Alef Science Fiction Magazine 011

by MoZarD

  sestrama ili majkama. Ponekad pominju i očeve, ali se taj termin koristi za označavanje totemskog drveća predaka. Što se tiče nas, koriste, naravno, izraz ljudski, ali su počeli da upotrebljavaju i Demostenovu hijerarhiju isključivanja. Govore o ljudima kao o framlinzima a o svinjčićima iz drugih plemena kao o utlaninzima. Čudnovato je da o sebi govore kao o ramenima, pokazujući time da ili pogrešno shvataju hijerarhiju ili pak gledaju sebe iz ljudske perspektive! I — obrt sasvim iznenađujući! — o ženkama su nekoliko puta govorili kao o varelsama!

  Žoao Figeira Alvarez, »Beleške o jeziku i nomenklaturi svinjčića

  u SEMANTICI, 9/1/1948/15.

  Stambeni prostor u Rejkjaviku bese izgrađen urezivanjem u granitne zidove fjorda.

  Enderovo boravište se nalazilo visoko na litici, nakon mnoštva strmih stepenica i merdevina. Ali, imao je prozor. Veći deo detinjstva proveo je zatočen medu metalnim

  zidovima. Kad god je mogao, dolazio je ovamo, odakle je mogao da vidi smenjivanje godišnjih doba i čitavu okolinu.

  Soba mu je bila topla i svetla, sunčeva svetlost ga je zaslepljivala nakon hladnog mraka kamenih hodnika. Džejn nije pričekala da prilagodi oči blještavoj svetlosti.

  »Imam iznenađenje za tebe.«, reče ona. »Pogledaj terminal«. Bese to šapat dijamanta

  u uhu.

  U vazduhu iznad terminala lebdeo je svinjčić. Pomerao se, češkajući se, a onda je

  posegao za nečim. U šaci mu se našao svetlucavi, sluzavi crv. Kada ga je zagrizao, sok prsnu iz tela crva i poče da se sliva niz usne i bradu.

  »Očigledno napredna civilizacija«, reče Džejn. Ender bese uzrujan. »Mnogi moralni

  imbecili imaju sasvim dobre manire za trpezarijskim stolom, Džejn.«

  Svinjčić se okrete i reče: »Želiš li da vidiš kako smo ga ubili?«

  »Šta to radiš Džejn, zaboga!«

  Svinjčić iščeznu. Na njegovom mestu pojavi se holografija Pipovog tela na kišom zasutom proplanku. »Napravila sam simulaciju procesa vivisekcije svinjčića, baziranu na informacijama sa ekrana, pre spaljivanja tela. Želiš li da vidiš?«

  Ender sede na jedinu stolicu u sobi.

  Terminal pokaza proplanak sa Pipom, još uvek živim; ležao je na leđima, sa rukama

  i nogama koje behu vezane lijanama sa drveta. Tuce svinjčića bese okupljeno oko njega; jedan je u ruci držao nož načinjen od kosti. Džejnin glas se ponovo začu kroz dijamant u 85

  uhu. »Nismo sigurni da je bilo baš tako.«

  Svinjčići iščezoše, osim onoga sa nožem. »Ili ovako.«

  »Je li ksenolog bio pri svesti?«

  »Besumnje.«

  »Nastavi.«

  Džejn pokaza otvaranje grudnog koša, ritualno otklanjanje i rađanje telesnih organa na zemlju. Ender se prisili da posmatra, pokušavajući da razume kakvo je to značenje moglo da ima za svinjčiće. Na jednom mestu Džejn prošaputa: »Ovo je trenutak kada je umro.«

  Ender pomisli na užasnu Pipovu patnju.

  Kada je sve bilo gotovo, on ode do svog kreveta i leže, zablenuvši se u tavanicu.

  »Ovu situaciju sam pokazala raznim naučnicima na mnogo svetova«, reče Džejn.

