Alef Science Fiction Magazine 001

by MoZarD

rogobatno, već samo doprinose potpunoj

  uverljivosti priče.

  Frederik Pol:

  RAT TRGOVACA

  Biblioteka »Polaris«,

  Beograd, 1987

  Naučna fantastika je prilićno čudna

  vrsta žanrovske literature. Dok s jedne

  strane na sve načine pokušava da se pri‐

  bliži literaturi glavnog toka, s druge se

  grčevito opire tim nastojanjima. Jedna od

  karakteristika žanrovske literature koju

  naučna fantastika nikako ne može, a i ne

  želi da odbaci, jeste pisanje serijala. Seri‐

  snašli u njemu, ponovo našli sebi

  jali su u naučnu fantastiku ušli kad i mno‐

  utočište. Krišom, u krevetu ili na radnom

  ge druge negativne karakteristike – tipi‐

  mestu, ponovo su postali deca donoseći

  zacija likova, siromašan jezik ‐ početkom

  svojim zabavljačima gomilu šuštavih nov‐

  tridesetih godina kada je ova dospela u

  čanica.

  pisaće mašine američkih pisaca trivijalne

  Eto dobrog razloga da i pisci, koji ni‐

  književnosti, iskusnih zanatlija koji su svoj

  kada nisu pripadali onom najužem krugu

  stil oblikovali prema načinu plaćanja (po

  odabranih, posegnu za svojim starim de‐

  slovnom znaku).

  lima i na sve moguće načine pokušaju da

  »Novi talas« u naučnoj fantastici, koji je

  produže ono što se produžiti ne može (či‐

  krajem šezdesetih godina oslobodio ovaj

  taj: prodaju ono što se prodati može).

  žanr mnogih negativnih osobina, učinio je

  Reklamokratija (The Space Merchants)

  to u velikoj meri i sa serijalima. Među‐

  koju su zajedno napisali Frederik Pol i Siril

  tim, bio je to mač sa dve oštrice. Kada se

  Kornblat 1952. godine, efektno se poi‐

  naučna fantastika, oslođodena nepotreb‐

  gravala sa američkim potrošačkim društ‐

  nih balasta, počela probijati na liste naj‐

  vom, dovodeći do apsurda jednu od

  bolje prodavanih knjiga, postalo je jasno

  njegovih najistaknutijih manifestacija —

  da je glogov kolac koji je »novi talas« za‐

  oglase. Koristeći se proverenim stereoti‐

  bio u nju bio nedovoljan. Povampireni

  pom — osvešćeni pojedinac bori se protiv

  »bardovi« pomolili su se iz grobova i, je‐

  društva čiji je bio deo, pri tom se

  dan za drugim, počeli da pišu nastavke

  zaljubljujući — ova dva pisca su uspela da

  svojih »legendarnih« romana.

  ga nadograde u dobar satiričan roman.

  Činjenica da su Asimovljeve » Zaduž‐

  Trideset dve godine kasnije Frederik Pol

  bine i...«, Klarkove » Odiseje«, ili Herber‐

  ga vadi iz naftalina i piše nastavak Rat

  tove » Dine« svetlosnim godinama daleko

  trgovaca koji, za razliku od romana

  od originala, nimalo nije pokolebala bu‐

  Asimova ili Klarka, doživljava katastrofu

  ljuk sredovečnih tatica koji su sred čan‐

  na izdavačkom planu i ni približno ne

  grizavih žena, dece koje ne shvataju i

  dostiže tiraže prethodnika.

  sveta koji se suviše brzo menja da bi se

  Objašnjenje zašto se ovo dogodilo je

  89

  vrlo prosto. Frederik Pol nastavlja jednu

  priču koja se događa u relativno bliskoj

  budućnosti, a koja je zasnovana na glediš‐

  NOVELA, 1986

  tima o budućnosti posmatranim iz pers‐

  pektive pedesetih godina. Savremeno

  Pisati novele nije nimalo lako, a na‐

  društvo je krenulo drugim tokovima, tako

  ročito nije lako pisati dobre novele.

  da satirični elementi iz Reklamokratije

  Objašnjenje leži u činjenici da se

  zbog svoje neverovatnosti deluju farsič‐

  razlika između kretke priče i novele

  no, a farsa i naučna fantastika su jed‐

  sastoji samo u broju reči. Kvalitetna

  nostavno nespojivi.

