Alef Science Fiction Magazine 020

by MoZarD

  Mesec, gde će se sukobiti sa nepobedivim

  Ukupno gledajući, najjači utisak na

  kiborgom‐ubicom. Time što ću vam reći

  mene ostavila je priče Nevena Jovanovića

  da iz tog sukoba izlazi kao pobednik

  PJEVAČI (S 163/164). Radnja priče smeš‐

  sigurno vam neću otkriti ništa novo, niti

  tena je na planeti koju su ljudi u svom

  ću vam pokvariti užitak ako priču još uvek

  širenju kroz svemir kolonizovali, ali koja je

  niste pročitali, jer se ništa drugo nije

  vremenom skliznula u neko društveno

  moglo ni očekivati pošto je priča napisana

  uređenje slično ranom srednjem veku.

  u prvom licu. Ono što je najzanimljivije —

  Pevači iz naslova priče predstavljaju esnaf

  način na koji glavni junak pobeđuje —

  od 358 članova od kojih svako ima svoju

  neću otkriti.

  tajnu pesmu koju peva samo u izuzetnim

  PLAĆENIK je korektna priča, ali to je ono

  slučajevima: svom učeniku, osobi do koje

  što joj predstavlja i najveću manu, nije

  mu je izuzetno stalo... Henrik Klauzer je

  izuzetna, u njoj nema ničega što bi

  čovek koji pretpostavlja da sve te pesme

  uzbudilo čitaoca, prodrmalo ga, potaklo

  možda predstavljaju nekakav zavet koji su

  na razmišljanje. Ako je Lazović hteo ovom

  ljudi što su stigli na tu planetu ostavili

  pričom da pokaže kako ume da napiše

  svojim potomcima; možda kriju neku

  korektnu, inteligentnu tradicionalnu SF

  tajnu koja bi njegovom narodu pomogla

  priču u tome je potpuno uspeo; problem

  da se odbrani od nadirućih neprijateljskih

  je što od njega očekujem više!

  hordi. Pevači u početku odbijaju svaku

  ŽIVOTNI SLUČAJ ŽELJEZNIČARA T. (S

  pomisao da javno otpevaju svoje pesme,

  157/158) Zdravka Valjka opora je priča o

  ali kada saznaju da je Klauzer na samrti,

  pojedincu koji se u otuđenom svetu bu‐

  konačno pristaju...

  dućnosti sažalio nad smrću drugog

  Neven Jovanović gradi ovu priču jezi‐

  čoveka i koji se zbog toga jedino istoj

  kom koji u potpunosti odgovara atmosfe‐

  može nadati. Priča je valjano napisana, sa

  ri: pomalo arhaičnim, sa ponekad izme‐

  dobro odmerenom dozom patetičnosti,

  njenim redom reči u rečenici i sa prame‐

  ali tokom čitanja nikako nisam mogao da

  nom ritma rečenica kako se priča približa‐

  smetnem sa uma jedno pitanje:zašto se

  va uzbudljivom finalu. Njegovi likovi, iako

  sve to odigrava u Nemačkoj? Zar naše

  zbog relativno male dužine priče, tek

  društvo ne srlja u istu grozomornu

  fragmentarno naznačeni, deluju uverljivo.

  sutrašnjicu? Zbog čega je važno da se

  Međutim, sam rasplet nekako mi je ostao

  junaci zovu Jurgen Sudow, Theo Bluml ili

  nejasan, nedorečen. Jovanović čini ono

  Dieter Heinrich? Ja odgovor nisam našao.

  isto što je učinio i Dragan R. Filipović u,

  KRALJ GRAFITA (Si 54) Lidije Beatović je,

  po meni, najboljoj prošlogodišnjoj priči

  poput PLAĆENIKA Lazovića, prilično šab‐

  KAD ZLO SPAVA? — ostavlja prostor za

  lonska, predvidiva priča. Ponovo imamo

  pogrešno tumačenje piščevih namera.

  otpadnika od društva, ali ovoga puta on u

  Bez obzira na to, mislim da je ovo jedina

  hodnicima nekog budućeg megalopolisa

  ovogodišnja priča koje ću se sećati onako

  sreće gluvonemog klošara, genija slikar‐

  116

  stva, Kralja grafita. Lidija ipak, pre svega

  zahvaljujući svom talentu, uspeva da iz

  dosta nemotivisanog toka radnje izađe sa

  jednim upečatljivim, snažnim završetkom.

  BEŽIM U NOĆ (A 13) Dragana R.

  Filipovića možda bi bilo bolje prikazivati u

  jednom pregledu savremene srpske

  proze nego u pregledu jugoslovenske

  naučne fantastike, ali šta je tu je.

