Alef Science Fiction Magazine 007

by MoZarD

  Esterin luk, pošto je i on svoj izgubio.

  prodirala unutra. A dim od zapaljenog

  Kapetan kanua vikao je na nemačkom;

  jedra i jarbola kovitlao se oko njih terajući

  »Položite oružje! Nećemo vam ništa«.

  Alisu i Gvenafru na kašalj.

  Pade sa platforme na jednog veslača,

  Sa severa im se brzo približavao drugi

  sekund pošto mu je Alisina strela probola

  ratni kanu; dva združena broda jedrila su

  grudi. Još jedna strela, verovatno de

  ka njima.

  Grejstokova, skide i drugog čoveka s

  Mogli su se boriti i pustiti malo krvi

  platforme u vodu. Kamen pogodi jednog

  svojim protivnicima, koji bi se uzdržavali

  veslača u rame i on, vrisnuvši, pade. Još

  od ubijanja. Ili su mogli plivati. Kakogod,

  jedan kamen lako udari u glavu drugog

  bili bi zarobljeni.

  veslača, kojem ispade veslo.

  Lođi i de Grejstok se ukrcaše. Frigit

  Kanu je dolazio. Dva čoveka na platfor‐

  objavi da je Ester nemoguće osvestiti.

  mi krme terali su posadu da nastavi

  Ruač joj je opipao puls i otvorio oči, a

  vožnju prema Hadžiji. Potom su pali,

  potom se vratio Bartonu.

  probodeni strelama.

  110

  Barton pogleda za sobom. Dva broda su

  okrenu i dograbi crnca za vrat. Nastavi da

  sada imala spuštena jedra. Očito će

  se vrti, osetivši oštar bol u rebrima i

  nastaviti da klize prema Hadžiji do mesta

  ramenu, ali obori dvojicu ljudi i onda se

  odakle će mornari na njega baciti kuke za

  nađe u vodi. Pao je između broda i

  hvatanje. Ali, ako se previše približe,

  Hadžije i zaronio, oslobodivši se sekire i

  može ih zahvatiti plamen.

  malog bodeža iz korica. Kada je izronio,

  Kanu je udario u Hadžiju i bilo je još

  vide visokog, koščatog, riđokosog čoveka,

  četrnaest mrtvih, ili preteško ranjenih da

  kako podiže uplakanu Gvenafru iznad

  se bore. Malo pre nego je pramac kanua

  sebe obema rukama. Čovek je baci

  naleteo, preživeli su bacili vesla i podigli

  daleko u vodu.

  male, okrugle, kožne štitove. Čak su dve

  Barton ponovo zaroni i izroni samo

  strele probole štitove i žarile se u ruke

  nekoliko stopa ispred Gvenafrinog lica.

  ljudi koji su ih držali. Još je, nakon toga,

  Bilo je sivo, a oči joj behu mutne. Potom

  ostalo dvadeset ljudi, protiv šest

  spazi kako krv zatamnjuje vodu oko nje.

  muškaraca, pet žena i jednog deteta.

  Iščezla je pre nego što je stigao da joj se

  Ali jedan od njih bio je pet stopa visok,

  približi. Zaroni sa njom, uhvati je, i izvuče

  dlakav čovek, izuzetne snage, sa velikom

  na površinu. Šiljak sabljarke zabo joj se u

  kamenom sekirom. Kaz se odrazio upravo

  leda.

  u trenutku kad je kanu udario u desni bok

  Pusti joj telo. Nije znao zašto ju je taj

  broda i uskočio u njega sekund pošto se

  čovek ubio kada ju je lako mogao zarobiti.

  zaustavio. Njegova sekira smrskala je dve

  Možda ju je Alisa ubola bodežom a čovek

  lobanje i potom probila dno kanua. Voda

  misleći da je gotovo mrtva bacio je

  je nadirala unutra, i de Grejstok, izviku‐

  ribama.

  jući nešto na svom kam‐berlandskom

  Jedno telo izbi iz dima, sa drugim za

  srednjoengleskom, skoči dole, do Kaza. U

  sobom. Čovek slomljenog vrata beše

  jednoj ruci držao je mali bodež, a u drugoj

  mrtav; drugi je bio živ. Barton mu obavi

  veliku hrastovu batinu sa šiljcima od

  ruku oko vrata i ubode ga između vilice i

  kamena.

  uha. Čovek prestade da se koprca i kliznu

  Ostali u Hadžiji nastavili su da odapinju

  u dubine.

  strele. Iznenada, Kaz i de Grejstok

  Frigit iskoči iz dima okrvavljenog lica i

  uzveraše se natrag na katamaran, dok je

  ramena. Pljusnu u vodu iskosa i zaroni u

  kanu tonuo zajedno sa mrtvima,

  dubinu. Barton zapliva ka njemu da mu

  umirućima i prestrašenim nepovređe‐

  pomogne. Uzaludno je bilo pokušavati da

  nima. Jedan broj ih se utopio; ostali su ili

  se vrate na brod. Bio je krcat borcima, a i

  plivali, ili pokušavali da se ukrcaju na

  drugi kanui i čunovi su mu se približavali.

