Alef Science Fiction Magazine 004

by MoZarD

  Bredli Rudbek i Marta Bredli Rudbek neo‐

  U San Francisku su se Torbi i Leda po‐

  pozivo imaju smatrati mrtvim, našavši smrt

  svađali u prisustvu tetka Lize; Leda je želela

  u zajedničkoj nesreći. Neka njihove duše

  da pođe u Nicu, a Torbi je navaljivao da vidi

  počivaju u miru. Neka bude tako zabe‐

  Australiju. Ljutito je rekao: »Zadrži letilicu i

  leženo. Ako čuvari testamenta isti imaju

  pusti me, ići ću sam«. Izleteo je i kupio

  kod sebe, u ovoj sudnici, neka istupe.«

  kartu za Veliki Sidnej.

  Nije ni bilo istrage u pogledu Torbijevog

  Bila je to, razume se, lažna svađa.

  nasledstva; potpisao je priznanicu o prije‐

  Leda mu je krišom ostavila dve stotine

  mu dokumenata u sudijinom kabinetu, bez

  hiljada kredita u gotovini.

  prisustva Bradera i ujka Džeka. Kada su

  Fotografi i reporteri u Rudbek Sitiju nisu

  napustili kabinet, Garš duboko uze vazduh i

  mu dali mira; mesto je bilo krcato. O

  reče: »Ne mogu da poverujem da smo

  suđenju se, dabome, već uveliko znalo.

  pobedili. Ali, to je samo prva runda. Sad

  Uspeo je da se bez većih problema

  počinje skuplji deo.«

  probije u sud i tačno u devet i pedeset i

  U tom času pridoše im telohranitelji iz

  120

  Rudbeka i svojim telima načiniše prolaz

  su se brzo crple, a zakonski, s obzirom da je

  kroz ushićenu gomilu.

  njegov identitet još više bio pod sumnjom,

  Garš nije preterao. Brader i Vimsbi su i

  nije mogao ništa da dobije od prihoda kor‐

  dalje vodili Rudbek & Asocijaciju, nastav‐

  poracije. Brader i Vimsbi su lukavo za‐

  ljajući da se bore. Torbi uopšte nije video

  državali odliv novca u Torbijev džep.

  ovlašćenja svojih roditelja — njega je sada

  Međutim, posle izvesnog vremena iščeki‐

  zanimalo jedino da vidi razliku između

  vanja, trećestepeni sud je Torbiju dodelio

  dokumenata koje je pripremio Brader i onih

  pravo na bira akcije svojih roditelja sve dok

  koji su trebalo da budu autentični.

  se ne sredi postupak prenošenja imovine na

  Međutim, kada ih je sud po drugi put

  njegovo ime.

  okupio, zahtevajući nastavak procesa, Bra‐

  Torbi je sazvao sastanak sa svim deo‐

  der je izjavio da su autentični dokumenti

  ničarima. Želeo je da udovolji njegovom

  uništeni u rutinskom čišćenju arhiva od

  zahtevu za izbor službenika i predseda‐

  dokumenata kojima je istekla važnost. Do‐

  vajućeg.

  bio je deset dana zbog nepoštovanja suda.

  Sastanak se održao u auditorijumu uprav‐

  Brader i Vimsbi i nadalje su radili kao

  ne zgrade korporacije Rudbek; većina deo‐

  službenici korporacije, sa većinom izvršnih

  ničara sa Tere pojavila se lično, tek je

  direktora iza sebe. Torbiju čak nije bilo

  nekolicina poslala pismena ovlašćenja. U

  dopušteno

  da

  se

  pojavi

  u

  zgradi

  poslednji čas se pojavila i Leda. »Zdravo

  korporacije, još manje u njegovoj staroj

  svima!« doviknula je glasno a potom se

  kancelariji. Međutim, Vimsbi se više nikada

  okrenula svom očuhu: »Nisam mogla da

  nije pojavio na imanju Rudbek; sva njegova

  propustim ovu zabavu. Nije još počelo, zar

  lična imovina poslata mu je poštom. Torbi

  ne?«

  je preselio Garša u ujakov stan. Starac je

  Jedva da je bacila pogled na Torbija, mada

  često ostajao tamo da prenoći; bili su

  se on nalazio na podijumu, zajedno sa ne‐

  veoma uposleni.

  koliko službenika. To ga je povređivalo; nije

  Pokazalo se da je u suštini testament bio

  je video od dana rastanka u San Francisku.

