Vašingtona.«

  letni. Svaki dokument koji su tvoji roditelji

  »I pomislio sam da si me zvala zbog toga.

  potpisali a odnosi se na tvoje lično

  Želiš li da se skijaš? Ja bih voleo da se

  vlasništvo, ne može biti tuđe, zar ne? Lupi

  odmah vratim i nazovem ga.«

  pesnicom o sto pa će ili morati da iskašljaju

  »Oh.« Ona tužno zatrese glavom. »Tore,

  papire ili da te ubiju.« Ona duboko uz‐

  morala bih da se udam za tebe samo da bih

  dahnu. »Ne bi te ubili, Tore. Tata je dobar

  vodila brigu o tebi. Da se vratiš u kuću i

  čovek.«

  odatle pozoveš advokata koji se nalazi izvan

  »Nisam ni rekao da nije.«

  Rudbeka? I to još advokata sa vrhunskom

  »Ne volim ga naročito ali sam mu

  reputacijom? Da li ti je jasno šta bi se

  privržena. Uostalom, ja sam Rudbek a on

  dogodilo?«

  nije. To je ludo, zar ne? Mada mi Rudbe‐

  »Šta?«

  kovi nismo ništa posebno. Mi smo samo

  »Verovatno bi se probudio na nekom

  lukavi seljaci. Moram da ti kažem da sam i

  tihom mestu sa krupnim, mišićavim čuva‐

  114

  rima oko sebe. Provela sam besanu noć i

  treba da ideš.«

  ubeđena sam da ti oni misle dobro. To me

  Posetili su Linkolnov muzej, gde su već na

  je smirilo. Sigurna sam da tata želi da vodi

  stepenicama, osetili onu istu jezu koja se

  posao kako treba... ali, ako to čini na prljav

  javlja kod miliona posetilaca koji posmat‐

  način, na tvojoj sam strani!«

  raju džinovsku figuru u holu. Torbija je

  »Hvala ti, Ledo.«

  odjednom preplavilo osećanje da statua

  »On kaže hvala! Tore, to je zbog Rudbeka.

  izgleda kao Poup. Oči mu se ispuniše

  A sada, na posao. Ne možeš tek tako da uz‐

  suzama. Leda prošaputa: »Ovo mesto me

  meš šešir i odeš u Novi Vašington da nađeš

  uvek plaši — kao ukleti dvorac. Znaš li ko je

  advokata. Koliko poznajem sudiju Bradera,

  bio Linkoln? Osnivač Amerike. Ah, ta drevna

  on je već isplanirao šta će preduzeti ako to

  istorija tako je užasna...«

  pokušaš. Međutim, možeš da pođeš u raz‐

  »Učinio je još nešto.«

  gledanje imanja... počev od kuće u Novom

  »Šta?«

  Vašingtonu.«

  »Oslobodio je robove.«

  »To je mudro, Ledo.«

  »Oh.« Leda ga smrknuto pogleda. »Za

  »Ne znam šta ću od mudrosti. Ako želiš da

  tebe to ima posebno značenje, zar ne?«

  izgledaš bolje, pozovi i mene — tata je i

  »Da. Veoma.« Razmišljao je da li da Ledi

  rekao da treba da te pokazujem tamo i

  saopšti najvažniji razlog za upuštanje u

  ovamo.«

  bitku... bili su sami a ovo je zasigurno bilo

  »Naravno. Ukoliko to neće prouzrokovati

  mesto koje se ne prisluškuje... No, nije

  neke nevolje.«

  mogao.

  »Neće. Odistinski ćemo malo razgledati

  Čitao je natpise na zidovima, diveći se

  grad. Jedino ne znam kako da izbegnemo

  drevnom engleskom, ne sistemskom en‐

  telohranitelje.«

  gleskom koji je poznavao. Leda ga je od‐

  »Telohranitelje?«

  jednom povukla za rukav i šapnula:

  »Niko iz Rudbeka ne putuje bez telesne

  »Hajdemo. Ovde ne mogu da ostanem.

  straže. Zaista, reporteri i njuškala bi te

  Počeću da plačem.«

  rastrgli.«

  Odlučili su da pogledaju predstavu Mlečni

  »Mislim«, reče lagano Torbi, »da si u

  put. Izašli su iz Muzeja i rekli vozaču da ih

  mom slučaju pogrešila. Išao sam u posetu

  pokupi u tri i deset a onda kupili karte za

  babi i dedi i nigde nije bilo telohranitelja.«

  dvojnu kabinu.

