Alef Science Fiction Magazine 020

by MoZarD

  Ne želeći ući u spor s Attwoodovom,

  se i kandidat za »Nebulu«, »Sluškinjina

  iako pro et contra njene tvrdnje ima i te

  priča« Margaret Attwood našao u

  kako argumenata, moramo uzeti u obzir

  opskurnoj biblioteci »Žene« zagrebačkog

  da njen roman s vremenom postaje sve

  »Globusa«. Da se pojavila u Živkovićevom

  manje znanstvena fantastika, a sve više

  »Polarisu«, bila bi hit godine, a ovako je

  stvarnost. Protestantizam kao vodeća

  osuđena na tavorenje po knjižarskim po‐

  snaga sve više dobija na snazi, jača pokret

  licama. I tako je jugoslavenski SF ponovno

  protiv abortusa, a postoje i čitave male

  propustio jednu od mnogobrojnih sjajnih

  armije ekstremista prema kojima je Kju

  prilika koja mu se pružila.

  Kluks Klan mačji kašalj. U feminističkom

  Radnja romana »Sluškinjina priča« je

  pokretu kult slobode rađanja sve više

  smještena u SAD početkom 21. stoljeća.

  popušta pred kultom materinstva tako da

  Supersila nagrižena ekološkim katastro‐

  se donedavne radikalne feministkinje —

  fama, ekonomskom krizom, padom nata‐

  ljevičarke udružuju s ultrakonzervativnim

  liteta, kriminalom i ostalim problemima,

  TV‐propovjednicima u križarskom ratu

  postaje lak plijen skupine militantnih

  protiv pornografije.

  kršćanskih fundamentalista. Vjerska dik‐

  Neki od nas mogu reći (kao Slavenka

  tatura, koja proganja liberale, Crnce,

  Drakulić‐Ilić u pogovoru knjige) kako je

  Židove, katolike i sve koji nisu WASP‐ovi,

  ovaj roman SF samo za Amerikance koji

  ima poseban pik na žene: oduzeti su im

  nisu iskusili represiju, gulage, nestašice i

  računi u banci, otpuštaju se s posla, i

  poigravanje s biološkim zakonima. Ali da

  ubrzo postaju doslovno nacionalizirane.

  li je Attwoodino upozorenje upućeno sa‐

  Glavna junakinja je žena kojoj su u

  mo Americi, samo varijanta Orwella za

  bezuspješnom pokušaju bijega u Kanadu

  domaćice u Piedmontu, New Mexico ili se

  ubili muža i oduzeli dijete. Nakon toga je

  tu kriju i poruke korisne ostatku svijeta?

  otpremljena u specijalni logor za Sluškinje

  Odgovor bi mogle dati i neke naljepnice

  — žene čije materice služe vjerskim

  po našim gradovima.

  glavešinama da dobiju djecu koje im

  Dragan Antulov

  111

  Kerol Hil

  Na pitanje »čitati ili ne«, odgovor je

  AMANDA,

  »obavezno čitati«. Ako ni zbog čega, a

  ono zbog humora koji odavno nije viđen

  SVEMIRSKA

  na SF‐sceni. Inflacija će uskoro omogućiti

  većem broju ljubitelja da dođu do te

  PLESAČICA

  knjige čija je cena u trenutku izlaska

  (početak

  oktobra)

  bila

  fantastičnih

  Mladost, Zagreb, 1989.

  550.000 dinara.

  Poslednjih meseci nastala je prava pop‐

  Milan Adamov

  lava SF‐romana. Jedan od njih je i ovaj. Za

  Hans Beman

  razliku od mnogih poznatih imena i slabih

  KAMEN MOĆI

  sadržaja, ovo je pravo osveženje: nepoz‐

  nato ime (za nas) i dobar roman.

  Stilos, Beograd, 1989.

  Po uzoru na stari običaj naših kino‐

  distributera, originalni naslov (»Plesačica

  Jeste li čitali bajke braće Grim? Jeste li

  visoka jedanaest miliona milja«) genijalno

  čitali »ljubiće«? I na kraju, da li ste gledali

  je preveden kao »Amanda, svemirska ple‐

  seriju »Marko Polo«, koja je bila pre koju

  sačica«. Najlepše od svega je da nijedan

  godinu na našoj TV? Ako ste sve to

  naslov nema mnogo veze sa sadržajem

  uradili, uzmite mikser i dobro prome‐

  romana. Amanda je glavni lik romana, a

  šajte, i dobićete »Kamen moći«.

