by MoZarD
sa
svega
učinjenog,
povika
oblacima:
najvažnijim uređajima države, a zatim
»Raziđite se! Svi na svoja mesta!«
širom otvori prozor. Oblaci koji su jurnuli
Njemu ni samom nije bilo jasno kakvog
sa pola zgušnjavali su se iznad rezidencije
smisla ima u njegovoj komandi, ali je
Vladara 19. Lila je užasna kiša, koja je
smisla, očevidno, bilo: oblaci koji su
poremetila čvrstu šemu rasporeda snaga.
nadirali u ogromnim količinama, počeše,
Brede
je
jedan
minut
osluškivao
odjednom, da se raspadaju. U proredima
antidržavnu kišu, a zatim se, ne
između oblaka zasvetlelo je neverovatno
odgovorivši Vladaru, obrati Flitu:
čisto nebo, odavno nevideno na Marsu,
»Eto, to su vam ti nedostaci koji se
jasno nebo sa bledim dnevnim zvezdama
javljaju s onu stranu naše vrline, nedavno
i bledim, dalekim Suncem.
ste, ako se ne varam, insistirali da vam to
»Gotovo
je!«
reče
neko
usred
objasnim... Automatska sinhronizacija
sveopšteg uzbuđenog muka.
države od strane jedne ličnosti dovela je
Eriksena ponovo podigoše i on vide da
do toga da je društvenom mehanizmu
iz Državne kancelarije koja se nalazila
postalo svejedno ko ga centralizuje i
nedaleko od kasarne, prema njima idu
sinhronizuje: Neki probisvet je lakše
visoki funkcioneri — general Brede i
ovladao našim društvenim sistemom
pukovnik Flit.
nego vi, Vaša Besmrtnosti, i automati su
na njega preveli sinhronizaciju. Žarište
6
zbrke je u kasarni narednika Berensa.«
91
Vladar 19 žalosno ponovi:
»Berens je razložen«, izloži Flit izveštaj
»Šta daradim, gospodo? Kakvu dispeče‐
uređaja. »Država je propala. Preostalo
rektivu da izdam?«
nam je samo da uperimo sebi u čelo
»Usredsredite se na upravljanje«, posa‐
sopstveni smrtonosni pogled odražen u
vetova Brede. »Automatska sinhroni‐
ogledalu. Bože moj, kakav kraj!«
zacija vaše ličnosti sa društvom više ne
»Daleko je još do kraja!« energično reče
postoji — uspostavite je snagom volje.
Brede. »Pozovite automate obezbeđenja.
Borite se za vlast, do đavola!«
Ono što nije uspelo loše naoružanom
Pomamne, duboko upale Vladareve oči
Berensu, možda će uspeti nama.«
pobeleše od straha. On razjareno udari
»Tačno!« uzviknu Flit, grozničavo
nogama o bokove pulta‐prestola.
izdajući komande uređajima. »Ja ću se
»Potrudiću se... Vratiću ja svoju vlast!«
lično obračunati sa tim gadom, možete
Na očigled prisutnih on poče da se
da budete mirni. Pukovniku Flitu još niko
nadima od napora. Neposredno zatim on
nije živ pobegao.«
radosno kriknu, osetivši izgubljeni puls
Izašavši iz kancelarije general i pukovnik
kontakta sa državom. U tom momenta
videše Eriksena na rukama vojnika. Čuli
narednik Berens se klatio prema
su radosne uzvike mase.
pobunjenim vojnicima. Brede je ćutljivo
»Kako su se dogovorili!« prošapta Flit.
posmatrao kako se usporava jarosni ju‐riš
»Sa sigurne razdaljine ću jednim
oblaka sa pola i kako se stišava preteća
pogledom razložiti ovog... «
kiša. Vladar 19 je, naravno, bio budala, ali
Flit iščeze ne uspevši da krikne.
se silno i dobro borio za Vrhovnu
Nedaleko od Bredea se zakovitla vazdušni
Sinhronizaciju. Pukovnik Flit je, obuzet
vrtlog
zlatasto‐narandžaste
plazme.
uzbudenjem, čas igrao, čas marširao oko
Smrdljiva prašina padala je na generala.
pulta‐prestola.
Automati bezbednosti odnesoše Bredea
»Kosinus psi raste!« uzvikivao je.
dalje od mesta pogibije pukovnika Flita.
»Sedamdeset četiri. Osamdeset dva!
General je ošamućeno gledao ono u šta
Osamdeset pet! Pobeda, Vaša Preuzvi‐
se pretvorio njegov nedobronamerni, ali
šenosti!«
verni pomoćnik.
