Alef Science Fiction Magazine 003

by MoZarD

  svežanj novčanica i pokaza ih Torbiju. »Stavi

  zida; Torbi je odmah uočio da se sa druge

  to u svoj džep. Dao bih ti i više ali je ovo sve

  strane zida prostire svemirska luka. »Gde

  što sam mogao da izvučem a da ne

  smo?«

  privučem pažnju tvoje Majke. Možda ću ti

  »To je vojni poligon. Moram da nađem

  pre odletanja poslati još nešto«.

  jednog čoveka a baš je danas pravo vreme

  Torbi je držao novčanice ne gledajući ih

  za to«. Otišli su do kapije, gde Krosa

  — iako je u rukama imao više novca nego

  zastade i osvrnu se. Bili su sami.

  što je ikad dotaknuo. »Oče... hoćeš da kažeš

  »Torbi...«

  da sam ja već napustio Sisu?«

  »Da, Oče?«

  Krosa se okrete. »Tako je bolje, sine,

  »Sećaš li se poruke koju si mi preneo od

  Opraštanja nisu prijatna. Prijatna je samo

  Beslima?«

  uspomena. Osim toga, moralo je biti tako«.

  »Molim?«

  Torbi slegnu ramenima. »Da, gospo‐

  »Možeš li da je ponoviš?«

  dine«.

  »Uh, Oče, ne znam... Davno je to bilo«.

  »Pođimo«.

  »Pokušaj. Počinje ovako: Kapetanu

  Hodali su brzo, bez reči. Pred samom

  Fjalaru Krosi, gospodaru Zvezdanog Broda

  kapijom Torbi zastade i promuca: »Oče, ne

  Sisu, od Beslima Bogalja, pozd vljam

  ra

  te,

  želim da idem«.

  stari moj prijatelju«.

  Krosa ga pogleda bezizražajno. »Ne

  »...pozdravljam te, stari moj prijatelju«,

  moraš«.

  nastavi Torbi, »pozdravljam tvoju porodicu,

  »Mislio sam da si rekao da moram«.

  klan i... da, sećam se«.

  »Ne. Moja obaveza je da te isporučim i

  I odmah nastavi, progutavši knedlu u

  ostvarim poruku koju mi je poslao Beslim.

  grlu.

  Ali, moja dužnost tu prestaje, dug je plaćen.

  119

  Ne želim da ti naređujem da napustiš Poro‐

  susednu kancelariju I odmah se vratio.

  dicu. Sve je to Beslimova ideja... smišljena,

  »Zapovednik može da odvoji za vas pet

  siguran sam, sa najboljim namerama za

  minuta«.

  tvoje dobro. Da li si ti obavezan da ostvariš

  U drugoj kancelariji jedan postariji

  njegove želje ili ne — to je stvar koja se tiče

  čovek sedeo je nad hrpom papira na stolu;

  tebe i Beslima. Ne mogu da odlučujem u

  pošto je skinuo bluzu, nisu mogli da mu

  tvoje ime. Tvoji dugovi prema Beslimu

  vide čin.

  no

  Laga

  je ustao, pružio ruku i

  potpuno su odvojeni od onih koji se tiču

  rekao: »Kapetan Krosa? Slobodni trgovac...

  Naroda«.

  Sisu, zar ne? Ja sam pukovnik Brizbi,

  Krosa sačeka trenutak. Torbi je nemo

  zapovednik broda«.

  stajao, trudeći se da sve dobro promisli. Šta

  »Drago mi je što smo se upoznali«.

  je Poup očekivao od njega? Šta mu je rekao

  »Meni takođe. Kako poslovi?« Pogledao

  da uradi? » Mogu li se osloniti na tebe?

  je Torbija. »Jedan od vaših oficira?«

  Nećeš zabušavati i zaboraviti?« Da, da, ali

  »Da i ne...«

  šta, Poupe? » Ne odbijaj nijednu ponudu...

  »Molim?«

  nego prenesi poruku i onda učini šta ti taj

  »Pukovniče, mogu li znati u kojoj ste

  čovek predloži«. Da, Poupe, ali ovaj čovek

  klasi

  i

  završil Akademiju?«

  neće da mi kaže!

  »U osmoj, zašto pitate?«

  »Nemamo mnogo vremena«, reče Krosa

  »Reći ću vam: ovaj momak je Torbi Bes‐

  užurbano. »Moram da se vratim. Znaj, sine,

  lim, usvojeni sin Pukovnika Ričarda Beslima.

  bez obzira šta odlučiš, to je konačna odluka.

  Pukovnik je zahtevao da ga predam vama«.

  Ako danas ne napustiš Sisu, druga šansa ti

  se neće ukazati. U to sam siguran«.

