Alef Science Fiction Magazine 020

by MoZarD

  Sateraše ih u tesnu kabinu lifta i zatvoriše vrata.

  »Ta prokleta kukavica! Nama je ostavio da uradimo ono za šta on nije imao hrabrosti!«

  »O kome to govoriš, Korde?« upita neko.

  Pitanje je bilo njemu upućeno i Darko shvati da je misao provalila iz njega i da ju je izrekao naglas.

  »O Ahatu! O velikom Predsedniku koji uvek mora svoju moć da dokazuje sebi i drugima. A u stvari je tolika kukavica da mora drugima prepuštati da urade ono što je sam oduvek želeo. Da, nemojte se čuditi. Znate li čija je ideja da se preduzme operacija poput ALFE? Plutonova. On je to predložio dok još nije bio u Upravnom odboru. ALFA je njegova zamisao. Rekao mi je to u zatvoru, nakon što su nas pohvatali. Otad stalno razmišljam zašto se onda bori protiv nas, zašto nas je zaustavio na našem putu. Sad znam; veliki Pluton smatra ALFU svojim delom i samo on može dati odobrenje za nju. E

  pa, ovo je njegovo odobrenje!«

  »Ali ovo je ipak naša pobeda, Korde! Nije važno šta Pluton uobražava. Važno je da

  smo mi hteli da iziđemo napolje i da ćemo u tome i uspeti!«

  »Ne volim poklonjene pobede!«

  Neko ga ščepa za ruke i protrese.

  »Zaboravljaš da ovo nije samo tvoja i Plutonova stvar!« Bio je to Sigin glas.

  »Milioni ljudi zavise od toga hoćemo li ispuniti zadatak koji smo preuzeli na sebe. Ne misliš na članove Pokreta koji sa nadom gledaju u nas, zaboravljaš sve što je žrtvovano da bismo dovde došli. Zaboravljaš na Kovača!«

  Siga kao da je govorila u ime svih. Tišina nakon njenih reči bila je najteža optužba.

  Ne odlučuješ više, Korde, pomisli Darko sa gorčinom.

  »Nemamo hrane, nemamo opreme...Kako da onda izvršimo naš zadatak?« uspeo

  je samo još to da promuca.

  »Ako su naše pretpostavke tačne, imaćemo dovoljno hrane na površini!« reče Siga. »Ovaj će izlaz iz Podzemnog sveta za nama biti zatvoren, ali mi ćemo pronaći drugi i vratiti se. Ako preživimo tamo gore, gde tvrde da je to nemoguće — biće to najubedljiviji dokaz da smo mi bili u pravu.«

  Trzaj je došao iznenada, zatekavši ih nespremne. Darko se, gubeći ravnotežu osloni

  na zid, a nečije telo pritisnu mu grudi. Jedna ruka se ovlaš dotače njegove i on je mahinalno stisnu. Ne braneći se, ne odbijajući ga, Siga se još čvršće pripi uz Darka.

  Brzina kojom se lift uspinjao izazva neki čudan osećaj praznine u njihovim stomacima. Darko je ubrzano disao, a osećao je i kako ga Sigin dah postrance draška po obrazu. Orijentišući se prema strujanju vazduha, njegove usne oprezno potražiše izvorište tog daha. Nije se opirala, ni ovog puta.

  Pre no što će utonuti u poljubac, Darko opazi tanak mlaz svetlosti koji poteče iz 106

  otvora na stropu kabine. Kad je ponovo otvorio oči, mlaz se već rasplamsao u jaku belu svetlost pred kojom je mrak morao da se povuče.

  Očiju uprtih uvis, četiri zagrljena para jurila su u susret prvom sunčanom danu svog života.

  107

  SF - VREMEPLOV

  ZATURENI DIV

  »The Lewiston Journal« je sledeća sta‐

  nica; tu radi kao novinar i bavi se uglav‐

  nom okultnim temama. Bila je to još jed‐

  Godine 1874. mladić od dvadesetak go‐ na od opsesija koje će ga pratiti tokom dina se morao pomiriti sa tim da je zau‐

  života. A posledica je bila totalno odba‐

  vek izgubio vid jednog oka, ali da će

  civanje misticizma. Kao urednik dobijao je

  drugo preboleti bizarnu nezgodu. Lekari

  »Sun« magazin. To su bile novine prepu‐

  su nedeljama pokušavali da spasu oko u

  ne kratkih i živih vesti i priča, i što je

  koje je uleteo vreli trn i uspeli su, ali je

  najvažnije, »Sun« je pokazivao sklonosti

  zdravo oko izdalo i moralo se izvaditi.