  jednostavan, Torbi je bio jedini upravnik,

  Znao je da se sada nalazi u Rudbek Sitiju i

  kroz nasledstvo. Postojalo je, naravno, i

  ponekad izlazi u grad ali, Garš ga je

  nekoliko manje važnih rođaka koji su mogli

  obeshrabrio, savetujući mu da izbegne

  nešto da dobiju. Međutim, Brader i Vimsbi

  susret sa njom. »Muškarac ne treba da se

  nisu mirovali; pokrenuli su protivpostupak,

  viđa sa ženom koja ne želi da se vidi sa

  zbog nepreciznih formulacija kao što su

  njim.«

  »zakonska smrt« i »zajednička nesreća«;

  Setio se da joj mora vratiti pozajmicu —

  takođe su postavili i pitanje Torbijevog

  sa kamatom — što je moguće pre.

  identiteta. Međutim, njihovi potpisi nisu

  Najpre je govorio Vimsbi. Obavestio je

  stajali iza ovih protivtužbi; uvek su to bila

  prisutne da je skup ovlašćen da bira i

  imena nekih daljih rođaka ili deoničara —

  postavlja službenike. »Molim da sekretar

  što je nateralo Torbija da pomisli kako je

  započne nominacije za predsedavajućeg!«

  ujka Džek mnoge ljude držao u šaci.

  Beng! Na licu mu se ukazao trijumfalni

  Baba i deda Bredli izjavili su da ga smat‐

  osmeh.

  raju nekompetentnim, na šta se nadovezala

  Osmeh je zabrinuo Torbija. On je kon‐

  i beleška o medicinskom pregledu, učinje‐

  trolisao svoje akcije, kao i akcije svojih

  nom od strane doktora Krišnamurtija (tamo

  roditelja, što je bilo nešto ispod 45 odsto

  je stajalo da je Torbi »potencijalno emo‐

  akcija sa pravom glasa. Na osnovu nekih

  tivno nestabilan i da ne bi mogao da

  ranijih izveštaja zaključio je da Vimsbi,

  odgovara za svoje postupke pod stresom«);

  zajedno sa ostalim neposrednim akciona‐

  Garš je organizovao javni pregled; kao

  rima, poseduje 31 odsto. Bilo je neophodno

  stručnjak pojavio se lični doktor Generalnog

  da pronađe još 6 procenata za sebe.

  sekretara Hegemonijske skupštine. Utvrđe‐

  Računao je na odjek imena »Rudbek od

  no je da je Torbi u potpunosti zdrav. Na to

  Rudbeka« ali, u to nije mogao biti siguran,

  je odmah usledio odgovor iz zajedničke

  iako je Vimsbiju trebalo mnogo više

  kancelarije deoničara: da je Torbi profe‐

  dodatnih glasova.

  sionalno nesposoban za vođenje poslova

  Torbi je ustao i kandidovao sebe. »Tor

  Rudbek & Asocijacije.

  Rudbek od Rudbeka«.

  Da, doista je bilo skupo biti bogat. Svi ovi

  Nizali su se krugovi glasanja, prvi, drugi,

  manevri dosta su ga koštali. Rezerve novca

  treći... u beskraj, sve dok, naposletku, nije

  121

  bio nominovan i Vimsbi. Drugih nominacija

  joj rekao. Divna je to devojka, Torbi.«

  nije ni bilo.

  Pet minuta kasnije, Torbiju uručiše doku‐

  »Molim sekretara da prebroji glasove.«,

  ment da je legalno izabran za predse‐

  zagrmeo
je Vimsbi.

  davajućeg korporacije. »Sada ćemo birati

  »Prebrojavajući vaše glasove, uzimajući u

  ostatak ekipe.« naglasio je, zauzevši mesto

  obzir i pismena ovlašćenja odsutnih deoni‐

  za stolom na podijumu. Aklamacijom beše

  čara, utvrđujem da su za predsedavajućeg

  usvojeno da se za jednog od članova

  kandidovani Tor Rudbek od Rudbeka i Džek

  poslovodnog odbora primi Leda.

  Vimsbi.«

  Ona skoči sa stolice. »Ne, ne, to nije za

  Prebrojavanje glasova je potrajalo. Do

  mene!«

  poslednjeg časa beše uspostavljena ravno‐

  »Na žalost, ako ste već u prethodnom

  teža između dva protivnika. Sudija Brader je

  postupku naglasili svoj autoritet i odgo‐

  svojim velikim brojem glasova doprineo da

  vornost, sada morate prihvatiti i ovo.«

  Vimsbi pređe u vodstvo.

  Ona otvori usta od čuđenja i ponovo

  »Gotovo je«, uzdahnuo je Torbi. »Izgu‐

  sede.

  biću«.

  Dok je generalni sekretar objavljivao

  »Posle kiše dolazi sunce«, umirio ga je

  imena svih izabranih, Torbi se okrete Vi‐

  Garš.

  msbiju. »Vi ste Generalni direktor, zar ne?«

  Konačno je sve bilo gotovo. Sekretar je

  »Da.«

  svečano ustao i svečanim glasom objavio:

  »Otpušteni ste. Nemojte da se kojim slu‐

  »Naš predsedavajući je... Džek Vimsbi.«

  čajem vratite u kancelariju; uzmite šešir i

  »Ne!« prolomi se jedan glas sa strane. »I

  doviđenja.«

  ja sam tu!«

  Brader skoči sa stolice.

