Alef Science Fiction Magazine 024

by MoZarD

  Kej na ekranu kazao joj:

  — Dođi kod mene večeras, važi?

  ― Zašto?

  — A šta bi drugo? Grupa.

  Ležala je u senjaku od mladih sekvoja, petsto kilometara severnije. Bujice

  slobodne mlečnobele kose prelivale su se preko njenog vitkog golog tela boje meda.

  Svetlucavi kamičak od mnogo karata iskrio se varljivo između njenih besprekornih malih dojki. Dok je gledao, osećao je kako mu se ruke stežu u očajne pesnice, a nokti prodiru u dlanove. Voleo ju je preko svake mere. Ta ljubav ga je svojom jačinom savladala i zbunila.

  — Hoćeš da zajedno radimo grupno noćas? — pitala je. — Ti i ja? — Nije zvučala

  zadovoljno.

  — Zašto da ne? Blizina je zabavnija nego razdvojenost.

  — U Grupi niko nikad nije razdvojen. Kakve veze ima obična fizička blizina ti‐i‐ja?

  To nije od značaja. To je zastarelo.

  — Nedostaješ mi.

  — Pa zajedno smo upravo sada — ukazala je.

  — Hoću da te diram. Hoću da te udišem. Hoću tvoj ukus.

  — Onda pritisni dugme za taktilni osećaj. Pritisni za olfaktorni. Pritisni za koje god čulo hoćeš.

  — Već sam uključio linije za sva čula — reče Marej. — Pun sam divnih utisa‐ka. To

  još uvek nije isto. Nije dovoljno, Kej.

  Ustala je i prošetala polako prema okeanu. Pogledom ju je pratio po ekranu. Čuo

  je udaranje okeanskih talasa — surfa.

  — Hoću da si pored mene kad počne grupno noćas — rekao joj je. — Vidi, ako ti

  se ne dolazi ovamo, doći ću ja kod tebe.

  — Uporan si toliko da je to već dosadno. Štrecnuo se.

  — Ne mogu drukčije. Volim da sam blizu tebe.

  — Imaš mnogo staromodnih stavova, Marej. — Njen glas bio je tako hladan.

  — Jesi li svestan toga?

  — Svestan sam da su moje emocije vrlo snažne. To je sve. Zar je to toliki greh?

  — Oprezno, Marej. Ozbiljna greška u taktici upravo sada. Cela ova konverzacija jedna je ogromna greška, po svoj prilici. Veliki je rizik ovako navaljivati, puštati da se previše i prerano otkrije njegovo ludo romantičarstvo. Njegova opsednutost njome, njegova nemoguća nova posesivnost, njegov uvrnuti ego‐bazirani ekskluzivizam.

  Njegova ljubav. Da; njegova ljubav. Kej je bila apsolutno u pravu, naravno; on je bio u osnovi staromodan. Uvaljen u emocionalni atavizam. Ono ja‐i‐ti. Ja, mene, meni, moje.

  Ova njegova nevoljenost da je deli potpuno sa grupom. Kao da on ima neko posebno

  pravo. Još uvek je on čisti devetnaesti vek ispod svega. To je sasvim nedavno otkrio, i iznenadilo ga je. Ako se ostave po strani njegove bolesne arhaične fantazije, stvarno nema nikakvog razloga da njih dvoje budu jedno uz drugo u istoj sobi za vreme 60

  grupnog, sem kad bi baš oni bili taj par koji se tuca, a plan kopulacije pokazuje da su Nejt i Serena noćas na programu. Pusti to, Marej. Ali nije mogao da pusti. Izgovorio je u pravcu njenog kamenog ćutanja: — U redu, ali bar me pusti da uključim jednu izdvojenu interseks vezu samo za tebe i mene. Tako da osetim šta ti osećaš kad Nejt i Serena počnu.

  — Čemu ta silna potreba da mi zaviriš u mozak? — upitala je.

  — Volim te.

  — Naravno da me voliš. Mi svi volimo sve Nas. Ali, ipak, kad pokušavaš da uspostaviš odnos sa mnom ovako, jedan‐sa‐jednom, povređuješ Grupu.

  — Znači bez izdvojene veze?

  — Bez.

  — Da li me voliš?

  Uzdah.

  — Volim Nas, Marej.

  To je verovatno najviše što bi mogao da izvuče od nje večeras. Dobro. Dobro.