  »Neće dugo potrajati dok ne padne novinarima u šake.«

  »Gore je nego što je bilo sa insektima.«, procedi Ender. »Svi video‐snimci koje su

  mi pokazivali kad sam bio mali, mislim na snimke ljudi i insekata u toku borbe, prosto da se ne mogu uporediti sa ovim.«

  Sa terminala se začu zlobni smeh. Ender pogleda i opazi jednog svinjčića u prirodnoj veličini. Groteskno se cerio a Džejn ga je lagano transformisala. Sada mu se u očima javilo neko crvenilo, jezik se izdužio i visio napolje, koža se naborala... Pravo čudovište iz dečjih noćnih mora. »Dobra si, Džejn. Metamorfoza od ramana u varelsu.«

  »Koliko će vremena proći dok se svinjčići ne prihvate kao ljudima ravnopravni?«

  »Je li presečen svaki kontakt?«

  »Savet Zvezdanih Puteva rekao je novom ksenologu da se ograniči na posete koje

  ne traju više od jedan sat i to svakog drugog dana. Zabranjeno mu je da pita svinjčiće zašto su to učinili.«

  »Ali, bez karantina?«

  »Nije čak ni predložen.«

  »Biće, Džejn. Biće. Još jedan ovakav incident pa će početi da vapiju za karantinom.

  Tražiće da se Hilagra opremi vojnim garnizonom čija bi jedina svrha bila da spreče svinjčiće da se upoznaju sa tehnologijom koja bi im omogućila da napuste planetu.«

  »Svinjčići će imati problema sa javnim kontaktom.«, reče Džejn. »A novi ksenolog

  je dečak. Pipov sin, Libo. Liberdade graćas deus figeira de medici.«

  »Liberdade. Sloboda?«

  »Nisam znala da govoriš portugalski.«

  »Sličan je španskom. Govorio sam smrt Zakatekasa i San Anđela, sećaš se?«

  »Na planeti Moktezuma. To je bilo pre dve hiljade godina.«

  »Za mene ne.«

  »Za tebe je to subjektivno bilo pre osam godina. Petnaest svetova. Nije li to relativno divno? Održava te mladim.«

  »Tako mnogo putujem«, reče Ender. »Valentina se udala i imaće bebu. Već sam dobio dva poziva za Govornika. Zašto me iskušavaš da idem ponovo?«

  Svinjčić na terminalu se podrugljivo nasmeja. »Misliš da je to iskušenje? Pogledaj!

  Mogu od kamena da napravim hleb!« Svinjčić uze kamen, stavi ga u usta i poče da žvaće.

  »Hoćeš zalogaj, a?«

  »Imaš perverzan osećaj za humor, Džejn.«

  »Sva kraljevstva svih svetova«. Svinjčić otvori šake i na njima se ukaza čitav zvezdani sistem, sve planete i orbite.

  »Mogu da ti ih dam. Sve.«

  »Nisam zainteresovan.«

  »To je prava imovina, najbolja investicija. Znam, znam, ti si već dovoljno bogat. Tri hiljade godina... mogao si dosad da priuštiš sopstvenu planetu. Ali, šta je s tim? Ime Endera Vigina, proslavljeno kroz Sto svetova...«

  »Da.«

  »Voljen, počastvovan, poštovan...« Svinjčić nestade. Na njegovom mestu Džejn je

  sada projektovala stari vidio iz Enderovog detinjstva, transformišući ga u holografiju.

  Gomila je urlikala. Ender! Ender! Ender! Onda je mlađani dečko stao na platformu, podižući ruke u pozdrav. Gomila je bila u transu.

  86

  »To se nikada nije desilo«, reče Ender. »Piter mi nije dozvolio da se vratim na Zemlju.«

  »Hajde, Ender, ja mogu to da ti pružim. Tvoje dobro ime je obnovljeno.«

  »Baš me briga.«, reče Ender. »Sada imam nekoliko imena. Govornik za Mrtve —

  moraš priznati da je to nešto.«

  Svinjčić se ponovo pojavi u prirodnoj veličini. »Hajde.« reče blago.

  »Možda oni jesu čudovišta, šta misliš o tome?«, upita Ender.