»Pobeda!« povika Vladar, poskakujući
»Tako, tako!« reče Brede. »Gama‐
na PP. »Moja je! Moja je!«
kažnjavači opet funkcionišu. Pa neka,
Brede sumnjičavo zavrte glavom. U
utoliko bolje!«
glasu Vladara 19 čula se tuđa boja glasa.
On priđe gomili. Eriksen dade znak da
Prava borba je tek počinjala. Nepoznati
ga spuste na zemlju. Vojnici su stajali oko
uzurpator koji je preko noći preuzeo vlast
Eriksena u dva reda da bi ga zaštitili ako
nad državom, uskoro će baciti svu svoju
general pokuša da nanese neko zlo
moć na vatreno iskušenje sinhronizacije.
njihovom čudotvorcu. Ali, Brede pade na
Čak i kada je koncentrisanim napadom
kolena pred Eriksenom i proglasi:
uspeo da udalji stranca, Vladar 19 nije
»Živeo Vladar 20! Raportiram, Vaša
mogao da se oslobodi njegovog glasa.
Besmrtnosti: Još nikada do sada naša
I kada Vladar kriknuvši, odjednom poče
država nije bila sinhronizovana tako kao
da klizi sa prestola, Brede mu pritrča u
što ste to vi uspeli da učinite, Vaša
pomoć.
Preuzvišenosti! Slava Vladaru 20!«
»Svi oblaci — prema meni!« mrmljao je
Pobledeli Eriksen gledao je Bredea
Vladar, sada već nesumnjivo tuđim
razrogačenih očiju. Vojnici zanemeše.
glasom. »Neka poginu!.. «
Brede, ne podižući se, povika:
»Ućutite!«
očajno
kriknu
Brede.
»Na kolena, tikvani! Slava novom
»Bezumniče, vi ponavljate naredbu vašeg
Vladaru 20!«
protivni... «
Jedan za drugim vojnici popadaše na
Nije stigao da dovrši rečenicu, nije
kolena. Poslednji je kleknuo Proktor.
stigao da pridrži Vrhovnog Sinhronizatora
Državni mehanizam koji se zakratko
koji se srušio na zemlju. Na mestu gde se
poremetio ponovo je funkcionisao.
doskora nalazio Vladar 19, uzvisio se
»Dopustite, Vaša Preuzvišenosti, da vas
plameni stub. Prvi put, posle mnogih
povedem na pult‐presto«, reče Brede
decenija, pult‐presto bio je prazan.
ustajući. »Upoznaću vas sa tajnama
Brede se na vreme zaustavio, a Flit
upravljanja našom nesalomivom Gornjom
odskoči od mračne praznine za pultom‐
Diktaturom.«
prestolom.
Eriksen mrzovoljno koraknu napred. On
>
92
začu Proktorov šapat, ali se ne zaustavi.
posedovati genijalnost kao što je vaša,
»Mislio sam da si čudotvorac, a ti —
čak i višu od vaše, iako vi već…«
Vladar«, ogorčeno reče Proktor za
»Da, tačno. A sada tehnološki faktor.«
Eriksenom.
»On je najmanje verovatan. Naš državni
Tek na stepeništu Državne kancelarije
sistem će se uništiti ako uređaji
se okrenu. Vojnici su se ćutke razilazili.
upravljanja počnu da se uništavaju
Eriksen ne vide Proktora u masi. Proktora
međusobno. Sve dok mozak Vrhovnog
više nije bilo.
Sinhronizatora u sebi koncentriše uprav‐
Posle obilaska uređaja za centralizaciju
ljanje, takva opasnost ne postoji. Na‐
društvenog života, Eriksen priđe pultu‐
ravno, nijedan Vladar neće narediti
prestolu. Oko PP tiskali su se visoki
samouništenje, to jest trenutnu čudo‐
funkcioneri Gornje Diktature, koji su došli
višnu eksploziju, jer je to ravno
da se poklone novom vladaru.
samoubistvu.«
»I, tako kažete, prevrat je odlično
»Pa da, i to je logično«, progovori
izvršen?« upita Eriksen Bredea.
Eriksen »Mislim da bi Proktor bio
»Perfektno, Vaša Preuzvišenosti. Pogi‐
zadovoljan.«
nulo je nekoliko budala i drznika, ali je
»Proktor? Šta hoćete time da kažete,
država izašla iz krize jača nego što je bila.
Vaša Preuzvišenosti?.. «
I to, što vas je ona sama pronašla i učinila
»Hoću da kažem, da Vladar 20 počinje
vas centrom totalne sinhronizacije, čini
svoju eru sinhronizacije.«
državi čast. Od sada je čovek iz
I pre nego što su ošamućeni veliko‐
Briljantnog paviljona... «
dostojnici stigli da se umešaju, Eriksen
»Paviljon u kome sam se rodio zove se
skoči na pult‐presto i raširi nad njim ruke.