  Prihvatiće i to kao dovoljno, ako mora. Mrvica tu, mrvica tamo. Nasmešila se, posla‐la mu jedan prijateljski poljubac, prekinula vezu. Piljio je turobno u mrtvi ekran. Do‐bro.

  Vreme da se spremi za grupno. Okrenuo se prema ekranu za prikazivanje u pri‐rodnoj

  veličini na istočnom zidu i ispritiskao dugmad za vizuelno preliminarno doterivanje. U

  ovom momentu, centrala Grupe slala je svoju test‐šemu, nepomične slike svih parova

  za noćas. U centru su bili Nejt i Serena, obavijeni sjajnim oreolom koji ih je isticao kao večerašnje izvođače. Uokolo je Marej video slike sebe i Kej, i ostalih: bili su tu Ven, DžoDžo, Niki, Dirk, Konrad, Fin, Lanela i Marija. Brus, Klaus, Mindi i Loiz su bili odsutni.

  Možda prezauzeti. Ili preumorni. Ili su ih možda spopale negativne anti‐grupne vibracije baš sad. Niste morali da se uključite u Grupu baš svake noći, ako niste bili raspoloženi.

  Marej je u proeku učestvovao četiri noći nedeljno. Samo su pravi bikovi, kao Dirk i Nejt, rutinski obarali sedam od sedam mogućih. Takođe DžoDžo, Lanela, Niki — Te vrlo Vruće

  Dame, kako ih je on nazivao.

  Otvorio je audio kanal. — Govori Marej — oglasio se. — Počinjem da sinhroni-zujem.

  Centrala Grupe dala mu je slatku nepromenljivu A notu za kalibraciju. Podešavao

  je svoj risiver prema toj noti. — Sad ste na 432 — reče centrala Grupe. — Podesite malo. Tako. Tako. Polako. 440, fino. — Tonovi su se podudarili savršeno. Bio je sinhronizovan što se tiče zvuka. Zatim malo finog podešavanja vizuelnih elemenata.

  Test‐šema je nestala i ekran je prikazivao samo Nejta, golog, kuratog, viličavog muškarca pokrivenog kovrdžavim crnim dlačurdama od butina pa sve do grla. Nejt se cerio, klanjao se gledaocima, zaglađivao kosu. Marej je podešavao sliku sve dok nije postalo gotovo nemoguće razlikovati ovu trodimenzionalnu holografsku projekciju Nejta od onog pravog Nejta, koji se nalazio stotinama kilometara daleko u svojoj spavaćoj sobi u San Diegu. Marej je bio pedantan u tim podešavanjima. Svako vidljivo

  kvarenje realističnosti slike umanjivalo je zadovoljstvo koje mu je Grupa pružala.

  Nekoliko trenutaka posmatrao je Nejta kako stupa gipko napred‐nazad, otpuštajući preobilnu energiju, dovodeći sebe u pravo stanje za izvođenje; tad se na mrginama slike postepeno pojavilo malo iskrivljenje, i Marej je prebacio aparat na ručne komande i lično unosio korekcije u centralu, dok sve nije doveo u red.

  Zatim, pojačavanje glavnih moždanih talasa da bi se prenosile informacije iz emotivne sfere: endokrini nivoi, nervno stanje, epitelijalna apercepcija, erogeni efekti.

  Marej je marljivo uključivao jedno po jedno. U početku je primao samo mut‐nu nediferenciranu mrlju bezlične moždane aktivnosti u pozadini, ali kasnije, kao komplikovane figure koje postaju jasne na složenom orijentalnom ćilimu, specifične 61

  karakteristike Nejtovog mentalnog stanja počele su da se ocrtavaju: nervoza, polet, pohotljivost, koncentracija, intenzitet. Probilo se i osećanje Nejtove straobalne muš‐ke snage. U ovoj fazi noćašnjih događaja Marej je još uvek bio svestan sebe kao bića nezavisnog od Nejta, ali to će se promeniti vrlo skoro.

  — Spreman — javio je Marej. — Držim sve, čekam uključenje Grupe.

  Morao je da drži sve u pripravnosti petnaest nepodnošljivih minuta. Uvek je bio najbrži u sinhronizovanju. Zato je posle morao da sedi i znoji se, držeći očajno svoje ravnoteže i podešenosti, čekajući ostale. Na svim linijama uključenog sistema, osti su petljali sa svojim aparatima, podešavali ih sa onoliko veštine koliko je ko imao. Mislio je o Kej. Kako u tom momentu navaljuje da sve podesi, da se uključi u Serenu onako kako

  se on uključio u Nejta.

