Alef Science Fiction Magazine 001

by MoZarD

  skoro čistog ugljen‐dioksida, pod pritis‐

  »Kralj i četiri kraljice«. ..)

  kom koji iznosi između 50 i 90 atmosfera,

  i sa temperaturom između 400 i 500

  • Maksim Jakubovski je pre tri godine

  stepeni Celzijusa. Neka od najboljih i

  izbrojao da postoji čak 81 SF roman

  najlepših dela ovog žanra na ovaj su način

  kome se u naslovu nalazi reč »dark« ‐

  zauvek zastarela. U takvim slučajevima,

  »taman« nasuprot dvadesetjednom

  moramo da konstatujemo da je priča bila

  »svetlom« romanu. Takođe je pobro‐

  plauzibilna, ali više nije.

  jao 20 romana sa imenima godišnjih

  U pogledu stila i načina izlaganja, SF

  doba u naslovu, od toga po dva pro‐

  priča nipošto ne mora da bude, i zapravo

  leća i jeseni, šest zima i deset leta.

  ne treba da bude, opterećena detaljnim

  naučnim i tehničkim objašnjenjima na

  • Neki poznati amerićki SF pisci rođeni su

  svakom koraku; a plauzibilnost ne mora

  daleko od SAD. Isak Asimov u carskoj

  da bude savršena, potpuna. Naučna fan‐

  Rusiji, Aldžis Badris u Istočnoj Pruskoj,

  tastika nije dramatizovani udžbenik fizike.

  Hugo Gernzbak u Luksemburgu. Ni

  Još jedan termin značajan za prou‐

  neki Britanci ne zaostaju: Balard je

  čavanje SF je koherentnost. SF priča je

  rođen u Kini, J. R. R. Tolkin u Južnoj

  koherentna, ako ima logički početak,

  Africi, Peter Dikinson u Zambiji a Doris

  sredinu i kraj, ako su njeni delovi po‐

  Lesing u Persiji.

  vezani i međuzavisni, tako da čine logičku

  i smisaonu celinu. Fantazija ne mora uvek

  • Poznat je slučaj trideset i jedne spi‐

  biti koherentna.

  sateljice koje se redovno potpisuju

  Sada je moguće reći: beletristički teks‐

  muškim imenima, dok se samo šest

  tovi sa dramskom radnjom koji prikazuju

  muškaraca odlučilo na ženske pseu‐

  zamišljena putovanja u svemir spadaju u

  donime i to povremeno (Tomas Diš i E.

  SF ako su u velikoj meri plauzibilni i kohe‐

  C. Tab među poznatijima).

  rentni; a ako nisu, onda spadaju u fan‐

  taziju ili u neku drugu književnu vrstu.

  • Među američkim SF piscima postoje i

  dva Indijanca: Craig Strete i Russel

  Bates.

  84

  • Priča »Noć pada« Isaka Asimova

  vremeno najpopularniji SF magazin, a i

  najobjavljivanija je SF priča svih

  sada se vrlo dobro kotira, prema ne‐

  vremena ‐ zastupljena je u šesnaest

  kima bio je majka a prema nekima

  antologija. Na drugom mestu je »Pokaj

  maćeha. Pol Anderson je u njemu

  se Harlekine, reče Tiktokman« Harlana

  objavio 82 priče, Randal Garet 77,

  Elisona, objavljena 14 puta, a samo je

  Mari Lajnster 60, A. E. Van Vogt 59,

  još osam priča reprintovano više od

  Džek Vilijamson 56, Isak Asimov 50,

  deset puta.

  Kliford Simak 45, Robert Hajnlajn

  36... a pogledajte sada listu imena koja

  • Među najpopularnijim stranim SF knji‐

  nikada nisu uspela da se probiju na

  gama u SSSR‐u nalaze se »Marsijanske

  njegove stranice (podaci iz 1984.

  hronike« Reja Bredberija, »Solaris« i

  godine): Brajan Oldis, Balard, Rej

  »Nepobedivi« Stanislava Lema, »Priče«

  Bredberi, Semjuel R. Dileni, Tomas Diš,

  Šeklija i »Ja, robot« Asimova.

  Filip Hoze Farmer, Daniel Galoj, Ursula

  Legvin, Majkl Murkok, Kejt Roberts,

  Kordvajner Smit, Robert Bloh...

