Alef Science Fiction Magazine 018

by MoZarD

  99

  Raul Dubriel pređe Senu prevušeći neku

  glavobolje!«

  melodijicu sam za sebe. Bio je to mladi

  Uzdigla je ruke.

  Francuz od oko trideset dve godine,

  »A, ne, ne valja to, sva ta posla sa

  dobrog izgleda, svežeg tena i malih

  duhovima. Duhovi, pazi molim te! Svi

  brkova. Po profesiji bio je inženjer. Korak

  dobri duhovi su u raju, a oni drugi u

  po korak, i on stiže do Kardonea i ude u

  čistilištu.«

  kapiju broja 17. Kućepaziteljka ga pogleda

  »Vaš pogled na zagrobni život je

  iz svog skrovišta i uputi mu mrzovoljno

  osvežavajuće jednostavan, Eliz«, reče

  »dobro jutro«, na šta on uzvrati vedro.

  Raul sručujući se u stolicu.

  Onda se pope stepeništem do apartmana

  Starica se izrazitije uspravi.

  na trećem spratu. Pozvonio je i dok je

  »Ja sam dobra katolikinja, gospodine.«

  stajao čekajući da mu bude otvoreno,

  Prekrstila se, prišla vratima, zastala sa

  opet je počeo da zujka tu svoju

  jednom rukom na kvaki.

  melodijicu. Jutros je Raul Dubriel bio

  »Kasnije;

  kad

  budete

  venčani,

  posebno dobro raspoložen. Vrata mu

  gospodine«, reče ona molećivo, »ovo se

  otvori stara Francuskinja, čije se zborano

  neće nastaviti — sve ovo?«

  lice raširi u osmeh čim je videla ko je

  Raul se sa simpatijom nasmeši na nju.

  posetilac.

  »Vi ste dobro i verno stvorenje, Eliz«,

  »Dobro jutro, gospodine«.

  reče ona, »uz to odano svojoj gazdarici.

  »Dobro jutro, Eliz«, reče Raul.

  Nemajte straha, kad ona jednom bude

  Uđe u predsoblje, skidajući rukavice.

  moja supruga, sva ova 'posla sa

  »Gospođa me očekuje, zar ne?« upita

  duhovima', kako vi to nazivate, prestaće.

  preko ramena.

  Za gospođu Dubriel više neće biti seansi.«

  »A, da, i te kako, gospodine.«

  Elizino lice se raširi osmehom.

  Eliz zatvori ulazna vrata i okrete se k

  »Da li je istina to što kažete?« upita ona

  njemu.

  željno.

  »Ako bi gospodin prešao u ovaj mali

  On uozbiljeno klimnu glavom.

  salon, gospođa će biti uz njega kroz

  »Jeste«, reče on, govoreći više sebi

  nekoliko minuta. U ovom trenutku se

  nego njoj. »Da, svemu ovome mora doći

  odmara.«

  kraj. Simon ima divan talenat, koji je iz‐

  Raul oštro diže pogled.

  dašno koristila, ali sada je odradila svoje.

  »Zar joj nije dobro?«

  Kao što ste upravo primetili, Eliz, svakim

  »Eh!«

  danom postaje sve bleđa i mršavija. Život

  Eliz frknu. Prođe ispred Raula i otvori

  medijuma je izuzetno težak i naporan, i

  mu vrata malog salona. On ude, ona za

  zahteva strašno nervno opterećenje. Pa

  njim.

  ipak, Eliz, vaša gazdarica je najdivniji

  » Eh.« nastavi ona. »Kako bi se mogla

  medijum u Parizu — i više, u Francuskoj.

  osećati dobro, jagnje jadno? Seanse,

  Ljudi iz celog sveta dolaze kod nje jer

  seanse, i uvek seanse! Nije to u redu —

  znaju da kod nje nema prevare, nema

  nije prirodno, nije to ono što je bog nama

  trikova.«

  namenio. Za mene, govoriću otvoreno, to

  Eliz prezrivo frknu.

  su poslovi s đavolom.«

  »Prevare! A, pa nema je. Gospođa ne bi

  Raul je umirujuće potapša po ramenu.

  mogla prevariti ni novorođenče, sve i kad

  »Polako,

  polako,

  Eliz«,

  reče

  on

  bi htela.«

  smirujućim tonom, »ne uzbuđujte se, i ne

  »Ona je anđeo«, reče mladi Francuz

  budite suviše spremni da vidite đavola u

  strastveno. »A ja — ja ću učiniti sve što

  svemu što ne razumete.«

  čovek može da bih je usrećio. Verujete li

  Eliz sumnjičavo odmahnu glavom.

  u to?«

  »Pa, dobro«, progunda ona tiho, »msje

  Eliz se isprsi i progovori sa nekim

  može reći šta god želi, ali ja to ne volim.

  jednostavnim dostojanstvom.

