Alef Science Fiction Magazine 020

by MoZarD

  U skučenim uslovima podzemlja, razvio se novi, još nedefinisani sistem orijentacije

  u prostoru. Pojedinci su raspolagali fantastičnom sposobnošću da u spletu hodnika, koji su se mimoilazili, uvijali jedan oko drugog, tekli uporedo, ili sasvim nelogično presecali, uvek nađu pravi put i stignu tamo kamo su naumili.

  U Darkovoj grupi nalazio se čovek koji je posedovao tu sposobnost — inteligenciju

  lavirinta, kako su je zvali.

  Bio je to Arsen...

  »Ovog ovde nije bilo ranije!« pravdao se Kovač.

  »Bojim se da se od te konstatacije vrata neće pomeriti«, uzdahnu Darko. »Šta sad i

  kud sad?«

  Masivna čelična vrata svojim dvama tesno priljubljenim krilima pregradila su hodnik i isprečila se pred Darkovom grupom. Kao krivac, Kovač je stajao okružen drugovima i u nedoumici se nervozno češkao po glavi.

  »Ne razumem! Bezbroj puta sam prošao ovim hodnikom i nikad nije bio

  pregrađen. Mora da je neka izuzetna situacija u pitanju. Uglavnom, nemamo puno alternativa: ili da se vratimo u Prehrambeni i sačekamo da se prolaz oslobodi ili da potražimo drugi put.«

  »Imaš li nešto određeno na umu« upita Jon.

  Kovač nemoćno sleže ramenima.

  »Ne mogu da se setim ničega što ne bi izazvalo kašnjenje od bar dva‐tri dana.

  Osim ako...«

  On pogleda u Arsena i svi se, kao po komandi, okrenuše ka njemu.

  Na izgled nesvestan činjenice da je naglo postao centar pažnje. Arsen je razgledao

  rebraste svodove hodnika u kome su se nalazili. Nakon desetak ćutljivih sekundi najzad prozbori:

  »Po stilu gradnje reklo bi se da je ovaj koridor nastao pre koju stotinu godina. Tada su imali običaj da grade hodnike u parovima. Kovač, reci mi da li znaš za neki hodnik koji bi bio paralelan ovom?«

  Kovač se pljesnu po čelu.

  »Baš sam budala. Postoji još jedan hodnik, tačno iznad nas. Visinska razlika je nekih desetak metara.

  A onda njegovo oduševljenje naglo splasnu.

  »Ali jedina veza između hodnika su kanali za provetravanje. Uski su i glatkih ivica.

  Nema šansi za penjanje!«

  Arsen skide sa leđa naprtnjaču i kroz nekoliko trenutaka u ruci mu se ukaza 96

  nekakav predmet koji je podsećao na telefonsku slušalicu.

  »Paukovi pipci!« ote se Kovaču.

  »Pretpostavio sam da će nam zatrebati, pa sam ih poneo«, reče Arsen.

  Mada ih nikada dotad nije video, Darko je čuo za ‘paukove pipke’ To su bile spravice koje su služile za penjanje po vertikalnim površinama. Paukovi pipci — Darko nije mogao da dokuči ko je i kako izmislio taj naziv — koristili su se u paru. Svaki se sastojao od drške koja se na krajevima izvijala i završavala dvema okruglim pijavkama koje su prianjale uz površinu uz koju se penje. U dršci je bio smešten mali motor na baterije. Pri spoju pijavki sa osloncem, motor se aktivirao i isisavao iz njih vazduh stvarajući vakuum. Spoljni vazdušni pritisak priljubljuje tada pijavke čvrsto uz podlogu, pa se čovek, u čijim se rukama pipci nalaze, uz malo veštine može bez problema penjati po bilo kakvoj vertikalnoj površini.

  »Krenimo, onda«, reče Darko. »Kroz prvi kanal na koji naiđemo popečemo se u gornji hodnik. Nadajmo se da on neće biti pregrađen.«

  Počeše se vraćati putem kojim su došli. Iznenada, lampe smeštene po zidovima, koje su dotad postojano osvetljavale hodnik, ugasiše se. Istovremeno, iza leđa im se začu neki čudan šum, nalik na uzdah. Vazduh naglo poče strujatii u pravcu njihovog kretanja.

  »Osećate li nešto oko nogu?« upita Siga.