  »Specijalizovali su se da budu nepri‐

  »Eto!« Uzdahnula je. »Sluga će se pojaviti

  metni. Kladim se da ih je za vreme tvog

  čim vozač zađe za ugao. Ukoliko već nije tu.

  boravka u bakinoj kući bilo najmanje dvo‐

  Svejedno. Slušaj me sada: ljudi koji se na‐

  jica. Vidiš onog usamljenog skijaša? Ne skija

  laze u našoj kabini otići će
čim im pokažete

  se iz razonode. Zato moramo da prona‐

  karte — s tim što ću ići samo ja i reći

  đemo način da ih skinemo s vrata dok ti

  jednom od posetilaca da ostane. Platiću

  budeš sa savetnikom Garšom. Ne brini,

  mu. Nadajmo se da je to muškarac jer će

  smisliću već nešto.«

  sluga dotrčati do kabine čim sazna broj. Ti

  Torbija je beskrajno interesovala velika

  produži. Kad sluga bude našao našu kabinu,

  prestonica ali još više postizanje cilja. Leda

  videće me u društvu muškarca. Neće moći

  ga nije požurivala. »Najpre da pogledamo

  da mu razazna lice, u kabini je mračno, ali

  grad. Obavezno.«

  će biti siguran da sam to ja, zbog ove

  Kuća, njegovo vlasništvo, sa dvadeset so‐

  posebne, svetlucave odeće koju nosim...

  ba od kojih su svega dve bile prostrane,

  Biće zadovolian. Ti izađi na bilo koji izlaz

  beše spremna kao da je neko dan ranije

  osim kroz glavno predvorje, tamo će se

  izašao iz nje. Prepoznao je dvojicu slugu. Bili

  verovatno nalaziti vozač. Pokušaj da se

  su iz Rudbeka. Napolju su čekala kola, sa

  vratiš u prvo predvorje nekoliko minuta pre

  vozačem u livreji iz Rudbeka. Vozili su se po

  nego što im naredim da doteraju kola. Ako

  gradu i uživali na polu‐tropskom zimskom

  budeš kasnio, uzmi taksi i idi pravo kući.

  suncu. Leda mu je pokazala planetarne am‐

  Požaliću se naglas da ti se predstava nije

  basade i konzulate. Kada su došli do

  dopala i da si otišao kući.«

  beskrajnog luka iza koga se nalazio glavni

  »Neće li prijaviti da su mi izgubili trag?«

  štab Hegemonijske Garde, Torbi reče vo‐

  »Neće smeti. Bojaće se da ne budu ot‐

  začu da uspori a ovaj nervozno protrlja

  pušteni zbog nemara. A sad kreni. Vidimo

  bradu. Leda mu šapnu: »Pogledaj dobro.

  se!«

  Zgrada naspram glavnog ulaza je mesto gde

  Torbi je izašao na sporedni izlaz, potom se

  115

  izgubio u sledećoj ulici, pitao policajca i

  »Znao sam taj deo priče, novinari su je

  napokon došao do zgrade. Tabla na ulazu

  mrcvarili do kraja. Ali, svi se mi nalazimo u

  pokazivala je da je Garš imao kancelarije na

  okolnostima koje ne možemo da kontro‐

  trideset četvrtom spratu; nekoliko minuta

  lišemo. Radi se o tome da čovek nikada ne

  kasnije suočio se sa sekretaricom čije su

  završava svoj posao. Čak ni kada je sasvim

  usne neprestano izgovarale »ne«. Devojka

  njegov.«

  mu je odmah saopštila da Savetnik ne

  »Ovo nije moj.« odgovorio je Torbi

  prima stranke bez prethodnog zakazivanja.

  tvrdoglavo.

