Alef Science Fiction Magazine 004
Page 26
A onda naglo potrča ka ulazu.
»Kovač« podiže obrve. »Je li? Rudbek od
Rudbeka?«
DVADESET PRVA GLAVA
»Hoću da okončam neke stvari.« Torbi se
priseti i da mora da dovede u red imovinu
Torbi je u velikom foajeu pronašao
svojih roditelja. »A onda sam slobodan.
prijemnu kabinu i, probivši se kroz gomilu
Znam da je bezobrazluk od jednog ordo‐
koja je kuljala napolje, ušao u nju. Jedan
nansa treće klase — ne, ne, čin mi je skinut,
nevidljivi kontralt je rekao: »Otkucajte svoje
zbor incidenta — od jednog običnog gar‐
ime. Naziv odeljenja i kancelariju izgovorite
diste da govori o X‐korpusu ali mislim da
u mikrofon. Čekajte dok se ne pojavi svetio
imam stvari koje mogu da budu od koristi.
a tada saopštite na kojoj ste dužnosti.
Poznajem Narod... mislim, Slobodne trgov‐
Podsećamo vas da je radno vreme isteklo i
ce... Govorim nekoliko jezika... Znam kako
da se prihvataju samo hitni slučajevi.«
se treba ponašati u Devet svetova... Bio
Torbi Otkuca »Torbi Beslim« a onda reče;
sam tamo, ne previše, nisam ni astrogator,
»X‐korpus«.
ali, putovao sam. Sem toga, video sam kako
Čekao je. Traka krete ispočetka. »Otku‐
Poup... pukovnik Beslim radi. Možda bih i ja
cajte svoje ime, Naziv odeljenja i kance‐
mogao da radim na tome.«
lariju...« Traka se iznenada zaustavi. Jedan
»Moraš voleti ovaj posao da bi mogao da
muški glas reče; »Ponovite to.«
ga obavljaš. Često je to... vrlo gadno... stvari
»X‐korpus.«
koje čovek neće jednostavno da uradi iz
»Dužnost?«
poštovanja prema sebi...«
»Bolje da proverite ime u arhivi.«
»Ali, ja sam bio rob! Znate li to? Možda
Posle nekog vremena iz zvučnika za‐
može da pomogne onaj ko poznaje sećanja
cvrkuta jedan ženski glas; »Sledite svetio
jednog roba!«
iznad glave. Nemojte ga izgubiti.«
»Možda. Premda bi to moglo da bude
Sledio je svetio do lifta koji ga odvede do
previše emotivno. Osim toga, trgovina
neobeleženih vrata, odakle ga jedna osoba
robljem nije sve za šta smo mi zaintere‐
— neuniformisana — povede još kroz dvoje
sovani. Kad čovek dođe kod nas, mi mu ne
117
obećavamo određeni posao. Čini ono što
kojoj je načičkan zvezdama dominirao
mu se kaže. Meni se eto dogodilo da sam
stereo‐ekran. Bio je veći od svih koje je
zainteresovan za trgovinu robljem. Mnogo
Torbi do tada video.
drugih ljudi nema pojma da ona uopšte i
Zbog komplikovanih kontrola morao je da
postoji. Očekuješ li da svet poveruje u
se raspita o podešavanju a onda se bacio na
neverovatne priče iz udaljenih svetova?
posao. Različitim svetlima bojio je zvezde i
Zapamti: Manje od jednog procenta ljudske
prostore između njih. Dok je radio, nije
rase napušta svoju rodnu planetu.«
ništa objašnjavao. Oficir ga je ćutke
»Pretpostavljam. U svakom slučaju, ne
posmatrao. Potom se odmaknuo korak
veruju u robove«.
nazad i rekao: »To je zasada sve što znam«.
»To i nije najveća nesreća. Teranska He‐
»Propustio si nekoliko«. Ving Maršal do‐
gemonija nije imperija; to je prosto vodstvo
dade slici nekoliko žutih svetala, nekoliko
u slobodnoj konfederaciji planeta. Razlika
crvenih a potom, radeći lagano, ubaci još
između onoga što bi Garda mogla da učini i
pola tuceta izgubljenih brodova. »Ovo je
onoga što joj je dopušteno vrlo je drastična.
sve po sećanju. A vidim da vas je zain‐
Ako si došao ovamo misleći da ćeš za života
teresovalo, odmah ste se uključili. »Maršal
uspeti da ukineš ropstvo, grdno si se pre‐
se odmaknu od ekrana. »Pa, Beslime,
vario. Naša najoptimističkija prognoza je —
pitanje je postavljeno. Jesi li spreman da
kroz dva veka. A za to vreme ropstvo će se
odgovoriš?«
pojaviti na planetarna koje danas nisu još ni
»Mislim da je u sve ovo prste umešao
otkrivene. Nije to problem koji može jed‐
upravo Galaktićki transport! Ne svi ali si‐
nom zasvagda da se reši. U pitanju je stalni
gurno dobar broj ključnih ljudi. Snabde‐
proces.«
vanje brodovima. Opravke i gorivo. Možda
»Želim da znam mogu li da pomognem?«
finansiranje«.