  Sad i Darko oseti kako mu nešto otežava kretanje. Podseti ga to na epizodu u kanalizaciji. Tek što je to pomislio, začu poznato grgoljenje praćeno tihim cijukom.

  »Voda« viknu Darko. »Potapaju hodnik!«

  Istovremeno, kao po komandi, svi potrčaše. Ne beše to paničan beg. Osećali su kako nivo vode naglo raste. Jedina im je šansa bila da što pre pronađu ventilacioni kanal i zato se polovina ručnih svetiljki, koje su u međuvremenu upalili, odmah usmeri napred, osvetljavajući im put, a druga polovina stade šarati po stropu, u potrazi za spasonosnim otvorom.

  Najzad, kada im je voda već dopirala do kolena, ispred sebe ugledaše stub svetlosti, koji se dizao od poda i spajao sa stropom. Pronašli su kanal.

  Za penjanje odrediše Kovača, kao najvišeg i najjačeg. Darko, koji je gacajući na začelju nešto zaostao, stiže taman na vreme da vidi gorostasa kako, tela priljubljenog uz zid, puže u ventilacioni kanal. Voda se cedila sa njega dok se pipcima 'hvatao' za glatku površinu. Ubrzo mu videše samo noge kako nestaju u stubu svetlosti.

  Voda, koja je nezaustavljivo nadirala, stigla im je već do pasa, kada se iz kanala začuše udarci i, kratko zatim, ukaza se davljenička slamka u vidu konopca, čiji je kraj dopirao taman do ustalasane tekućine. Prva se poče penjati Siga, a odmah za njom krenu Arsen. Darko se poboja da konopac neće izdržati težinu više penjača. Onda se seti da je konopac ovlažen, pa time i čvršći. Na kraju dođe red i na njega da napusti bujicu.

  Imao je nešto više problema od ostalih da se uspuže uz tih desetak metara konopca, jer su mu ranac i odeća otežali od vode. Savladavši i poslednju prepreku — prolaz, koji je kroz žičani poklopac kanala probio Kovač — Darko se nađe u gornjem, dobro osvetljenom i suvom hodniku.

  Konačno su mogli odahnuti i sa olakšanjem pogledati u dubinu kanala gde bi se, da

  se nisu srećno i na vreme izvukli, sigurno podavili. Pre no što krenu dalje, valjalo je još proveriti da voda slučajno nije oštetila opremu u naprtnjačama.

  »Pogledajte! Evo zašto su potapali hodnik!« iznenada će Siga.

  Ona zavuče ruku u splet kaiševa Darkove naprtnjače i izvuče kao šaka velikog pacova. Životinja je bila mrtva, već naduvena od vode.

  »Pa da, pacova ima dosta u blizini Prehrambenog centra. Sigurno je u toku neka akcija utamanjivanja!« doseti se Violeta.

  97

  Darko je zamišljeno gledao u tog večitog čovekovog pratioca, a onda reče:

  »Zavukavši se pod zemlju i mi smo postali poput pacova. Život nam je isti, zamalo

  da nam i kraj bude isti!«

  Uzeo je mrtvu životinju iz Siginih ruku i, bez imalo mržnje ili gađenja, bacio je u kanal. Predstavnik jedine životinjske vrste sposobne da opstane pod zemljom nestade u bujici.

  U operaciji ALFA nisu jedini učesnici članovi grupe koji treba da je sprovedu. Ima puno drugih, neznanih pripadnika Pokreta, bez kojih nema uspeha u ostvarivanju ovog brižljivo pripremanog plana. Ti ljudi čak ni ne znaju da je ALFA u toku i da je oni potpomažu svojom aktivnošću. Oni samo znaju da, radeći za Pokret, rade za dobrobit

  svih...

  Hidrograd: odmaralište, vodena banja, centar za rekreaciju. Nastalo na obalama velikog podzemnog jezera, ovo naselje služi za oporavak iscrpljenih, kao lečilište. To je mesto gde se svakome nudi odabrana, svrsishodna i zdrava zabava'.

  Darko je sedeo sam u sobi jednog od hidrogradskih odmarališta. Gledao je lokalni

  televizijski program i sa posebnom pažnjom očekivao emisiju vesti. Kao što je i pretpostavljao, poternica za njim i dalje je imala vidno mesto među opštim informacijama. Njegova slika pojavi se na ekranu praćena kratkim, monotono

  pročitanim tekstom.