  Hadžiju. Padali su natrag, odsečenih, ili

  Frigitova. glava izroni iz vode. Koža mu

  zgnječenih prstiju.

  je bila bela na mestima gde nije tekla krv.

  Nešto udari o palubu u Bartonovoj

  Barton dopliva do njega i upita: »Jesu li

  blizini, a potom se još nešto obmota oko

  žene umakle?«.

  njega. On se okrenu i prereza kožni

  Frigit zavrte glavom i potom reče:

  konopac, koji mu se našao oko vrata.

  »Pazi!«

  Skoči u stranu da izbegne drugi, i trgnu se

  Barton se ispravi pri zaranjanju. Nešto

  jarosno na treći konopac, pa povuče

  ga udari u noge; nastavio je da roni, ali

  čoveka s onog kraja, preko ograde.

  nije mogao da ostvari svoju nameru i

  Čovek, uz vrisak, bi izbačen van i udari

  udahne vodu. Boriće se dok ne budu

  ramenom o palubu Hadžije. Barton mu

  morali da ga ubiju.

  unakazi lice sekirom.

  Pri povratku na površinu, zapazi da je

  Ali već su uskakali ljudi sa paluba oba

  voda puna ljudi koji su skočili za njim i

  broda i konopci padahu svud uokolo. Dim

  Frigitom. Amerikanac je, poluonesvešćen,

  i vatra doprinosili su pometnji, premda je

  izvučen na jedan kanu. Tri čoveka

  posada Hadžije od njih mogla imati više

  pritesniše Bartona, i on ubi dvojicu, a

  koristi nego gosti.

  potom jedan čovek sa čuna spusti batinu i

  Barton doviknu Alisi da uzme Gvenaf‐ru

  lupi ga po glavi.

  i skoči u Reku. Nije je mogao dozvati, a

  potom morade da odgovori napadu krup‐

  15

  nog crnca s kopljem. Činilo se da je čovek

  zaboravio naređenje da zarobi Bartona;

  Poveli su ih na obalu, blizu velike zgra‐

  kao da je hteo da ga ubije. Barton odbaci

  de, iza jednog zida od borovih klada.

  kratko koplje u stranu, munjevito se

  Barton je, sa svakim korakom, osećao

  111

  bolno kuckanje u glavi. Duboke rane u

  upotrebio kraljevsko ja, može se reći. Vrlo

  ramenu i rebrima bolele su ga, ali je kr‐

  dobro, mi. Ako se zakunete. da ćete nam

  varenje prestalo. Utvrđenje je bilo izgra‐

  služiti, što bi bilo kudikamo bolje po vas,

  đeno od borovih klada i imalo je još jedan

  onda ćete se zakleti na vernost meni,

  sprat i mnogo stražara. Zarobljenici su

  Hermanu Geringu, i nekadašnjem kralju

  umarširali kroz ulaz koji se zatvarao ve‐

  starog Rima, Tuliju Hostiliju.«


  likom kapijom od klada. Išli su, šezdeset

  Barton se zagleda u čoveka. Može li on

  stopa dugim, travnatim dvorištem, pa,

  stvarno biti legendarni kralj starog Rima?

  kroz drugu široku kapiju, u hodnik, oko

  Rima, kada je bio seoce, koje su ugro‐

  pedeset stopa dugačak i trideset širok.

  žavala ostala italska plemena, Sabinjani,

  Svi, izuzev Frigita, koji bese preslab,

  Ekvi i Volsci. Na koji su listom nasrtali

  stadoše ispred jednog velikog, okruglog,

  Umbri, i sami potisnuti moćnim Etrurci‐

  hrastovog stola. Treptali su u mračnoj i

  ma? Je li ovo zaista Tulije Hostilije, rato‐

  hladnoj unutrašnjosti, pre nego su jasno

  borni naslednik miroljubivog Nume

  mogli videti dva čoveka za stolom.

  Pompilija? Ni po čemu se nije razlikovao

  Svuda behu stražari sa kopljima, bati‐

  od hiljada ljudi koje je Barton video na

  nama i kamenim sekirama. Jedno drveno

  ulicama Sijene. K tome, ako je stvarno

  stepenište na kraju hodnika vodilo je do

  onaj koji tvrdi da jeste, on može biti

  platforme sa visokim ogradama. Žene ih

  veliko otkriće, u istorijskom i lingvistič‐

  posmatrahu preko ograda.

  kom smislu. Pošto je, verovatno, Etrurac,

  Jedan od dvojice za stolom bio je nizak i

  zna taj jezik, pored pretklasičnog latin‐

  mišićav. Telo mu beše maljavo, kosa crna

  skog, sabinjanskog i, možda korintskog

  i kovrdžava, nos kao sokolov kljun, a oči

  grčkog. Možda je, čak, poznavao Romula,

  smeđe i svirepe, takođe kao u sokola.

  navodnog osnivača Rima. Kakve sve priče

  Drugi čovek beše viši, plavokos, sa očima

  taj čovek može ispričati.

  čiju je pravu boju bilo teško odrediti pri

  »Pa?« kaza Gering.

  prigušenom svetlu, ali su verovatno bile

  »Šta smo dužni da učinimo da vam

  plave, i sa širokim tevtonskim licem.

  pristupimo?« upita Barton.

  Trbuh i podvoljak u začetku, govorili su da

  »Prvo, ja... mi, treba da se uverimo da si

  je uzimao od robova jelo i piće iz zdela.

  kalibar koji želimo. Drugim rečima, čovek

  Frigit beše seo na travu, ali su ga digli na

  koji će odlučno i odmah da izvrši naše

  noge kad je plavokosi dao znak. Frigit

  naređenje. Stavićemo te na malu probu.«

  pogleda plavokosog i reče: »Ličiš na

  On izdade nekakvo naređenje i ubrzo

  Hermana Geringa kad je bio mlad.«

  dovedoše grupu ljudi. Svi behu mršavi i

  Potom pade na kolena, vrisnuvši od

  obogaljeni.

  bola koji mu je zadao udar drška koplja u

  »Ozledili su se dok su vadili kamen u

  bubrege.

  kamenolomu ili podizali ove zidove«, reče

  Plavokosi je govorio engleski, sa jakim

  Gering. »Izuzev dvojice, uhvaćenih u bek‐

  nemačkim naglaskom. »Prestanite s tim

  stvu. Moraće da budu kažnjeni. Sve ćemo

  dok ne naredim. Pustite ih da govore.«

  ih pobiti, jer su sada beskorisni. Tako, ne

  Oštro ih je posmatrao nekoliko minuta,

  treba da oklevaš da ih ubiješ i dokažeš

  a potom rekao: »Da, ja sam Herman

  odlučnost da nam služiš.«

  Gering.«

  Potom dodade: »Uzgred, svi su Jevreji.

  »Ko je Gering?« upita Barton.

  Nikakva šteta.«

  »Tvoj prijatelj ti to može kasnije objas‐

  Kambel, ridokosi koji je bacio Gvenafru

  niti«, kaza Nemac. »Ako kasnije bude za

  u Reku, ustremi se na Bartona velikom

  vas postojalo. Nisam ljut zbog sjajnog

  batinom sa kremenom oštricom. Dva

  otpora koji ste pružili. Obožavam ljude

  stražara zgrabiše jednog roba i nateraše

  koji se dobro tuku. Uvek mi treba još

  ga da klekne. Bio je krupan i plavokos, sa

  vojnika, naročito otkad ste pobili tolike.

  plavim očima i grčkim profilom; besno

  Ponudiću vam izbor. Muškarcima, to jest.

  pogleda Geringa i potom ga pijunu.

  Pridružite mi se i živite ugodno, sa svom

  Gering se nasmeja: »On poseduje svu

  hranom, piće, duvanom i ženama koje

  aroganciju svog soja. Mogao sam ga

  poželite. Ili radite za mene, kao robovi.«

  svesti na dršćuću, vrišteću masu koja moli

  »Za nas«, reče drugi čovek na engles‐

  za smrt, da sam hteo. Ali stvarno nisam

  kom. »Zaboravljaš, Hermane, da ja imam

  za mučenje. Moj zemljak bi želeo da mu

  da kašem o ofome uprafo koliko i ti.«

  pruži predstavu o vatri, ali ja sam u biti

  Gering se nasmeši, potapša se ispod

  humanista.

  brade i reče: »Naravno! Samo sam

  »Ubio bih u samoodbrani ili u odbrani

  112

  onih kojima je potrebna zaštita«, reče

  budio se nekoliko sati pre sumraka. Glava

  Barton. »Ali ja nisam ubica.«

  ga je još više bolela. Rebra i oba ramena

  »Ubijanje ovog Jevrejina bilo bi akt

  behu mu ukočeni od bola. Ležao je na

  samodobrane, što se tvog života tiče«,

  travi ograđenoj borovim kladama, oko

  odgovori Gering. »Ako nećeš, umrećeš.

  pedeset jardi u prečniku. Petnaest stopa

  Ali lagano.«

  iznad trave, uz unutrašnju stranu zida,

  »Neću«, kaza Barton. Gering uzdahnu.

  bilo je kružno drveno šetalište, po k'om

  »Ti, Englezu! Dobro, radije bih te imao

  su hodali naoružani stražari.

  uza se. Ali, ako ne želiš da učiniš nešto

  Zastenja kada se uspravi. Frigit, čučeći

  tako razumno, neka ti bude. »A ti?«

  uz njega, reče: »Plašio sam se da se nećeš

  obrati se Frigitu.

  povratiti.«

  Frigit, koji još beše u agoniji, reče:

  »Gde su žene?« upita Barton.

