Alef Science Fiction Magazine 003

by MoZarD

  sam finansira brod?!«

  dve udružene porodice odricale od sva tri

  »Ne prenagljuj, dragi. Potpisali bi i Gas i

  broda, kupujući na kredit jedan novi, veći,

  Dipon ... u svakom slučaju, bilo bi to kao da

  dovoljan za sve.

  imam gotovinu.«

  Prošlo je trideset godina otkako se Sisu

  »Iako je njihova kreditna sposobnost...«

  odvojio od svoje porodice. Za tri decenije

  »Uskočila bi i Nova Hanzea pa bi ...«

  uspeha i napretka — u to nema sumnje —

  »Roda! Pre dva Skupa bila si mlada ali

  dospeo je u situaciju da se i sam prepolovi.

  sigurno znaš da su dugovi podjednaki za sve

  Međutim, na prethodnom velikom Skupu

  ... ne samo za Hanzeu. Bilo je jednoglasno.«

  pre deset godina, Baka je sa matičnim,

  »Bila samo dovoljno stara da se udam

  roditeljskim brodom odlučila da uđe u

  za tebe, Fjalare. Nemoj meni da tumačiš

  investiciju radi kupovine trećeg broda. Novi

  Zakone. Ali, Nova Hanzea će uskočiti kad se

  brod je priredio banket u čast Sisua, potom

  ukaže prilika ... bez obizra a ... i to u

  115

  potpunoj tajnosti. Nije važno što će troškovi

  On gotovo prestade da diše. »Roda, jesi

  prenosa pojesti mnogo ... Da li si stigao da

  li ti pri čistoj svesti?«

  vidiš Galaktičku Lambdu?«

  »Jesam.«

  »Nije potrebno. Bilo mi je dovoljno da je

  »Postoji čitavo tuce kapetana koji bi više

  vidim spolja. Nema noge.«

  od mene voleli da budu izabrani. Ja nikada

  »Ah, ti. Osamdeset gravitacija ne bih

  neću biti Komodor — štaviše, to i ne želim.«

  tako prosto nazvala »nemanjem nogu«!«

  »Mogu da sredim da budeš Pomoćnik;

  »Bi, bi, samo ako bi lično morala da

  Komodor Denba namerava da podnese

  sediš za komandama i brineš! Brodovi

  ostavku odmah

  a

  n kon izbora novog

  Lambdine klase predviđeni su za spore

  pomoćnika. Nije važno, komodor ćeš

  vožnje unutar sfere Hegemonije, za to su

  postati već na sledećem Skupu.«

  vrlo dobri.«

  »Besmislica!«

  »Suviše si konzervativan, Fjalare.«

  »Zašto su ljudi tako nepraktični!? Fjala‐

  »Što se tiče sigurnosti broda, uvek ću

  re, ti misliš samo na

  kontrolnu sobu i posao.

  biti konzervativan.«

  Da je po tebi, i da te ja nisam gurala, nikada

  »Nema sumnje. A ja ću morati d

  a na‐

  ne bi stigao ni do zamenika kapetana.«

  đem rešenja koja odgovaraju tvojim predra‐

  »Jesi li ikad gladovala?«

  sudama. Međutim, klasa Limbde je upravo

  »Ne žalim se, dragi. Za mene je bio veliki

  jedna takva mogućnost. Postoji, dakle, brod

  dan u životu kada me je Sisu usvojio. Usluge

  znaš‐već‐koji. Biće jeftin, kažem ti.«

  nam se pružaju i sa drugih strana, ne samo

  Kapetan slegnu ramenima. »Ah, nesreć‐

  od Gasa i Dipona. Pomoći će nam svaki

  nog li broda.

  brod sa kojim se udružimo. Nameravam,

  »Potrebno je stvarno generalno čišćenje

  doduše, da stvar ostavim otvorenom do

  da bi ti se iz glave izbacile te rđave ideje.