  »Darko, matični broj 2633547, uz pomoć grupe pripadnika Ilegalnog pokreta, pre

  sedam dana je pobegao iz zatvora u američkoj oblasti. Begunac je još uvek na slobodi.

  Svako ko može dati kakvu informaciju o beguncu ili o ljudima za koje posumnja da bi mu mogli pomagati, obavezan je da to što hitnije javi organima reda. Centralni upravni odbor.«

  »Čitaj: Pluton!« promrmlja Darko.

  Uz malu dozu sarkazma mogao je konstatovati da ga Predsednik omalovažava. Nije

  mu posvetio više od tri rečenice. Ipak, činjenica da je poruka emitovana i ovde, u australijskoj zoni, gde se Hidrograd nalazi, može delovati onespokojavajuće. Znači li to da Pluton naslućuje prave razmere operacije u kojoj je be
kstvo iz zatvora samo jedna epizoda?

  Verovatnijom se činila pretpostavka da Pluton i dalje na čitavu stvar gleda kao na

  lični obračun sa Darkom. Taj izraziti antagonizam između njih dvojice poticao je još iz onog kratkotrajnog perioda zajedničkog rada u Upravnom odboru. Darko je tada bio član odbora, a Ahat njegov netom izabrani predsednik. Na prvoj sednici Upravnog odbora, Darko je predložio da se obnove merenja na površini kojim bi se utvrdilo da li je tamo moguć život. Ranije provere dale su negtivne rezultate, ali je Pokret utvrdio da su bile traljavo izvedene, a da su izveštaji redovito bili obrađeni od strane vlasti.

  Darko tada još nije bio u Pokretu, ali je osećao simpatije za ciljeve kojima je Pokret težio. Znajući da je Ahat bio član te organizacije, očekivao je njegovu podršku. Na Darkovo ogromno iznenađenje, Ahat ga je napao da se zanosi nerealnim i

  avanturističkim planovima u vreme kada svi treba udruženim snagama da poboljšaju uslove života pod zemljom — 'u jedinom svetu koji nam je preostao', naglasio je Pluton.

  Razvila se oštra diskusija u kojoj je Darko ostao usamljen, pa je iznerviran i razočaran napustio sednicu. Kasnije je sazpao da je u njegovom odsustvu donesena odluka kojom

  je Pokret proglašen za ilegalnu organizaciju.

  Tako je Pokret izgubio jednog člana, a dobio drugog. Darko je ubrzo izabran za koordinatora Pokreta, što je bila najznačajnija funkcija u organizaciji. Dužnost koordinatora je da, u uslovimailegalnog rada, povezuje udaljene segmente Pokreta i time omogući njegov opstanak i delovanje. Kao najistureniji članovi Pokreta, 98

  koordinatori su najviše na udaru policije, a Darko je, zahvaljujući svom legendarnom sukobu sa Plutonom, bio posebno na meti kerbera. Progoni kojima su bili izloženi unosili su pometnju među članove organizacije. Mnogi mlađi, nestrpljiviji pripadnici Pokreta tražili su da se organizuje masovno bekstvo iz Podzemnog sveta.

  »Da bi ijedno bekstvo imalo smisla«, govorio bi tada Darko,« vi morate biti sigurni

  da će vam tamo, kuda nameravate pobeći, biti bolje nego što vam je ovde. A u to niko, trenutno, ne može biti siguran. Mi prethodno moramo proveriti da li se površina oporavila od razaranja i radijacije. Ako uspemo da dokažemo da je život tamo gore moguć, obznanićemo tu istinu čitavom Podzemnom svetu. Tad ćemo svi skupa

  organizovano krenuti u osvajanje površine. Dakle, nikakvo bekstvo iz Podzemnog sveta ne dolazi u obzir!«

  Nit sećanja bi prekinuta kucanjem na vratima. Kad ih je otvorio, Darko ugleda Koru. Ona je organizovala smeštaj grupe po odmaralištima i trebalo je, uz Silvera, da im se pridruži na pretposlednjoj etapi puta. Nije bilo predviđeno da kontaktiraju pre polaska i zato je njena pojava mogla značiti samo jedno — nepriliku.

  »Da vas podsetimo na terapiju u Hidrocentru. Zakazano vam je u dvanaest, kabina

  broj šest.«

  Dok je govorila, Kora je, ne okrećući glavu, hitro pogledala levo‐desno. Poruka koja glasi: prate te.