  kratka priča teži jednoj jedinoj kul‐

  Pored toga, roman Rat trgovaca ni u si‐

  minaciji i nastoji da odbaci sve što je

  žejnoj liniji ne donosi ništa novo, čak je

  skreće sa tog puta. Nasuprot njoj,

  vrlo upadljiva i odbojna sličnost sa Rekla‐

  novela mora mnogo više pažnje da

  mokratijom. Opet imamo junaka čija je

  obrati na stvaranje više kulminacija

  indoktrinacija krajnje iritirajuća i čije će se

  koje će čitaoca neprestano držati bud‐

  problematično buđenje svesti odvijati uz

  nog. Novela pisana kao kratka priča

  gomilu, ovoga puta nešto slobodnijih, ali

  biće razvučena i prazna, a kratka priča

  krajnje glupih, ljubavnih dogodovština.

  pisana kao novela biće — pa, biće

  Sve u svemu, jedan nepotreban roman.

  duga.

  U stvari, biće novela. Problem koji

  se javlja kod takvih novela jeste da

  one i dalje teže jednom jedinom raz‐

  rešenju, a kad to razrešenje posle

  hiljada i hiljada reči najzad stigne,

  bolje po njega da bude dobro.

  Pored toga, javlja se i veliki problem

  — kako prodati novelu? SF časopisa, a

  naročito dobrih SF časopisa ima malo

  i oni retko objavljuju novele jer onda

  nema mesta za veći broj kratkih priča.

  Takođe, originalne antologije iz istog

  razloga retko objavljuju novele. Zato

  se za njihovo pisanje uglavnom

  odlučuju pisci čije ime garantuje da im

  novele neće biti odbijene.

  Prošle godine u Americi objavljeno

  je desetak dobrih novela od kojih se

  jedna po mnogo čemu izdvaja. Naslov

  joj je R&R, što bi se malo slobodnije

  moglo prevesti kao Odsustvo, a na‐

  pisao ju je Lucijus Šepard. Radnja no‐

  vele dešava se kao i kod većine nje‐

  govih priča u Centralnoj Americi, čiju

  prirodu, folklor, a naročito ljude, Še‐

  pard odlično poznaje. Rezultat je no‐

  vela koja postiže jednu, za naučnu

  fantastiku gotovo neshvatljivu, uver‐

  ljivost miljea. Ali to nije sve, niti je

  ono na čemu Šepard insistira. Ispre‐

  pletani životi trojice američkih vojni‐

  ka, koji su došli u mali gvatemalski

  90

  TRAGIČAN KRAJ

  grad na odsustvo posle opšteg napa‐

  da na njihovu podzemnu bazu, pruža‐

  ALISE ŠELDON

  ju jednu zastrašujuću, ali ipak toliko

  ljudsku sliku budućeg rata. Dezerti‐

  rati, umreti ili se vratiti strahotama

  Na ovom mestu nešto više pažnje posve‐

  rata, podjednako su bedne alternative

  tićemo vest o sudbini Alise Šeldon, koja je

  koje se pred njima nalaze. Šepardova

  čitaocima u našoj zemlji poznta kao Džejms

  novela donosi jednu opominjuću vizi‐

  Tiptri junior.

  ju budućnosti koja zbog svoje uverlji‐

  Ona je, da kažemo ukratko, promišljeno i

  planirano, ubila najpre svoga
muža pa

  vosti rađa u čoveku osećaj zebnje.

  potom i sebe. Kako je do toga došlo?

  Odsustvo je ove godine već dobilo

  Rođena je kao Alisa Hejstings Bredli,

  nagradu NEBULA, koju dodeljuje Ud‐

  1915. godine. Njen otac je bio avokat, maj‐

  ruženje pisaca naučne fantastike

  ka spisateljica i lingvist, a oboje istraživači;

  Amerike, mnogo ubedljivije nego ijed‐

  1919. i 1925. godine vodili su svoju kćerkicu

  na druga novela koja je proteklih go‐

  na put od preko 4.300 kilometara pešice

  dina osvajala tu nagradu.