  posle izbora — a probne ponude imala sam

  Pomisli samo na cenu.«

  tokom čitavog jutra, sve jaki brodovi, dobro

  »Taj znaš‐već‐koji brod je čak i nešto

  povezani. Na kraju krajeva, postoji i Nova

  gore od rđave ideje. Nikada nisam čuo da

  Hanzea.«

  prvi oficiri izvršavaju samoubistvo. Ili da

  »Šta je sa Novom Hanzeom?«

  kapetan ode u ludnicu. Pitam se šta li se to

  »Hanzeati će te predložiti i bićeš izabran

  dešava s tobom?«

  aklamacijom.«

  »I ja se pitam. Ali, brod je ovde. I

  »Roda!«

  prodaje se. Nema tog broda koji ne može

  »Nećeš morati ni prstom da mrdneš! Ni

  da se kupi.«

  ti ni Torbi. Vas dvojica ćete se jednostavno

  »Pitam se da li je tako.«

  pojaviti u javnosti i figurirati kao dva šar‐

  »Ne budi sujeveran, dragi. To je pitanje

  mantna muškarca, ne kao političari. Sve ću

  brižljivog postupanja sa ritualima, što je

  ja to urediti. Uzgred, prekasno je da povu‐

  moja briga. Možeš čak i da zaboraviš na

  čemo Loin iz igre ali ću i to srediti. Tvoja

  znaš‐već‐koji brod. Čini mi se da ćemo to

  majka nije spoznala celu situaciju. Želim da

  uraditi zajedno sa još jednim brodom.«

  se moji sinovi ožene — glavno je, međutim,

  »Molim? Mislio sam da planiraš da ga

  da se Torbi ne oženi, dok ne prođu izbori.

  kupimo sami?«

  Jesi li išao u arhivu?«

  »Upravo sam istraživala našu platežnu

  »Naravno.«

  moć. To je zasada važnije od samostalnosti

  »I, šta ima novo? Moglo bi biti od

  novog broda.«

  izuzetne važnosti?«

  »Naravno da jeste! Platežna moć, dobar

  Krosa uzdahnu. »Torbi nije rođen u

  odbrambeni sistem, radni kapital, puno‐

  Narodu.«

  krvni oficiri — nemamo toliko ljudstva da

  »Šta? Besmislica! Pa ta identifikacija nije

  napunimo dva broda. Uzmi samo kon‐

  sigurna... hm... koji brodovi nedostaju?«

  trolora paljbe. Ako . . . «

  »Rekao sam da nije iz Naroda! Nema

  »Prestani da se sekiraš. Sve mi to

  izgubljenih brodova, kao ni nekog deteta

  možemo priuštiti. Fjalare, da li bi voleo da

  čiji je slučaj identičan sa Torbijevim. Morao

  budeš zamenik Komodora?«

  bi da bude mnogo stariji nego što jeste. Ili

  116

  mnogo mlađi.«

  »Ne umem ja to bolje od tebe. Ne samo

  Ona sumnjičavo zavrte glavom. »Ne

  da je Torbi fin momak nego je i naj‐

  verujem.«

  briljantniji

  g

  tra ač koga smo ikada imali na

  »Hoćeš da kažeš da ne želiš da

  brodu.«

  poveruješ?«

  »Tragači!«, reče ona ogorčeno. »Ma, ko

  »Ne verujem! Iz Naroda je, sasvim

  još brine o tome? Fjalare, ako misliš da ću

  sigurno. To može da se tvrdi i na osnovu

  dopustiti da se jedan od mojih sinova vrati

  njegovog hoda, ponašanja, finog duha,

  među frakije... «

  svega... Hm... zaviriću lično u Arhivu.«

  »On j ste

  e

  fraki.

  «

  »Samo napred. S obzirom da ne veruješ

  »Nije. On je Sisu, kao i ja. Ja sam

  meni ... «

  usvojena, on je osvojen. Oboje smo bili Sisu

  »Fjalare, nisam tako rekla... «

  i zauvek ćemo to stati.«

  o

  »O, da, jesi. Kad bih ti rekao da napolju

  »Na svoj način. Nadam se da će on u

  pada kiša, a tebi se kiša ne sv
iđa, ti bi... «

  srcu zauvek ostati Sisu Ali, poslednji dug

  »Da te Bog sačuva!«

  mora biti vraćen.«

  »Nema potrebe da gubiš živce... «

  »Taj dug je odavno isplaćen! U potpu‐

  »Žao mi je, Fjalare.« I odmah potom

  nosti!«

  nastavi mirnijim glasom. »Neće boleti ako

  »Glavna knjiga to ne iskazuje.«

  pogledam, zar ne? Čisto da proširim tra‐

  »Gluposti! Beslim je želeo da se dečko

  ganje, da zavirim u nearhivirani materijal...

  vrati porodici. Nekoj frakijevskoj porodici,

  znaš već kakvi su ti službenici sa starim ar‐

  ukoliko frakiji uopšte imaju porodicu. Mi

  hivskim podacima... Hm... Pomoglo bi mno‐

  smo mu dali porodicu — našu sopstvenu,

  go kad bismo znali ko su Torbijevi roditelji...

  naš klan. Nije li to bolje vraćanje duga od

  i to pre izbora. Do tada neću dopustiti da se

  neke buvama nagrizene frakijevske poste‐

  ženi, mogla bih da dobijem važnu pordšku

  lje? Ili ti podcenjuješ Sisu?«

  ako bi se sačekalo da prođu izbori, i

  Prvi oficir ga ljutito pogleda a on gorko

  venčanje bi moglo da se...«

  pomisli kako je čista krv Naroda mogla da

  »Roda!«

  proizvede i bolje umove. U cenjkanju sa

  »Molim, dragi? Čitava grupa Vega mogla

  frakijima on nikada nije gubio mirnoću; ali,

  bi da se poljulja ako bi se utvrdilo Torbijevo

  Majka — i sada Roda — mogli su uvek da ga

  poreklo... i ako njihova ćerka... «

  izbace iz takt

  a.