  ka SF‐temama. Novine su fascinirale Ed‐

  Edvard Pejdž Mičel je vreme prekratio

  varda i slao im je kratke satirične članke

  pisanjem jedne priče koju je i poslao ma‐

  koje su mu platili više nego velikodušno.

  gazinu »Scribner's Monthly«. Priča je

  govorila o mladom studentu koji prosi

  Edvard im šalje i jednu priču. Priču o

  kćerku profesora matematike. Profesor

  spiritističkoj seansi koja materijalizuje

  postavlja samo jedan uslov — da ostvari

  pokojnika, a koji odbija da se vrati u svet

  neograničenu brzinu. Student se obraća

  mrtvih i nastavlja život tamo gde je stao

  tutoru, koji je zbilja čudna prilika za priču

  — jer je život posle smrti daleko strasniji

  iz tog doba: u ormaru krije prostog

  od ovog našeg. Urednik Dejn je objavio

  androida koji piše pesmice i radi jedno‐

  priču i zaključio da je Edvard materijal od

  stavnije matematičke probleme, stepe‐

  kog se da napraviti dobar urednik.

  nište koje meri visinu i težinu pridošlica I

  Uzgred, nekoliko novina je priču smat‐

  šaht koji vodi u središte Zemlje. Tutor na‐

  ralo stvarnom i objavili su je kao vest.

  lazi rešenje i dok traže mesto za prototip,

  Sledilo je još nekoliko satirica i Edvard

  student upada u šaht i, naravno, budi se

  prelazi u »Sun« gde dobija pedeset dolara

  u stanu profesora, koji mu daje kćerku.

  nedeljno, što je više nego dobrodošlo

  Priča izlazi nepotpisana i time počinje ka‐

  svežem mladoženji. Samo je još jedna sit‐

  rijera pisca koji će servirati mnoge od

  nica trebalo da se dogodi da bi Edvard

  ideja SF‐žanra, a ipak ostati nepoznat sve

  uleteo u svet naučne fantastike, i desila

  do 1973. godine kada je Sem Mosković

  se.

  objavio zbirku Mičelovih priča sa obim‐

  Amerika otkriva Žila Verna, a posle po‐

  nom biografijom.

  četne fasciniranosti dolazi prvo razoča‐

  ranje. Mnogi uviđaju da se Vern koristi

  Edvard P. Mičel je rođen 24. 3. 1852.

  žanrom u nastojanju da ređa avanture.

  godine u malom mestu Bat u američkoj

  saveznoj državi Mejn. Porodica je bila

  Edvard je jedan od njih i počinje seriju

  puritanska ali je držala veliku biblioteku u

  priča koje sve izlaze bez potpisa, a cilj im

  kojoj je Edvard harao šest dana nedeljno;

  je da pruže ideje a ne avanture.

  sedmog joj nije smeo ni prići. U njegovoj

  The Soul Spectroscope izlazi decembra

  osmoj godini se sele u Njujork, a odatle

  1875. i govori o izvesnom profesoru Dam‐

  na

  jednu

  plantažu

  gde

  porodica

  kofu koji pokušava da konzervira govor i

  bezuspesno pokušava da gaji pamuk.

  o spektroskopu duše koji analizira radija‐

  Ponovo natrag u Mejn gde Edvard

  cije iz tela i služi kao detektor laži.

  diplomira 1874. Da bi se izdržavao za

  The Inside of the Earth iz februara 1876.

  vreme studija, radi za jedan magazin i

  je opet priča u obliku intervjua u kome

  upoznaje Edvarda Evereta Hejla, autora

  starac pripoveda o svetu unutar šuplje

  »Meseca od cigle«.

  Zemlje.

  108

  Sledi The Man Without a Body 1877,

  nema pismenog pristanka roditelja. Sena‐

  nastavak Spektroskopa, ali sa briljantnom

  tor je protiv braka i njegova kćerka se

  i
dejom o mašini za teleportaciju i

  podvrgava mehaničkoj hibernaciji da bi

  eksperimentu koji krene naopako.

  sačekala smrt oca.

  The Case of the Dow Twins, iz iste

  The Professor's Experiment iz 1880.

  godine, priča je o razdvojenim sijamskim

  godine govori o operaciji mozga kao

  blizancima, koji dele sva osećanja, a kad

  sredstvu da se promeni ličnost.

  jedan pogine, drugi prima u sebe ličnost

  1881. godina donosi The Crystal Man,

  poginulog brata. Slične teme je Exchan‐

  priču o nevidljivom čoveku, osam godina

  ging Their Souls, ali ovde princ i tesar

  pre Velsa da ne bude zabune, koja ima

  menjaju tela i mesmerit dovodi stvari na

  dosta sličnosti sa Velsovom pričom — i

  svoje mesto, a sve se prikazuje kao

  po detaljima i po konačnom razrešenju.

  privremeno ludilo.