  »plesačica visoka...« je samo jedna od

  Beogradski »Stilos« nas je ove jeseni

  subatomskih čestica koju Amanda pomi‐

  iznenadio ovom knjigom potpuno nepoz‐

  nje na svojim predavanjima po školama.

  natog autora (izgleda da su anonimusi

  Dakle, o čemu se radi u romanu? O jed‐

  postali moda u poslednje vreme) iz malo

  noj zbunjenoj feministkinji (Amanda čes‐

  poznate nemačke literature. Ovaj roman

  to pominje menstruaciju kao svoju pred‐

  u tri knjige, koji ipak nije trilogija, svojim

  nost nad muškarcima), rastrzanoj između

  izgledom neodoljivo podseća na novo

  dvojice muškaraca i svojih priprema za

  izdanje Tolkinovog »Gospodara prsteno‐

  prvi let na Mars. Tokom tih priprema, ona

  va«. Ta sličnost me je povukla da ga ku‐

  se bori sa svima iz svoje okoline za svoj

  pim očekujući jedan svet pun magije i

  identitet i protiv predrasuda prema svom

  čudesa.

  polu. U toj borbi ona najčešće poteže

  Počinjem da ga čitam i prva knjiga zaista

  argument da ona ima menstruaciju, muš‐

  podseća na »Gospodara prstenova«. Ali

  karci je nemaju, što tokom čitanja postaje

  Beman se izgleda ispucao u toj prvoj

  dosadno. Amanda na čudan način saznaje

  knjizi. Druga i treća knjiga su samo

  da njen mačak Šredinger igra, u stvari,

  nesuvisli nastavci jedne avanture koja se

  najvažniju ulogu u očuvanju budućnosti

  završila.

  ljudskog roda. Zahvaljujući Šredingeru,

  Da bi se razumelo o čemu govorim,

  čovečanstvo i organski život u svemiru

  pokušaću da ukratko prepričam sadržaj.

  bivaju sačuvani, a Amanda se opredeljuje

  Reč je o mladiću po imenu Slušač. On

  za pravog čoveka. To je toliko puta viđena

  jednom prilikom dobija na poklon kamen

  space opera a neviđena mešavina Klarka,

  čija je šara u obliku ljudskog oka i koji

  Simaka, Asimova, Hajnlajna i drugih da je

  upravlja njegovom sudbinom u toku

  ne bi trebalo ni pominjati, da nema toliko

  čitavog romana. U prvoj knjizi je reč o

  svežine i humora. U stvari, humor je ona

  Slušačevom putu od kuće njegovog oca

  glavna iskra i šarm ovog romana se

  do kuće njegovog dede, na kome on čini

  ogleda u ismevanju svih »vrednosti«

  zlo nekolicini ljudi i mora da se iskupi

  pomenutih velikih autora SF‐a.

  služeći kod čoveka kome je odsekao jezik.

  112

  Na kraju se sve srećno završava, zlo je

  pobeđeno i Slušaču je sve oprošteno. U

  sto šezdeset strana je smešten ceo

  »Gospodar prstenova«! I sve bi bilo u

  redu da Beman ne nastavlja avanturu.

  U drugoj knjizi, Slušač dobija od svog

  dede Nežnog Svirača srebrnu frulu koja

  mu daje još veću moć nad ljudima. U

  nameri da pomogne, o
n čini dela koja su

  trenutno dobra, ali koja se vremenom

  okreću protiv onih kojima je dobro

  namenjeno.

  U trećoj knjizi slušač biva kažnjen time

  što postaje polujarac i može se toga

  osloboditi samo ako ga neka žena u tom

  stanju zavoli. U očaju on ispija napitak

  koji ga skamenjuje, ali ipak se pojavljuje

  žena koja ga oslobađa prokletstva. Na

  samom kraju on uviđa da kamen donosi

  dobro samo ako se daje u životu. Da bi

  Slušač to uvideo, napisano je sedamsto

  stranica u kojima je uništeno na hiljade

  života, spaljeno nekoliko sela i učinjeno

  još ko zna koliko zla.

  Najteže u svemu je odrediti žanrovsku

  pripadnost ovog romana. Sam pisac je

  stavio podnaslov roman‐bajka. Generalno

  gledano, to je stvarno bajka. Dešava se u

  nekoj nepoznatoj zemlji u davna

  vremena. Ali velika složenost i obim ovog

  dela ne dozvoljavaju generalizaciju. Na

  primer, u trećoj knjizi se čak pominju i

  turisti koji fotografišu skulpture u

  muzeju. Zemlja sokola je motiv čiste

  fantastike, a nadmetanje u šahu nas

  povezuje sa stvarnim svetom.