  Leda je lagano prilazila zapisničkom stolu.

  »Vi takode. Nadzornice straže, izbacite ih

  »Prvi put prisustvujem skupu i imam pravo

  iz zgrade.«

  da biram.«

  »Glasanje je završeno!«, rekao je sekretar

  DVADESET TREĆA GLAVA

  zbunjeno.

  »Nije, pošto nisam ja glasala.«, odgovorila

  Pogledao je utučeno u visoku hrpu

  je Leda ljutito.

  hartije; svaka je bila obeležena etiketom

  »Naravno da ima prava da glasa, premda

  »Hitno«. Uzeo je jedan list i počeo da čita a

  to neće uticati na konačan izbor. Ledo,

  onda ga ljutito spustio na sto i rekao.

  izjasni se!«, doviknuo je Vimsbi ozareno.

  »Dolores, okreni kontrole mog ekrana. A

  »Svojih hiljadu osamsto osamdeset gla‐

  onda pođi kući.«

  sova na osnovu akcija dajem Toru, Rudbeku

  »Mogu li da ostanem, gospodine?«

  od Rudbeka!«

  »Rekao sam da ideš kući. Kako ćeš naći

  Vimsbi preblede. »Ledo! Ledo, pa ti si

  muža sa podočnjacima, a?«

  Vimsbi!«

  »Da, gospodine.« Pritisnula je nekoliko

  »Moje zakonsko prezime je Rudbek«,

  tastera. »Laku noć, gospodine.«

  reče tiho Leda.

  »Laku noć.«

  Brader je zapenušao od besa. »Nije

  Dobra devojka. Verna. Barem je tako

  legalno! Glasanje je već bilo okončano!«

  mislio. Nije se usuđivao da zaposli drugu;

  »Glupost!«, dobacila je Leda, uopšte ne

  administracija je morala da održi kon‐

  gledajući Bradera. »Samo sam iskoristila

  tinuitet. Signalizirao je broj. Glas bez lica je

  svoje pravo da glasam. A i da nisam,

  saopštio: »Šifra sedam.«

  prethodno sam deponovala ovlašćenje u

  »Veza sa Prometejom«, odgovorio je

  prijemnoj kancelariji ove zgrade a na tom

  »Torbi i devet jesu šesnaest«.

  ovlašćenju stoje moji glasovi. Pošto sam to

  »Šifra postavljena.«

  učinila prethodno, moji glasovi su legalni,

  »U redu.«

  zar ne, sudijo?« Ako mi ne verujete,

  Na ekranu se pojavi lice Vinga Maršala.

  pošaljite nekog dole.« Potom se okrete i

  »Ćao, Tore.«

  nasmeši se Torbiju.

  »Džejk, ovog meseca moram da odložim

  Torbi pokuša da joj uzvrati osmehom i

  konferenciju. Teško mi pada ali treba da

  besno se obrecnu na Garša. »Ti si znao, zar

  vidim moj sto.«

  ne? Zašto mi nisi rekao?«

  »Niko i ne očekuje da sve svoje vreme

  »Vimsbi je zaista mogao da pobedi. Ona

  posvetiš stvarima korpusa.«

  ga je držala u slatkoj neizvesnosti, kako sam

  »Upravo sam to i planirao da uradim, da

  122

  raščistim ovo gnezdo, stavim u pogon

  bilo potrebno?«

  dobre ljude, zgrabim šešir i regrutujem se

  »Tore, nepotrebno brineš. Čak i ako se ne

  za korpus! Ali, to nije tako prosto!«

  pojaviš sa superoružjem — a šanse ti nisu

  »Tore, nijedan savesni oficir ne dopušta

  najbolje — isplatiće ti se sva istraživanja.

  sebi da napušta brod dok mu je posada

  Tvoji akcionari neće izgubiti.«

  neiskusna. Obojica znamo da ima mnogo

  »Ne brinem ja nepotrebno! Dobio sam

  svetala koje žmirkaju crveno.«

  ovaj posao sa pregršt glasova, već sutra bi

  »Pa... tako je... imate koji minut

  vanredni skup akcionara mogao da me

  vremena?«

  sruši. Naravno da se istraživanje isplati, ali

  »Naravski.«, složi se »Kovač«.

  ne naročito brzo. Možeš računati na to da

  »Mislim da sam našao dečka koji će loviti

  svaki kredit koji potrošim imaju u vidu ljudi

  dikobraze. Sećaš se?«

  koji bi voleli da me vide na kolenima,

  »Niko ne jede dikobraze.«

  poraženog. Zato mi je potrebno razumno

  »Tačno. Premda sam ja morao najpre da

  opravdanje.«

  potražim sliku jednog da bih razumeo šta

  »A šta je sa ugovorom za istraživanja?«

  hoćeš da kažeš. Trgovačkim žargonom

  »Sa pot‐pukovnikom koji bulji u moj

  rečeno, najbolji način da prekineš sa pos‐

  dečački vrat i suflira mi šta da radim? Želim

  lom jeste da ga učiniš beskorisnim. Oti‐

  da mu damo odrešene ruke.«

  manje robova je posao a način da se to

  »Hm... da. Pretpostavimo da ti nabavim

  uništi jeste stavljanje u crveni sektor. To će

  dozvolu. Napravićemo što je moguće veću

  učiniti bodlje dikobraza.«

  cifru. Moraću da se vidim sa Glavnim. Ovog

  »Kad bi samo imali bodlje«, složi se šef X‐

  časa je na Luni i ne mogu da ga nateram da

  korpusa. »Imaš li kakvu ideju za oružje?«

  padne. Moraću da pričekam nekoliko

  »Ja? Pa, šta mislite, ko sam ja. Genije? Ali,

  dana.«

  ipak sam pronašao jedno. Zove se Džoel de

  »Neću da čekam. Pretpostaviću da ćeš

  la Kroa. On bi trebalo da bude naš najjači

  moći da središ. Džejk, učiniću da stvari

  adut. Proćaskao sam sa njim o stvarima

  krenu i onda napustiti ovaj mizerni posao.

  koje sam kao kontrolor paljbe koristio na

  Ako ne želiš da me imaš u trupi, još uvek

&nbs
p; Sisuu. Ima briljantne ideje. Kasnije mi je

  mogu da služim kao ordonans.«

  rekao: Tore, smešno je zaustaviti brod

  »Naiđi večeras. Regrutovaću te. A onda ću

  malim budalastim parališućim zrakom kad

  ti narediti da odeš na specijalnu dužnost —

  on ima dovoljno snage u svojoj utrobi da

  i to tačno tu gde se sad nalaziš.«

  proždere omanju zvezdu.«

  Torbiju se opustiše vilice. »Džejk! Ti mi to

  »Vrlo malu zvezdu. No, slažem se.«

  ne bi priredio!«

  »U redu. Poslao sam ga u naše Haver‐

  »Bih, ukoliko si još dovoljno lud da ne

  majer laboratorije u Torontu. Čim ga naši

  slušaš moja naređenja, Rudbek!«

  momci spreme, dajem mu pun kamion

  »Ali...« Torbi zaćuta. Nije imalo svrhe

  novaca i odrešene ruke. Napuniću mu uši

  prepirati se. Bilo je mnogo posla.

  svim činjenicama o napadačkoj taktici i

  »Još nešto?« upita »Kovač?«

  tome slično — možda preko trans‐traka, ko

  »Ništa, čini mi se.«

  zna, nemam baš previše vremena za

  »Sutra ću najpre morati da proverim

  njega.«

  Džoela de la Kroa. Vidimo se.«

  »Biće mu potreban čitav tim. To nije

  Torbi ugasi ekran, osetiše se utučenijim

  kućna radionica.«

  nego ikad. Problem nije bio u tome što je

  »Znam. Poslaću ti imena čim ih dobijem.

  trošio tuđ novac za projekat koji je imao

  Projekat Porkupina će imati i ljude i novac.

  malo šansi na uspeh, osećao je teret

  Samo, Džejk, koliko ovih uređaja mogu da

  poslova koji su ga preplavljivali, složeniji

  prodam Gardi?«

  nego što je verovao. Potom pritisnu taster

  »Šta?«

  koji ga je vodio na imanje Rudbek. Na

  »Treba da nastavim s poslom. Dopustiću

  ekranu se pojavila Leda. »Ponovo ću kasniti.

  da Projekat Porkupina troši dolare kao vodu

  Izvini.«

  — ali, ipak moram da ga opravdam pred

  »Spremam fantastičnu večeru.«

  direktorima i gazdama na berzi. Mogao bih

  »Ješću ovde. Možda ću i spavati ovde.«

  da prodam nekoliko stotina uređaja Slo‐

  Ona uzdahnu. »Ako uopšte i budeš

  bodnim trgovcima... iako je najvažnije da

  spavao. Pazi, dragi moj glupane, budi u

  ukažem na potencijalno veliko tržište, ne

  krevetu u ponoć i ne diži se pre šest.

  bih li opravdao troškove. Koliko bi Gardi

  Obećavaš?«

  123

  »U redu. Ako bude moguće.«

  on — on je imao i mnogo korpi, i mnogo