  PETNAESTA GLAVA

  » Ovo je poslednja stvar, sine, koju želim

  »Šta?«

  od tebe... Mogu li da se oslonim na tebe? «

  »To ime vam znači nešto?«

  — govorio je Poup u njegovoj glavi...

  »Naravno da mi znači!« On pogleda

  uzdahnuo je.

  Torbija,

  »Pretpostavljam da bih morao, oče«.

  Nema sličnosti.«

  »I ja mislim tako. Požurimo onda«.

  »Rekao sam da je usvojen. Pukovnik ga

  Međutim oficir na kapiji nije se mnogo

  je usvojio na Džubulu.«

  žurio, pogotovo kada je kapetan Krosa

  Pukovnik Brizbi zatvori vrata a potom se

  odbio da kaže zapovedniku straže o kakvim

  obrati Krosi. »Pukovnik Beslim je mrtav

  se to »hitnim i zvaničnim« poslovima radi.

  Zapravo, nestao je, pretpostavlja se da je

  Međutim, stvar se brzo uredila te ih jedan

  mrtav. Nije ga bilo dve godine i ... «

  naoružani fraki sprovede do dizalice

  »Znam. Dečak je bio kod mene. Mogu

  krstarice. Našli su se pred vratima na kome

  da vam izvestim o nekim detaljima pukov‐

  je pisalo Sekr tarijat

  e

  broda — uđi bez kuca‐

  nikove smrti, ukoliko vam nisu poznati.«

  nja! .

  »Bili ste jedan od njegovih kurira?«

  Sekretar broda bio je ljubazni i uredni

  »Da.«

  mladi čovek sa oznakama poručnika. »Žao

  »Možete li da kažete to?«

  mi je, Kapetane, ali meni ćete morati da

  »X tri sedam devet kroz FT.«

  kažete o čemu se radi...

  liko

  uko

  želite da

  »To se može proveriti. Pretpostavimo

  vidite Zapovednika«.

  ovog časa da je

  sve u redu. A kako možete

  Za to vreme Torbi je grozn č

  i avo pre‐

  da identifikujete Torbija Beslima?«

  ispitivao svoju odluku. Nalazio se na ogrom‐

  Torbi nije pratio razgovor. Zujalo mu je

  nom brodu, mnogo većem od Sisua, činilo

  u ušima, kao da je tragač bio podešen na

  mu se da dolazi na sjajno mesto i da... nije

  najviši napon, oči su mu se mutile, pro‐

  pogrešio.

  storija se širila i skupljala ... Nije računao s

  Kapetan Krosa ćutke sede na najbližu

  tim da ovaj oficir poznaje Poupa, što je

  ‐

  sva

  stolicu.

  kako bilo dobro ... ali, šta sad da radi s

  Zgodni mladić je dobovao prstima po

  činjenicom da je Poup bio pukovnik? Ne,

  stolu. »Izvinite me za trenutak«. Otišao je u

  Poup je bio samo Beslim Bogalj, prosjak s

  120

  dozvolom, s blagoslovom... s blagoslovom...

  »Moram da pođem. Možda ćeš uspeti

  Pukovnik Brizbi se okrenu i kratko mu

  da prisustvuješ Skupu ... jednog dana.«

  naredi da sedne, što je on sa zadovoljstvom

  »Potrudiću se, Oče.�
�

  učinio. Potom je pukovnik pojačao rad

  »A o

  k ne ... pa, krv ostaje u čeliku, čelik

  ventilatora. »U redu«, obratio se kapetan

  ostaje u krvi. Ti si još uvek Sisu.«

  Krosi, »ne znam kakvi mi propisi omogu‐

  »Čelik ostaje u krvi.«

  ćavaju da to učinim, od nas se traži da

  »Tako je, sine. Budi dobar momak.«

  pružimo pomoć X pripadnicima Korpusa, a

  »Da ... tako je ... oh, Oče!«

  ne bi se moglo reći da je ovo baš tako...

  »Prestani! Nateraćeš i mene da... Slušaj,

  Međutim, ne mogu da prenebregnem

  ovog popodneva ću uzeti odgovore. Ne

  pukovnika Beslima.«

  smeš da se pokazuješ.«

  »Pružate je ugroženom građaninu.«,

  »Da, gospodine.«

  sugerisao je Krosa.

  »Majka te voli ... a i ja.«

  »Molim? Ne vidim kako se to uopšte

  Brizbi pokuca na otvorena vrata. »Vozilo

  može reći za neku osobu koja je sa planete

  čeka, Kapetan .«

  e

  pod Hegemonijom, mislim, da je ugrožena

  »Dolazim, Kapetane.« Krosa poljubi Tor‐

  ... očito da niko nije ugrožen ... možda neko

  bija u oba obraza i naglo se okrete pa Torbi

  ima sitne problemčiće i to je sve. Ali,

  uspe samo da mu vidi široka đ

  le a koja se za

  učiniću to.«

  tili čas izgubiše u hodniku.

  »Hvala vam, kapetane.« Krosa baci pog‐

  Pukovnik Brizbi se vrati, sede i pogleda

  led na sat. »Mogu li sada da odem?

  Torbija. »Baš i ne znam šta da radim s

  Zapravo, moram.«

  tobom. Ali, nešto ćemo već

  isliti.«

  sm

  pri‐

  »Samo trenutak. Vi ga tako jednostavno

  tisnu jedno dugme u zidu. »Neka se prip‐

  ostavljate kod mene?«

  remi pomoćni ležaj, Edi.« Zatim se Brizbi

  »Bojim se da je baš tako.«

  ponovo okrete Torbiju.

  o

  »Ukolik nisi cepi‐

  Brizbi uzdah u.

  n »Kako god kažete. Ali,

  dlaka ... Vi Trgovci živite prilično luksuzno,

  ostanite i vi na ručku. Želim da saznam

  shvatam ja to .

  .. «

  nešto više o pukovniku Beslimu.«

  »Gospodine ... «

  »Žao mi je ali ne mogu. Doduše, možete

  »Da?«

  me naći na Skupu, ukoliko bude neophodno

  »Beslim je bio pukovnik? U vašoj

  ... «

  službi?«

  »I hoću. Zar ni kafu?« Komandant broda

  »Pa ... da ... jeste.«

  posegnu za dugmetom.

  Torbi je ćutke razmišljao nekoliko mi‐

  »Kapetane«, reče Krosa s tugom u

  nuta — stare uspomene su navirale i

  očima, ponovo gledajući na sat, »moram

  snažno ga uznemiravale ..«

  smesta da pođem. Danas je Dan sećanja ...

  »Imam poruku za vas... čini mi se...«,

  a sahrana moje majke je za pedeset

  rekao je oklevajući. »Od pukovnika Besli‐

  minuta.«

  ma?«

  »Kako? Pa zašto niste rekli ranije? Po‐

  »Da, gospodine. Potrebno je samo da

  bogu, čoveče! Nećete stići!«

  me dovedete u laki trans. Međutim, čini mi

  »Bojim se zaista da neću, ali ... ovo sam

  se da mogu da počnem.«

  bi

  Tor pažljivo

  morao da učinim!«

  izusti nekoliko šifarskih grupa. »Je li poruka

  »Sve ćemo srediti.« Pukovnik zgrabi

  za vas?«

  kvaku »Edi! Vazduhoplov za Kapetana

  Pukovnik Brizbi užurbano zatvori vrata i

  Krosu. Najvećom mogućom brzinom! Spusti

  reče ozbiljnim glasom; »Nikada nemoj da

  ga gde ti bude rekao! Juriš!«

  upotrebljavaš šifru ako nisi siguran da u

  »Da, Kapetane!«

  blizini nema nikoga i da je prostorija bez

  Brizbi se vrati, začuđeno podiže obrve a

  prislušnih uređaja.«

  potom koraknu u drugu prostoriju. Krosa

  »Žao mi je, gospodine.«

  ostade nasamo sa Torbijem čije su se usne

  »Pa nisi uradio nešto loše. Samo, u toj

  krivile od pritajenog bola. »Sine.«

  šifri sve je vruće. Nadam se da se za dve

  »Da, oče.«

  godine nije ohladilo.«

  121

  Potom ponovo pritisnu dugme inter‐

  mnoštvo dobrih momaka nestaće dotle.«

  fona. »Edi, otkaži onaj pomoćni ležaj. Po‐

  »Opasno je to trgovačko momče. Jurca

  zovi mi psihologa. Neka ga pronađu čak i

  po Galaksiji sa svim tim spali‐pre‐nego‐što‐

  ako je u zemlji propao.« Zabrinuto je pos‐

  pročitaš materijalima u glavi i... Da ga

  matrao Torbija. »I dalje ne znam šta ću sa

  otrujemo?«

  tobom. Trebalo bi da te čuvam na sigurnom

  »Šta ti pada na pamet!«

  mestu.«

  »Možda Kriš može da iz njegove nežne

  Torbi izgovori dugu poruku u prisustvu

  sive materije izbriše podatke, bez pribega‐

  pukovnika Brizbija, njegovog izvršnog ofi‐

  vanja trans‐orbitalnom...«

  cira Stenkija i brodskog psihologa, medi‐

  »Pukovnik Beslim će izaći iz groba i

  cinskog kapetana Isidora Krišnamurtija.

  zadaviti svakoga ko pipne dečka, siguran

  Seansa se odvijala lagano. Doktor Kriš nije

  sam. Jesi li poznavao

  Beslima, Stinki?«

  baš često pribegavao hipnoterapiji, Torbi je

  »Pratio sam jedan njegov kurs o psiho‐

  bio toliko napet da je pružao otpor a izvršni

  loškom oružju, na poslednjoj godini Akade‐

  oficir je psovao uređaje za snimanje.

  mije. Neposredno pre njegovog odlaska u

  Međutim, psiholog je uspeo da sve dovede

  X‐Korpus. Najbriljantniji duh koji sam ikada

  u red — poruka je bila izgovorena do kraja.

  upoznao — osim vašeg, Tatice, naravno,

  »To je sve, čini mi se«, rekao je Krišnamurti

  gospodine, mislim Šefe. ..«

  umorno. »Ali, šta je to?«

  »Ne trudi se. Nema sumnje da je bio

  »Zaboravite sve što ste čuli, Doktore«,

  briljantni učitelj... najbolji u svemu. Ali,

  posavetovao ga je Brizbi. »Još bolje,

  trebalo je da ga upoznaš pre nego što je

  odsecite jezik.«

  prešao na ograničenu dužnost. Imao sam

  »Hvala, Šefe.«

  privilegiju da služim pod njim. Sada, kad

  Stenki dobaci. »Tatice, da prođemo još

  imam vlastiti brod, često se pitam: Šta bi

  jednom! Moram bolje da po

  sim

  de

  ovu ludu

  učinio Beslim? Bio je najbolji zapovednik

  naučničku izmišljotinu. Akcenat mu je

  broda uopšte. Bilo je to u vreme kada je

  možda izopačen...«

  kažnjen po drugi put i kada je otišao kod

  »Besmislica.

  Dečko

  govori

  čistim

  maršala da zatraži da mu se ponovo dodeli
<
br />   teranskim.«

  brod. Nije podnosio kancelarijski posao.«

  »U redu, moje uši su takve... Bio sam

  Stenki su n

  m jičavo zavrte glavom. »Ni ja

  izložen rđavim uticajima... predugo sam na

  ne mogu da sedim za stolom i pišem

  brodu.«

  izveštaje koje niko ne č

  «

  ita.

  »Ako je to«, reče Brizbi hladnokrvno,

  »Ti nisi Beslim. Posao mu se nije dopa‐

  »nipodaštavanje tečnog govora tvog zapo‐

  dao iako uopšte nije bio težak.«

  vednika, već ću se potruditi da pronađem

  »Ja nisam heroj. Ja sam više zamaljski

  odakle vetar duva. Stinkpote, je li istina da

  tip. Tatice, jeste li bili s njim na spašavanju

  vi

  zapisujete sve što želite da zapamtite?«

  Hanzee?«

  »Jedino sa Aralešima.. gospodine...

  »Zar misliš da bih u tom slučaju propus‐

  nikad nešto lično...«

  tio da nosim lentu? Ne bih, hvala bogu.

  »Doktore?«

  Tada sam bio premešten. Bio je to posao za

  »Hm... subjekat je zamoren. Je li vam

  ručni rad. Haos.«

  ovo jedina prilika?«

  »Možda

  niste

  hteli

  da

  budete

  »Molim? A ne, biće s nama neko

  dobrovoljac?«

  vreme... dobro, probudite ga.«

  »Stinki, čak i ti, tako debeo i lenj, bio bi

  Za kratko vreme Torbija sprovedoše u

  dobrovoljac da je Beslim to tražio.«

  jednu kabinu; posle oporavka i nekoliko

  »Nisam ja lenj... No, odgonetnite mi

  litara kafe, Pukovnik i izvršni oficir dešif‐

  ovo: šta je on zapravo uradio?«

  rovaše hiljade reči poslednje poruke starog

  »Starac je sledio propise samo ako bi se

  Beslima Bogalja. »Možete da se opustite,

  slagao s njima. Želeo je da sopstvenim ruka‐

  Tatice. Ovaj materijal se neće ohladiti —

  ma uništi robovsku pijacu — mrzeo je

  barem pola veka, čini mi se.«

  robovlasnike i trgovce robovima iz dna

  Brizbi trezveno odgovori. »Da, da, a

  duše. Vratio se kao heroj... a Odeljenje...

  122

  šta bi drugo nego da sačeka da izađe iz

  Sumnjam da je moguće dobiti odobrenje,

  bolnice i onda ga kazni! Tako su ga pozvali

  čak i ako bismo bili u stanju da platimo na

  na sud pod specijalnim okolnostima i

  odgovarajući način.«

  premestili ga na ograničenu dužnost. Počev

  »Baš me briga za trošak. Daj da vidim.

  od tada, kad god se pojave »specijalne

  Koristi opšti troškovnik.«