  Pogledajte kako izgleda madam svakinv

  »Služila sam gospođu već mnogo godi‐

  danom sve bleđa i mrašavija, a

  na, gospodine. Uz sve poštovanje, mogu

  100

  reći da je volim. Kad ne bih verovala da je

  otvorila i ušla je visoka, lepa žena. Bila je

  obožavate onako kako ona to zaslužuje —

  vitka i graciozna, sa licem Botičelijeve

  eh bien, gospodine! Bila bih spremna da

  Madone. Raulovo lice sinu, a Eliz se

  vas rastrgnem na komade.«

  povuče brzo i diskretno.

  Raul se nasmeja.

  »Simon!«

  »Bravo, Eliz! Vi ste verna prijateljica, i

  Prihvati obe njene duge, bele šake svo‐

  sad sigurno imate povoljno mišljenje o

  jima i poljubi jednu pa drugu. Promrm‐

  meni, s obzirom da će gospođa napustiti

  ljala je njegovo ime veoma tiho.

  duhove.«

  »Raul, dragi moj.«

  Očekivao je da starica primi ovu

  Opet je poljubio njene ruke a onda se

  prijatnu rečenicu sa smehom, ali, na

  pažljivo zagledao u njeno lice.

  njegovo

  iznenađenje,

  ona

  ostade

  »Simon, kako si bleda! Eliz mi je rekla

  ozbiljna.

  da se odmaraš; nisi bolesna, voljena

  »Pretpostavimo, gospodine«, reče ona

  moja?«

  sa oklevanjem, »da duhovi odbiju da

  »Ne, bolesna nisam — « oklevala je.

  napuste nju ?«

  Poveo ju je do sofe i seo pokraj Simone.

  Raul je zurio u nju.

  »Ali onda mi kaži«.

  »A! Šta hoćete da kažete?«

  Medijum se bledo nasmeši.

  »Rekoh«, ponovi Eliz, »pretpostavimo

  »Smatraćeš me glupom«, promrmlja

  da duhovi odbiju da napuste nju ?«

  ona.

  »Mislio sam da vi ne verujete u duhove,

  »Ja? Tebe da smatram glupom? Nikad.«

  Eliz?«

  Simon izvuče ruku iz njegovog stiska.

  »Pa i ne verujem, dabome«, reče Eliz

  Sedela je savršeno nepomično sekund‐

  tvrdoglavo. »Glupo je verovati u njih. Pa

  dva, zureći u tepih. Onda progovori tiho i

  ipak..._«

  žurno.

  »Da?«

  »Bojim se, Raule.«

  »Teško mi je da to objasnim, gospodine.

  Čekao je neko vreme očekujući da ona

  Vidite, ja, ja sam uvek smatrala da su ti

  nastavi, ali pošto nije nastavila, on reče

  medijumi, kako oni sebe nazivaju, samo

  ohrabrujućim tonom:

  vešti prevaranti koji se nameću onim

  »Da, bojiš se čega?«

  jadnicima koji su izgubili svoje mile i

  »Samo se boj
im — to je sve.«

  drage. Ali gospođa nije takva. Gospođa je

  »Ali ‐ «

  dobra. Gospođa je časna i — «

  Gledao ju je zbunjeno, a ona brzo

  Progovorila je tiše, tonom strahopoš‐

  odgovori na takav pogled.

  tovanja.

  »Da, apsurdno je, zar ne, a ipak, osećam

  » Stvari se događaju. Nije trik, stvari se

  samo to. Strah, ništa više. Ne znam čega

  događaju, i zato sam uplašena. Jer

  se plašim, niti zašto, ali čitavo vreme sam

  sigurna sam, gospodine, da to nije u redu.

  opsednuta idejom da će mi se nešto

  To je protiv prirode i dobrog boga i neko

  strašno — nešto strašno dogoditi...«

  će morati da plati.«

  Zurila je. Raul je nežno obgrli jednom

  Raul ustade sa svoje stolice, priđe joj i

  rukom.

  potapša je po ramenu.

  »Najdraža moja«, reče on. »Hajde, ne

  »Smirite se, dobra moja Eliz«, reče on

  smeš popuštati. Znam šta je, Simon,

  smešeći se. »Evo, reći ću vam neke dobre

  napor je to, napor medijumskog života.

  vesti. Danas je poslednja od tih seansi;

  Sve što ti je potrebno jeste odmor —

  posle ove, više ih neće biti.«

  odmor i mir.«

  »Znači biće jedna seansa danas?« reče

  Pogledala ga je zahvalno.

  stara žena podozrivo.