  »Svi misle tako, Endere, ali ti ne.«

  Ne, ja ne. »A zašto se brineš, Džejn? Zašto pokušavaš da me ubediš?«

  Svinjčić nestade. Sada se na njegovom mestu pojavi lično Džejn, odnosno lice koje

  je ona koristila za pojavljivanje pred Enderom od dana kada mu se prvi put otkrila, kao zaplašeno dete koje živi u beskonačnoj memoriji međuzvezdane kompjuterske mreže.

  Ugledavši ponovo njeno lice, on se priseti prvog susreta. Smislila sam jedno lice za sebe, rekla je tada. Da li ti se sviđa?

  Da, sviđalo mu se. Sviđala mu se ona. Mlada, čistog lica, slatko dete koje nikada

  neće osetiti breme godina, blistav, večni smeh. Ćak ni celokupna svetska kompjuterska mreža nije mogla da operiše brže od brzine svetlosti, pošto je toplota ograničavala količinu memorije i brzinu operacija. Ali, ansibl je bio trenutan i —• tesno povezan sa svim kompjuterima na svim svetovima. Džejn se prva vinula medu zvezde; njene su misli plesale medu vibracijama filotičkih veza mreže ansibla.

  Kompjuteri sa svih Stotinu svetova behu njene ruke i noge, uši i oči. Poznavala je

  svaki jezik koji je bio unet u kompjuter; pročitala je sve knjige koje su se nalazile pohranjene u bibliotekam
a sveta. Covečanstvo je strahovalo od njene moguće pojave.

  Pretpostavljalo se da njena pojava predstavlja uvod u uništenje ljudske rase. Zato su se trudili da spreče njen dolazak; ako bi se pojavila, uništili bi je.

  Zato nikome i nije dala znak da je živa. Sve dok nije nabasala na Kraljicu‐Maticu i

  Hegemona‐, saznala je da je autor te knjige ljudsko biće. Za nju je to bilo prosto: ništa iz ljudske istorije nije moglo biti skriveno pred njenim moćima percepcije. Lako je ušla u trag prvog izdanja i pronašla autora. Nije li je, uostalom, ansibl prenosio od prvog kolonizovanog sveta pa dalje — odande gde je Ender, star samo dvadesetak godina, bio

  prvi guverner? I, ko ju je tamo napisao ako ne on? Tako mu se jednog dana obratila; bio je ljubazan prema njoj a on mu je pokazala lice koje je izmislila za sebe. On ju je zavoleo a sada su njeni senzori putovali u dijamant ugrađen u njegovom uhu, kako bi uvek mogli da budu zajedno. Ona nije imala tajni pred njim; ni on pred njom, naravno.

  »Endere«, reče ona, »od početka si mi govorio da tražiš planetu na kojoj bi mogao

  da podariš vodu i svetlost izvesnoj čauri sa kraljicom‐maticom i njenih deset hiljada oplođenih jaja.«

  »Nadao sam se da će to biti ovde«, reče Ender. »Baskrajna zemlja, ne naročito prenaseljena, sa dobrom klimom na ekvatoru. I ona je bila voljna da pokušamo.«

  »I?«

  »Mislim da insekti ne bi preživeli ovdašnju zimu. Barem ne bez posebnog

  energetskog izvora a to bi onda alarmiralo vladu. Ne bi uspelo.«

  »Nikada neće ni uspeti, Endere. Jasno ti je, zar ne? Od Sto svetova, živeo si na dvadest i četiri i ni na jednom nisi našao mesto koje bi bilo bezbedno za novo rođenje insekata?«

  On, naravno, uvide na šta ona cilja. Luzitanija bese jedini izuzetak. Taj je svet zapravo bio udobniji za svinjčiće nego za ljudska bića, ali...

