Alef Science Fiction Magazine 011
Page 23
se njihala na uglovima kreste. Ispod
im je da bi mogla da podesi da im se na
fiksnog oka nalazio se prorez koji se
monitoru prikazuje nivo otrovnih mate‐
spiralno otvarao i izlagao pogledu
rija koje se usled zamora pojavljuju u krvi
paralelne nizove crnih, ajkulastih zuba
i kompenzuje ih malim dozama soka
usađenih u penastu sluz.
užitka. Međutim, biće to naporno. Kada
Nekoliko malih pipaka pružalo se ispod
se vrate, platiće skupo za to —
kreste završavajući se u raznolikim
narkolepsiju će smenjivati paranoična
oblicima prstiju, kuka i sisaljki. Dok su
nesanica. I staromodni mamurluk.
posmatrali, neki su promenili oblik.
U redu je, rekli su. Pređi most, itd.
Veći deo tela bio je voskaste, bele boje
Otišli su do zgrade za prolazne goste,
(oči su bile boje ćilibara); toraks je bio
spojili dva neravna, tvrda kreveta i
prozračan i otkrivao tamne pulsirajuće
spustili oko sebe zastore.
ekskretorne organe, genitalije ili džepove
Svučen, Žak se ispružio u postelju i
za satove.
posmatrao tavanicu. Kerol se ugnjezdila
Bili su previše neobični da bi bili
pored njega. Tromo joj je češkao leda.
odvratni ili zastrašujući.
»Deset dana«, reče Žak. »Nećemo
Jedan L'vrai ušao je gurajući ispred sebe
uspeti.«
kolica koja su se bez točkova kretala
»Ne govori tako.«
iznad poda. Na njima su se nalazila dva
»Sam bog zna šta ta čudovišta mogu da
reda sjajnih metalnih instrumenata.
smisle za deset dana.«
Zaustavio se ispred sonde i ostali su
»Nema koristi od toga što se brineš.«
posmatrali kako se on bakće sa mašinom.
»Reli nije spominjao deset dana.«
Većina onoga što je radio bilo je izvan
»Nije mogao da zna. Možemo i sad da
dosega kamere. Ali posle nekoliko minuta
kažemo ne.«
nečega što je nalikovalo na parodiju
»Naravno. Ali to me opseda. Ne želim
»skalpel... sunđer... retraktori.« uspeo je
da umrem sad kad...«
da isključi ili preseče dovod od izvora
»Prekini!«
energije i slika se zacrnila.
»Žao mi je. Glasno sam razmišljao Ima‐
114
mo magnete, možda će sve biti u re du.«
»Mogu li da zapitam... što mi?«
»Biće«, prošaputala je. Okrenula se
— Pa, logika je jasna. Znam da niste
privukla ga sebi i čvrsto zagrlila. »Biće.«
najiskusniji tim koji nam stoji na ras‐
polaganju, čak ni u širem smislu. Ali imate
43
Vočalovu«, klima joj, »koja se već srela sa
Opis posla
L'vraima na njihovoj teritoriji i Lefevra«,
ponovo, »koji je osetljiviji na Grum‐
22. je januar 2054. i Džon Rili ulazi u sa‐
bridžski efekat od bilo kog drugog
lu za konferencije i pozdravlja pet osoba
Dresera. A, pored toga, već je preko
koje sede oko seminarskog stola. Svakoj
mosta kontaktirao sa L'vraijem.«
dodaje jedan jedini list papira:
»To je tačno«, kaže Žak, »ali moje
iskustvo navelo bi na to da vam je
Hronologija misije:
potreban neko ko nije osetljiv na Efekat.
FAZA I:
A ne obrnuto. Oni su moćni.«
24. jan. Pasivni kurir na Grumbridž
»I to je uzeto u obzir«, kaže Rili. »Zbog
1618. Na Grumbridžu ostaće 21 dan,
toga Dreser Herik nosi drugi most. Ona je
pribaviće dva mosta, detoksinirana od
relativno neosetljiva na Efekat, a Dreser
strane dobrovoljaca iz Tanosa. Ne dodi‐
Hasenfel je još manje osetljiv. Ako se
rujući ih, vratiće ih Dreserima Lefevru i
pokaže neophodnim, most može biti
Herikovoj.
izložen mnogobrojnim kontaktima među
FAZA II:
personalom Tau Cetija, pre nego što ga
14. feb. Tim Dresera Dživsove na Tau
Hasenfel dodirne. Tako nam na raspo‐
Ceti, 21 dan.