  Kada se roman pročita, stekne se utisak

  da je njegova najveća vrlina što je pisac

  uspeo da raspetlja sve situacije i da završi

  roman tj. njegovu radnju. A Slušač? On je

  zadovoljan što je živ, što mu je oprošteno

  sve i što je oslobođen svih obaveza.

  Pa zar to nije san većine ljudi ovog

  sveta?

  Milan Adamov

  113

  Miodrag Milovanović

  prikazivao tekuću američku produkciju

  kratkih priča. Naslov tih članaka, u

  PRIČE DOMAĆIH

  jednom vrlo slobodnom prevodu, bio je

  AUTORA U

  »Na ovom svetu više nećeš imati prijate‐

  lja«. Da se, u ovom relativno uskom krugu

  PROTEKLOJ

  domaćih privrženika naučne fantastike ne

  bi nešto slično i meni desilo, molio bih

  GODINI

  sve one pisce i čitaoce koji se ne slažu sa

  mojim ocenama, ili čija sam dela zaobi‐

  UPUTSTVO ZA UPOTREBU

  šao, da to prime tek kao jedan subjektivni

  Pred vama se nalazi pokušaj celovitog

  pogled, nipošto kao nekakav konačan sud

  prikaza prošlogodišnje domaće produk‐

  o kvalitetu njihovog dela.

  cije priča iz oblasti naučne fantastike. Od

  ČASOPISI

  nekih devedesetak priča objavljenih u

  četiri časopisa koji, najredovnije objav‐

  Iako smo zemlja sa relativno kratkom

  ljuju naučnu fantastiku, odabrao sam one

  tradicijom izlaženja specijalizovanih SF

  koji su mi se učinili iole relevantnim za

  časopisa, već neko vreme kod nas izlaze

  formiranje nekakvog jugoslovenskog SF

  dva takva časopisa, što nije slučaj ni u

  prostora. Na žalost, zbog nepoznavanja

  nekim mnogo razvijenijim zemljama. Teš‐

  slovenačkog i makedonskog jezika u meri

  ka ekonomska situacija u kojoj se zemlja

  koja bi mi omogućila da pričama na tim

  nalazi vidno se odrazila na njihovim

  jezicima pružim ravnopravan tretman,

  tiražima, pa je i ritam njihovog izlaženja u

  ograničio sam se na priče objavljene na

  priličnoj meri poremećen.

  srpskohrvatskom, odnosno hrvatskosrp‐

  SIRIUS, naše najstarije glasilo iz oblasti

  skom jeziku. Nekakav prikaz, sličan ovom,

  naučne fantastike, posle tri broja u ovoj

  sa tih drugih jezičkih područja, bio bi više

  godini, prešao je na dvomesečno izlaže‐

  nego dobrodošao ALEFU.

  nje a sada je, na žalost, ugašen. Ukupno

  Drugo ograničenje odnosi se na izbor

  je u 1989. godini objavljeno osam bro‐

  časopisa iz kojih su prikazivane priče.

  jeva. ALEF, za razliku od SIRIUSA, izlazi

  SIRIUS i ALEF, kao časopisi specijalizovani

  uglavnom kad se za to steknu uslovi, tako

  za ovaj žanr, nameću se sami po sebi.

  da je svaki broj malo iznenađenje za

  POLITIKIN ZABAVNIK i VEČERNJE NO‐

  čitaoce, a bogami i redakciju. I pored

  VOSTI najredovnije od svih ostalih časo‐

  svega, u 1989. godini objavljeno je šest

  pisa objavljuju domaću SF priču. Još neki

  brojeva.

  časopisi: VEČERNJI LIST, TEHNIČKE NO‐

  Oba časopisa posvećuju domaćoj priči

  VINE, IT NOVINE, 12:59, itd. povremeno

  približno istu pažnju. Ona se ogleda u

  su donosili priče domaćih autora, ali bi

  jednoj do najviše tri priče po broju,

  njihovo uzimanje u obzir samo prolon‐

  zavisno od njihove dužine. SIRIUS je nešto

  giralo izlazak ovog članka, jer bi se uvek

  više orijentisan na saradnju sa piscima,

  mogao pronaći neki časopis koji nije

  povremeno im pruža kratke recenzije

  obrađen, a koji je, najčešće slučajno,

  njihovih priča u rubrikama ZA... i NIJE

  objavio jednu ili dve domaće SF priče,

  ZA... dok u ALEFU to nije praksa (možda

  uglavnom bez neke veće vrednosti. Na

  će postati).