  »Roda!«

  Majka, onako tvrda i nepopustljiva, ni‐

  »Ne prekidaj me, mili.«

  kada nije tražila nemoguće... a Roda... no,

  »Trenutak, sada ću ja govoriti! Ja sam

  žena je bila nova u važnom poslu i...

  Kapetan! Ženo, shvati, on je frakijevske krvi.

  Odlučno joj se obratio: »Prvi oficiru, taj

  Štaviše, Beslim je to znao i... dao mi je stro‐

  nalog je bio predat meni lično a ne Sisuu. Ja

  go zaduženje da mu pomognem da prona‐

  nemam izbora.«

  đe porodicu. Nadao sam se... i verovao da

  »Zar tako? Vrlo dobro, Kapetane — o

  će arhivi pokazati kako Beslim nije bio u

  tome ćemo kasnije. Sada, uz sve poštovanje

  pravu.«

  koje gajim prema tebi... moram da radim.«

  Kapetan slegnu ramenima i ugrize se za

  usnu.

  Torbi se divno provodio na Skupu, mada

  »Hegemonijska krstarica stiže ovamo

  ne u onoj meri u kojoj je očekivao; majka je

  kroz dve nedelje. To će ti dati dosta

  ponovo zahtevala da joj pomogne u za‐

  vremena da se uveriš da ja mogu da

  bavljanju prvih oficira sa ostalih brodova.

  pretražujem arhivu kao i bilo koji drugi

  Posetilac bi često sa sobom doveo kćer ili

  službenik.«

  unuku te je Torbi morao da zabavlja devoj‐

  »Šta smeraš?«

  ke kako zna i ume; odrasli su razgovarali o

  »Zar sumnjaš? Dugovi se uvek vraćaju...

  svojim poslovima. Činio je to na najbolji

  A predstoji nam poslednji dug.«

  mogućio način. Majčini posetioci su se

  Žena ga zabezeknuto pogleda. »Mužiću,

  naveliko raspitivali o Poupu; pokušavao je

  da nisi sišao s uma?«

  da bude učtiv ali ga je užasno nervirala

  117

  činjenica da je svako znao o Poupu više od

  primer, imamo dva tragača.«

  njega — jedino što nisu pominjale stvari

  koje su se činile važnim. Činilo se da će doći

  do preraspode

  le dužnosti; Torbi je shvatao

  da je on mlađi sin ali, Fric je takođe bio

  neženja i... predložio je da se Fric dobro‐

  voljno žrtvuje, uslugu će mu vratiti kasnije.

  Fric se gorko osmehnuo. »Šta li to može

  da mi nadoknadi provod na Skupu?«

  »Pa... «

  »Ozbiljno, stari moj. Majka me neće

  poslušati, čak i ako bih bio dovoljno lud da

  se ponudim. Ona uvek kaže šta joj leži na

  srcu.«, zevnuo je Fric. »Ustalom, čoveče,

  mrtav sam! Mala riđ osa

  ok

  sa Sent Luisa

  želela je da igramo celu noć! Izađi i pusti

  me da bar malo odspavam pre banketa.«

  »Možeš li da mi daš žaket?«

  »Očisti svoj. I budi tih.«

  Međutim, upravo tog jutra, mesec dana

  nakon prizemljenja, Torbi je izašao sa

  Ocem. Majka nije imala prilike da im

  promeni plan, nije se nalazila na brodu. Bio

  je to Dan sećanja. Služba nije počinjala do

  podneva ali je Majka otišla ranije, ne bi li

  (Zdenko Čiček –

  preduzela neke mere u vezi sa sutrašnjim

  Slavonska Požega)

  izborima.