  • Dvehiljadita godina vrlo je privlačna za

  SF pisce. Čak osam puta su smestili

  radnju svojih romana u tu godinu i to

  istakli u naslovu. Trihiljadita je pome‐

  nuta samo jednom, četirhiljadita tako‐

  đe. Najdalja godina pojavljuje se u

  romanu A. E. Van Vogta »200.000.000

  A. D.«

  • Inteligentne

  životinje

  su

  dosta

  • Samo je šest SF autora objavilo više od

  obrađivana tema u naučnoj fantastici.

  milion reči pre svog tridesetog rođen‐

  Začetnik takve ideje je Vels u svom

  dana: Džon Braner, R. L. Fantorpe,

  romanu »Ostrvo doktora Moroa«, a

  Dean R. Kunc, Majkl Murkok, Robert

  prihvatili su je mnogi autori. Najčešće

  Silverberg i Brajan Stejblford. Rekorder

  se kao inteligentna životinja posmatra

  među njima je Fantorpe sa preko 100

  delfin (postoji osam romana na tu

  romana. Silverberg je drugi sa 22

  temu), a zatim slede majmuni, psi i

  romana i preko 100 priča.

  mačke. Od ostalih životinja nijedna

  nikada nije pomenuta dva puta:

  • Astoundig SF magazin, sada Analog,

  miševi, pacovi, daždevnjaci, mravi...

  koji izlazi od 1930. godine, svoje‐

  85

  FILMOVI BOB ŽIVKOVIĆ

  MUVA (THE FLY)

  Kronenberg koristi prostor da u nama

  stvori lagan i neprimetan otrov. Šok do‐

  1986 ‐ SAD/Kanada

  lazi vizuelno — jednom od najbrutalnijih

  sekvenci u analima velikih ekrana (scena

  Ako se odlući da se napravi rimejk ne‐

  obaranja ruku u baru). Odatle kreće

  kog dela, postoji ogroman rizik i oprav‐

  dani strah od neuspeha. Nije lako postići

  snagu originala, dati originalnost, a pri

  tom poštovati original. Uostalom, postoji

  i ukus nove generacije publike, a i nju

  treba zavesti. To su veliki problemi i ve‐

  liki izazov, koji samo povećavaju vred‐

  nost ovog remek‐dela Kronenberga.

  Sačuvavši polaznu tačku, izmenivši rezul‐

  tat priče i tok drame, davši joj stalnu

  naučnu (SF) potku i snažan zvuk savre‐

  menog horora, Kronenberg je napravio

  najbolje fantastično delo godine.

  Film je tragedija jednog čoveka sa ko‐

  jim se svako može identifikovati. Ta tema

  monstruozne metamorfoze, gde telo

  naučnika postaje primalac životinje koja

  se razvija u njemu, dok se ne stope

  potpuno, dozvoljava Kronenbergu da se

  razmahne u svojoj omiljenoj temi

  organske i mentalne degeneracije i, pre

  svega, transformacije ljudskog tela.

  Prvi deo filma slika nam portrete troje

  protagonista. Brandl je tragalac, naučnik‐

  genije, čistunac idealista. Bez iskustva sa

  spoljnim svetom i svojom ličnošću, uz

  vrtlog horora bez šanse za beg. Žrtvi

  pomoć Veronike otkriva ljubav, snagu lju‐

  nema spasa. Snovi je čekaju sa još gorim

  bavi i strasti, te stiče mogućnost da uoči

  morama. Košmar porođaja je pandan

  uticaje duše na telo. Uz Veroniku i njenu

  junakovoj stvarnosti. On u sebi nosi mon‐

  ljubav, u njegov život stupaju patnja i

  struma
koji se hrani njegovim teJom i du‐

  ljubomora, oličena Veronikinim bivšim

  šom. Brandlova ljudska suština je samo

  ljubavnikom.

  daleka uspomena. A Veronika nema

  Paralelno sa produbljivanjem svog in‐

  snage. Nemoćna je da spreči neumitni

  timnog života, Brandle privodi kraju i

  gubitak voljenog bića. Njemu nema pov‐

  istraživanje na teleportaciji. Ljubavna

  ratka od monstruozne mutacije, ali ni njoj

  priča traje, eksperimenti takođe, ali...

  nije lako. (Da li ste nekad voleli osam‐

  jedna neopreznost, jedna muva u komori

  deset kilograma tešku muvu?)

  za teleportaciju i kreće lanac metamor‐

  U najčistijoj tradiciji horor žanra, ople‐

  foza. Organsku transformaciju prati i pro‐

  menjenog SF primesama, prefinjenim hu‐

  mena ličnosti. Brandl stupa u zamku nat‐

  morom i, pre svega, tragičnom ljubav‐

  čoveka. Opijen iskustvom organske evo‐

  nom pričom, Kronenberg žonglira stra‐

  lucije, on gubi svoju Ijudskost te se sve

  vom i humorom, praveći film o avanturi

  više predaje Muvi. U torn spletu sudbina.

  čoveka koji to više nije. Slojevita balada o

  86

  jednoj neuobičajenoj zunzari prepuna

  brodom »Nostromo«, u ulozi svojevrsne

  suza, krvi i sluzi! Obavezno je treba gle‐

  »Rambolkie« (ženske verzije Ramba i

  dati, a to su nam omogućili:

  Kobre) neumoljivo i odlučno kreće u ko‐

  Dejvid Kronenberg (režiser), Stjuart

  načni obračun. Ovoga puta, borba se

  Kornfeld (producent), Ćarls E. Poge i

  odigrava u svemirskoj koloniji, na planeti

  Dejvid Kronenberg (scenaristi, po isto‐

  tuđinaca. Armije monstruma suočavaju

  imenoj noveli Džordža Langlana – objav‐

  se sa Riplinim komandosima, a Ripli dobi‐

  ljena kod nas u Siriusu broj 7), Mark Irvin

  ja dostojnu protivnicu u kraIjici‐matici

  (fotografija), C. Spajer (scenografija),

  tuđinaca. Obračun je stravičan a pobed‐

  Hauard Sor (muzika), Luis Kreg i Ted Ros

  nik neizvestan.

  (specijalni efekti). Za izgled monstruma

  Snaga naučne fantastike je u tome da

  zaslužan je Kris Valas, a glumili su: Džef

  ona dozvoljava da prebrodite osnovnu

  Goldblum

  (Brandl),

  Dina

  Dejvis

  temu. Tuđinci su ratni film akcije, hu‐

  (Veronika), Džon Gets (Stejtis), Džoj Bošel

  mora, horora, cinizma, Ijudskih odnosa i

  (Tauni) i Dejvid Kronenberg (ginekolog).

  nepredvidljivih neprijatelja. Za nastavak

  ovog bioskopskog razbojnika, koji ruši sve

  TUĐINCI (ALIENS)

  rekorde u prihodima, otima sve nagrade

  za SF ostvarenja, a kritika ga obasipa

  1986 ‐ SAD/VB

  samo hvalospevima (između ostalog, i

  Ima nekih mesta u svemiru gde je bolje

  kao najbolji nastavak nekog filma, što je

  ne pustoloviti sam. Ovoga puta to je post‐

  ovde bilo posebno teško jer je Osmi

  ojbina tuđinaca. Misija glasi: uništiti! Ne

  putnik sam za sebe bio izuzetan film),

  dovesti... ne proučavati... uništiti!!!

  »krivi su«: Džems Kameron (režiserj,

  Zaista, ova najava filma je ujedno i

  Dejvid Giler, Džems Kameron i Valter Hil

  njegov sadržaj. Oni koji su voleli Osmog

  (scenaristi), Džon Ričardson, Brajan

  putnika (film čiji je ovo nastavak), sada

  Džonson i Dag Bezvik (specijalni efekti) i

  imaju zadovoljstvo više. »Tuđinci« ne do‐

  Sten Vinston (kreator monstruma, po

  čaravaju samo strah pred nepoznatim.

  originalu H. R. Džidžera). Uloge: Sigurni

  Cilj ovog remek‐dela Džemsa Kamerona

  Viver, Mišel Blan, Lans Henriksen, Bil

  nije više kosmički strah. Sa zastrašujuće

  Pakston i dr.

  radikalnosti i pesimizma prethodnika,

  novi film nam donosi prelazak na akciju

  punu pozitivnih emocija. Film se orijen‐

  tiše manje metamorfozičnim a više pri‐

  zemnim senzacijama (nije iznenađenje

  ako znamo opus Kamerona, a i podatak

  da je kao producent umešao prste veliki

  mag akcije ‐ Volter Hil).

  Ako je Osmi putnik bio film suočavanja

  čoveka i nečeg nepoznatog, neuništivog i

  nepredvidljivog, susret čoveka i moći koja

  ga prevaziiazi i koju može pobediti samo

  pomoću čuda, »Tudinci« nisu samo takav

  košmar. To je film obračuna ljudi s

  kosmičkim zlom.

  Polazna tačka filma je preživeli iz prvog

  dela, podoficir Ripli (za promenu, ne sa‐

  mo lepa već i pametna i sposobna žena),

  ojačala nakoh šoka opisanog u prvom

  filmu i dovedena do očaja košmarom koji

  nastavlja da je progoni u snovima. Pede‐

  set sedam godina nakon avanture sa

  87

  KNJIGE MIODRAG MILOVANOVIĆ

  Rodžer Zelazni:

  završetka, već onaj karakterističan Zelaz‐

  ON KOJI

  nijev pristup pisanju koji podrazumeva

  OBLIKUJE

  veoma aktivno čitanje, dobro poznavanje

  mitologije, istorije i teorije simbola, kao i

  Biblioteka »Znak sagite«,

  spremnost da se prihvati ponekad haoti‐

  Beograd, 1986.

  čan i nepovezan sled asocijacija.

  » On koji oblikuje« možda ne poseduje

  Naviknuti da pod pojmom nauke uglav‐

  snagu jednog » Gospodara svetlosti«, ali

  nom podrazumevamo tehniČke nauke,

  predstavlja vrlo korisno štivo za svakoga

  često smo skloni da i naučnu fantastiku

  ko u naučnoj fantastici ne vidi samo me‐

  poistovećujemo sa epskim storijama o

  dugalaktičke sukobe i razmirice.

  budućnosti u kojima jasno vidimo dostig‐

  nuća tih istih tehničkih nauka: međuzvez‐

  Teodor Sterdžen:

  dane brodove, holoviziju, lek protiv kija‐

  BULDOŽER

  vice. Zbog toga je većina pisaca naučne

  fantastike okrenuta prirodnim naukama i

  UBICA

  u njima traži poticaje za stvaranje svojih

  Biblioteka »Supernova«,

  priča i romana. Većina njih skoro pre‐

  »Dnevnik«, Novi Sad, 1986.

  ćutno podrazumeva u svojim delima da

  čovekovo poimanje sebe nije više napre‐

  Teodor Sterdžin je jedan od retkih pi‐

  dovalo, da su one druge, »društvene

  saca naučne fantastike koji je pronašao

  nauke, ostale na istom stepenu razvoja.

  pravu meru i uskladio svoje neosporne

  Za njih, filozofija, sociologija ili psiholo‐

  vrlo visoko spisateljsko umeće sa onim

  gija kao da su zamrznute u današnjem

  neumitnim zakonima žanrovske literatu‐

  vremenu, a za mnoge i u jučerašnjem.

  re. Njegovo gotovo savršeno vladanje

  Zato je pravo osveženje naići na roman

  engleskim jezikom i osećaj za ritam pri‐

  koji
je u potpunosti okrenut psihijatriji,

  povedanja gotovo su jedinstveni u svetu

  okrenut čoveku. » On koji oblikuje« Ro‐

  naučne fantastike.

  džera Zelaznija (The Dream Master) pred‐

  Sterdžin je počao da piše još 1939. go‐

  stavlja pokušaj da se uz pomoć naučne

  dine za tada vodeći SF časopis Astoun‐

  fantastike prodre kroz slojeve čovekove

  ding i već se tada sukobio sa postojećim

  ličnosti i pruži jedno novo viđenje pri‐

  establišmentom, jer njegove vizije se nisu

  stupa socijalno neprilagođenim ljudima

  slagale sa uobičajenim modelima pisanja

  Glavni junak romana, Čarls Render je

  naučne fantastike. Sterdžin je verovatno i

  oblikovatelj, psihoanalitičar budućnosti

  zbog toga u periodu od 1941. do 1946.

  koji uz pomoć specijalne mašine može da

  godine pauzirao i gotovo ništa nije

  leči ljude pristupajući u njihove umove i

  objavljivao.

  tu oblikujući krizne situacije koje će kla‐

  Izuzetak je novela Buldožer ubica (Kill‐

  sičnim psihoanalitičkim putem dovesti do

  dožer) koja je objavljena 1944. godine, u

  izlečenja. Zaplet počinje kad kod njega

  novembarskom broju Astoundinga. Rad‐

  dolazi slepa devojka koja želi da i sama

  nja novele odigrava se na usamljenom

  savlada umetnost ‐ nauku ‐ oblikovanja.

  pacifičkom ostrvu gde grupa graditelja

  Nevolje koje nastaju usled njenog slepila

  pokušava da načini sletnu pistu. Prilikom

  dovode do neobičnog, ali ipak očeki‐

  radova na ravnanju piste, radnici neho‐

  vanog završetka.

  tice oslobađaju davno zarobljeno elek‐

  Ipak, glavna odlika romana nije ni neo‐

  tronsko inteligentno biće koje se smešta

  bična tema, niti nepostojanje klasičnog

  u buldožeru i počinje da ubija radnike.

  88

  Pored izuzetno napete radnje, mae‐

  stralno prikazanog sukoba dve mašine na

  kraju knjige, ono što ovu parabolu o

  krhkosti ljudske tehnološke civilizacije

  čini velikim delom, jeste upravo nevero‐

  vano svrsishodno korišćenje krajnje

  stručnih termina koji ne deluju nimalo