  »Da, Raul, u pravu si. To mi je potrebno,

  »Poslednja, Eliz, poslednja.«

  odmor i mir.«

  Eliz neutešno odmahnu glavom.

  Sklopila je oči i naslonila se malo

  » Madam nije u stanju da — « poče ona.

  unazad, na njegovu ruku.

  Ali njene reči su prekinute, vrata su se

  »I sreća«, promrmlja Raul u njeno uvo.

  101

  Njegova ruka privuče Simonu bliže.

  »Ne, ne«, reče Raul, »sem ako možda

  Ona, očiju još uvek sklopljenih, duboko

  sama poželiš, samo ponekad, za te stare

  udahnu.

  prijatelje — «

  »Da«, promrmlja ona, »da«. Kad me

  Ali ona ga prekide, govoreći uzbuđeno.

  zagrliš osećam se bezbednom. Zaboravim

  »Ne, ne, nikada više. Postoji opasnost,

  svoj život — strašni život medijuma. Ti

  kažem ti. Osećam je, veliku opasnost.«

  mnogo znaš, Raule, ali čak ni ti ne znaš

  Pritisnula je oba svoja dlana na čelo,

  šta sve takav život znači.«

  stajala tako minut, onda otišla do

  Osetio je kako se njeno telo ukočilo u

  prozora.

  njegovom zagrljaju. Njene se oči opet

  »Obećaj mi da neće biti nikad više«,

  otvoriše; gledala je pravo pred sebe.

  reče ona tišim glasom, preko ramena.

  »Čovek sedne u tu mračnu kabinu, i

  Raul pođe za njom i obgrli je oko pleća.

  čeka, a tama bude strašna, Raule, jer to je

  »Draga

  moja«,

  reče

  on

  nežno,

  tama praznine, ništavila. Čovek se na‐

  »obećavam ti da posle današnje, više

  merno prepusti ništavilu i izgubi u njemu.

  nikad nijednu seansu nećeš imati.«

  Posle toga čovek ništa ne zna, ništa ne

  Osetio je kako se iznenada trgla. .

  oseća, ali najzad nastupi spor, bolan

  »Danas«, promrmljala je. »A, da — bila

  povratak, buđenje iz sna, ali uz takav

  sam zaboravila gospodu Eks.«

  umor — takav strašan umor.«

  Raul pogleda na svoj časovnik.

  »Znam«, promrmlja Raul, »znam.«

  »Trebalo bi da ona stigne svakog časa;

  »Takav umor«, promrmlja Simona opet.

  ali, možda, Simon, ako ti nije dobro — «

  Celo njeno telo kao da je klonulo dok je

  Simon kao da ga je jedva slušala; pratila

  izgovarala te reci.

  je svoj sopstveni niz misli.

  »Ali ti si divna, Simon.«

  »Ona je — čudna žena, Raule, vrlo

  On uze njene ruke u svoje, pokušavajući

  čudna. Znaš li da je se ja — maltene

  da prenese svoj entuzijazam i na nju.

  užasavam.«

  »Jedinstvena si — najveća žena

  »Simon!«

  medijum koju je svet ikada video.«

  U njegovom glasu bilo je prekora, i ona

  Na ovo je odmahnula glavom, smešeći

  je to brzo uočila.

  se pomalo.

  »Da, da, znam, ti si kao svi Francuzi,

  »Jesi, jesi«, insistirao je Raul.

  Raule. Za tebe je svaka majka svetinja, a

  Izvukao je dva pisma iz džepa.

  nije ni lepo od mene da tako govorim o

  »Vidi ovo, od profesora Rošea iz

  njoj kad ona toliko tuguje za svojim

  Salpetriera, a ovo od doktora Ženera u

  izgubljenim detetom. Ali — ne mogu to

  Nansiju, i obojica te mole da nastaviš sa

  da objasnim, tako je velika i crna, a njene

  povremenim seansama za njih.«

  ruke — da li si ikad zapazio njene ruke,

  »Ah, ne!«

  Raule? Velike jake šake, jake kao muške.

  Simona je iznenada skočila na noge.

  Ah!«

  »Neću, neću. To ima da bude sve

  Malo se stresla i sklopila oči. Raul

  završeno — sve prekinuto. Obećao si mi,

  povuče ruku i progovori maltene hladno.

  Raul.«

  »Stvarno te ne mogu razumeti, Simon.