»Ne znam. Ne zato što si sebe opisao kao
»Mmmm... «
mlađeg regruta... na ovom mestu imamo
»Moguće je, zar ne?«
isti čin... X‐korpus je ideja, ne organizacija.
»Znaš šta bi ti odgovorili na optužbu da
Nisam zabrinut šta Torbi Beslim može da
trguju robljem?«
učini; on nešto može da učini, makar bio u
»Ne da trguju. Ne direktno, barem... «
pitanju posao prevodioca... Ali, Rudbek od
»Svejedno, u vezi sa trgovinom... Najpre
Rudbeka... hm, pitam se.«
bi rekli da nikad nisu čuli za trgovinu
»Ali, rekao sam vam da napuštam sve
robljem ili pak da su u pitanju najobičnije
ono!«
glasine. Potom bi ti rekli da oni, u svakom
»Pa... pričekajmo dok ne napustiš. Po tvo‐
slučaju, samo prodaju brodove — je li pro‐
joj sopstvenoj izjavi, spreman si da se
davač noževa, na primer, odgovoran ako
upišeš već danas... ne, ne... A šta je sa
muž zakolje ženu?«
drugim razlogom? Da nešto dodaš izveštaju
»Slučajevi baš nisu uporedivi.«
pukovnika Beslima?«
»Ne bi priznali. Rekli bi da ne krše nikakve
Torbi je oklevao. »Gospodine, pukovnik
zakone i čak poricali da negde može posto‐
Brizbi, moj starešina, rekao mi je da je
jati ropstvo... uostalom, šta ih je briga za
Pou... pukovnik Beslim dokazao vezu iz‐
ono što neko radi toliko svetlosnih godina
među trgovine robljem i velikih proizvođača
daleko... U tome bi bili u pravu. Poricali bi
zvezdanih brodova.«
da bilo šta znaju zato što neće da priznaju.
»Rekao ti je to?«
Ili bi neka dobro izdresirana osoba preturila
»Da, gospodine. Možete zaviriti u izveštaj
mišljenje da ropstvo — ako postoji — i nije
pukovnika Beslima.«
tako rđava stvar, pošto je znatan deo sta‐
»Nije potrebno. Nastavi.«
novništva mnogo srećniji ako ne mora da
»Pa... je Ili govorio o Rudbeku« Ga‐
snosi odgovornost slobodnog čoveka.
laktičkom transportu? «
Potom će dodati da bi brodove — ukoliko
Kovač je razmatrao pitanje. »Zašto pitaš
ne oni — prodavao neko drugi. To je sa
mo
mene ako je tvoja kompanija umešana u to.
posao, i tako dalje.«
Ti nam reci.«
Torbi stvori sliku bezimenih malih Torbija,
Torbi uzdahnu. »Imate li Galaktogled?«
u mraku, beznadežno uplakanih od straha,
»Dole u hodniku.«
samoće i bolova, u ćelijama robovskih
»Mogu li da ga upotrebim?«
brodova koji bi mogli biti — njegovi. »Jedan
»Zašto da ne?« Ving Maršal ga povede
udarac bičem izmenio bi njegov naduveni
kroz privatni prolaz do konferencijske sale u
mozak!«
118
»Svakako. Ali, mi ne možemo da šibamo.
razgovaraju.
Ponekad se pitam zašto to ne smemo da
Torbi joj je prepričao šta mu je rekao Garš
radimo.« Maršal pogleda na ekran.
a onda odlučio da kaže i ostalo. »Juče sam
»Snimiću ovo. Sadrži činjenice koje zajedno
zatražio da se priključim Gardi.«
još nisu bile razmatrane. Hvala što si došao.