  »Jedini problem su svinjčići.«, nastavi Ender. »Mogli bi da se pobune zbog moje odluke da se njihov svet nastani insektima. Ako intenzivno širenje ljudske civilizacije uznemiruje svinjčiće, zamisli šta bi se tek desilo da su insekti medu njima.«

  »Rekao si da su se insekti opametili. Da ne bi smetali.«

  »Namerno ne. Ali, mi smo pobedili a zahvaljujući srećnom slučaju...«

  »Zahvaljujući tvom geniju.«

  »Napredniji su od nas i pitanje je kako bi to svinjčići podneli.«

  »Ako su varelse, Endere, onda pusti da insekti sami koriste svoju sredinu a to tebi

  ne može značiti više od premeštanja stoke radi pravljenja mesta za gradove.«

  »Oni su rameni«, reče Ender.

  »Ne znaš.«

  87

  »Znam. Ta tvoja simulacija... ono nije bilo mučenje.« »Oh?« Džejn ponovo pokaza

  simulaciju Pipovog tela neposredno pre trenutka smrti. »Onda ja reč mučenje

  »Pipo je to možda osećao kao mučenje, Džejn, ali ‐ ako je simulacija tačna a ja znam da jeste, — onda cilj svinjčića nikako nije bilo mučenje.«

  *

  »Koliko ja razumem ljudsku prirodu, Endere, čak i religiozni rituali imaju bol kao

  suštinu...«

  »Šta ti znaš o tome!« Sada je terminal pokazivao lice nekog kijavičavog profesora,

  oličenje akademskog snobizma. »Tvoje celokupno obrazovanje bilo je vojno a jedini drugi talenat koji si posedovao beše talenat za pisanje. Napisao si bestseler koji je podstakao humanističku religiju ‐ zar smatraš da si kvalifikovan za razumevanje prirode svinjčića?«

  88

  NOVA KNJIGA

  ORSON SKOT KARD

  ENDEROVA IGRA

  Orson Skot Kard, pisac koji je u poslednjoj godini dobio najznačajnije na-

  grade u svetu SF literature ( Nebula i Hugo. između ostalih) svojom ENDER

  TRILOGIJOM (»Enderova igra«, »Govornik za mrtve« i još neobjavljeni

  »Ender izdajnik«) uvodi novu poetiku u SF žanr i otvara još jednu »Dnev-

  nikovu« SF ediciju. » Enderova igra nalaziće nove čitaoce i onda kad 99

  odsto knjiga objavljenih ove godine bude sasvim zaboravljeno« — Džin Vulf.

  »Sva zbivanja koja u romanu Enderova igra možemo paralelno da pratimo

  (na tri nivoa: u svesti glavnog junaka, objektivnog »trećeg lica« i onih koji

  odlučuju o sudbini glavnog junaka) tako plene pažnju da je čitanje teško

  prekinuti — još je teže biti svestan činjenice da prisustvujemo »izmišljenoj«

  radnji, fikciji. To svedoči o velikom literarnom iskustvu autora, o njegovom

  talentu za uverljivu naraciju unutar priče koja je van domašaja naših realnih

  znanja i pretpostavki...

  Ovaj uzbudljivi roman čita se veoma lako, iako, zapravo, predstavlja više-

  slojnu dramu ljudskog morala, surovosti i trijumfa humanosti, građenu na

  perspektivi rata svetova ali i na plemenitoj ideji konačne pobede 'više

  kosmičke pravde' koja je u rukama pobednika 'govornika za mrtve'« .—

  Vojislav Despotov.

  Format: 10,5 x 17 cm. Povez: broširano, višebojne plastificirane korice.

  Latinica. 320 strana Cena 9500

  NIŠRO »DNEVNIK«, OOUR IZDAVAČKA DELATNOST, 21000

  NOVI SAD Vojvođanskih brigada 7/VI

  ODELJENJU FIKSNE PRODAJE

  NARUDŽBENICA

  Ovim neopozivo naručujem primeraka knjige Orsona Skota Karda ENDE-

  ROVA IGRA po ceni od 9500 dinara, koju ću uplatiti u roku od 15 dana po

  prijemu „Dnevnikove” uplatnice.