  kroz Afriku, u potrezi za crnim gorilom. Pu‐

  Još jedan mladi pisac, koji se u pos‐

  tovali su sa njom i po Indiji i drugim delo‐

  lednje vreme probio u sam vrh ame‐

  vima Azije. Kasnije će Alisa Šeldon reći da je

  ričke naučne fantastike, Kim Stenli

  to rano izlaganje najrazlićitijim religijama,

  Robinson, napisao je izuzetno duhovi‐

  kulturama, tabuima itd. bitno uticalo na nju

  tu i znalački vođenu novelu Beg iz

  i završilo se nekom vrstom »kulturnog

  Katmandua. U pitanju je novela koja

  relativizma«. Od 1925. do 1941. godine bila

  počinje kao i mnoge druge priče o

  je likovna umetnica. Godine 1934, kako

  snežnom čoveku (jetiju), a prerasta u

  sama kaže, udala se za prvog dečka koji ju

  urnebesnu jurnjavu ulicama Katman‐

  je zaprosio i razvela se 1938. godine. Budući

  dua sa ciljem da se jeti vrati u svoju

  da nije imala dece, javila se za vojnu službu

  postojbinu.

  i postala prva žena u SAD koja je završila

  Noveli Glas u tami Džeka Mekdevita

  školu za vazduhoplovnog obaveštajca. Ana‐

  najveći nedostatak je prilično koriš‐

  lizirala je avio‐fotografije, koje su korišćene

  ćena tema prispeća poruke iz svemi‐

  za što uspešnije savezničko bombardovanje

  ra. Inače, sama novela vrlo lepo prika‐

  fašističkih uporišta. Starešina joj je bio

  zuje moralne dileme čoveka koji mora

  pukovnik Hantington Šeldon, za koga se

  da odluči između života svoga deteta i

  kasnije udala.

  viših ciljeva ljudske rase.

  Kada je oboma popustilo zdravlje, ona je

  Puno zadovoljstva prilikom čitanja

  predano negovala svoga muža sve do tra‐

  pruža i novela Pola Vilsona Devojka iz

  gičnog završetka. Na dan 18. maja ove go‐

  Dajditauna koja predstavlja klasičnu

  dine, Alisa je telefonom pozvala svoga

  advokata i rekla mu šta namerava (a ovaj je

  detektivsku priču u kojoj devojka‐klon

  odmah o tome obavestio policiju). Alisa je

  unajmljuje detektiva da joj pronađe

  zatim ispalila metak u glavu Hantingtona

  čoveka koji joj je obećao brak, kao da

  Šeldona, koji je u torn trenutku imao 87

  je ona prava ličnost.

  godina i već godinama bio teško bolestan i

  Od ostalih novela vredne pomena

  vezan za postelju, a odnedavno i slep.

  su i ove:

  Sledećim metkom ubila je i sebe. Tako se,

  tužno i tragično, u stilu Ernesta Hemingveja,

  ‐

  Gilgameš u zaleđu Roberta

  okončala jedna blistava literarna karijera.

  Silverberga

  Naučnu fantastiku Alisa Šeldon počela je

  ‐

  Kolizija Džejmsa Tiptrija mlađeg

  da čita sa devet a da piše tek sa 31 godi‐

  ‐

  Velik kao Ric Gregori Benforda, i

  nom. Pisala je malo, ali dobro. Mnogo puta

  ‐

  Tango Čarli i Fokstrot Romeo

  nominovana je za nagrade »Nebula« i

  Džona Varlija

  »Hugo« i obe dobila po dva puta. Jedanput

  je dobila i nagradu »Lokus«.

  91

  VESTI

  HOROR ROMAN

  BIOSKOPI GUBE DAH

  UPLAŠIO ŽELEZNICU

  U poslednje vreme distributeri fil‐

  Britanska železnca uplašila se nauč‐

  mova, pa samim tim i SF filmova, sve

  ne fantastike! Tačnije, birokratija bri‐

  više se oslanjaju na nove tehnologije,

  tanske državne železnice uplašila se

  a sve manje na klasične bioskope. U

  plakata kojim je reklamirana SF knjiga

  dosta slučajeva film u bioskopima

  Stivena Loza Avetinjski voz. Na plaka‐

  doživi krah, a zatim sve uloženo pov‐

  tu, i na koricama knjige, prikazan je

  rati preko video‐kaseta i laserskih

  voz sa jasnim oznakama britanske že‐

  video‐diskova. Pleme pećinskog med‐

  leznice (to su one dve horizontalne

  veda je kao film u bioskopima donelo

  paralelne linije sa tri poprečne cik‐cak

  zaradu od 2,5 miliona dolara, a preko

  crtice) nad kojim se nadnosi demon u

  kaseta i diskova još osam miliona.

  vidu užasne ptice. Bile su ispisane i re‐

  Reanimator je doneo 3,5 u bios‐

  klamne parole: »Gromoglasni masakr

  kopima, a 7,8 izvan bioskopa.

  na točkovima! Polazak vozom u neo‐

  pisivi užas!« Železnica je zahtevala, i

  postigla, da se taj plakat ne lepi po

  Velikoj Britaniji, ali je stvar privukla

  pažnju štampe i ipak izišla »na sva

  zvona«.