Vašljivi, generale«.
O tome što se neposredno zatim dogo‐
»Pre pola sata promenjen mu je naziv u
dilo niko od njih ne bi umeo da ispriča
Briljantni. Ovog trenutka se u njemu
svetu, mada ih i tako više nije bilo.
otkriva vaša statua. I tako, usuđujem se
Eriksenu se u nekom milionitom deliću
da konstatujem...«
sekunde učinilo da se u blistavoj odeždi i
»Hteo bih da vas zamolim za jedno ob‐
ovenčan slavom uzdiže u nebeske visine.
jašnjenje«, reče Eriksen. »Vi ćete,
A odmah zatim, nije prošao ni deseti deo
naravno, razumeti da mene, kao novajliju
sekunde, milijarde atoma njegovog tela,
u upravljanju više od svega interesuje
u sjajnom plazmenom obliku, raznosile su
koliko je čvrst taj državni organizam čiji
se po oslobođenoj planeti.
me je nervni centar... da tako kažem...
izabrao. Odakle da očekujem opasnost?
Vi me, svakako, razumete, Brede?«
General je odgovarao sa vojničkom
preciznošću:
»Samo četiri uzroka mogu da unište
totalnu sinhronizaciju — napad spolja,
ustanak podanika, bonapartijski prevrat i
tehnološki raspad sistema.«
»Hoću da detaljnije čujem o dejstvu tih
rušilačkih faktora. Čini mi se da ih je
isuviše da bi čovek mogao da ostane
miran.«
»Napad spolja. Njega može da izvede
samo Zemlja ili Donja Oligarhija. Zemljani
se diče time što njihovo društvo
funkcioniše samo zbog sreće svojih
sugrađana i u unutrašnje odnose drugih
planeta nemaju nameru da se mešaju.
Što se tiče Donje Oligarhije, njihov vojni
potencijal je mnogo manji od našeg.
Mislim i da je o pobuni naših podanika
besmisleno govoriti. Što se tiče... hm...
vašeg ličnog slučaja, očekivati da se
ponovi... Trebalo bi, da tako kažem,
93
94
FU-DO JE MUŽJAK OVE SUBOTE
»Ko si ti?« skoro režeći me pita, sva nervozna, divlja, zapeta kao samostrel.
»Fu‐Do« muklim glasom izgovaram svoje omiljeno ime i gledam nestašno po‐
skakivanje malih dojki ispod crne majice. »Tražim ženku«.
Pribija se uz mene i pritišće se udobnom prednjom površinom. Neoni blešte, farovi
blešte, želje blešte.
»Nađa«, zuri mi u oči, »ja tražim mužjaka.«
Uzajamno se pričvršćujemo rukama, trljamo se, divlje ljubimo dok ne ostanemo bez daha.
»Rasturiću te« jedva izgovaram.
»Rasklimaću ti kosti.«
»Celu noć...«
»... režaćemo i vrištati.«
Drhtimo uzbuđeni do ludila. Još jedan ozbiljniji zahvat i povaljaćemo se nasred Terazija.
»Ne ove noći« bistrim pomračinu sa osnovne ideje.
»Ne« savladuje se Nada.
»Tražim Onu Koja Mi Je Noćas Potrebna.«
»Tražim Onog Ko]i Mi Je Noćas Potreban.«
»Onda...«
»... do Velikog Bluda!«
Okreće se i trči kroz rulju vitlajući dugom crnom kosom. Ja se malo sabiram i mrštim nozdrve.
Hej, hej, hej! Subota je, ja jesam Fu‐Do, Bludnik, i tražim Onu Gore Pomenutu.
Mirišem parfeme razne, gledam lepe noge otkrivene najsmelijim minićima života,
rekonstruišem sisiće na osnovu otisaka na letniim majicama i haljinama.
Hej, hej, hej! Pusti mi ruku, žurim u kafiće, u diskoteke, stanične prolaze letnje bašte, kulturne institucije.
Evo dobre!
Probijam se, probijam se, gleda me sa zanimanjem i raspoloženjem; mirišem je i
jedva dobijam informaciju zbog preobilja veštačkih mirisa u koje se zamotala — nije to ta.
Štipam je za obraz (mala investicija za neizvesnu budućnost) i nestajem u Knez Mihajlovoj guran njenim razočaranjem.
'Ej, Beograd!
'Ej, dobar izbor ženki; 'ej moj drugi grad!
