Alef Science Fiction Magazine 011

by MoZarD

  Žak je lagano prošao kroz šav prešavši

  puta.

  preko nepokretnog tela L'vraia. Ulaz je

  »Sad«, rekla je, kada je ostalo još

  radio kao fleksibilni zaptivač koji se

  117

  zatvarao oko njegovog odela dok je

  smisla.« »Šta?«

  prolazio, držeći vakuum sa druge strane.

  »Šavovi. Korisni su protiv vakuuma

  Zaplivao je kroz vazduh ka metalnom

  samo iz jednog pravca. Nijedna prirodna

  stubu vučen magnetizmom odela. Kerol

  nesreća neće ispuniti hodnik vakuumom

  je sklonila ruku tačno na vreme da je Žak

  a da ne probije spoljni omotač.«

  ne prignječi između sebe i stuba.

  »Znači, mi smo neprirodna nesreća.«

  »Šta sad?« rekao je. »Gore ili dole?«

  Posmatrali su kako tuđinac, nepokretan

  »Gore je bliže.«

  i hladan, prolazi pokraj njih.

  Šaht se završavao nekih dvadesetak

  Deset dana proveli su istražujući

  metara iznad njihovih glava.

  olupinu i zabrinuto osmatrajući pojavu

  »Opet ću da uključim... ovo me mesto

  drugih l'vraiskih brodova. Činilo se

  plaši.«

  neverovatnim da će ostatak flote

  »Da. Svakog trenutka očekujem da

  ignorisati nesreću koja je zadesila jedan

  armija njih izleti iz zidova.«

  od brodova.

  Peli su se uz stub ruku pred ruku. Stisak

  Ali ignorisanje, tvrdio je Žak, sasvim

  koji je trebalo da ulože da prevazidu silu

  odgovara načinu na koji postupaju. Čak i

  magnetskih polja bio je tako velik da su

  između sebe.

  prsti ostavljali otiske u metalu.

  Žak ili Kerol često su se izlagali

  Skoro na vrhu, Kerol je rekla: »Pokušaj

  opasnosti izlazeći iz broda i pokušavajući

  infracrvene.« Žak je pokušao. Izlazni

  da stupe u kontakt sa Tanjom. Nisu imali

  otvori odjednom su postali vidljivi,

  uspeha.

  neznatno svetliji od okolnih zidova.

  Kada je došlo vreme za povratak,

  »Pa, sada bar imamo kuda da idemo.

  sakupili su odabrane uzorke i zauzeli

  Pitanje je...«

  poziciju noge‐na‐ramenima.

  »Da li da mi tamo odemo, ili da ih

  »Siluj«, reče Žak. »Zatim opljačkaj.

  pustimo da dođu po nas?« reče Kerol.

  Zatim spali.«

  »Glasam da neko vreme ostanemo

  »Šta?«

  ovde.«

  »Ništa. Stara šala.«

  »Ne znam«, reče Žak. »Možda bi

  trebalo da zadržimo inicijativu.«

  45

  »A možda su postavili zamku. Imali su

  Glasnik

  vremena.«

  Žak je za trenutak razmišljao. »Možda

  M

  bismo mogli da probijemo put kroz neka.

  nogo ljudi nalazilo se u kupoli u kojoj

  Trebalo bi to možda uraditi sa ovog

  je bio kristal u trenutku kada su se Žak i

  rastojanja i da im se ne približimo

  Kerol pojavili. Samo jedan je gledao u

  previše.«

  njih, kontrolor.

  »U redu. Kako kažeš.«

  »Jeste li povređeni?« upitao je Samp‐

  Žak je naciljao na šav pravo ispred sebe.

  son. »Jeste li dobro?«

  Jednim kratkim hicem otvorio ga je celom

  Žak je jezikom pritisnuo dugme za

  dužinom i razneo...

  spoljnu komunikaciju i u duetu sa Kerol

  A talas energije nastavio je put kroz

  odgovorio da su dobro. »Šta se desilo?«

  narednu prostoriju do skupine teške

  »Dživsova se vratila... katatonična. Ipak,

  mašinerije uređene oko suprotnog zida.

  vama je dobro?«

  Nekakva

  delikatna

  ravnoteža

  je

  »Do đavola, da. Izvlači nas iz ovih

  poremećena;

  nekakav

  lažan

  signal

  prokletih tankova!« Kerol: »Zato i nismo

  uključen:

  mogli da dopremo do nje... mora da se to

  Zid je predstavljao utovarno odeljenje.

  dogodilo nekoliko sati...