»Tore!«
Ako budeš imao još nekih ideja, dođi
»Oh, ne brini, ne odlazim. Ali, imam razlo‐
ponovo.«
ga. Garda je jedina organizacija koja poku‐
Torbi shvati da njegova želja za prik‐
šava da stane na put trgovini robljem. Ima
ljučenje korpusa uopšte nije ozbiljno
više razloga što ne mogu da se regrutujem
shvaćena. »Maršale... ima i druga stvar koju
sada.« Obavestio ju je o svojoj sumnji u
bih mogao da uradim.«
korporaciju Rudbek.
»A to je?«
Ona je prebledela. »Tore, to je najužas‐
»Pre nego što se priključim korpusu, ako
nija ideja za koju sam ikada čula. Ne mogu
dopustite... ili možda kasnije... mogao bih,
da ti verujem.«
kao Rudbek od Rudbeka, da odletim
»Voleo bih da dokažem da grešim. Ali,
sopstvenim brodom i proverim ta mesta,
neko ipak gradi njihove brodove, neko ih i
označena crvenim. Možda bi šef mogao da
održava. Robovlasnici nisu inženjeri. Oni su
utvrdi stvari koje bi za agenta bile
najobičniji paraziti.«
preopasne?«
»Još uvek ne mogu da poverujem u
»Možda. Ali, ti znaš da je tvoj otac krenuo
mogućnost postojanja ropstva!«
u inspekciju. Nije imao sreće«. »Kovač« se
On slegnu ramenima. »Deset udaraca
počeša po bradi. »Ranije nismo smatrali da
bičem uverili bi svakoga.«
je to u pitanju. Dok se ti nisi pojavio živ,
»Tore! Zar hoćeš da kažeš da su te
računali smo da se desila prirodna
šibali?«
katastrofa. Jahta sa tri putnika i osam
»Ne sećam se dobro. Ali, na leđima imam
članova posade, bez ikakvog tereta, ne
ožiljke«.
izgleda kao vredan cilj za razbojnike. A oni
Celim putem do kuće Leda je ćutala.
dobro znaju šta rade.«
Torbi je još jednom posetio Garša a onda
Torbi je bio šokiran, »Sugerišete li da...«
su, u društvu starije tetke, koja nikako nije
»Ne sugerišem ja ništa. Ali, šefovi obično
htela da se odlepi od njih, krenuli za Jukon.
čeprkaju po poslovima svojih zaposlenih i
Garš je bio pripremio papire koje je Torbi
ponekad se opeku. A tvoj otac je sigurno
trebalo da potpiše, kao i dva obaveštenja.
proveravao.«
»Prva akcija mora biti u Rudbeku, pošto je
»Trgovinu robljem?«
to pravno sedište tvojih roditelja. Drugo —
»Ne znam. Inspekcija. U tom sektoru. A
nešto sam iskopao u novinskim arhivama.«
sada moram da se izvinem. Dođi ponovo do
»Da?«
mene... ili telefoniraj... neko će već doći do
»Deda ti je dao lep broj akcija. O tome se
tebe.«
pisalo u vreme kada si rođen. Berzanski
»Maršale, koji su delovi ovog razgovora
žurnal navodi deonice po serijskim broje‐
dostupni za druge ljude?«
vima. Lupićemo ih i time, takođe — istog
»Svi. Jer... »Maršal uzdahnu.«... retko ko
dana. Ne razdvajamo udarce.«
će poverovati da je ono o čemu govoriš
»Vi ste stručnjak.«
istina. Međutim, ako o svojim sumnjama
»Koristi poštu za komunikaciju sa mnom.
budeš govorio saradnicima s posla, možeš
Ako moraš, telefoniraj. Pazi da te pritom ne
razviti u njima snažna osećanja... neka od
uhvate.«
tih osećanja biće iskrena i poštena... A
Torbi je razmislio o ovom zahtevu, pri‐
ostala? Voleo bih da znam!«
setivši se stalne okruženosti telohranite‐
Torbi je tako kasnio da je Leda bila i ljuta i
ljima. »Bilo bi bolje da vi — ili možda neki
uznemirena. Međutim, morala je da prećuti
mladi čovek — nazovete moju rođaku i
objašnjenje, ne samo zbog mogućeg špiju‐
saopštite joj šifriranu poruku. Njoj uglav‐
niranje već i zbog starije tetke koju je
nom telefoniraju mladi ljudi i neće biti
pozvala da ukaže poštovanje Rudbeku od
sumnjivo. Ona će mi preneti poruku a ja ću
Rudbeka i ostale u vašingtonskoj kući i
već naći načina da se javim.«
preko noći. Ćutanje je potrajalo sve do
»Dobra ideja. Taj će glas pitati devojku da
sledećeg dana, dok se nisu mašli u Muzeju
li zna koliko je još pazarnih dana ostalo do
petog maja, gde su razgledali actečke
Božića. Onda, u redu — vidimo se na sudu.«
relikvije. Tu su mogli slobodno da
Garš pruži ruku. »Biće veselo! I vrlo, vrlo
119
skupo za tebe. Doviđenja.«
devet zatekne Garša u sudnici.
Tačno u deset na glavnim vratima se
DVADESET I DRUGA GLAVA
pojavio sudija. »Brader je podmitio ovoga«,
primeti Garš.
»Jesi li se lepo proveo?« Ujka Džek se
»Šta? Zašto smo onda uopšte i dolazili?«
osmehivao. »Zamalo da organizujemo
»Ti me plaćaš da ja vodim brigu. Svaki su‐
poteru. To ti baš nije lepo, dečko«.
dija je dobar kad zna da je pod prismotrom.
Torbi je poželeo da ga udari u lice, ali su
Pogledaj iza sebe.«
mu ruke još uvek bile svezane. Ujka Džek je
Torbi se okrete. Mesto je bilo krcato
prestao da se osmehuje i okrenuo je glavu
novinarima i ugledni građani jedva da su
prema sudiji Braderu. »Tore, nisi cenio sve
našli mesta. »Obavio sam dobar posao.«
ono što smo sudija Brader i ja učinili za tvog
Garš pokaza prstom na prednji red. »Dasa
oca i tvog dedu. Naravno da mi znamo šta
sa velikim nosem je ambasador Proksime.
je najbolje. Ali, zadao si nam grdne nevolje i
Stara lopuža kraj njega je predsednik
mi ćemo ti pokazati kako postupamo sa ne‐
sudskog komiteta. A... « Garš zastade.
valjalim dečacima
koji nemaju poštovanja
Torbi nije mogao da primeti ujka Džeka,
za neke stvari. Učimo ih, Sudijo, spremni?«
ali je za jednim od stolova sedeo Brader —
Sudija Brader se divlje nasmeši i dohvati
nije gledao u Torbija. Nije bilo ni Lede.
bič. »Prebacite ga preko stola«.
Osetio se usamljenim. Okončavši formal‐
Probudio se teško dišući, sav okupan
nosti oko otvaranja procesa, Garš sede i
znojem. Uh, kakav ružan san! Pogledom je
prošaputa. »Poruka za tebe. Mlada žena mi
klizio po maloj hotelskoj sobi, pokušavajući
je rekla da ti prenesem: Mnogo sreće!«
da se seti gde se nalazi. Kretao se bez
Torbi je učestvovao samo u polaganju
prestanka, ponekad prevaljujući i pola
zakletve. Dok je izgovarao drevne reči o
planete u jednom danu.
iskrenosti i istini, primetio je u prvom redu
Pazio je da ne privlači pažnju; imao je
penzionisanog šefa pravde Vrhovnog Hege‐
novu legitimaciju, besprekornu, potpuno
monijskog Suda. Jednom je u Rudbeku
nalik pravoj. Nije bilo teško. Odavno je
obedovao sa njim.
spoznao da su podzemni svetovi svuda isti.
Mada se svaka stavka beskrajno odu‐
Setio se — nalazi se u Južnoj Americi.
govlačila u raspravi, na jednom mestu se
Oglasio se krevetski alarm — ponoć je,
naslutilo približavanje dramatičnog toka:
vreme da krene. Obukao se i bacio
sud je podržao jednu Braderovu primedbu
mrzovoljan pogled na prtljag. Ostaviće ga.
a svi prisutni skočili su na noge, negodujući.
Potom je pomoćnim stepenicama sišao u
Sav crven u licu, sudija je viknuo: »Tišina, ili
sporedni hodik i nestao na ulici.
ću isprazniti sudnicu!«
Tetka Lizi se nije dopala hladnoća na
Visoki ambasador Veganskog saveza nag‐
Jukonu ali je ipak izdržala. Neko je nazvao i
nuo se prema sekretarici i nešto joj
podsetio Ledu da je do Božića ostalo svega
došapnuo; ona je izvadila bešumnu ste‐
nekoliko pazarnih dana. U Uranijum Situju
nografsku mašinu i izdiktirala nekoliko
Torbi je uspeo da se javi Garšu. »Videćemo
rečenica.
se u okružnom sudu, odeljenje četiri, u
Sudija je pročistio grlo.
devet i pedeset devet, četvrtog januara
»Mora se, dakle, zaključiti da se Krejton
ujutru. Sve se rešilo.«