  — Uključivanje Grupe — reče centrala konačno.

  Marej je pritisnuo poslednje prekidače. U njegovu svest je nagrnula, u divljem talasu, pomešana svest Vena, Dirka, Konrada i Fina, sve uključeno u njega kroz Ne‐jta; i, sa manjom snagom zbog posrednije veze, svest Kej, Marije, Lanele, DžoDžo i Niki, sve

  kanalisano u njega kroz Serenu. Tako su svih dvanaestoro bili sinhronizovani. Još jedanput, postigli su stanje Grupe. Pir je mogao da počne.

  Sad. Nejt se približava Sereni. Magični momenti predigre. Ono zujanje ranog uzbuđenja, onaj visoki erotski let, koji svakoga uzdiže kao Betovenov adađo. Nejt.

  Serena
. San Diego. Njihova spavaća soba sjajna od silnih ogledala . Svuda reflekto‐vane slike. Hiljadu uzdrhtalih dojki. Pet stotina isturenih mačora. Šake, oči, jezici, butine.

  Kružni elastični krevet podrhtava, valja. Marej, ležeći kao učauren u svojoj zamršenoj najmodernijoj opremi za pojačavanje, primajući impulse na slepoočnicama, grlu, prsima i bedrima, osećao je kako mu se nepce suši, osećao je puls u svojim preponama. Liznuo je usne. Njegovi kukovi su započeli, sami od sebe, spore ritmične pokrete guranja.

  Nejtove ruke su površno prelazile preko zategnutih lopti Sereninih grudi. Uzeo je nabrekle bradavice među svoje kosmate prste, malo ih povukao, pa stisnuo palcem.

  Marej je osećao te čvrste izbočine nadignutog mesa i u svojim praznim rukama.

  Počinjalo je stapanje identiteta. Postajao je Nejt, Nejt se ulivao u njega i on je postajao svako drugi, Ven, DžoDžo, Dirk, Fin, Nik, svi; povratna sprega je oscilovala u međupersonalnim vrtlozima kroz čitav sistem. Kej. Bio je deo Kej, ona deo njega, oboje delovi Nejta i Serene. Nerazdvojno isprepletani. Što je dožvljavao Nejt, Marej je doživljavao. Što je doživljavala Serena, Kej je doživljavala. Kad su se Nejtova usta spustila da pokriju Serenina, Marej je isplazio jezik. I osetio vlažni vrh Sereninog jezika.

  Meso na meso, koža na kožu. Serena je sva pulsirala iznutra. Zašto ne bi? Šest ljudi joj daju jezik istovremeno. Ona se i bez toga oduvek lako uzbuđivala. Praktično je molila da ga dobije. Međutim, Nejt nije žurio: tucanje je bilo njegova stvar, uvek ga je pretvarao u veliku predstavu. A što i ne bi, kad desetoro bliskih prijatelja jašu kao putnici na njegovom putovanju. Daj nam šou, Nejt. Nejt je davao. Spustio se licem na njenu macu, sada. Udiše. Njegovi bockasti obrazi uz njene satenske butine. Oh, kako jezik radi! Oh, uzdasi i jecaji! A onda je ona njega, zauzvrat uzela u usta. Marej je šištao od oduševljenja. Njena lukava mala sisanja, njeno veselo namicanje i klizanje: bila je, svaka čast, izvrsna felatrisa. Drhtao je. Sad je bio potpuno u tome, delio je sa Nejtom svaki impuls. Bio je Nejt. Da. Serenino telo ga zove, otvoreno za njegov ulazak. Njegov čarobni štap se nadnosi nad njenom macom. Stara čarolija Grupe nikad ne slabi. Nejt se koristi svim trikovima, ništa ne propušta. Kada? Sada. Sad. Zavijanje. Taj brzi klizavi momenat ulaženja. Ah! Ah! Ah! Serenu istovremeno imaju Nejt, Marej, Ven, Dirk, Konrad i Fin. Fin, Konrad, Dirk, Ven, Marej i Nejt istovremeno uzimaju Serenu. Ali, uz Serenu, u isti mah i Kej, Mariju, Lanelu, DžoDžo, i Niki, sve podjednako uzdrhtale. Kej.

  Kej. Kej. Kroz magiju povezanih žica Nejt je tucao Kej dok je tucao Serenu, Nejt je imao 62

  Kej, Mariju, Lanelu, DžoDžo i Niki sve odjednom, a sve su one dobijale njega, čorba od raznih identiteta, olla podrida kopulacija, i dok su njih dvanaestoro uzletali prema zajedničkoj i umnoženoj ekstazi, Marej je uradio nešto glupo. Pomislio je na Kej.