  Vrlo je verovatno da se Vels dokopao te i

  Nekoliko meseci kasnije nastaje The

  sledeće Mičelove priče — The Clock that

  Cave of the Splurgles sa blagim ukusom

  Went Backward, koja govori o vreme‐

  Luisa Kerola. U pitanju su demoni u

  plovu i vremenskom paradoksu. The

  penziji koji pokušavaju da sačuvaju svoju

  Balloon Tree govori o prvom susretu

  reputaciju, mada su sada suviše mirni i

  čoveka sa inteligentnim bićem koje nije

  civilizovani, i jedino što preduzimaju je da

  humanoidno.

  zadržavaju svakog ko upadne kod njih.

  Sledi još jedna serija okultnih priča da bi

  Sledila je još jedna serija okultnih priča

  Mičel 1885. napisao Old Squids and Little

  punih humora. A SF‐žanru je najbliža

  Speller, sentimentalnu priču o mutantu

  priča The Uncommon Sort of Spectre, o

  koji svojim izumima najavi revoluciju u

  duhu iz budućnosti.

  nauci, ali pogine pre nego što ostvari

  Sledi još jedan talas SF‐priča. The Ablest

  svoje velike projekte i ostaju samo male

  Man in the World govori o časovničaru

  mehaničke

  igračke,

  spomen

  na

  koji stvara mašinu koja misli i usađuje je u

  propušteno.

  glavu idiota. Nastaje kombinacija čoveka i

  Poslednja zabeležena priča je The

  mašine koja je superiornija od ljudi, ali je

  Shadow on the Fancher Twins, još jedna

  dobroćudna. Nema zlih nadljudi koji žele

  od njemu dragih priča o blizancima pove‐

  pokoriti svet.

  zanih ličnosti. Posle nje, Edvard Mičel se

  The Senator's Daughter govori o Ame‐

  posvetio uređivanju časopisa i postao

  rici tridesetih godina ovog veka. Americi

  jedan od vodećih urednika u Americi.

  gde se putuje pneumatskim cevima,

  Umro je 1927. godine. Amazing Stories

  stanovi greju uz pomoć struje, novine se

  su bile stare samo godinu dana i bile su

  otkucavaju direktno u stanove i postoji

  prepune buljookih čudovišta, zraka smrti i

  hibernacija. Verska napetost između bele

  proći će dosta vremena dok se pisci

  i žute rase raste i zakon je da se brakovi

  polako vrate temama koje je, još u

  između pripadnika različitih rasa ne mogu

  prošlom veku, načeo Edvard Mičel.

  sklapati pre tridesete godine života, ako

  Ljubomir Damnjanović

  109

  KNJIGE

  Ariel Šimek

  E.F. Fussell).

  Zatim slijedi spomenutih trinaest priča.

  ZBIRKA

  Prva od njih, »Grof Cagliostro«, govori o

  SCIENCE FICTION

  besmrtnosti u maniru jedne Aldissove

  priče, viđene u »Siriusu«.

  PRIPOVJEDAKA

  »Nokaut« je blag i nenametljiv SF‐vic, a

  »Quatro« duhovita varijacija na temu

  Samostalno autorsko izdanje

  »dobar vanzemaljac i loši ljudi«, dok

  Varaždin, 1988.

  »Ufolozi« obrću situaciju na neduhovit

  način, zapravo totalno banalno, bez

  »Alef«, ima sve duže razmake između

  ikakvog duha.

  dva broja, »Kentaur« je neodlučan po

  »Kompjuterska igra«, osim što izgleda

  tom pitanju, »Sirius« ugašen. Kako onda

  za nijansu razvučenija nego što bi trebalo,

  da se domaći SF‐pisac provuče kroz sve

  predstavlja najbolji od svih viceva u knjizi

  uži izdavački prostor?

  mada će njegova poenta biti potpuno

  Jedno od rješenja jesu i zbirke domaćih

  shvatljiva jednoj prilično ezoteričnoj

  priča od kojih je najveći uspjeh imao Kne‐

  frakciji SF‐fanova.