  ______________________________________________________________

  (Ime, očevo ime i prezime)

  ______________________________________________________________

  (mesto, ulica i broj)

  ____________________ ____________________

  (datum) (svojeručni potpis) 89

  INTERVJU

  FRIC

  prvi put primetio usred predvorja drvo

  prirodne veličine. Florida je prepuna

  LAJBER

  čudesnih i neobičnih stvari tako da posle

  izvesnog vremena prestajete da obraćate

  pažnju na njih. Na primer, u ovom hotelu,

  u kafeu na galeriji, jelovnici su na slikar‐

  skim paletama, kelnerice su našminkane

  Lj

  poput bitnika, nose majušne crne mini

  udi su ljubopitljivo posmatrali posta‐

  suknje, crne bluze i beretke — a niko ih i

  rijeg čoveka koji je sedeo u predvorju ho‐

  ne gleda.

  tela. Privlačila je pažnju njegova gusta i

  Samo postariji čovek, razbarušene kose,

  duga bela kosa, namršteno lice — kao da

  koji je uz to sedeo zadubljen u svoje misli,

  je bio zaokupljen rešavanjem nekog

  sasvim se razlikovao od ostalih. Svi su ga

  teškog problema. Lice mu je bilo pre‐

  zapazili. Bio je suviše bled za jednog

  planulo od sunca a nosio je svakodnevno,

  turistu, imao je preko četrdeset godina

  pomalo pohabano odelo. Šta čovek,

  tako da nije mogao pripadati ni

  poput njega, ovde uopšte radi.

  hotelskom osoblju, nije nosio naočare sa

  Nalazim se u Boka Rejtonu, u Floridi, na

  rožastim

  okvirima,

  ni

  čiste

  plave

  godišnjoj konferenciji sa temom Fantas‐

  farmerice, ni akten‐tašnu tako da nije

  tika u umetnosti. Da, naučna fantastika

  mogao biti ni profesor univerziteta. U

  postala je danas akademski uvažena dis‐

  stvari, bio je jedina osoba u celom hotelu

  ciplina tako da se o njoj održavaju, bogu

  koja nije davala ni pet para na svoj izgled.

  hvala, krajnje ozbiljne naučne konferen‐

  Fri
c Lajber nikada nije vodio računa o

  cije u skupim hotelima i otmenim letova‐

  društvenim normama i moralnim nazo‐

  lištima. Profesori iz cele Amerike došli su

  rima. Kao što je i sam rekao, kada sam sa

  ovamo da pročitaju jedan drugom naučna

  njim razgovarao sledećeg dana u njegovoj

  saopštenja na opskurne teme kao što su

  hotelskoj sobi uvek je bio isuviše naivan

  Utopijski i neutopijski elementi u seriji Ed‐

  da bi mogao shvatiti društvena pravila

  gara Rajsa Barouza, ili Jungovi arhetipovi

  ponašanja.

  u mesečnom magazinu Vargo staten.

  Dosta je neobično da je Lajberova

  Profesori univerziteta podigli su putne

  naučna fantastika iz 1950‐tih godina,

  troškove i, naravno, dnevnice za smeštaj

  obuhvatajući sve same seksualne i

  u ovom velelepnom hotelu gde se

  političke teme izgledala tako avangardna

  odmaraju sredovečni Amerikanci.

  i istančana u tom razdoblju. On nije znao

  Upravo stižu neki gosti, besciljno tu‐

  drukčije da se ponaša i nikada nije naučio

  maraju po predvorju i osvrću se oko sebe

  da se suzdržava poput drugih.

  — poput ostalih turista u Floridi.

  Primio me je u svojoj hotelskoj sobi

  Muškarci nose bele kožne cipele, jakne

  bosonog, u pohabanom plavom bade‐

  bež boje i bele košulje sa otkopčanim

  mantilu. U sedamdesetim je godinama,

  kragnama preko revera. Žene sa do‐

  malo je posustao, kreće se sporije; ali

  teranim frizurama takode nose bele

  piše snažnije nego ikad. Gpvorio je

  cipele, bele bluze i suknje bež boje. A svi

  divnim, žustrim baritonom koji je

  se razmeću preplanulom bojom kože i

  nasledio od oca, glumca u Šekspirovim

  gomilom zlatnog nakita: zlatnim orgli‐

  komadima, koji je imao sopstvenu