laganju stoji širok spektar osetljivosti.«
FAZA III‐A:
»U slučaju da u prvom pokušaju moj
Datum i trajanje odrediće Dživsova,
mozak izgori«, utučeno primećuje Žak.
kontrolor sa Tau Cetija. LMT sa Tau‐Cetija
»Ne bih to tako dramatično postavljao.
na Sirijus: Dživs, Lefevr (sa mostom) i
Mi dopuštamo verovatnoću — čak visoku
Vočal. Prioriteti: skupljanje informacija,
verovatnoću — psihološkog stresa. Ali
opstanak, pokušaj komunikacije, uvlače‐
Psiho‐grupa me uverava da bi taj stres
nje L'vraia u borbu. Vratiti se sa
bio izlečiv. A terapija bi smesta otpočela;
rukotvorinama ili, ako je moguće,
sam dr Svini biće u istraživačkom timu
zarobljenicima.
Faze IV.«
FAZA III‐B:
»Terapija kao deo ispitivanja«, kaže Žak.
Datum i trajanje odrediće Hasenfel,
Rili dvaput smrkne i kaže: »Lefevr, ja
kontrolor sa Tau Cetija. Ako se Dživsova,
mogu da razumem tvoju zebnju. Ali neko
Lefevr i Vočalova ne vrate, Hasenfel i
ili jeste Dreser ili nije. Ti možeš da odbiješ
Herik pokušaće istu misiju (Herikova s
bilo koju misiju.«
mostom).
»Samo formalno.«
FAZA IV:
»Ne samo formalno. Sve što treba jeste
17. feb. Istraživački tim na Tau Ceti, 12
da kažeš ne.«
dana.
Lefevr se blago smeška. »I da propustim
FAZA V:
da vidim Sirijus? Nipošto, gospodine Rili.
ponoviti Fazu III onoliko puta koliko je
Ne gospodine, ni po koju cenu.«
potrebno.
»To je duh, Lefevr.« Rili pogledava oko
FAZA VI:
stola. »Ovo važi za sve. Ne osporavam da
7. mar. Povratak na Zemlju.
je ovo riskantna misija. Ako želite da
istupite, sada je čas. U ovom stadijumu
T
nije teško naći zamenu.«
anja se češe po glavi. »Stvarno nam ne
Svi ćute. Rili ustaje.
otkrivate mnogo.«
»Pa, ja moram da idem. Sutra ćete otići
»Znam«, kaže Rili. »Jedino što sa
dole do Krupove fabrike da se upoznate
sigurnošću možemo da tvrdimo je da
sa modifikovanim GPEM odelima, mag‐
kristal na Tau Cetiju radi. Juče smo primili
netskim kakva je Dreser Vočal koristila na
vest pri povratku opskrbne misije sa
Achernaru... Hvala vam. Vi ste dobar
Šezdeset‐jedan Labuda; kažu da im je
tim.«
stigla sonda sa Tau Cetija. Želimo da što
Vrata se zatvaraju za njim. Posle
pre tamo odete.«
poštenog intervala tišine, Dreser Žak
Lefevr iznosi svoje mišljenje:
115
<
br /> »Sranje. O kakvo sranje.«
bio svetla tačka veličine glave čiode;
njegov pratilac bleda tačka skoro
44
izgubljena u blesku.
Trinaesta glava
»Žak?« Tanjin glas je bio slab i zamućen
šumom. »Kerol? Primate li?«
T
U isto vreme su odgovorili. »Čekajte«,
anja je otišla prva. Desetodnevni skok
reče Tanja. »Očitajte vreme; da vidimo
do Sirijusa skoro da je potpuno ispraznio
koliko ste daleko«.
gorivne ćelije kristala. Žak i Kerol su
Žak je posmatrao brojke koje su sijale
morali da sačekaju četrdeset pet minuta
tačno iznad displeja na glavi. »Približava
da se one ponovo napune.
se 11 :14... sad.«
»Pitam se da li ćemo se naći«, reče Žak,
»Prokletstvo«, rekla je. »Sekundu i po,
stojeći pored kristala i gledajući kako
to je dobrih pola miliona kilometara. Čini
Sampson posmatra brojčanik.
se da ćemo raditi odvojeno.«
»To je do Tanje.« Ona je imala flouter.