  Torbi pogleda čekaonicu. Bila je prepuna.

  »Ne lupetaj. Prvo, moramo tvoje roditelje

  »Molim vas, recite gospodinu Garšu da

  oglasiti mrtvim. Drugo, zahtevamo njihov

  Rudbek od Rudbeka želi da ga vidi.«

  testament. Ako odbiju, tražićemo sudsko

  Sekretarica ga narogušeno pogleda i go‐

  izvršenje... Možda će proći neko vreme dok

  tovo protiv volje ode u jednu od prostorija

  se imovina ne sredi i ti osposobiš. Sud bi

  u koje se ulazilo iz čekaonice. Za nekoliko

  mogao odrediti tebe za izvršioca, ili kako

  trenutaka vrati se i reče tihim glasom:

  već testament kaže. Takođe, sud može da

  »Savetnik može da izdvoji za vas pet mi‐

  odredi i nekog drugog. To, svakako, neće

  nuta. Ovuda molim.«

  biti ona dvojica, ako je tačno sve što kažeš.

  Privatni kabinet Džejmsa Garša snažno je

  Čak se ni jedan od Braderovih plaćenih

  odudarao od spoljnog izgleda zgrade i čeka‐

  sudija neće usuditi na tako nešto; to bi bilo

  onice; on lično izgledao je kao neras‐

  suviše divlje i mogao bi biti opozvan.«

  premljen krevet. Nosio je pantalone bez

  »Ali, šta mogu ja da učinim ako oni ne

  naramenica i kaiša dok mu se stomak

  započnu sa akcijom proglašenja mojih rodi‐

  prelivao preko ploče pisaćeg stola. Bio je

  telja mrtvim?«

  neobrijan. Nije čak ni ustao.

  »Ko ti je rekao da treba čekati na njih? Ti

  »Rudbek?«

  si zainteresovana stranka; oni te čak ne

  »Da, gospodine. Gospodin Džejms Garš?«

  smeju kvalifikovati ni kao amicus curiae.

  »Taj. Identifikacija? Izgleda mi da sam

  Koliko se sećam, oni su se nominalno kva‐

  video vaše lice u novinama ali ne mogu da

  lifikovali kao podjednaki ortaci... Ti si za‐

  se setim.«

  interesovana strana broj jedan i ti

  Torbi pruži svoju legitimaciju. Garš je

  započinješ sa akcijom. Imaš li drugih

  pogleda i odmah je vrati Torbiju. »Sedi. Šta

  rođaka? Iz prvog kolena, možda?«

  mogu da učinim za tebe?«

  »Ne iz prvog kolena. Postoje Bredlijevi,

  »Potreban mi je savet... i pomoć.«

  moji baba i deda.«

  »To i prodajem. Ali, Brader ima advokata

  »Nisam ni znao da su još živi. Hoće li se

  na tone. Šta mogu ja da učinim?«

  oni boriti protiv tebe?«

  »Uh... smem li da govorim?«

  Torbi zausti da kaže ne ali se predomisli.

  »Samo navali. Nisam ja mačji kašalj da me

  »Ne znam.«

  špijuniraju kako stignu.«

  »Videćemo kad dođe taj trenutak.«

  »To je duga priča.«

  »Kad počinjemo?«

  »Onda je skrati. Govori. Slušam.«

  »Imaš para? Ili su ti i to uskratili? Ja sam

  »Hoćete li da me zastupate?«

  skup. Obično naplaćujem i svako uzimanje

  »Govori — slušam.«, ponovi Garš.

  vazduha u prisustvu stranke.«

  »Možda ću zaspati. Ne osećam se danas baš

  »Pa, imam megadolar. I još nekoliko

  najbolje. Ustvari, nikad se ne osećam baš

  hiljada... Oko osam.«

  najbolje.«

  »Hm... Nisam rekao da ću preuzeti ovaj

  »U redu.« Torbi započe priču... Garš je

  slučaj. Je li ti se dogodilo da ti je život bio u

  slušao zatvorenih očiju, sa sklopljenim ša‐

  opasnosti?«

  kama na trbuhu.