  kraju članka nalazi se popis svih domaćih

  Programski, čini se da je SIRIUS nešto

  priča objavljenih u prošloj godini u

  više usmeren na tvrdu, tehničkim nauka‐

  navedenim časopisima.

  ma orijentisanu naučnu fantastiku. Ne‐

  Pre nekoliko godina, u sada već uga‐

  kakva mala analiza koju sam sproveo

  šenom

  časopisu

  SCIENCE

  FICTION

  pokazala je da se gotovo devedeset posto

  REVIEW, moj omiljeni pisac Orson Skot

  domaćih priča u SIRIUSU dešava u buduć‐

  Kard objavio je seriju članaka u kojima je

  nosti, najčešće tehnološki razvijenijoj od

  114

  sadašnjice. Od toga čak četiri priče bi se

  mogle nazvati kiberpankerskim. Takođe

  je uočljiva odsutnost domaćih sadržaja;

  tek Pihačeva satira, ime glavnog junaka

  Antičevićeve priče i Anđelkovićev nezao‐

  bilazni prepekan, od 15 objavljenih priča,

  imaju nekakve veze sa zemljom u kojoj su

  nastale.

  ALEF je nešto prijemčiviji za priče koje u

  sebi sadrže elemente čiste fantastike,

  iako i u njemu preovlađuje »čista«

  naučna fantastika. Domaća tematika je

  nešto zastupljenije (četiri priče), ali i ovde

  su to uglavnom pošalice Slobodana

  Ivkova.

  POLITIKIN ZABAVNIK je dolaskom

  Zorana Živkovića na mesto urednika SF

  priče pružio priliku neafirmisanim doma‐

  ćim piscima da se iskažu u jednom, ipak,

  u pogledu kvaliteta, manje zahtevnom

  časopisu.

  VEČERNJE NOVOSTI i dalje četvrtkom

  donose SF priču sada skoro isključivo

  domaćih pisaca. Priče su vrlo kratke, do

  tri šlajfne, i najčešće potpisan
e pseudo‐

  nimom. Odsustvo bilo kakvog kriterijuma

  u izboru ovih priča dovelo je do toga da

  vrlo retko neka od njih odskoči od inače

  niskog proseka kvaliteta.

  PRIKAZ PRIČA

  Opšta ocena o kvalitetu priča objavlje‐

  nih prošle godine nije naročito povoljna.

  Moglo bi se čak reći da je prošla godina

  jedna od najslabijih u protekloj deceniji.

  Po meni, osnovni razlog leži u činjenici da

  se naučnom fantastikom u Jugoslaviji

  gotovo isključivo bave pisci amateri. Da

  ne bi bilo zabune, ovo »amateri« odnosi

  se isključivo na njihovo bavljenje pisa‐

  njem kao hobijem, ili, u najboljem sluča‐

  ju, sekundarnim zanimanjem. Nemoguć‐

  nost da se potpuno posvete pisanju

  naučne fantastike proističe iz činjenice da

  su honorari za objavljene priče sramotno

  niski, a za posledicu ima da su oni pisci

  koji imalo drže do kvaliteta svojih priča,

  ograničeni na maksimum dve do tri priče

  godišnje. Ove godine, na žalost, ili možda,

  na sreću, pažnju najboljih jugoslovenskih

  115

  pisaca privukla su dva projekta: zbirka

  kako pamtim BICIKLISTU, SOKOLARA,

  priča koju je sastavio Darije Đokić i koja

  ŠUME, KIŠE, GRAD I ZVEZDE ili ČOVEKA

  treba da_se pojavi u ovoj godini i Konkurs

  KOJI NIJE POSTOJAO..,

  edicije ZNAK SA GITE za objavljivanje

  PLAĆENIK (S 155/156) Vladimira Lazo‐

  priča u almanahu MONOLIT i antologiji

  vića klasična je akciona detektivska priča,

  TAMNI VILAJET II. Ono što je preostalo za

  slična onima Miki Spilejna, smeštena u

  objavljivanje u časopisima naprosto nema

  visokotehnološku budućnost. Glavni ju‐

  onu težinu koju su prethodnih godina

  nak je kompjuterista, otpadnik od društva

  imale priče tih istih pisaca u SIRIUSU koji

  koji još uvek pati što je žena koju je voleo

  je bio praktično jedino mesto gde su se

  izabrala njegovog prijatelja. Naravno,

  mogle objaviti.

  iako je za sobom dobro zameo tragove,

  A sad evo prikaza pojedinih priča vrlo

  ona ga pronalazi i moli da rasvetli

  grubo poređanih prema kvalitetu od

  nestanak njenog muža. Put ga vodi na

  najboljih do onih tek vrednih pomena.