  Rasprsnuo se u svemir.

  »...pošto je ugledala brod«, reče Kerol.

  Žak i Kerol su bili udareni uraganskom

  »Šta li se moglo dogoditi?«

  snagom vazduha koji je isisan iz broda.

  Drago mi je da meni nije, pomisli Žak.

  Svuda duž hodnika šavovi su se otvorili.

  Ona je tvrda stara koka.

  Nekoliko L'vraia skliznulo je u šaht

  Sampson ih je poveo u stražnji deo

  uvijajući se u samrtnim mukama. Jedan je

  prostorije i pomogao im da se izvuku iz

  prošao pored njih padajući u svemir

  odela. »Doktor kaže da poneseš most«,

  Zatim je vetar zamro, usled nedostatka

  rekao je Žaku. »Možda ćeš moći da

  vazduha.

  dopreš do nje.«

  Posle dužeg vremena Žak je rekao: »Ima

  Ležala je na poljskom krevetu u sobi

  118

  pored kristala, okružena velikim brojem

  46

  ljudi koji su stajali malo dalje. Savijena

  odeća simbolično je prekrivala njenu

  Autobiografija 2034

  nagotu. Bila je bleda i mlitava i činilo se

  986. Nikada više neću da tučem pse ili

  da ne diše: samo joj se u očima ogledao

  mačke.

  život. Pokretale su se ispod modrih

  987. Nikada više neću da tučem pse ili

  kapaka.

  mačke.

  Kada su se Žak i Kerol probili kroz krug,

  988. Nikada više neću da tučem pse ili

  Tanja je pokušala da ustane. Doktor ju je

  mačke.

  zglavcima gurnuo dole, pokušavajući da

  989. Nikada više neću da tučem pse ili

  je ne ubode praznom hipodermijskom

  mačke.

  iglom koju je držao u ruci.

  990. Nikada više neću da tučem pse ili

  »Mirno lezi za trenutak, pokušavam da

  mačke.

  nađem venu.« Palcem je gnječio

  991. Nikada više neću da tučem pse ili

  unutrašnju

  stranu

  njenog

  lakta.

  mačke.

  »Ispitivanje krvi«, rekao je u Žakovom

  992. Nikada više neću da tučem pse ili

  pravcu. Uštinuo je kožu i zario u nju iglu.

  mačke.

  Providni cilindar ispunio se žutim

  993. Nikada više neću da tučem pse ili

  fluidom.

  mačke.

  Doktor je ispustio hipodermik kao da je

  994. Nikada više neću da tučem pse ili

  opečen. »L'vrai!«

  mačke.

  Ovaj je ustao i odbacio doktora u stranu

  995. Nikada više neću da tučem pse ili

  neočekivanim bekhendom u grudi.

  mačke.

  Uperio je prst u Žaka.

  996. Nikada više neću da tučem pse ili

  Svi su se povukli. »Doneću laser«, neko

  mačke.

  je rekao. Za svaki slučaj postavili su jedan

  997. Nikada više neću da tučem pse ili

  pored kristala.
<
br />   mačke.

  »Ne vredi«, reče Sampson. »Učvršćen

  998. Nikada više neću da tučem pse ili

  je.«

  mačke.

  Žak je stajao i gledao stvar koja je

  999. Nikada više neću da tučem pse ili

  izgledala poput Tanje.

  mačke.

  »Dajte mi odvijač, bilo šta. Ubiću ga.«

  1000. Nikada više neću da tučem pse ili

  L'vrai je odmahnuo glavom, zarežao i

  mačke.

  zakoračio ka Žaku.

  Žak Lefevr

  Teški čekić sa loptastom glavom kliznuo

  47

  je potom do Žakovih nogu. Odbacio je

  most i podigao ga.

  Četrnaesta glava

  Tanjin lik je zasvetlucao, potekao,

  porastao. Postao je lep i visok čovek sede

  Skoro svi su stajali kao ukopani i

  kose: Robert Lefevr u svom najboljem

  posmatrali ih. Sampson je krenuo ka

  izdanju.