»Pretpostavljam«, reče Žak. »Gde si ti«,
»Sad možete da zauzmete mesta«, reče
upita Kerol, »jesi li na brodu?«
Sampson. »Oko dva minuta.«
Pauza od tri sekunde, »ne, vi ste na
Vivijen i Gas podižu ruke u znak srećno.
brodu?«
Oni su jedini posmatrači — stoje u
»Da, sa spoljne strane«, reče Žak. »Ti si
GPEMU, za slučaj da nešto ne bude u
na nekoj planeti? Asteroidu?«
redu.
»Pre, steni. Dugačkoj možda oko dva
Posle dva minuta, kontrolna soba je
kilometra.«
iznenada iščezla i Žak se batrga u
»Hoćeš li da ostaneš tamo«, upita Kerol,
potpunom mraku.
»ili ćeš da potražiš nevolju?«
»Kerol!«
»Tražim brodove. Ne želim da uzletim
Stajala mu je na ramenima. »Ovde sam,
pre — čekajte. Mislim da sam ugledala
Žak. Lebdim nekuda.«
jedan. Liči na bledu zvezdu, samo što je
Njegove zenice prilagođavale su se na
izdužena. Kratka mala linija svetlosti.«
mrak. Videlo se samo nekoliko zvezda.
»To može da bude svetlost zvezda koja
Najzad se setio da su mu optička kola
se odbija od...«
podešena na svetlu kontrolnu sobu.
»Sigurna sam da pre nije bila tamo.
Gurnuo je dugme koje je kontrolisalo
Dolaze po mene... Da, približava se.«
osetljivost skroz ulevo: zvezde su zasjale
Žak je osetio vibracije u čizmama, baš
svuda onaokolo, a ispod nogu pojavio se
kad je Kerol rekla: »Iza tebe!«
sjajnocrni trup broda L'vraia.
Crna, paukolika mašina, nalik na prvu
Kerolin šlem pojavio se iznad njegove
rukotvorinu koju je sonda srela, škljo‐
glave; zatim njena ramena. Kretala se iz
cajući je dolazila preko trupa do njih.
senke broda ka svetlosti Sirijusa.
»Pređi na drugu stranu«, reče Žak.
»Sad te vidim. Jesu li uključene
»Zatim uključi magnet. Ja ću to isto ovde
magnetske čizme?«
učiniti.«
Čizme su imale magnetske donove.
»Nevolja?«, šaputao je Tanjin glas.
»Da, ali mislim da sam predaleko. Upali
»Videćemo.« Činilo se da na mašini
svetla, daj mi neki cilj.«
nema oružja. Mašina je prišla Žaku i
Žak je to učinio i Kerol je lagano kružila
pružila štipaljkastu ruku. Žak je zakoračio
unaokolo, zatim mu je bacila kabl i on ju
napred i uključio magnet...
je dovukao.
I tresnuo grudima o trup pribijajući
»Idemo li da vidimo na šta liči druga
mašinu ispod sebe. Zapištala je kao da je
strana?« upita Žak.
živa, a zatim emitovala snop iskrica —
»Samo trenutak.« Smotala je tanak kabl
Žakova kratka kosa nakostrešila se od
u malen kalem i ubacila ga nazad u džep
statičkog elektriciteta — i ostala da mirno
na butini. »Primaš li nešto od Tanje?«
leži.
»Ne, još ne.«
»Mašina je«, reče Žak. »Slupao sam je.
»Nije dobro.« Tanja je mogla biti
Stojiš li uspravno?«
milionima kilometara daleko, možda pre‐
Nema odgovora. »Kerol! Stojiš li
daleko da za deset dana stigne flouterom
uspravno?«
do njih. A možda se nalazila sa druge
»Žak«, reče Tanja, »ako se nalazi sa
strane broda.
druge strane broda ne može te čuti.
Pošli su peške na drugu stranu. Sirijus je
Prenos linijom dogledanja.«
116
Žak je osetio kako mu se lice zagreva.
nekoliko centimetara do punog kruga...
»U pravu si. Reci, kako si ti? Da li se još
I pali su u tamu.
približava?«
Prizemljili su se na nečem tvrdom; Žak
»Da. Ne previše brzo. Mislim da ću se
je ustao i uključio svetla.
malo poigrati. Da vidim kakve su im
»Veštačka gravitacija.« Stajali su u
manevarske sposobnosti.«
klinastoj sobi, pod je bio deo kruga. U
Žak je isključio magnet. »Idem da vidim
jednom uglu nalazio se veliki okrugli
kako je Kerol. Srećno.«
jastuk; jedini drugi komad nameštaja bilo
»I tebi.«
je nešto nalik na ormar za kartoteku, ali
Ustao je okružen oblakom lebdećih
bez ručki.
metalnih delova. Veći deo mašine ležao je
Gomila pipaka štrčala je iz daljeg zida,
smrskan, pribijen uz trup slabim rezidu‐
na strani koja je bila najbliža centralnoj
alnim magnetizmom. U centru krša ljiga‐
osi svemirskog broda. Pažljivo su joj prišli
va masa je curila i sušila se u vakuumu;
da je ispitaju.
ostaci mozga L'vraia.
»To je donji deo L'vraia«, reče Kerol.
Otišao je oko broda do mesta na kome
»Da. Čini mi se da se našao u ćorsokaku
je Kerol stajala. Iz krckanja statičkog
kada je pokušao da izađe iz sobe.« Žak je
elektriciteta u ušima znao je da joj je
bocnuo zid. Bio je neznatno elastičan.
odelo namagnetisano.
»Ne vidim nikakvu pukotinu. Kada si
»Šta se dogodilo?« viknula je.
ranije prolazila kroz njih... jesi li mogla da
»Pao sam na njega i smrskao ga. To je
znaš gde se nalazila, pre nego što bi se
mašina sa prirodnim l'vraiskim mozgom.«
otvorila?«
»Moraš da paziš kad hodaš.«
»Ne, ali nikada nisam imala vremena
»Zaboravio sam. Uključio sam ga kad mi
da...«
je jedna noga bila u vazduhu.«
»Ovde!« Žakov prst nestao je u zidu.
»Vakuumu«, ispravila ga je. »Bilo bi
Izvadio ga je i ponovo gurnuo, mrdajući
bolje leđa‐o‐leđ
a. Biće toga još.«
gore‐dole. »Ne, ne možeš ih videti, ali su
»U redu.« Stao je leđima okrenut njoj i
tu.« Stavio je obe ruke u pukotinu i
pritisnuo dugme koje je namagnetisalo
pokušao da je otvori. Nije išlo.
njegovo odelo. Spojili su se uz jedno klik,
»Uzmi ti sa jedne strane, a ja ću sa
odela su bila napravljena sa različitim
druge.« Sila je bila dovoljna da čelični
polovima, tako da se ovako može
nosač uveže u čvor, ali ništa se nije
postupiti.
dogodilo. Žak je gurnuo ruku do lakta i
Ništa se nije dogodilo. Posle pola sata:
brzo je izvukao.
»Kerol, oni neće doći po nas sve dok smo
»Šta ti misliš?« reče Žak. »Mislim da
namagnetisani. Ne pošto se ono desilo
bismo prosto mogli da prodemo kroz
poslednjem.«
zid.«
»Pretpostavljam da neće.«
»Daj da pogledam.«
»Hoćeš li da ih isključimo i krenemo u
Kerol je naslonila glavu na zid i gurnula;
istraživanje?«
šlem je nestao sve do ramena. Odbacila
»Ne, čekaj. Oni moraju znati gde smo
se unapred i nestala.
mi. Možda čekaju baš ispod naših nogu.
Žak je krenuo za njom; tresno je o zid.
Da nas zgrabe čim isključimo polje.«
Gurnuo je jače. Ništa se nije dogodilo.
»Hoćeš li da ovako čekamo deset
Smirujući se pritisnuo je ruku o zid, sve
dana?« U stvari ta ideja mu i nije bila tako
dok nije naišao na šav, a zatim se nagnuo
neprijatna. Barem su bili relativno
u njega.
nepovredivi.
Vrtoglavica: dobro osvetljen šaht lifta
»Ne. Imam ideju... ostani gde si.« Kerol
visok 50 spratova. Žak se zateturao
je isključila svoje polje i klekla, očigledno
unazad.
proučavajući trup ispod njihovih nogu.
Upirući se o »vrata«, ponovo je provirio.
»Šta to — oh.« Laser joj je zaplamsao.
Kerol je lebdela sa druge strane šahta.
Na mestu na kome je probio trup
»Hajde, uđi«, rekla je. »Ovde nema
dugačka perjanica vazduha šiknula je
gravitacije.« Jednom rukom držala se za
napolje. Nastavila je da seče u krug sa
metalnu šipku koja se pružala duž šahta,
centrom ispod Žakovih stopala. Vazduh je
poput vatrogasnog stuba.
prestao da ističe još dok je bila na pola