Hodaju, stoje sa strana, smeju se, čekaju!
Za tren mislim da eto je, okrećem se tragom onjušljive erotike i vidim muško. Ne,
hvala. Večeras.
Ulećem u kafić.
Za šankom dva pijanca piljare o kvalitetima pripadnika nekih nacija, barmen zna odgovor, nekoliko skojevaca pije coca‐colu i izmaštava bolji svet. Pored dela sa ogledalima, red curica podobnih za rasplod i mladih klipana koji prodaju pamet umesto muških hormona.
Šnjof, šnjof, šnjof; dve zanimljive. Nedovoljno za totalno otkačenje, Big Beng, Nirvanusamadhisatori, ni blizu kvalifikacijama koje se traže za Veliki Blud.
Polazim napolje i leva nosnica nešto registruje. Uvlačim To, punim plućima, plućima punim sebe i unutar kože razapinjem pravi‐pravcati svemir sa svim
95
zajebancijama: Nove, Kvazimondari, komete i, hej, Crne Rupe.
Okrećem se i suočavam sa cvetom išetalim iz tradicionalno smrdljivog klozeta.
Sudara se sa mojom požudom i caklećim pogledom i plaši se malko. Obara slatku
glavicu i brza do skojevca koji davi o nužnosti, slobodnoj volji i oslobođenju kao da je sa Razapetim zajedno Indijom gluvario.
Hvata ga za ruku i kao ne zna više za mene, ali miris! Ej, miris!
Udišem ga slasno i osećam da se i moje izl
učevine prostiru skučenim prostorom.
Gleda me, drhti, suzbijam želju da zaurlam i šćepam je. Gleda me, usnice tanke joj
drhture, ne trepće.
Govori nešto šetaču, odlazi za šank, kao otvara neki sok i tako to, i u prolazu mi dodaje cedulju.
'Ej, u deset pred njenim stanom u Hilandarskoj!
Skoro istrčavam.
Dođe mi da viknem:
»Subota je, ja jesam Fu‐Do, Bludnik i našao sam Onu Koja Mi Je Noćas Potrebna!«
I vičem. Smeju se budali.
Dok sundam u krugu od pet ulica brojeći sekunde primećujem Nadu, pohotnu i srećnu, sa jednim čupavim i bradatim obmotanim oko nje — odlaze tamo gde ću i ja uskoro jezditi na talasima Big Benga. Namigujemo jedno drugom i sladimo se budućim
susretom, koji će uslediti pošto izmirimo sebi ugovorene obaveze.
To je Deset, to je Stan, to je Ona.
Smušeno mrmlja jedno 'Azra' i pita za slatko, kafu i sve redno; pružam ruku do kose, do uva, do obraza i samo varnica što ne zvrcne. Gubimo se, pod nas prihvata.
Postoji seks, postoji blud, ali Veliki Blud dolazi samo kad se iz sve snage traži.
Dodirneš dlanom but i osećaš kao da je celu celim sobom dodiruješ.
Rastvoriš joj usne i spoznaješ one fazone kad si i cilj i strela i strelac, i sve što može sa gađanjem biti povezano.
Milovanje osećaju i unutrašnji organi i godi im.
Spajanje galaksije i godi im.
Big i Beng i deset milijardi godina trajanja do vraćanja svesti.
Pa opet.
»Hej!« čuje ona nešto posle ponovljenog Postojanja. »Otac otključava vrata!
Beži!«
»Zar?« iskreno se čudim,
»Beži!«
Ne pitam, u principu posle Velikog Bluda nijednu ništa ne pitam: žurno kupim prnje, otvaram prozor i...
Bežim u noć.
SITNI VEZAK
»Ja na stolu, priključen na infuziju, prolazim pored svesti na mahove a stomak mi rasporen, creva i džigerica ispadaju« sa žarom pričam čoveku sa druge strane stola u kafani »Zora«. »I, na prozor skoči mačka. Mrda brcima, miriše...«
Pijem neki vinjak zabacujući glavu.
»Jebote?« zapanjen je slušač.
»Crna. Ko noć. Osoblje brblja po instrumentima, niko ne gleda šta se, bog te mazo,
na stolu sa mnom dešava, a mačka prilazi, liže krv. Taman je zinula da smaže parče džigerice mi, a ja skupim snagu i viknem Šiiiiiic!, čoveče, i dva prsta infuzije sa vitaminima i mirodijama iz dus‐flaše isučem! Zver pobeže.«
Pa se sladim, ustajem i prosto letim od miline, jer subota je, ja jesam Fu‐Do, Lažov, 96
i sipam neistine uokolo.