  »Dobar

  trik«,

  reče

  Žak,

  vratima.

  odmeravajući svoje oružje. »Ipak, neće

  »Neka niko od vas ne pokušava da ode

  uspeti.«

  ili da me povredi. U normalnim okol‐

  Stvorenje je načinilo dva neverovatno

  nostima, to ne bi bilo važno. Ali ovde i

  velika koraka i našlo se ispred Žaka.

  sad, bilo bi nezgodno.«

  Zamahnuo je prema glavi, ali stvorenje je

  »Mogao bih nekoga, ili sve vas, da

  eskiviralo i čekić je udario o ključnu kost;

  ubijem, a da vas i ne dodirnem. Mogao

  meso je poraslo i prekrilo metal. Žak je

  bih da to demonstriram na nekome, ali

  povukao čekić, ali je stvorenje bilo brže.

  koliko sam razumeo vašu prirodu, vi ne

  Zgrabilo je Žaka pod ruku i srušilo ga na

  biste logično reagovali. U tome je i moj

  zemlju. Podiglo je most i pritisnulo mu ga

  problem kada opštim sa vama: razvili ste

  na grudi. »Žakovo lice iskrivilo se od

  neku vrstu inteligencije, ali prebrzo. Vaša

  straha.

  životinjska priroda je zauzdana, a ne

  »Ja...«

  odgovarajuće asimilirana.«

  »Ja...«

  »Ko je ovde glavni?«

  »Ja mogu...« Iznenada se smirio. »Mogu

  Crna, sedokosa žena istupila je.

  da sa vama govorim preko njega. U nekim

  »Ja sam Sara Bahadur. Koordinator

  stvarima smo slični.«

  119

  istraživačkog projekta Sirijus.

  dojke. Ljuljala ga je čvrsto stisnutih očiju,

  »Ali ti ne možeš da govoriš u ime svih

  puštajući iz grla mučne zvuke.

  ljudi.«

  Čitav minut bio je potreban doktorima

  Nasmejala se: »Niko ne može.«

  da je nežno uklone.

  »Ali postoje oni koji govore u ime većeg

  broja.«

  48

  »Da.«

  »Dovedi mi ih. Sad.«

  Izveštaj psihijatra

  »To nije moguće. Svi oni su na Zemlji.«

  »Znači, ovo nije Zemlja. Vaša matična

  Četrnaesti je april 2035. Dr‐i Meri i

  planeta.«

  Robert Lefevr sede u dobro uređenoj

  »Ne. Ona je daleko odavde.«

  psihijatrijskoj ordinaciji u Njujorku. On se

  »Ali vi možete da trenutno pređete sa

  zove dr Čajm Vajnberg, dečiji psihijatar

  ovog mesta na Zemlju. Na neki način.«

  koji se specijalizirao za probleme darovite

  »To je tačno.«

  dece.

  »Ponavljam: dovedite mi ih.«

  Vajnberg otvara tanku fasciklu koja leži

  »A ja ponavljam, to nije moguće. Ne za

  na njegovom stolu. »Pa, nema sumnje da

  deset...«

  je Žak briljantno dete.« Vuče prstom po

  »Koliko?« Nije odgovorila. »Ne brini za

  gornjoj strani, »Njegov IQ iznosi 188 po

  odavanje tajni. Ja, Ja‐koji‐sam‐bio‐ne‐kad

  modifikovanoj Stanford‐Bineovoj skali

  znao sam za taj proces transporta

  (181

  po

  staroj

  verziji);

  njegova

  kada...« Zastao je, očigledno istražujući

  sposobnost čitanja je na nivou prosečnog

  Zakov um. »...ste vi ljudi još bili na

  brucoša. Tematska apercepcija i test

  drveću. Napustio sam ga jer je suviše

  profesionalnih

  preferenci...

  otkrivaju

  ograničen. Koliko dugo?«

  osobu koja je kreativna i spremna da

  »Deset dana. Dan je...«

  prihvati izazove. On poseduje ogroman

  »Znam.«

  potencijal za uspeh i sreću.« Gleda ih

  »Mogu da tebe odvedem do njih.«

  očekujući. Robert zadovoljava njegovu

  »Ne. Ne želim da budem u prisustvu

  želju:

  mnogo ljudi. Ja direktno primam vaša...

  »Ali.«

  vaša podsvesna bića. Bilo bi to

  »Pa, kao što znate, on se ne snalazi sa

  iscrpljujuće. Ne bih mogao da delujem. I

  ostalom decom.«

  ovde je dovoljno teško.«

  »To je vrlo blago rečeno«, kaže Meri.

  »Otiđi na tvoju planetu i vrati se sa

  »Dr Lefevr, da roditeljima stvari ne

  vođama. Povedi i ovoga da mogu da

  saopštavam blago, ubrzo bih ostao bez

  govorim putem njega. Otići ću sve dok

  pacijenata.«

  oni ne dođu.«

  Oni se uljudno smeju položaju dr‐a

  »Čekaj«, reče Bahadurova. »Ti želiš da

  Vajnberga.

  sretneš sve lidere čovečanstva, ali nisi

  »Sada sam dva puta razgovarao sa

  rekao ko si ti. Svemirski pilot? Šta ti daje

  Žakom pod hipnozom. On veruje da su

  za pravo da govoriš u ime svih L'vraia?«

  mu svi drugovi iz razreda ili bliski

  »Pitanje je besmisleno. Sada idem.«

  saveznici ili ljuti neprijatelji. Niko nije

  »Ali, kako ćemo te naći? Kuda ideš...«

  između.«

  »Nećete vi mene naći. Ja ću znati kada

  »Je li to tako neobično?« kaže Robert.

  da se vratim. Iz ovog uma saznao sam da

  »Mislim da sam u njegovim godinama i ja

  smo okruženi pustinjom i planinom. Biću

  isto osećao.«

  tamo.«

  »Neobičan je jedino intenzitet i apso‐

  »Treba li ti hrana i voda?« reče neko.

  lutnost. Većina dece je barem malo

  »Samo samoća.«

  paranoično. Slučaj kod vašeg dečaka je,

  Pustio je Žaka i most i ustao. Figura

  međutim, da situaciju vidi upravo obr‐

  Žakovog oca se rasplinula, a zatim

  nuto. Intervjuisao sam njegove učitelje i

  ponovo ustala u obliku zmije veličine

  socijalnog radnika: oni kažu da on ima

  pitona prekrivene zlatnim ljuskama.

  nekoliko bliskih prijatelja, ali da ga se sva

  Odgmizala je ka vratima i izašla napolje.

  ostala deca plaše. Njegovih nepredvid‐

  Kerol je prekinula tišinu. »Žak!« Ležao je

  ljivih izliva nasilnog ponašanja...«

  mlitav, iskolačenih očiju. Pljuvačk
a mu je

  »Oni se okupljaju protiv njega!« oštro

  curila iz ugla usana. Potrčala je i klekla

  kaže Robert.

  pored njega, ugnjezdivši mu glavu medu

  »Pa, on je za glavu viši od njih i jači.«

  120

  »Predlažete li da ga sledeće godine?

  glas:

  prebacimo u drugu školu?« kaže Meri.

  »Digao si se, Lefevr?«

  »Ne. Drugi su već godinu ili dve ispred

  »Na neki način.«

  njega u... pubertetskim utrkama. Ali, kao

  Kerol se kikotala njemu u nedra

  što kažem, drugi ga stvarno ne mrze. Na

  »Pa,

  stigla

  je

  poslednja

  gomila

  neki način, poštuju ga. On će svakome

  budžovana. Daleko su oko dve stotine

  pomoći pri izradi domaćeg, a da ne bude

  klikova.«

  arogantan po tom pitanju, a i u učionici

  »U redu. Dajte mi pet munuta.«

  ne ističe svoju inteligenciju. To ste ga

  »Deset!«

  reče

  Kerol.

  »Zecu«,

  naučili.«

  prošaputala je.

  »Jednom sam i ja bio u njegovoj koži«,

  kaže Robert.

  N

  »Da, naravno. Ali kao rezultat toga... pa,

  ije to bila neka soba za konferencije:

  u žargonu ulice, oni kažu da mu je puk'o

  sto za seciranje prekriven domaćom tka‐

  feder. Ona prošlogodišnja afera sa

  ninom i okružen stolicama na rasklapanje

  životinjama nije pomogla.

  i tronošcima. Niko nije sedeo. Po sobi se

  »To je suviše napumpano«, jednolično

  vrtelo šest najvažnijih ljudi na svetu:

  kaže Robert. »Naučnička znatiželja. Mislio

  Hilda Svjenborg, bleda, vitka, puši

  je da ih je anestezirao.«

  cigaretu za cigaretom; tračak plavog u

  Vajnberg skuplja gomilu papira ispred

  kovrdžavoj sedoj kosi. Većinski voda

  sebe i gleda u nju. Blago:

  Koncila svetskog reda (C, Vestinghaus).

  »Pod hipnozom ne kaže baš tako.«

  Jakob Čombe, koža boje svetle

  čokolade, bezizražajne crte više kavkaske

  49

  nego negroidne, stoji strpljivo. Manjinski

  voda Koncila svetskog reda (L., Kseroks).

  Petnaesta glava

  Hodali su Bil (»Oko Sokolovo«) Simons,

  Ž

  vođa Unije nezavisnih naučnika; Reza

  ak je sanjao da su mu u mozak uvukli