  »Tvoji posmrtni ostaci završili su na

  Frigit zaplaka. Barton mu prodrma glavu

  gomili smeća u Dahauu, zbog onog što si

  i reče: »Ne jecaj. Gde su?«

  učinio i što si bio. Nameravaš li da ista

  »Gde, do đavola, misliš da su?« odvrati

  zlodela ponoviš i na ovom svetu?«

  Frigit. »O, gospode!«

  Gering se nasmeja i reče; »Znam šta se

  »Ne misli na žene. Ne možeš im

  dogodilo sa mnom. Dovoljno sam čuo od

  pomoći. Bar ne sada. Zašto me nisu ubili

  svojih jevrejskih robova.«

  pošto sam napao Geringa?«

  Pokaza na Monata. »Kakva je ovo

  Frigit obrisa suze i reče: »Ne znam.

  nakaza?«

  Možda nas čuvaju za vatru. Kao pouku

  Barton objasni. Gering se uozbilji i reče:

  drugima. Bolje da su nas ubili«.

  »Ne mogu mu verovati. Ide u moj

  »Šta samo što si se domogao raja i već

  robovski logor. Ti, tamo, majmunoliki. Šta

  želiš da ga izgubiš?« rele Barton. Zasmeja

  kažeš?«

  se, ali prestade, jer mu bol prostreli

  Kaz, na Bartono
vo iznenađenje, istupi.

  glavu.

  »Ubijaću za tebe. Ne želim da budem

  Barton popriča sa Robertom Sprusom,

  rob.«

  Englezom rođenim 1945. godine u Ken‐

  On uze batinu, dok su stražari držali

  singtonu. Sprus je rekao da nema ni

  koplja spremna da ga probodu, ako bi

  mesec dana otkad su Gering i Tulije

  imao ideju da je drugačije upotrebi.

  ugrabili vlast. Zasad, ostavljaju susede na

  Besno ih pogleda ispod kosih obrva, a

  miru. U svakom slučaju, pokušali bi da

  potom podiže batinu. Udari, i rob se sruči

  osvoje okolne teritorije, uključujući i onu

  na zemlju. Kaz vrati batinu Kambelu i

  Onondaga Indijanca preko Reke. Dosad

  koraknu u stranu. Nije gledao Bartona.

  nijedan rob nije umakao da pronese glas

  Gering reče: »Svi robovi da se sakupe

  o Geringovim namerama.

  noćas i da im se pokaže šta će im se desiti

  »Ali ljudi uz granice mogli su i sami

  ako pokušaju bekstvo. Begunce ćemo

  videti da su zidine podigli robovi«, reče

  malo peći, a potom ih spasiti muka. Moj

  Barton.

  slavni kolega lično će držati batinu. Takve

  Sprus se kiselo nasmeši i reče: »Gering

  mu se stvari dopadaju.«

  je proneo glas da su ovo sve Jevreji i da

  Pokaza na Alisu. »Ovu. Sviđa mi se.«

  ga jedino zanima porobljavanje Jevreja.

  Tulije ustade. »Ne, ne. Meni se sviđa. Ti

  Onda, što bi brinuli? A, kako i sam možeš

  uzmi truge, Hermane. Tam ti obe. Ali nju

  da vidiš, to nije istina. Polovina robova su

  frlo želim. Izgleda, kako vi kažete,

  drugi«.

  aristokratski. Kao... kraljica?«

  U sumrak su Barton, Frigit, Ruač, de

  Barton urliknu, istrže batinu iz Kam‐

  Grejstok i Monat odvedeni iz zatvora

  belove ruke i skoči na sto. Gering pade

  prema kamenoj zdeli. Tamo je bilo oko

  natraške i umalo ga batina zviznu po

  dvesta robova, koje je čuvalo sedamdeset

  nosu. Istovremeno, Rimljanin zari koplje u

  geringovaca. Zdele su im bile položene na

  Bartona i rani ga u rame. Barton je držao

  stenu i čekali su. Pošto je sunuo plavi pla‐

  batinu, zavrteo se i izbacio oružje iz

  men, zdele su skinute. Svaki je rob otvo‐

  Tulijeve ruke.

  rio svoju i stražari izvadiše duvan, piće i

  Robovi se, vičući, baciše na stražare.

  pola hrane.

  Frigit ote jedno koplje i udari drškom

  Frigit je imao duboke posekotine na