  Komercijalni interes izdavača nije

  poođen: i Englezi hitaju da kupe sve

  ODISEJE BEZ KRAJA

  ono nad čim lebdi senka zabrane. Što

  je najlepše, u kioscima na železničkim

  Mada je davno obećao da neće više

  stanicama u Britaniji ta knjiga se i

  pisati, Artur Klark uporno krši to svoje

  dalje sasvim normalno i otvoreno

  obećanje. Najnovije iznenađenje koje

  prodaje, baš kao i u knjižarama.

  nam je priredio ogleda se u obliku

  romana: 2061: Treća odiseja, koji

  treba da bude međufaza ka četvrtom

  i, po njegovim rečima, poslednjem

  romanu u Odiseja seriji: 20001: Kon‐

  ačna odiseja. Posle veličanstvenog

  NAGRADE »BSFA« 1987.

  uspeha filma 2001: Odiseja u svemiru

  Britansko SF udruženje dodelilo je

  režisera Stenlija Kubrika (1968), Klark

  nagrade za SF u protekloj godini.

  je napisao slab nastavak u kome je

  Najbolji roman je Čupavi astronauti

  sadržina prve knjige trivijalizovana,

  (»The Ragged Astronauts«) Boba Šoa,

  svedena na jeftinu »space‐operu«, a

  najbolje kratko ostvarenje Kaeti i

  »dete‐zvezda na turistu koji preko

  dželat (»Kaeti and the Hangman«)

  televizije domahuje rodbini i prijate‐

  Kejta Robertsa, najbolja medijska

  ljima, i javlja gde je bio. A sada,

  prezentacija film Tuđinci »Aliens«).

  odjedanput još dve Odiseje!

  85

  STIŽE ENTERPRAJZ

  NEBULA

  Pošto su potpuno iscrpli ekipu glu‐

  maca Zvezdanih staza (kroz seriju i

  ORSONU

  četir
i zasebna filma), producenti su se

  odlućili na novi korak u seriju Zvez‐

  SKOTU KARDU

  dane staze: sledeća generacija (Star

  Dodeljene su nagrade »Nebula«‐za

  Trek: The Next Generation), koja

  najbolja dela objavljena 1986. godine

  počinje da se prikazuje u oktobru ove

  u SAD. Amerićko društvo SF pisaca,

  godine. Serija sadrži dvadeset četiri

  koje ih dodeljuje, izglasalo je aprila

  jednočasovne i uvodnu dvočasovnu

  ove godine sledećih pet nagrada:

  epizodu a radnja je smeštena u XXIV

  1)

  Najbolji roman: GOVORNIK ZA

  vek, vek kasnije u odnosu na

  MRTVE (»Speaker for the Dead«)

  Zvezdane staze.

  Orsona Skota Karda. Taj roman, koji

  će se uskoro naći i na našem tržištu

  knjige, zapravo je nastavak romana

  Enderova igra, nastalog proširivanjem

  istoimene novele.

  2)

  Najbolja novela: ODSUSTVO

  (»R&R«) Lusijusa Šeparda, priča iz

  jednog budućeg rata u centralnoa‐

  meričkoj džungli.

  3)

  Najbolja noveleta: DEVOJKA

  KOJA JE PALA U NEBO (»The Girl who

  fell into the Sky«, autora Kejt Vil‐

  helm.

  4)

  Za najbolju priču proglašena je

  TANGENTE (»Tangents«) Grega Be‐

  ara, a za

  5)

  velikog majstora SF‐a: Isak Asi‐

  mov.

  KING KRALJEVSKI

  Kada je u pitanju Stiven King ne

  može biti ničeg neuobičajenog. Sve

  što napiše prodaće, za sve što proda

  dobiće basnoslovne dolarske svote,

  knjiga će se štampati u milionskim

  MUVA KROZ DOLARE