  Zahvalivši Darko zatvori vrata, a onda se čelom nasloni na njih. Pluton mu je opet

  bio za vratom, to je gotovo fizički mogao da oseti. Povoljno je bilo jedino to što ga Ahat, očigledno, još nije bio povezao sa ALFOM, niti je otkrio pravi smisao operacije. U

  protivnom, svi bi već bili pohvatani. Zahvaljujući tome što se Darkova grupa rasporedila po svim hidrogradskim odmaralištima, umesto da budu na okupu, Pluton nije znao ko

  su Darkovi pratioci, pa ga prati da bi ih otkrio.

  Do terapije — ma šta to bilo — preostalo je još svega trideset minuta. Nije bilo vremena da uzme išta od svojih stvari, a time bi, osim toga, pobudio sumnju onih koji ga slede. Darko zaključi da je najbolje da odmah krene, a za njegovu opremu će se, najverovatnije, pobrinuti Kora. Izišao je iz sobe i krenuo hodnikom. Koliko je već puta bio u ovakvoj situaciji? Kao koordinator Pokreta neprestano je putovao iz naselja u naselje, iz jedne oblasti u drugu, od jedne veze do druge. Stalno u neizvesnosti hoće li ga otkriti, išao je u nepoznato, sretao ljude koje nije poznavao, a od čije se sposobnosti da ga sakriju, provedu kroz policijske kontrole ili mu predaju propagandni materijal zavisila je sudbina Pokreta, kao što je zavisila i od njegove mobilnosti, znanja i snalažljivosti.

  Tako je bilo i sad. Iako pojma nije imao kako, Darko je bio siguran da će ga drugovi izvući. Probijao se kroz uskomešanu gomili na ulicama Hidrograda krećući se ka Rekreacionom centru. Hiljade nepoznatih lica promicala su pored njega. Svaki dvadeseti čovek mogao je biti član Pokreta, svaki peti simpatizer. Istovremeno, znajući Plutona i njegovu taktiku, Darko je bio siguran da ga pomno motri barem deset pari dobro izvežbanih očiju.

  Na ulazu u Rekreacioni centar Darko zastade tražeći na planu gde se nalaze vodene komore. Vrlo je malo znao o njima, samo to da se radi o nekakvoj vrsti psiho-terapije...

  U kabini broj šest dočeka ga vešalica za odeću, sto, stolica i na stolici devojka u belom mantilu. Ne znajući šta da kaže, Darko je oklevao. Devojka prekide neizvesnost.

  Stisla je desnu šaku, a palac podigla. Znak raspoznavanja članova Pokreta. Darko odgovori na isti način.

  »Skidaj se!« reče devojka.

  On bez reči poče svlačiti odeću. Devojka za to vreme izvadi ispod stola termos 99

  bocu, odvrnu poklopac i nasu u njega nekakvu zelenkastu tečnost.

  »Popij ovo«, reče ona. »A sad slušaj!... Kad uđeš kroz ova vrata u komoru, ona će

  se početi puniti mlakom vodom. Tečnost dotiče kroz dve cevi: kroz jednu ulazi hladna, kroz drugu topla voda. Kad ti voda dođe do pasa, udahni duboko i zaroni u cev sa hladnom vodom. Ako se krećeš naviše, izronićeš na površini jezera. Tamo će te neko već dočekati.

  Dok je nag stajao pred devojkom i ispijao tečnost bljutavog ukusa, Darko se setio

  svojih progonitelja. Slediće ga do ove komore, čekaće da izađe, a kad shvate da im je umakao, tražiće onog ko mu je omogućio beg.

  »I ti moraš da bežiš!« reče on devojci.

  »Požuri!« beše njen jedini odgovor.

  Otvorio je vrata komore.

  »Ne shvataš. Prate me. Otkriće da si mi pomogla i uhapsiće te!«

  Nije ni trepnula. Dohvatila ga je za ruku i ugurala unutra. »Upamti: cev sa hladnom

  vodom!« doviknula je i onda se vrata zatvoriše.

  Darko ostade sam u mrklom mraku. Začu se žubor i voda mu poče milovati

  stopala. Pipajući on stade tražiti cevi u zidu. Nepoznata devojka još uvek mu nije izlazila iz glave. Da li je svesna onoga šta je očekuje? Čovek čije je isprave imao sigurno je već u zatvoru. To je jedino racionalno objašnjenje činjenice da je Darkov lažni identitet otkriven. Sada i ovu devojku očekuje ista sudbina.

  Pronašavši cev sa hladnom vodom Darko napuni pluća vazduhom i zaroni. Cev je

  bila dosta uska u početnom, horizontalnom delu, ali se nakon kolena uzdizala pod pravim uglom i davala dovoljno prostora za nesmetan rad ruku i nogu. Darka začudi lakoća kojom je plivao nasuprot struji. Osećao se kao da je mehurić vazduha.

  Ipak, ponestajalo mu je vazduha i zato njegova pluća oduševljeno pozdraviše trenutak kada je izronio na površinu jezera. Plutao je na leđima, svestan čudne činjenice da ne može potonuti. Ugleda svoj trbuh kako se belasa u mraku zapljuskivan sitnim valovima. Tek tad shvati — od tečnosti koju je popio naduvao se poput mešine.

  Odblesci Hidrograda lelujali su površinom vode. Čula se uobičajena buka: žagor mnoštva, pokoji smeh, isprekidana muzika. Na suprotnoj, mračnoj obali jezera, nekoliko puta se javi usamljena svetlost. Osetivši da nadutost stomaka popušta, Darko zapliva u tom pravcu.

  Uskoro je bio među svojima. Dali su mu suvu odeću i u tišini sačekali da se obuče.

  Stajali su u krugu oko njega, netremice ga posmatrajući.

  »Što me tako gledate?« upita Darko.

  »Sad si opet svoj čovek, Korde!« reče Arsen u ime svih.

  Tihi smeh proprati njegove reči.

  Darko mahinalno opipa lice. Zaista, maska iza koje se dosad krio ostala je u jezeru.

  Voda je odlepila veštačke brkove i sprala šminku sa njegov
og lica.

  Učestvujućj sa ostalim koordinatorima u pripremi ALFE, Darko je uz spisak uslova koje moraju zadovoljavati kandidati za izvršenje zadatka predložio jednu dopunu.

  Odabrana grupa mora biti izuzetno homogena. Nijedan njen član ni u jednom trenutku ne sme se osećati usamljenim niti suvišnim. Nije dovoljno da se članovi grupe samo dobro poznaju. Potrebne su još čvršće, prisnije veze. Najbolje je da se grupa sastoji od parova emotivno vezanih osoba.

  Prostije rečeno, članovi grupe moraju biti parovi zaljubljenih.

  Ledeno hladnim hodnicima, prateći tok ponornice koja utiče u hidrogradsko jezero, prebacili su se do kamene špilje gde odlučiše da se odmore pre završne etape puta.

  Ležeći u mraku, glave naslonjene na ranac, Darko nije mogao videti Sigu. Čulo se

  100

  samo njeno ravnomerno disanje. Verovatno je i ona razmišljala o onome što ih sutra očekuje.

  »Bojala sam se za tebe«, progovori Siga. — »Dok si bio u Rupi, strepela sam da li

  prema tebi dobro postupaju, a kad smo te izvukli, nisam bila sigurna da ćeš imati dovoljno snage za ovaj put.«

  Darko napipa njenu ruku i nežno je stegnu.

  »Zahvaljujući Plutonu, tvoja bojazan ispade bezrazložna. Zatvorivši me u ćeliju, obezbedio mi je obilje vremena za gimnasticiranje. Ništa drugo nisam ni mogao da radim — samo da vežbam.«

  Opet zaćutaše. Darko se spremao malo da odspava kad ga Siga prenu:

  »Plaši li te ono što nas očekuje gore?«

  Nije znao šta da joj odgovori. Teorijski, površina nije više bila otrovno, smrtonosno područje. Priroda je imala na raspolaganju nekoliko stoleća da se regeneriše, bar na onim tačkama gde razaranje nije bilo totalno. Ali teoriju treba potvrditi praksom, treba ju dokazati i to dokazivanje — što je čas izlaska bio bliži, Darko je to sve jače osećao —

  izazivalo je neki tihi strah u njegovoj grupi. Uskoro će podzemlje ostati za njima. Ma šta osećali prema svom skučenom boravištu, ljudi su se privikli na njega. Podzemni svet značio je sigurnost, izvesnost, a tamo kuda idu očekuje ih Nepoznato.