  Pokušavati dati neke odrednice o čemu

  se govori u ovoj priči krajnje je zaludan

  posao jer Filipović ne pokušava da vodi

  priču, već nastoji da igrama reći i

  asocijacija čitalac prati njegovo traganje

  za suštinom balkanskog bića. Što se mene

  tiče, ja sam se izgubio negde u prašumi

  Amazona, a tu čak ni Gručo Marks ne

  može pomoći.

  GINEKOID ZA CIGANINA (S 163/164)

  Radmila Anđelkovića prva je iz njegove

  serije priča o svemirskim Ciganima.

  Radmilo daje lep uvod u svoju seriju;

  rečenice su mu lepe (»Pronicljivi mogu

  prepoznati Ciganina i po načinu kako se

  stapa sa sopstvenom senkom, kako

  nestaje pred vašim očima, po pritajenosti

  hitanja ka novom cilju«); priča je uverljiva

  u domenu klasičnog SF‐a... Ali ipak,

  mislim da priči nedostaje ritma, da je

  početak priče najjači, a da priča posle

  gubi onu svoju posebnost i zanimljivost,

  pa sam sam kraj dočekao prilično

  ravnodušno.

  Priča WU LI (S 159/160) još jedan je

  dokaz da Neven Antičević sve uspešnije

  brodi spisateljskim vodama. Priča je

  zanimljiva,

  moderna

  (možda

  i

  premoderna), ali zbog same prirode —

  deo je jedne veće celine — trpi od

  hroničnog

  sindroma

  preteranog

  objašnjavanja

  šta

  se

  dogodilo

  u

  prethodnim nastavcima, a ostavljanje

  mesta za buduće, rezultuje krajnje

  banalnim svršetkom.

  Novela TOČAK (A 16) Gorana Skrobonje

  predstavlja zanimljiv, ali pomalo nasilan

  hibrid epske i naučne fantastike. Alfred

  Čester, glavni junak, posle završetka

  uspešne karijere igrača bejzbola tone sve

  niže i u nastupu opravdane ljubomore

  ubija svoju ženu. Umesto na smrtnu kaz‐

  nu, osuđuju ga na kaznu izlaganja kovitla‐

  117

  cu Toh koji njegovu svest odnosi na

  Slično je i sa najboljim slovenačkim

  daleku planetu. Tamo dospeva u telo

  piscem Mihom Remecom čija priča

  mlade princeze prestolonaslednice i ono

  NASLEDNA STRAŽA (A 14), puna fraza tipa

  što sledi je korektno napisana epska

  »bose noge razigranih devica«, »nabrekla

  avantura data uz pomoć uobičajenih

  muškost koju je devojka najpre počela

  elemenata tog žanra — priložena je čak i

  blago da miluje, kao nežan cvet« ili

  mapa tuđinskog sveta. Ono što mi u

  »osetila je kako je ispunjava topli ud«, ne

  ovom delu najviše smeta je neka

  uspeva da se izdigne iznad relativno

  neodređenost čitave zamisli. Tek što sam

  neuverljive ljubavne pričice smeštene na

  se privikao na konvenciji SF priče pisac

  svet na kome nekakva nasledna straža
/>   me baca u jednu potpuno različitu da bi

  prati eventualan dolazak bogova. Poruka

  se na kraju, bez nekog uverljivijeg

  da je ljubav važnija od svega ipak je

  objašnjenja, vratio na prvu. Možda je

  prejeftina za jednog Mihu Remeca.

  krivica do mene, ali ja se naprosto nisam

  MIRIS VREMENA (A 17) još jedna je

  mogao dovoljno saživeti sa glavnim

  priča Lidije Beatović. Slepi čovek živi sam

  junakom (junakinjom?), a to je, u ovakvoj

  u sobičku u jednom beogradskom pot‐

  priči, neophodno.

  krovlju, a verni pas mu svakoga dana

  RAJ NA ZEMLJI (A 16) Vesne Gorše je

  donosi hleb, jogurt i burek. Međutim,

  pomalo haotično konstruisana, ali u suš‐

  smrt buregdžije menja taj ustaljeni

  tini lepa priča o svetu u kome jedinu

  raspored, a na sasvim neobjašnjiv način

  zabavu u monotoni život građana unose

  tu se stvaraju i nekakvi vremeplovci iz

  Sanjači, projektujući u njihove umove

  budućnosti. Iako napisana sa puno ljubavi

  svoje prekrasne snove. Priča prati uspon i

  i mere, ova priča je samo još jedan dokaz

  pad jednog takvog Sanjača od njegovog

  da su slučajnosti u književnosti, a o

  dolaska u grad do povratka u rodno selo

  naučnofantastičnoj književnosti da ni ne

  po gubitku moći sanjanja, odnosno pro‐

  govorimo, nešto sasvim drugo od

  jektovanja snova. Vesna Gorše ima lepu

  slučajnosti u životu.

  rečenicu, lepe odlomke, ali priča deluje

  NERAZUMLJIVA REČENICA (PZ 1963)

  suviše naivno da bi se mogla ozbiljno

  priča je Ratka Jankovića, jednog od pisaca

  pratiti.

  naučne fantastike koga još od detinjstva

  DROMIDSKA SKULPTURA (S 161/162)

  rado čitam, a koji je prilično nepoznat

  Mihe Remeca je najuspešnija prošlogo‐

  širem krugu čitalaca naučne fantastike u

  dišnja minijatura. Tek na nešto više od tri

  Jugoslaviji. Svoje priče, najčešće kratke i

  stranice SIRIUS‐a, Miha Remec uspeva da

  sa izraženim uticajem slovenske mitolo‐

  provede svog junaka i nas čitaoce kroz

  gije i naše srednjovekovne istorije, on je

  tuđinsko umetničko delo. Dromidsku

  objavljivao uglavnom u POLITIKINOM

  skulpturu, vešto podižući napetost do

  ZABAVNIKU, gde je, posle duže pauze,

  zadnjeg pasusa, gde završava priču zado‐

  objavio i ovu. Mada je priča u suštini

  voljavajućim grandioznim finalom. Jedino

  punch‐line (pilota svemirskog broda koji

  što mi donekle smeta jeste činjenica da

  na Zemlju stiže iz jednog totalitarnog

  me je kraj mnogo podsetio na jadne

  društva na kraju razapinju na krst), neke

  Tralfamadorijance.

  usputne primedbe, pronicljiva razmiš‐

  LJEPOTA I DOBROTA (S 157/158) našeg

  ljanja i fina atmosfera izdižu ovu priču

  najboljeg SF pisca Predraga Raosa ne

  iznad nivoa obične doskočice.

  opravdava baš najbolje taj epitet koji mu

  PRODAVAČ KIŠE (PZ 1971) najbolja je od

  sasvim sigurno pripada. Naime, ideja o

  devet priča koje je Zoran Jakšić objavio

  beskrajno dobrom kapetanu svemirskog

  prošle godine u POLITIKINOM ZABAV‐

  broda i beskrajno lepoj kurvi koja mu

  NIKU. Stranac dolazi u vreli Meksiko i

  zagorčava život, naprosto je toliko banal‐

  nudi lokalnom stanovništvu sve vrste

  na da ni Predrag Raos nije uspeo da iz nje

  kiše. Uznemireni što ih prekida u siesti, u

  izvuče ništa više od jedne zabavne,

  početku ga odbijaju ne shvatajući što im

  čitljive, ali prazne priče.

  je kiša uopšte potrebna, ali konačno ipak

  118

  pristaju. Prodavač kiše ispunjava svoj

  zadatak pošteno, možda isuviše pošteno!

  Od ostalih priča, još jedino UGASITE

  MESEC (PZ 1952) i LJUBIMAC (PZ 1966)

  mogu da prođu kao manjeviše zabavne

  pričice, a ostale tek kao pričice. Da Jakšić

  ume mnogo, neuporedivo mnogo bolje

  da piše uverićete se već sledeće godine!

  Od trinaest priča koje je jedan od naših

  najboljih pisaca SF‐a, Slobodan Ćurčić,

  objavio prošle godine u VEČERNJIM

  NOVOSTIMA (ona četrnaesta iz POLITI‐

  KINOG ZABAVNIKA samo je reprint priče

  DIVLJA HORDA objavljene u VEČERNJIM

  NOVOSTIMA) prelaznu ocenu može dobiti

  samo priča VELIKI SKOK (VN 12. 01. 89 ).

  Simpatična i dobroćudna bića sa Rigela

  poklanjaju čovečanstvu svemirske brodo‐

  ve, kulturu i moć koje oni zloupotreb‐

  ljavaju ratujući protiv svojih darodavaca

  sve dok se ovima ne smuči i dok ne odu u

  dubine svemira. A ljudi, pobednička rasa,

  ostaju sami u svom delu svemira i tek

  onda shvataju zašto su im Rigelijanci tako

  rado pružili ruku, onu istu koju bi i oni

  sada nekom pružili — da imaju kome!

  Tek da se spomenu zaslužuju i priče

  MAESTRO (VN 26. 10. 89) i POSLEDNJA

  DILEMA (VN 09. 02. 89 ), što je suviše

  malo od pisca koji ima nekoliko objavlje‐

  nih romana i zbirku priča u ediciji KEN‐

  TAUR.

  JEDANAESTI OKTOBAR (PZ 1970) je za‐

  nimljiva pričica meni potpuno nepozna‐

  tog pisca Jovana Raičevića. Iako kratka i

  pisana u obliku dnevnika, priča pruža ne

  previše otrcan pristup pitanju vremen‐

  skog paradoksa.

  Još jedan od plodnih autora kratke pri‐

  če, Branislav Trajković, svoj prošlogodišnji

  vrhunac dostiže pričom JEDINA MOJA (VN

  19. 01 89). Glavni junak žudi za ženom

  koja ga ni ne primećuje. Međutim, on

  dobija moć da u njoj usadi želju da ga

  voli. Iako je svestan da to nije to, on ne

  može da prekine takvu vezu, sve dok

  jednog dana... Priča je kratka, ali nabijena

  emocijama. Ostale priče Branislava Traj‐

  kovića poznatijeg kao Bili Trej, uglavnom

  su prošireni vicevi. Nešto bolji od ostalih

  su: DOKAZ (VN 09. 03. 89), ČELIČNI

  MOMAK (VN 13. 07. 89.), KNJIGA ŽIVOTA

  119

  (VN 03. 08. 89.) i UDVARAČ (VN 02.

  zanimljiva ideja.

  11.89).

  ELEKTRIČNI SIMULAKRUM (S 152)

  U PEĆINI (PZ 1938) kratka je priča Vladi‐

  neuspeo je pokušaj Andreja Flumianija da

  mira Lazovića. Posle mnogo iskušenja,

  napiše pretencioznu kiberpankersku pri‐

  ratnik stiže u podzemlje gde zatiče po‐

  ču. »Gehenner je konstruirao dva limena

  grbljeno stvorenje, čuvara mača Jarevida

  boksa promatrajući događaje žutim oči‐

  Prokletog. Po legendi, taj mač ima snagu

  ma i ne razumijevajući zaista ništa.«

  hiljadu ljudi i ratnik poseže za mačem, ali

  Zovite me Gehenner.

  čeka ga neprijatno iznenađenje. Zabavna

  LEPTIR (S 157/158
) prva je objavljena

  pričica kojoj ipak nedostaje uverljivosti —

  priča Svjetlane Kopčinović. Na žalost,

  pogotovu je nedorađena ličnost čuvara

  osim osrednje naracije, ova priča o poje‐

  mača.

  dincu koga totalitarno društvo kažnjava

  Priča Radovana Devlića ZATVOR (S 153)

  kada spozna slobodnu volju, pruža malo

  o nekakvom društvu koje guši izuzetne

  toga dobrog.

  pojedince, deluje neverovatno zastarelo.

  ZAVOLEĆEŠ PETRA PANA (VN 16. 03. 89)

  Sve, od likova, preko dijaloga, pa do sa‐

  najbolja je priča Milana Draškovića, pisca

  mog ustrojstva sveta, prepuno je stereo‐

  koji je prošle godine objavio šest kratkih

  tipa.

  priča, gotovo minijatura. Posredi je topla

  Slično je i sa pričom Vesne Popović

  priča o vanzemaljcu istraživaču koga, i po‐

  NAGRADA (A 12), već hiljadu puta

  red njegove ružnoće, prima na stanova‐

  viđenom varijacijom na temu »Idi u proš‐

  nje jedna porodica. On im se odužuje

  lost i ubij se sam«. Na žalost, neki pisci

  tako što njihovom sinu poklanja holo‐

  kao da su prestali da čitaju i prate žanr u

  kasete likova iz najpopularnijih crtanih

  kome pišu.

  filmova. Ostale priče su prilično »tanke«.

  O NAPREDOVANJU POLJOPRIVREDE,

  Evo sada spiska svih priča objavljenih u

  UOPŠTE (A 12) zgodna je satira Slobo‐

  ova četiri časopisa. Priče su poređane po

  dana Ivkova na temu našeg odnosa sa

  azbučnom redu prezimena njihovih

  privrednom granom koja nas hrani. Nove

  pisaca. Iza imena priče u zagradi je

  mere SIV‐a samo su još jedan dokaz o

  naveden broj časopisa u kome je priča

  univerzalnosti ove priče.

  objavljena. Iz praktičnih razloga, u slučaju

  BEZIMENA STVAR (A 17) Gorana

  VEČERNJIH NOVOSTI dat je datum

  Skrobonje previše je kratka priča da se

  objavljivanja priče.

  razvije ono što naslućujem da bi bila

  Anđelković, Radmilo

  ‐ GINEKOID ZA CIGANINA (S 163/164)

  Antičević, Neven

  ‐ WU LI (S 159/160)

  Beatović, Lidija

  ‐ KRALJ GRAFITA (S 154)

  Valjak, Zdravko

  ‐ ŽIVOTNI SLUČAJ ŽELJEZNIČARA T. B. (S 157/158)

  Gorše, Vesna

  ‐ RAJ NA ZEMLJI (A 16)

  Devlić, Radovan

  ‐ ZATVOR (S 153)

  Drašković, Milan

  ‐ ZAVOLEĆEŠ PETRA PANA (VN 16.03.89) kao Majk Draskov