  ževićev »Tamni vilajet«. Ali praksi prevo‐

  »Misija« ima fantastičnu ideju, ali je

  dilačkog samizdata tek sad se pridružilo

  rastegnuta (što je boljka većine priča u

  prvo jugoslavensko privatno autorsko

  ovoj zbirci) i očajno razrađena.

  izdanje iz Varaždina — »Zbirka Science

  »Povratak grofa Cagliostra« je bezob‐

  Fiction pripovijedaka« Ariela Šimeka.

  lično nastavljanje motiva iz prve priče, a

  Bilo je samo pitanje vremena kada će

  »Savršena žena« je bezuspješan pokušaj.

  ovako očajno stanje domaće znanstvene

  »Petlja« je prva u nizu nešto dužih

  fantastike uroditi entuzijastičkim pokuša‐

  priča. Ovdje se koriste motivi koji su već

  jima usamljenih fanova da se slika malo

  odavno preplavili dio naše štampe tipa

  popravi. Tako je i mladi varaždinski fan

  »Tajne« i »Arka«. Sve je to urađeno dosta

  Vjeran Šimek odlučio da se upusti u takvu

  zbrzano, a priča je, s obzirom na neke

  pustolovinu i izda svojih trinaest priča

  skorašnje događaje, i neplauzibilna. Uk‐

  koje nije mogao plasirati nigdje drugdje

  ratko, vrlo loše urađeni gulaš o vremen‐

  (u »Siriusu« se od odlaska Borivoja Jur‐

  skom putovanju i životu poslije smrti.

  kovića polako potiskuje domaći SF, a

  »Snježna kraljevina« obrađuje identičnu

  »Alef« je zatvoren iz poznatih koma‐

  temu, ali nas zato ovdje čeka prijatno iz‐

  toznih razloga).

  nenađenje. Dobra stilska razrada i dina‐

  Dizajn knjige je prilično jednostavan,

  mičnost radnje čine da ona daleko

  nema nikakvih ilustracija, a očito je da ni

  odskače od ostalih priča u zbirci, te nakon

  korektura nije obavljena najprofesional‐

  nje radikalno mijenjamo mišljenje o

  nije. Sve to bi, da nije riječ o pionirskom

  Šimekovoj kolekciji.

  pothvatu, što automatski snižava krite‐

  »Kvazar« predstavlja slabu razradu

  rije, već odmah Šimekovoj knjizi dalo

  slabe ideje, a »Čudne stvari događale su

  neprolaznu ocjenu.

  se u Keopsovoj piramidi« je bledunjava

  Knjiga počinje uvodom u kojem nas

  kopija Martija Misterije.

  autor upoznaje s mo
tivima izdavanja svo‐

  Sve u svemu, Šimekova zbirka kao

  je knjige, svojom autobiografijom i litera‐

  cjelina ostavlja nesumnjivo loš dojam.

  turnim uzorima (Clarke, Checkley, Card i

  Njen sadržaj neodoljivo podsjeća na priče

  110

  koje su haračile »Siriusom« u posljednjim

  njihove sterilne supruge ne mogu roditi.

  godinama Borivoja Jurkovića, stil je še‐

  U dnevniku napisanom po sjećanju, juna‐

  pav, a autor kao da ima fiksaciju da nam

  kinja opisuje svakodnevnicu gulaga i

  dokaže svoju erudiciju.

  nestašica, repova, pred nekadašnjim

  Ipak, pojedini segmenti zbirke ukazuju

  samoposlugama i javnih pogubljenja.

  na to kako autor nije još dosegao mak‐

  Pisan jednostavnim stilom, roman nas

  simum svojih mogućnosti i kako od njega

  uspijeva natjerati da ga pročitamo u

  još možemo očekivati prijatna iznenađe‐

  jednom dahu, iako u njemu, na izgled,

  nja. S obzirom na mladost pisca, imamo

  nema ničega što bi moglo biti žanrovski

  razloga ua vjerujemo kako ce Vjeran

  zanimljivo. To svjedoči o spisateljičinoj

  Šimek s vremenom postati značajno ime

  kvaliteti, osvjedočenoj najvećom kanad‐

  jugoslavenske Sf‐književnosti.

  skom književnom nagradom »Governor

  Dragan Antulov

  General«.

  Autorica, inače Kanađanka, što nije ne‐

  Margaret Attwood

  važan podatak, s gnušanjem odbija da je

  SLUŠKINJINA

  njen roman znanstvena fantastika, kao i

  svi liberalni intelektualci, koji ovaj žanr

  PRIČA

  preziru iako ga i sami pišu, nazivajući

  svoja djela »polithical fictionom« i uzima‐

  Globus, Zagreb, 1988.

  jući Orwella kao uzor. Ona tvrdi kako je

  S

  roman »samo futuristički«, projekcija

  F se počeo skrivati po raznim izdanjima

  suvremenih trendova.

  koja sa žanrom nemaju blage veze. Tako