  »Ne, nije.«

  »To je sve«, završio je Torbi, »osim što se

  »Sine, ljudi za novac čine svakakve stvari

  bojim da nastavim pa se kolebam oko pov‐

  ali se još drastičnije stvari čine zbog gos‐

  ratka u Gardu.«

  podarenja nad novcem. Svako ko sedi u

  Marš je po prvi put pokazao zanimanje.

  blizini milijarde kredita u opasnosti je. To ti

  »Rudbek od Rudbeka? U Gardi? Ne budi

  je kao da u kući držiš zmiju otrovnicu. Da

  lud, sinko.«

  sam na tvom mestu, i da počinjem da se

  »Ali, ja nisam istinski Rudbek od Rudbeka.

  osećam bolesnim, zvao bih ličnog doktora.

  Ja sam regrutovani gardista
koji je upao u

  Bio bih obazriv dok prolazim kroz vrata i

  okolnosti van svoje kontrole.«

  dok stojim kraj otvorenog prozora.« Garš se

  116

  zamisli. »Sada Rudbek nije najbolje mesto

  vrata i ostavi ga pred jednim čovekom,

  za tebe. Činjenica je takođe da ne bi trebalo

  takođe u civilu. Čovek ustade od stola i

  da budeš ni ovde. Jesi li član Diplomatskog

  reče; »Rudbek od Rudbeka. Ja sam Ving

  kluba?«

  Maršal »Kovač«.«

  »Nisam, gospodine.«

  »Torbi Beslim, gospodine, molim vas. Ne

  »Jesi od sada. Ljudi će biti iznenađeni što

  Rudbek.«

  nisi. Ja sam tamo često, oko šest. Uzmi

  »Imena nisu važna ali identiteti jesu. Moje

  sobu, privatnu, naravno. Broj dvadeset—

  nije »Kovač« ali to jesam. Pretpostavljam

  jedanaest.«

  da imate nešto za identifikaciju?«

  »Dvadeset—jedanaest?«

  Torbi prosledi svoju legitimaciju. »Ve‐

  »Još uvek nisam kazao da preuzimam

  rovatno imate moje otiske prstiju.«

  slučaj. Imaš li pojma što bih morao da

  »Biće ovde za trenutak. Ne smeta da ih

  radim ako bih izgubio slučaj?«

  uzmemo ponovo?«

  »Ne, gospodine.«

  Dok je Torbi ostavljao otiske prstiju, na

  »Koje si ono mesto pomenuo? Džubul‐

  Maršalov sto stigoše otisci iz arhive. On

  pur? Morao bih tamo da se sklonim. Ali,

  stavi oba kartona u uporedivač i sačeka dok

  uvek sam spreman za borbu. Rudbek, a?

  se ne pojavi zeleno svetio. Potom reče:

  Brader. Pomenuo si megadolar?

  »Sve je u redu, Torbi... Rudbek... Šta mogu

  Torbi izvadi knjižicu sa čekovima i pritisnu

  da učinim za tebe?«

  palcem na senzitivno polje. »Nećemo ga još

  »Možda ja mogu nešto za vas.«

  unovčiti. Oni će to odmah primetiti. Samo,

  »Je li?«

  koštace te mnogo više. Doviđenja. Vidimo

  »Došao sam ovde iz dva razloga. Prvi je

  se... recimo za par dana, u redu?«

  što mislim da mogu nešto da dodam pos‐

  Torbi izađe. Nikada ranije nije video sličnu

  lednjem izveštaju pukovnika Beslima. Znate

  osobu — milostivog mudraca koji je bio

  na koga mislim?«

  tako željan običnog života.

  »Poznavao sam ga i veoma cenio.

  Kad je izašao iz Garšove zgrade, ugledao

  Nastavi.«

  je ulaz u Glavni štab Garde. Lagano krete u

  »Drugi razlog je — voleo bih da se vratim

  suprotnom pravcu ali se još jednom osvrnu.

  u Gardu i nastavim sa poslom u X‐korpusu.«