  Pomislio je na Kej. Kej leži sama u svom senjaku od sekvoja, Kej se bacaka kukovima gore‐dole i razmahuje kosom, a kapi znoja blistaju između njenih dojki; Kej šišti i treperi u simuliranom Nejtovom zagrljaju. Marej je pokušao da dopre do nje kroz strujno kolo Grupe, pokušao je da nađe i izoluje onu zasebnu nit ličnosti koja je bila Kej, pokušao da odkleše deset spoljnih ličnosti i pretvori ovo parenje u susret sebe i nje. Bio je to jasan prekršaj protiv duha Grupe, bilo je takode i neizvodljivo jer je ona te večeri odbila njegov zahtev za uspostavljanje izdvojene veze između njih dvoje, pa mu je stoga bila dostupna samo kao jedan aspekt pojačane i proširene Serene. U najboljem slučaju

  mogao je da pipa kroz Serenu prema Kej i dotakne krajičak njene duše, ali kontakt je bio mutan i nesiguran. Momentalno shvativši šta on pokušava, svađalački ga je odgurnula, i istovremeno se utopila dublje u Sereninu svest.

  Odbačen, teturajući se, skliznuo je u konfuziju, a poslao neprijatne poprečne struje

  u čitavu grupu. Nejt je otpustio pravu kišu sitne ljutnje uprkos svom herojskom nastojanju da ostane miran, i zatim je pumpao do klimaksa daleko pre plana, vukući za sobom sve ostale koji su ga, bez daha, morali slediti. Kad je planuo zanos orgazma, Marej je pokušao da se ponovo u celosti uključi, ali se osetio izglavljenim, otuđenim, i mehanički se ispraznio bez i jednog titraja zadovoljstva. Tad je bilo goto‐vo. Zavalio se nazad u ležaj, znojeći se, i osećao se uprljanim, uzdrmanim, nezado‐voljnim. Posle nekoliko trenutaka, poskidao je opremu sa sebe i izišao da se istušira hladnom vodom.

  Kej ga je pozvala pola sata kasnije.

  — Blesavo kopile jedno — rekla je. — Šta si to pokušavao da učiniš?

  Obećao je da se to neće ponoviti. Oprostila mu je. Dva dana je kunjao ostajući izvan Grupe. Propustio je da deli Konrada i DžoDžo i Klausa i Loiz. Trećeg dana raspored Grupe predviđao je njega i Kej kao izvođače za tu noć.

  Nije želeo da ih pusti da je svi dele. Bilo je to u njemu jače nego ikad: to odvratno atavističko posedništvo. Nije ni morao, naravno. Niko nije bio primoran da radi grupno.

  Mogao je da javi da će izostati i da se zatvori ponovo u svoje neraspoloženje, a Dirk ili Ven ili već neko bi zauzeo njegovo mesto noćas. Ali Kej ne bi zbog toga morala da propusti svoj red. Štaviše skoro sigurno ne bi ni htela. Nijedna od tih alternativa nije mu se dopadala. Ako radi sa Kej po rasporedu Grupe, ponudiće je i svima ostalima. Ako ostane po strani, ona će se opaliti sa nekim drugim. Mogao bi bar on da bude taj koji je vodi u postelju, u tom slučaju. Suočen sa rđavim izborom, opredelio se da se drži rasporeda.

  Hopnuo je u njenu kuću osam sati pre roka. Našao ju je opruženu po sekvojinim

  iglicama koje su činile pravi čilim u jednom osunčanom šumarku; igrala se muzičkim kockama. Zvon Mocarta širio se kroz mirisni vazduh. — Hajde da odemo nekud sutra —

  rekao je. — Ti i ja.

  — Još uvek se baviš time »ti‐i‐ja«?

  — Izvini.

  — Kuda bi pošao?

  Slegnuo je ramenima. — Havaji. Avganistan. Poljska. Zambija. Nije bitno. Samo da

  sam s tobom.

  — A Grupa?

  — Oni mogu bez nas neko vreme.

  Prevrnula se, lenjo je ćušnula Mocarta da ućuti, startovala kocku sa Bahom. — Ići

  ću — rekla je. Galdbergove varijacije transkribovane za igru zvona. — Ali sa‐mo ako 63

  ponesemo svoju opremu za Grupu.