  Raul je zapanjeno zurio u nju dok je

  Pa valjda bi ti, žena, trebalo da imaš

  stajala trepereci, gledajući ka njemu

  saosećanje i ništa sem saosećanja za

  maltene kao biće saterano u ugao. Ustao

  drugu ženu, i to majku koja je izgubila

  je i prodrmao njenu ruku.

  svoje jedino dete.«

  »Da, da«, reče on. »Svakako je

  »Ah, ti si taj koji ne razume, prijatelju

  završeno, to se razume. Ali ja se tobom

  moj. Čovek ništa ne može učiniti da to

  toliko ponosim, Simon, zato sam

  spreči. Onog trenutka kad sam je prvi put

  pomenuo ta pisma.«

  videla, osetila sam — «

  Brzo ga je iskosa pogledala sumnjičavo.

  Naglo je raširila ruke.

  »Je l' se neće posle desiti da ikad više

  » Strah! Pamtiš da dugo nisam pristajala

  zatražiš da ponovo sedim?«

  da sedim za nju? Bila sam sigurna da će

  102

  mi ona nekako doneti nesreću.«

  Simon se kretala po sobi, premeštajući

  Raul slegnu ramenima.

  poneki ukras tu i tamo.

  »Dok ti je ona, u stvarnosti, donela

  »Pitam se ko je ta, ta madam Eks?«

  tačno suprotno«, reče on suvo. »Sve

  primeti ona. »Odakle je, ko su njeni?

  seanse bile su izrazito uspešne. Duh male

  Čudno je da o njoj ništa ne znamo.«

  Amelije uspevao je od prvog časa da te

  Raul slegnu ramenima.

  kontroliše, a materijalizacije su bile zaista

  »Ljudi, većinom, nastoje da ostanu

  impresivne. Stvarno je trebalo da profe‐

  inkognito, ako mogu, kad idu kod

  sor Rose prisustv
uje onoj poslednjoj.«

  medijuma«,

  primeti

  on.

  »To

  je

  »Materijalizacije«, reče Simona tiho.

  elementarna predostrožnost.«

  »Reci mi, Raule (znaš da ne znam ništa o

  »Valjda«, reče Simon bezvoljno.

  onome što se dešava dok sam u transu),

  Mala porculanska vaza koju je držala

  da li su materijalizacije stvarno tako

  iskliznu joj iz prstiju i razbi se u komade

  divne?«

  na pločicama ispred kamina. Ona se naglo

  Klimnuo je glavom oduševljeno.

  okrete ka Raulu.

  »Na prvih nekoliko seansi figura deteta

  »Vidiš«, promrmlja. »Ne ličim na sebe.

  bila je vidljiva nejasno, kao u izmaglici«,

  Raule, da li bi smatrao da sam velika

  objasni on, »ali na poslednjoj — «

  kukavica ako bih — ako bih rekla gospodi

  »Da?«

  Eks da danas ne mogu da sedim?«

  Govorio je vrlo tiho.

  Pocrvenela

  je

  videvši

  bolno

  »Simon, to dete koje je tamo stajalo

  zaprepašćenje na njegovom licu.

  bilo je pravo živo dete od krvi i mesa. Čak

  »Obećala si, Simon — « poče on blago.

  sam je i dodirnuo — ali kad sam video da

  Uzmakla je i naslonila se leđima na zid.

  taj dodir nanosi tebi oštar bol, zabranio

  »Neću to da radim, Raule, neću.«

  sam gospodi Eks da učini isto. Plašio sam

  I opet se trže videvši njegov pogled

  se da bi njena samokontrola mogla

  nežnog prekora.

  popustiti, i da bi to tebi moglo naškoditi«.

  »Nije meni do para, Simon, mada moraš

  Simon se opet okrete ka prozoru.

  uvideti da je ta žena tebi za poslednju

  »Bila sam strahovito iscrpljena kad sam

  seansu ponudila sumu novca koja je

  se probudila«, promrmlja ona. »Raule, da

  ogromna.«

  li si siguran — da li si siguran — da li si

  Prekinula ga je prkosno.

  stvarno siguran da je sve ovo ispravno?

  »Postoje stvari važnije od para.«

  Znaš šta draga stara Eliz misli, da ja

  »Postoje, svakako«, saglasi se on toplo.

  pravim poslove sa đavolom?«

  »Upravo to i govorim. Razmisli — to je

  »Ti znaš u šta ja verujem«, reče Raul

  majka, majka koja je izgubila svoje jedino

  ozbiljno. »U radu sa nepoznatim, opas‐

  dete. Ako nisi stvarno bolesna, ako je ovo

  nosti uvek mora biti, ali to je za ple‐

  samo neki tvoj ćef — možeš bogatašici

  menitu stvar, za stvar nauke. Širom sveta

  uskratiti njen kapric, ali zar možeš majci

  padali su mučenici za nauku, pioniri koji