  Torbijev um bio je ispunjen drugim

  mislima. Služba će se okončati kolektivnih

  sećanjem na Poupa. Otac mu je rekao da će

  Torbi i otac napustiše Sisu dva sata pre

  ga uputiti u postupak ali ga je to ipak

  početka službe. Dok su izlazili, Kapetan mu

  zabrinjavalo — nije ga umirivala čak ni

  reče: »Imamo priliku malo i da se zabavimo

  činjenica da će te več i

  er biti izvedena

  tamo... Memorijal je zgodna mogućnost,

  predstava za koju se pripremao. Naprotiv.

  ako mu priđeš na ispravan način... samo,

  Predstava je počela da ga uznemirava od

  ona sedišta su tvrda a ceremonija dugo

  dana kada je otkrio da Fric ima kopiju

  traje«.

  teksta i vredno ga uči. Otvoreno je pitao

  »Uh, oče... a šta ja treba da radim kad

  Frica šta se dešava a ovaj mu je osorno

  dođe red na Poupa... mislim, na Beslima?«

  odbrusio, »Naravno, učim tvoju ulogu! Otac

  »Ništa naročito. Za vreme propovedi

  smatra da je to izvrsna ideja, u slučaju da se

  sediš napred. Onda se izgovaraju oproš‐

  onesvestiš ili slomiš nogu. Ne pokušavam

  tajnice i molitve za mrtve. Znaš kako je to,

  da ti ukradem slavu. Žele da se opustiš...

  zar ne?«

  ako uopšte možeš da se opustiš pred

  »Nisam siguran«.

  hiljadama koji bulje u tebe dok cmačeš

  »Ispisaću ti postupak na hartiju, uosta‐

  Loin?«

  lom, videćeš kako to ja radim za moju

  »Bi li ti mogao da se opustiš?«

  Majku — tvoju Baku. Samo posmatraj a

  »Mogao bih da pokušam.«, reče zamiš‐

  kada dođe red na tebe, radi potpuno isto«.

  ljeno Fric. »Loin

  leda

  izg

  mazno... Možda bih

  »U redu, Oče«.

  ja trebalo da slomim nogu.«

  »Sad se opusti. Sve će biti u redu«.

  »Kako? Sopstvenim rukama?«

  Na Torbijevo iznenađenje, otac krene

  »Ne dovodi me u iskušenje, Torbi. To je

  putem koji nije vodio ka Skupu — dade

  samo mera predostrožnosti. Kao kad, na

  znak da želi da koristi vozil
o i jedno se

  118

  smesta zaustavi kraj njih. Ukrcaše se i

  Suze mu potekoše niz lice kad začu kako

  krenuše. Vozila su bila brža i sumanutija od

  Poupov glas dolazi iz njegovog grla ... »i

  onih na Lozijanu, pa su do glavne stanice

  moje najponiznije poštovanje tvojoj duboko

  stigli za manje vremena nego što je bilo

  uvaženoj majci. Govorim ti kroz usta mog

  potrebno za razmenu pozdrava između njih

  usvojenog sina. On ne razume suominški«.

  i vozača. Međutim, vožnja je bila tako uz‐

  »Oh, ali ja razumem suominški!«

  budljiva da Torbiju nije bilo žao što je

  »Nastavi«.

  trajala kratko — iako nije uspeo da vidi

  Kada Torbi stiže do dela u kome se

  ništa od grada Artemisa. Iskrcali su se kod

  nalazila rečenica: »Ja sam već mrtav« — bol

  glavne

  n

  želez ičke stanice.

  mu preseče grudi; Krosa snažno frknu kroz

  Torbi se ponovo iznenadi videvši da otac

  nozdrve i reče mu da nastavi. Torbi s

  kupuje karte. »Kuda idemo?«

  teškom mukom stiže do kraja stare poruke.

  »Obilazak zemlje«. Kapetan pogleda na

  Potom ga Krosa pusti da se isplače.

  sat. »Imamo dovoljno vremena«.

  »Čuo si središnji deo sine? Razumeo si

  Mono‐voz je delovao kao vrlo brzo i

  ga?«

  udobno prevozno sredstvo.

  »Da... da... čini mi se«.

  »Kojom brzinom idemo, Oče?«

  »Onda ti je jasno šta moram da

  »Otprilike dvesto na sat«, odgovori

  učinim?«

  Krosa.

  »Misliš... da moram da napustim Sisu?«

  »Izgleda brže«.

  »Šta je rekao Beslim? Kad prilike do‐

  »Dovoljno je brzo da se slomi vrat. To

  puste...« Ovo je prva prilika. Ja sam... mo‐

  im je najveća brzina«.

  rao sam da je iznudim. Ko zna, možda je i

  Vožnja je trajala oko pola sata. Kraj

  poslednja. Beslim mi te nije dao na poklon,

  pruge behu načičkane čelične fabrike og‐

  sine — samo te je iznajmio. A sad moram

  romnih kapaciteta i Torbi je sa zapre‐

  da vratim pozajmicu. Jasno ti je to, zar ne?«

  pašćenjem zaključio da je Sargortska rezer‐

  »Uh... pa, čini mi se«.

  va tek majušno preduzeće u poređenju sa

  »Onda — učinimo to!« Krosa poseže

  usputnim džinovima. Stanica na kojoj su

  rukom u džep svog kombinezona, izvadi

  izašli iz voza nalazila se kraj dugog i visokog