  — To ti znači toliko?

  — Zar tebi ne znači?

  — Grupa je meni vrlo draga — reče on. — Ali to nije sve u životu. Mogu da živim

  bez nje neko vreme. Nije mi potrebna, Kej. Ono što mi treba to si ti.

  — To je nepristojno, Marej.

  — Ne. Nije nepristojno.

  — Dosadno je, u svakom slučaju.

  — Žao mi je što tako misliš.

  — Je l' hoćeš da istupiš iz Grupe? — pitala ga je.

  Hoću da oboje istupimo iz Grupe, mislio je, i hoću da živiš sa mnom. Ne podnosim

  više da te delim, Kej. Ali nije bio spreman da pređe na taj stupanj konfrontacije. Rekao je: — Želim da ostanem u Grupi ako je moguće, ali bih takođe bio zainteresovan za produženje i razvijanje jedan‐plus‐jedan sa tobom.

  — To si već i previše jasno pokazao.

  — Volim te.

  — Već si kazao i to.

  — Šta ti želiš, Kej?

  Nasmejala se, prevrnula na leđa, privukla kolena do samih dojki, raširila butine, otvorila se jednom zraku sunca. — Želim da se zabavljam — rekla je.

  Počeo je da postavlja svoju opremu jedan sat pre zalaska sunca. Pošto je on lično bio izvođač, kalibriranje se moralo izvesti delikatnije nego za običnu noć. Ne samo što je morao da emituje ceo raspon kontrolnih nivoa centrali da bi ostali mogli lakše da se uključe, već je morao da postigne i besprekomu ravnotežu ulaznih i izlaznih signala sa Kej. Sumorno je obavljao svoje kompleksne zadatke, ni najmanje uzbu‐đen pomišlju da

  će uskoro da vodi ljubav sa Kej. Hladilo ga je saznanje da će Nejt, Dirk, Ven, Fin, Brus i Klaus takođe da je tucaju. Zašto im je to toliko zamerao? Nije znao. Taj ekskluzivizam, koji se pojavio niotkud, šokirao ga je, gadio mu se. Ali ga i obuzeo, celog. Meni je možda
potrebna pomoć, mislio je.

  Evo, vreme za grupno. Slatki nežni jonizovani miris plovili su kroz sobu Erosa. Kej je bila topla, prijemčiva, strasna. Oči su joj sijale kad je pružila ruke da ga dohvati. Oni su dosad vodili ljubav pet stotina puta, a ona nije pokazivala znake umanjenog interesovanja. On je uzbuđuje, to mu je bilo jasno. Nadao se da je uzbuđuje više nego iko drugi. Milovao ju je na sve svoje pametne načine, a ona je prela i uvijala se i sjajila.

  Njene bradavice su stajale visoko uspravljene: to se ne može simulirati. Ipak, nešto nije bilo u redu. Ne kod nje, već kod njega. Bio je u visinama, udaljen. Činilo se da posmatra događaje iz neke tačke izvan sebe samoga, kao da je u Grupi samo posmatrač, slabo uključen, čak ni onoliko spojen sa događajima koliko Klaus, Brus, Fin, Ven, Dirk. Po prvo put mu je smetala svest da ima publiku. Njegova tehnika, koja se više oslanjala na finese i eleganciju nego na vatru i snagu, postala je zamka, uhvativši ga u seriju arabeski i pirueta bez strasti. Sad su ga dekoncentrisale, a nikad ranije nisu, majušne trake za telemetriju zalepljene sa strane Kejinog vrata i na zadnju stranu njene butine. Uhvatio je sebe kako upućuje bezglasne poruke ostalim muškarcima. Evo, Nejt, kako ti se sviđa ovo? Zgrabi malo bulje, Dirk. Evo maca, Brus. Uh. Uh. Ah. Oh.

  Kej, činilo se, nije primećivala ništa loše. Svršila je triput u prvih petnaest minuta.

  Sumnjao je da će on ikad svršiti. Mlatarao je dalje, uz, niz, uz, niz, kao klip, bez pameti.

  Neka vrsta osvete Grupi, shvatio je. Hoćete da delite Kej sa mnom, okej, momci, ali ovo je sve što ćete dobiti. Ovo. Oh. Oh. Oh. Sada je konačno osetio dobro poznato golicanje pred svršavanje, umanjeno na desetinu normalnog intenziteta. Jedva da je i primetio 64

  kad je svršio.

  Posle je Kej rekla: